Предлог закона, народним посланицима, образложио је председник Покрајинске Владе Игор Мировић. Он је рекао да је од доношења Закона о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловацапрошло 30 година, те је неопходно да се новим законом регулишу основи за обнову културно-историјског наслеђа и подстицање развоја Сремских Карловаца, у складу са системским законима који уређују област културе, културних добара, планирања, изградње и заштите животне средине. Овим законом утврђују се општи услови за обнову културно-историјског наслеђа и за подстицање развоја на територији општине Сремски Карловци, као и друга питања од значаја за обнову културно-историјског наслеђа и подстицање развоја Сремских Карловаца. Обновом културно-историјског наслеђа Сремских Карловаца, у смислу овог Предлога закона, сматрају се истраживање, санација, конзервација, рестаурација, ревитализација, презентација и коришћење културно-историјског наслеђа, потом заштита, уређење и унапређивање природних добара и животне средине, комунално опремање, односно обнова и изградња пратеће инфраструктуре, с циљем одрживог развоја локалне заједнице. Мировић је навео да је Предлогом предвиђено и образовање Одбора за обнову и развој Сремских Карловаца, на чијем челу ће се наћи ресорни министар, а на месту заменика председника, председник Покрајинске владе Аутономне покрајине Војводине.

Одбор је након дискусије прихватио Предлог закона, у начелу.

У наставку седнице, чланови Одбора поднели су један амандман на Предлог закона о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца.

Седници је председавала председница Одбора Сандра Божић, а присуствовали су чланови и заменици чланова Одбора: Жељко Томић, Вук Мирчетић, Розалија Екрес, Наташа Михаиловић-Вацић, Снежана Пауновић, проф. др Марко Атлагић, Лав-Григорије Пајкић, Милица Обрадовић, Александар Чотрић, мр Јадранка Јовановић, Милош Терзић, Небојша Бакарец и Љубомир Марић.