Председник Пододбора Милија Милетић истакао је да су овчарство и козарство изузетан потенцијал за развој пољопривреде у целости и да је надлежно Министарство, изменама законодавног оквира, омогућило да се ове области пољопривреде додатно развијају. Осврћући се на податке, председник је истакао да Република Србија даје три пута више субвенција у овој области од земаља Европске уније и нагласио да ће се подстицајним мерама, предвиђеним за 2017. годину, додатно стимулисали произвођачи и одгајивачи у неразвијеним подручјима. Додао је да производи као што су овчије и козије млеко, месо и вуна представљају изузетан потенцијал који неразвијена подручја, посебно у Југоисточној Србији, треба максимално да искористе. Милетић је закључио ће се разменом мишљења на ову тему, како са представницима надлежног Министарства тако и осталим учесницима ове седнице, дати значајан допринос у побољшању развоја овчарства и козарства у Србији.

Представници Министарства пољопривреде и заштите животне средине истакли су да је више од 85.000, односно око 1/4 укупног броја пољопривредних газдинстава регистровано управо у девастираним подручјима и да су из тог разлога она приоритет у развоју. Кроз постојеће и нове мере подстицаја, пре свега у виду „Старт-ап“ подршке за младе пољопривреднике, омогућиће се, да под веома повољним условима, пољопривредни произвођачи искористе државне субвенције, отворе своја пољопривредна газдинства и ојачају подручја у којима живе. Додали су и да су овчарство и козарство области које имају изузетне компаративне предности за даљи развој, те да је у 2016. години произведено 102.000 оматичених оваца, што представља значајан раст, као и 5.300 уматичених коза, чему се мора посветити додатна пажња у будућности. Подсетили су да је за 2017. годину издвојена субвенција од 4.500 динара по грлу, када је реч о аутохтоним расама. На крају су присутне информисали да су израђена два правилника за производе биљног и животињског порекла, којима ће се прецизно уредити области производње и стављања у промет ових производа.

Саговорници су се сложили да актуелне мере Владе РС за подстицаје у пољопривреди дају добре резултате, посебно у области овчарства, ипак истакавши да у наредном периоду треба радити и на превазилажењу преосталих потешкоћа са којима се пољопривредни произвођачи у овим областима суочавају. Нагласили су да је то, пре свега, неопходност формирања одгајивачко-репро центара и тестних станица, а предложено је и активно укључивање средњих пољопривредних и високих стручних школа у овај процес. Навели су и проблем сигурног пласмана робе на тржиште, посебно у области козарства, као и евентуално субвенционисање грла са РБ бројевима. Када је реч о козарству, истакли су да би било добро системски уредити питање вештачког осемењивања коза и регулисати питање регистрације прераде млека. У наставку су се сложили и око тога да је неопходно да се у наредном периоду додатно ради на информисању пољопривредних произвођача у овим подручјима око услова за остваривање субвенција, како би на што лакши начин могли да искористе сва расположива средства које ове субвенције пружају.

Након дискусије, чланови Пододбора усвојили су Закључке којима се предвиђа могућност остваривања сарадње између средњих пољопривредних школа и високошколских установа, кроз формирање репро-центара и тестних станица, као и омогућавање лакшег пласмана производа на тржиште, затим могућност стимулисања пољопривредних произвођача из девастираних подручја кроз програме Националне службе за запошљавање, могућност доделе РБ броја грлима у неразвијеним подручјима, као и могућности остављања подмладака за репродукцију.

Под тачком разно, Фрида Баумaн из Савеза удружења одгајивача оваца и коза Србије, изнела је предлог да надлежно Министарство у наредном периоду размотри могућност увођења соларних панела, посебно у планинским крајевима, што ће представљати додатни подстицај за развој девастираних пољопривредних подручја Србије, што су чланови Пододбора усвојили као Закључак по овој тачки дневног реда.

Седници Пододбора присуствовали су Жељко Радошевић, државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите животне средине, Ненад Терзић, руководилац Групе за сточарство при Министарству пољопривреде и заштите животне средине, проф. др Славче Христов, професор са Пољопривредног факултета, Универзитета у Београду, др Бранислав Пешић, представник Високе пољопривредно-прехрамбене школе струковних студија у Прокупљу, др Невена Максимовић са Института за сточарство у Београду, Слађан Ракић, помоћник за пољопривреду председника општине Житорађа, Милан Раиновић, председник Савеза удружења козара и овчара Србије, Фрида Бауман из Савеза удружења одгајивача оваца и коза Србије и Томислав Богдановић, директор ветеринарске станице у Сврљигу.

Седницом је председавао председник Пододбора Милија Милетић, а присуствовали су и народни посланици Далибор Радичевић и мр Марко Миленковић.