Понедељак, 24. новембар 2025.
На седници Одбора за европске интеграције, која је одржана 24. новембра 2025. године, представљен је Годишњи извештај Европске комисије за 2025. годину.
Председница Одбора је на самом почетку седнице истакла да ће се о Годишњем извештају дискутовати и на седници Народне скупштине, али да је и ово прилика да се о Извештају говори.
Она је позвала амбасадора Европске уније и министра за европске интеграције да представе Извештај Одбору.
Амбасадор Андреас фон Бекерат истакао је велики значај који Европска унија придаје проширењу у тренутном геополитичком контексту, наглашавајући да Србија треба да искористи овај замах проширења. Осврћући се на кључне налазе Извештаја Европске комисије за 2025. годину о Србији, указао је да, иако Извештај препознаје одређене позитивне помаке, темпо реформи се током протекле године значајно успорио. Кредибилне реформе морају бити спроведене у свим областима, посебно у владавини права, борби против корупције и слободи изражавања. Такође је нагласио да је кључно да се у Србији смањи поларизујућа реторика. Нагласио је да је дијалог, окупљање различитих актера и конструктиван рад једини пут напред. У том смислу, амбасадор је истакао да процес приступања Европској унији представља снажну и практичну платформу око које актери могу да сарађују у интересу свих грађана.
Министар за Европске интеграције Немања Старовић истакао је да Извештај пружа свеобухватан преглед напретка наше државе на путу ка чланству ЕУ. Навео је да Извештај пажљиво процењује напредак постигнут током протекле године, док истовремено идентификује области које захтевају додатну пажњу и посвећеност. Додао је да Србија посматра Извештај као мапу пута за конкретне акције и реформе. Истакао је да је у Извештају наведено да је Србија умерено припремљена у областима правосуђа, владавине права, основних права и реформи јавне управе. Наведено је да је потребан даљи напредак у демократским институцијама, областима изборног процеса и парламентарног развоја. Министар је подсетио да је у Народној скупштини усвојен Закон о изменама и допунама закона о јединственом бирачком списку, којим је предвиђено увођење Комисије са циљем ревидирања јединственог бирачког списка. Oсврнуо се и на владавину права и слободу медија и истакао да Извештај примећује помешану слику, наводећи да се правни оквир побољшао, док се практично окружење за новинаре у одређеним аспектима погоршало. Министар је и овде нагласио да је Србија усвојила сет закона који се тичу медијских сервиса. Србија се још једном показала као поуздан партнер ЕУ и да је Србија предузела кораке за усклађивање са визном политиком ЕУ, спровођењу реформи и посвећености економском расту.
Ковач је искористила прилику да укаже на то да Одбор једногласно подржава улазак Републике Србије у Европску унију и напорно ради на унапређењу услова у овој области, заједно са председницом Народне скупштине Аном Брнабић. Подестила је да су на почетку актуелног сазива договорени циљеви: јачање парламентарне дипломатије и оснивање Радне групе за побољшање изборних процеса у којем је учествовао и невладин сектор. Осврнула се и на критику избора чланова Савета РЕМ и подвукла да нико из владајуће већине Народне скупштине не покушава да блокира овај процес, те да је овај процес у току. Ковач се сложила да Народној скупштини недостаје годишњи план рада и изразила задовољство што су се опозициони народни посланици вратили у пленум, како би дискусија у Народној скупштини била кредибилнија. Она је искористила прилику и да укаже да је у Извештају део који се односи на националне мањине непотпун и да је правни оквир Србије, један од најбољих, када се говори о легислатури права националних мањина.
Чланови Одбора су дискутовали и давали коментаре на Извештај Комисије, на које је амбасадор одговорао.
Ковач је за крају седнице позвала чланове Одбора да потпишу Предлог закључака Годишњег извештаја Европске комисије за 2025. годину, као би га поднели Народној скупштини на даљу расправу.
Седници је председавала председница Одбора за европске интеграције Елвира Ковач, а присуствовали су чланови и заменици чланова Одбора: Милан Радин, Никола Лазић, Ана Миљанић, Горан Милић, Дубравка Филиповски, Бранислав Јосифовић, Сања Џајић, Дуња Симоновић Братић, Загорка Алексић, др Ана Јаковљевић и Роберт Козма.
