Четвртак, 23. фебруар 2017.

14. седница Пододбора за праћење стања у пољопривреди у маргиналним – најнеразвијенијим подручјима Републике Србије

На седници Пододбора за праћење стања у пољопривреди у маргиналним – најнеразвијенијим подручјима Републике Србије од 23. фебруара, чланови Пододбора размотрили су значај задругарства за најнеразвијенијa подручја.


Милија Милетић, председник Пододбора, истакао је да су задруге значајне не само за неразвијена подручја у Републици Србији, већ шанса за развој свих подручја у земљи која се баве пољопривредом. Истакнуто је да је Законом о задругама из 2015. године, унапређен законски оквир и да је њиме смањен број лица који може да оформи задругу, као и да је задругама, статусом правног лица, омогућена боља сарадња са другим правним лицима и учешће у разним пројектима и програмима. Задругарским удружењима сузбила би се сива економија, а поспешио буџет локалне самоуправе и Републике Србије, навео је Милетић.

Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије, истакао је да ове године Савез обележава 123 године постојања, а на територији Републике Србије постоји око 2500 задруга, од којих се око 2000 ускладило са Законом о задругама. Михаиловић је додао и да донетим законом нису обухваћене штедно-кредитне задруге, али да се нада да ће се подзаконским актима овај проблем решити. Што се тиче земљорадничких задруга финансијски извештаји су показали да су приходи у 2015. години, наспрам 2014. године, смањени за 10 одсто, али смањени су и расходи и број запослених. Од укупних прихода у пољопривреди, остварених у 2015. години, од преко 68 милијарди динара, процентуално највећи приход остварен је у АП Војводина, и износио је 72 одсто од поменутог, а преосталих 28 одсто остварено је у централној Србији. Истраживање је показало и да су задруге које су специјализовале своје области деловања, оствариле боље приходе. Оно што се показало као дугогодишњи проблем јесте и питање задружне својине. Такозваном друштвеном својином, која у пракси и даље постоји, задруге не могу да учествују на конкурсима за обртна средства и др. а процедуре за претварање друштвене својине у јавну, приватну или задружну својину, временски дуго трају.

Велимир Станојевић, државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине, навео је да се, поучен искуством са терена, шанса за опстанак привреде у маргиналним и најнеразвијенијим подручјима Републике Србије налази у оснивању задруга и струковних удружења пољопривредника. Такође је навео да се поред великог броја регистрованих пољопривредних газдинстава јавља и велики број земљорадничких задруга које конкуришу за субвенције и подстицаје за развој пољопривреде.

Седници је председавао, председник Пододбора, а присуствовали су и чланови Далибор Радичевић и мр Марко Миленковић.


Видео (1)

Четвртак, 23. фебруар 2017. | 14. седница Пододбора за праћење стања у пољопривреди у маргиналним – најнеразвијенијим подручјима Републике Србије 23.02.2017.