Предлог закона, члановима Одбора, у виду панел презентације образложила је Александра Имширагић Ђурић, помоћница Министра за заштиту животне средине.

Помоћница је истакла да је у септембру 1987. године, усвојен Монтреалски протокол, који је довео до успостављања обавеза смањења производње и потрошње супстанци које оштећују озонски омотач. Надаље, на текст Монтреалског протокола усвојена су четири амандмана: Лондонски, усвојен 1990. године, којим су на листу контролисаних супстанци додати угљен-тетрахлорид и метил-хлороформ; Копенхашки, усвојен 1992. године, којим су на листу контролисаних супстанци додати бромофлуороугљоводоници и метил-бромид; Монтреалски, усвојен 1997. године, којим је предвиђен систем издавања дозвола за увоз и извоз нових, коришћених, обновљених и обрађених контролисаних супстанци из Анекса А, Б, Ц и Е и Пекиншки, усвојен 1999. године, којим је предвиђено извештавање Озонском секретаријату на годишњем нивоу.

На 28. састанку земаља потписница Монтреалског протокола о супстанцама које оштећују озонски омотач, одржаног у Руанди, 15. октобра 2016. године, усвојен је Кигали амандман. Како се Монтреалски протокол показао као веома ефикасан документ из области заштите животне средине, одлучено је да се потрошња HFC супстанци контролишe на исти начин као потрошња супстанци које оштећују озонски омотач (HCFC супстанце).

Овим амандманом уводе се флуороугљоводоници (HFC) у Монтреалски протокол, односно смањење потрошње и производње ових супстанци. Флуороугљоводоници су флуоровани гасови са ефектом стаклене баште и користе се као алтернатива за супстанце које оштећују озонски омотач. Оно што је карактеристично за ову групу супстанци јесте то да не оштећују озонски омотач, али да имају висок потенцијал глобалног загревања и утицај на климатске промене. Због велике употребе HFC супстанци и све већег глобалног загревања, одлучено је да се предузму мере у циљу смањења потрошње, производње и употребе ове групе супстанци.

Имширагић Ђурић је навела да је СФРЈ ратификовала Монтреалски протокол о супстанцама које оштећују озонски омотач 3. јануара 1991. године, а да је Република Србија потврдила сва четири амандмана на Монтреалски протокол, у марту 2005. године. Узимајући у обзир наведено, потврђивањем Кигали амандмана Република Србија ће наставити пут са циљем очувања озонског омотача, с тим да HFC супстанце спадају у гасове са ефектом стаклене баште и додатно ће допринети спровођењу Париског споразума који је Република Србија потврдила 30. маја 2017. године.

У периоду од ратификације Бечке конвенције и Монтреалског протокола Република Србија је успешно имплементирала ове уговоре кроз Програме за елиминацију супстанци које оштећују озонски омотач, кроз инвестиционе и неинвестиционе активности и тиме испунила преузете обавезе које произилазе из Монтреалског протокола.

Кроз примену амандмана из Кигалија, Монтреалски протокол преузима одговорност за HFC са водећом улогом у раду на еколошки одрживом свету, у складу са Агендом о одрживом развоју до 2030. године.

Група потписница из члана 5. Кигали амандмана, у коју спада Република Србија, имаће приступ финансијској и техничкој подршци која се пружа у складу са Протоколом. Постоје и бројне друге користи од ратификације.

Усвајањем Амандмана утврђују се обавезе поступног смањења потрошње HFC супстанци за земље стране Монтреалског протокола. Према Амандману земље су подељене у четири групе, са различитим контролним мерама.

Република Србија као земља у развоју и земља члана 5. Протокола је у обавези да уведе контролне мере како следи: - одређивање основне потрошње 2020. до 2022. године; - замрзавање потрошње на ниво основне потрошње 2024. године; - 10 одсто смањење потрошње 2029. године; - 30 одсто смањење потрошње 2035. године; - 50 одсто смањење потрошње 2040. године; - 80 одсто смањења потрошње 2045. године.

У процесу приступања ЕУ Република Србија је у обавези да своје законодавство усагласи са, између осталог, Регулативом (ЕУ) бр. 517/2014 о флуорованим гасовима, која је за ову групу супстанци већ утврдила строжије контролне мере. Усвајање овог Амандмана и увођење контролних мера олакшаће касније преузимање строжијих мера које прописује Регулативом (ЕУ) бр. 517/2014, а такође ће се дати допринос и у постизању циљева утврђених Париским споразумом.

Као земља члана 5. Протокола, потврђивањем Амандмана Република Србија ће имати могућност да аплицира за финансијска средства за припрему планова и програма за смањење потрошње ове групе супстанци, чиме ће земља, кроз инвестиционе и неинвестиционе активности, бити у могућности да у процесу придруживања ЕУ испуни стандарде и захтеве прописане ЕУ регулативама, а привредном сектору ће омогућити лакшу транзицију и приступ новим технологијама и расхладним флуидима који не оштећују озонски омотач и са нижим потенцијалом глобалног загревања (GWP).

Након образложења и исцрпне дискусије, чланови Одбора одлучили су да предложе Народној скупштини да прихвати Предлог закона о потврђивању Амандмана на Монтреалски протокол о супстанцама које оштећују озонски омотач.

Под тачком разно, Одбор је прихватио предлог да председник Одбора проф. др Љубинко Ракоњац и члан Одбора Весна Кришанов, чине делегацију која ће учествовати на парламентарним састанцима у Риму и Глазгову, у организацији ИПУ, а који се тичу заштите животне средине.

Седници је председавао председник Одбора проф. др Љубинко Ракоњац.