О воћарској и виноградарској производњи, стратешким пројектима Министарства пољопривреде и заштите животне средине, субвенцијама и инвестицијама у воћарство говорили су државни секретар Велимир Станојевић и Весна Радојевић из Сектора за аграрну политику, а о ситуацији на југу Србије, из угла саветодавне службе, Дејан Томић из Прокупља.

Председник Пододбора Милија Милетић истакао је да се у Србији 240.000 hа налази под воћњацима, а око 50.000 hа под виновом лозом, као и да се 55 одсто земљишта под воћем налази у Шумадији. У 2016.години Србија је извезла воћа у износу од 473 милиона долара, а главни проблеми са којима се воћари суочавају јесте старост воћњака и преко 20 година, недостатак сертификованог садног материјала, недостатак најквалитетнијих сорти воћа и лоша заштита од климатских промена, као што су зима, суша и град. Милетић је позвао на повећање субвенција за воћарство у маргинализованим подручјима, комасацију, али и доношење правилника како би, пре свега мали произвођачи, имали шансу за воћарску производњу.

Држани секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине Велимир Станојевић навео је да је воћарство, као грана пољопривреде, велика развојна шанса, али шанса која није довољно искоришћена. У Србији се годишње произведе 1,5 милиона тона воћа, а воћарство у извозу пољопривредних производа учествује са 20 одсто. Министарство је с тога препознало главно стратешко питање за унапређење воћарске производње, а то је реонизација. Он је навео да је 2013. године завршена реонизација виноградарске производње, а у наредне три године на реду је реонизација воћарске производње са циљем дефинисања реона и подреона погодних за гајење одређених воћарских култура. Пројектом ће бити обухваћено 170.000 hа под воћњацима са 18 култура, а анализу ће урадити пољопривредни факултети и институти у земљи. На основу оваквог стратешког документа одређиваће се и давање подстицајних средстава за гајење одређених култура на одређеном простору, са посебним акцентом на маргинална подручја, навео је Станојевић. Он је подсетио на буџетска средства намењена пољопривреди, а посебно на субвенције које се дају за воћарску производњу и производњу у неразвијеним подручјима.

Пододбор је са правилницима и свим врстама субвенција у воћарству детаљније упознала Весна Радојевић из Сектора за аграрну политику, а Дејан Томић из прокупачке саветодавне службе, са ситуацијом у свих пет округа на југу Србије по питању производње облачинске вишње, шљиве и јагодичастог воћа, као што су малина и купина.

У наставку рада размењена су мишљења о питањима као што су уситњене парцеле, субвенције за механизацију којом се може радити у воћњацима, куповина квалитетног и сертификованог садног материјала, реонизација, органска производња, регресирање горива, извоз и пласман робе на страна тржишта, извоз свежег воћа, откуп и складиштење воћа и друго.

Након расправе Пододбор је једногласно закључио следеће: потребно је обезбедити већи број саветодаваца за производњу у неразвијеним подручјима, потребно је наставити са већим субвенцијама у неразвијеним подручјима, повећати субвенције за закуп земљишта у неразвијеним подручјима, потребно је поједноставити процедуре за добијање дозвола и сагласности за копање бунара на државном земљишту и потребно је ставити акценат на проширење капацитета за складиштење воћа, развој противградне мреже и систем наводњавања.

Председник Пододбора Милија Милетић обавестио је чланове да ће се на наредној седници говорити о сточарству, односно, овчарству, као шанси за развој најнеразвијенијих подручја.