Петак, 23. новембар 2018.
На 13. седници Одбора za дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије, која је одржана 23. новембра 2018. године, председник Миодраг Линта и чланови Одбора размотрили су активности Конференције српских националних организација из земаља региона. Седници су присуствовали представници Срба из Црне Горе, Хрватске, Републике Српске, Македоније, Румуније, Словеније и Албаније.
На почетку седнице председник Одбора Миодраг Линта је истакао да у осам држава региона живи близу два милиона Срба. Додао је и да се Срби у региону сусрећу са различитим проблемима, у зависности од државе у којој живе. Задовољавајући положај уживају Срби у Румунији и Мађарској, док је најтежи у Хрватској и Федерацији Босне и Херцеговине, са којих је протерано преко милион Срба, рекао је председник Одбора. У тешком положају налазе се Срби који живе у Црној Гори јер актуелни режим у Подгорици дискриминаторском политиком настоји да се на следећем попису становништва смањи проценат Срба, а да се пређе граница од 50 одсто грађана који се национално изјашњавају као Црногорци. Положај Срба у Албанији је такође изузетно тежак. Срби у Македонији имају проблема са информисањем док у Словенији Срби немају статус националне мањине.
На седници Одбора за дијаспору и Србе у региону Момчило Вуксановић, председник Српског националног Савета Црне Горе, Момчило Крајишник, председник Асоцијације „Ствараоци Републике Српске”, Бранислав Рајић, председник Националног савета Срба у Словенији, Саша Милошевић, потпредседник Српског народног вијећа у Хрватској, Павле Јакоја Брајовић, председник удружења српске мањине у Албанији, Иван Стоилковић, посланик у Скупштини Републике Македоније и Огњан Крстић, председник Савеза Срба Румуније, говорили су о заједничким, али и појединачним проблемима са којима се сусрећу Срби у земљама региона.
Општи проблеми Срба у региону су везани за слободну употребу српског језика и ћирилице, за обезбеђивање неопходних уџбеника на српском језику, добијање статуса националних мањина у појединим земљама, запошљавање Срба у државним институцијама, до појединачних проблема везаних за одређену земљу.
Момчило Вуксановић је говорио и о иницијативи да се прикупе потписи како би се повукло признање лажне државе Косово од стране Црне Горе а Момчило Крајишник о прекој потреби да се очува ћирилично писмо, те омогући либерализација протока робе на граници Србије и Српске. Бранислав Рајић је истакао да у Словенији мора доћи до формирања националног савета, како би Словенија признала Србе као националну мањину, док је Саша Милошевић говорио о потреби присније везе Србије и Хрватске, што би донело бољитак у положају Срба у Хрватској. Огњан Крстић истакао је да, и поред тога што Срби у Румунији имају статус националне мањине, проблем представља очување писма.
На састанку су говорили и Јован Влаовић, представник Заједничког Већа општина у Вуковару, Срђан Милаковић, заменик Градоначелника Вуковара из реда Срба, Гордана Јовић Стојковска, председница српске заједнице у Македонији, Миле Шапић из Коалиције удружења избеглица и Будимир Милојко из Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске.
Линта је на крају дуге и исцрпне дискусије истакао да Србији недостаје посебно државно тело које би се бавило питањима Срба из региона, ако не на нивоу министарства, онда барем на нивоу канцеларије, и то оне која би се бавила само питањима и проблемима Срба из региона, јер су они далеко другачији од проблема Срба у дијаспори.
Линта је истакао да ће након седнице Одбор саставити закључке са састанка са специфичним и општим захтевима, који ће на наредној седници бити усвојени и по којима ће наставити да се ради у будућности како би се решавала питања Срба из региона.
Председник Одбора информисао је остале чланове Одбора о активностима између две седнице Одбора и укратко образложио теме обављених разговора.
Седници је председавао председник Одбора Миодраг Линта, а присуствовали су чланови и заменици чланова Одбора Мирјана Драгаш, Марјана Мараш, доц. др Иван Бауер, мр Иван Костић, Александар Марковић, Александар Чотрић, Оливера Огњановић, Блажа Кнежевић, Драган Вељковић и прим. др Владо Бабић.
