Извештај о спровођењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја члановима Одбора образложио је повереник за приступ информацијама од јавног значаја Родољуб Шабић. Повереник је указао да је велики број жалби које стигну Поверенику потпуно непотребан и да се велики број њих односи на игнорисање институција на приступ информација од јавног значаја. Повереник је истакао да је први пут од почетка рада Повереника, из године у годину бележена растућа ефикасност његовог деловања, све до 2016. године када је, мерена случајевима добијених информација, смањена за око 4 одсто, а истовремено је број основаних жалби порастао за 2 одсто. Посебно је забрињавајући податак да је број извршених решења Повереника којима је наложио органима власти да информације учине доступним, у 2016. години смањен за око 10 одсто и износи 73,6 одсто у односу на број донетих решења. Повереник је такође сугерисао Одбору да спроведе анализу до сада донетих закључака извештаја, због потребе појачане контроле Народне скупштине над Владом, како би се извршило спровођење препорука из извештаја независних органа.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, члановима Одбора предочила је редовни годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2016. годину. Она је у излагању навела да велики број грађана нема довољно знања да препозна дискриминацију. Истраживања Повереника указала су на то да грађани сматрају да су најдискриминисаније групе у друштву припадници ЛГБТ популације, Роми и сиромашни, а област живота у којој постоји највише дискриминације грађани сматрају област рада и запошљавања. Република Србија је протеклих година изградила ваљан антидискриминациони оквир. Разумевајући важност поштовања људских права и недискриминације, ратификовала је најважније универзалне и регионалне споразуме у области људских права и забране дискриминације. Притужбе поднете Поверенику у 2016. години указују да су у Србији дискриминацији највише изложене жене и особе са инвалидитетом, док је дискриминација на основу старосног доба такође присутна у великој мери, што не одступа у значајној мери у односу на 2015, али и претходне године. Број предмета у којима је Повереник за заштиту равноправности поступао у 2016. години износи 1.346, од чега је 626 притужби које су поднели грађани Поверенику и 665 препорука мера за остваривање равноправности. Такође, Повереник је дао 40 мишљења на нацрте закона и других општих аката, поднео три кривичне пријаве, један захтев за покретање прекршајног поступка, један предлог за оцену уставности и законитости, једну иницијативу за измену закона и издао девет упозорења и 25 саопштења за јавност. У поступку по 51 притужби донета су мишљења, од чега у поступку по пет притужби није утврђена дискриминација и издате одговарајуће препоруке, док је у преосталим случајевима утврђена дискриминација. У 14 случајева донето је мишљење којим је утврђена дискриминација групе лица (ЛГБТ, особе са инвалидитетом, Роми и Ромкиње, жене и сл.), док се у осталим случајевима радило о дискриминацији појединаца. По препорукама које се односе на конкретне случајеве дискриминације поступљено је у 76,7 одсто случајева. Највећи број препорука по којима није поступљено односи се на препоруке дате у поступку по притужбама због дискриминације по основу сексуалне оријентације. Што се тиче препорука мера за остваривање равноправности које су упућене органима јавне власти и другим лицима, поступљено је у 93,9 одсто случајева, што укупно с поступањем по препорукама датим у појединачним случајевима у просеку износи 85,3 одсто.

Седници је председавао председник Одбора Мехо Омеровић, а присуствовали су чланови и заменици чланова Одбора: Елвира Ковач, Љиљана Малушић, Татјана Мацура, Љибушка Лакатош, Наташа Ст. Јовановић, Драгана Костић, Милена Турк, Оливера Огњановић, Мaрјана Мараш, Олена Папуга и Енис Имамовић.