На почетку састанка, председник Пододбора Милија Милетић, истакао је да је већина одржаних седница била из делокруга рада Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде из којих се може закључити да је за опстанак најнеразвијених подручја Србије удруживање пољопривредних произвођача. Објаснио је и да је начин за удруживање пољопривредника упрошћено како би се подстакло удруживање лица која се баве пољопривредним делатностима. Подсетио је и да удружења могу да добију бесповратна подстицајна средства у маргиналним подручјима и до 55 одсто од цене без пореза из државног буџета.

Представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, говорили су о унапређењу, подршци и подстицајима у најугроженијим подручјима. Низ правилника, који су донети у последњих годину дана, попут Правилника за младе пољопривреднике до 40 година, уз сугестије Пододбора, у многоме ће помоћи у одржавању или унапређењу пољопривреде на маргиналним подручјима. Саветодавне службе су на располагању у свим регионима за подршку удружењима пољопривредника, који и током зимског периода одржавају обуке и предавања о унапређивању технологија у разним пољопривредним областима. На састанку је било речи и о Правилнику о одређивању подручја са отежаним условима рада, који ће дати предност најнеразвијенијим и слабије развијеним подручјима, а који ће бити дефинисан до краја године.

Синиша Перић, помоћник министра без портфеља задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, нагласио је да је Кабинет предложио програм Владе Републике Србије за подстицај задругарства у Нишавском, Топличком, Јабланичком, Пиротском и Пчињском округу, а за која су планирана средства од 200 милиона динара.

У дискусији реч су имали и представници удружења Задружног Савеза Србије, Сабора произвођача агропривреде Србије (СПАС), Удружења узгајивача говеда Ртањ и Удружења сајамских произвођача „Баш из Србије“.

Седници је председавао Милија Милетић, председник Пододбора, а присуствовали су и чланови Жарко Богатиновић и Далибор Радичевић, и народни посланици проф. др Љубиша Стојмировић и Снежана Б. Петровић.