Извештај о раду Канцеларије за Косово и Метохију за период јануар-децембар 2021. године, образложио је Игор Поповић, помоћник директора Канцеларије за Косово и Метеохију. Он је навео да су Законом о буџету Републике Србије за 2021. годину, укупна опредсељена средства за Канцеларију за КиМ, достигла износ од 11.978.397.000,00 РСД, што представља значајна средства без којих опстанак српског народа на Косову и Метохији не би био могућ.

Он је навео да је канцеларија наставила са пружањем бесплатне правне помоћи, што олакшава положај корисника који су најчешће у тешкој материјалној ситуацији. Истакао је да је у циљу обезбеђивања стручне и редовне правне заштите имовинских права становништву Канцеларија активно сарађује са Пројектом бесплатне правне помоћи који се финансира из средстава ЕУ- ИПА 2016, у вредности од 2.951.630,00 евра.

У извештајном периоду од стране Канцеларије за намене финансирања рада правне службе Епархије Рашко-призренске у 2021. години је исплаћено укупно 1.600.000,00 динара на годишњем нивоу у две транше по 800.000,00 динара у јуну и децембру.

У Извештају је наведено да је Канцеларија наставила са пружањем помоћи привредним субјектима, представницима српске заједнице у Скупштини Привремених институција самоуправе на територији АП Косово и Метохија, ако и посебне финансијске помоћи Србима и неалбанцима на територији АП КиМ. У складу са Закључком Владе од 25. марта 2021. године током априла и маја 2021. године организована и реализована је сарадња са свим јединицама локалне самоуправе на територији АП Косово и Метохија у циљу пружања једнократне помоћи свим држављанима Републике Србије, српске и неалбанске националности који живе на територији АП Косово и Метохије, а у циљу смањивања негативних ефеката проузрокованих корона вирусом COVID-19. Малолетна лица, запослени, пензионери и корисници новчаних накнада из буџета примају по 100 евра, а незапослени по 200 евра помоћи.

Председник Одбора Милован Дрецун похвалио је исцрпан Извештај који је педстављен и упутио молбу представницима Канцеларије да у што већој мери комуницирају са српским народом на Косову и Метохији. Он је нагласио да је стекао утисак да постоје грађани који или не знају, или нису довољно информисани или пак немају техничке могућности да ступе у контакт са Канцеларијом.

Након расправе која је уследила, Одбор је усвојио представљени Извештај.

Милоје Здравковић директор Канцеларије за координационе послове у преговарачком процесу са Привременим институцијама самоуправе у Приштини, информисао је Одбор о току Дијалога између Београда и Приштине уз посредовање ЕУ.

Он је нагласио да је квантитативно посматарно дијалог ишао добрим током, са девет састанака током 2021. године, али да мора да констатује да у квалитативно није постигнут никакав напредак, због одбијања Приштине да са српском страном разговара о било ком техничком питању. Он каже да управо то одбијање ствара кризу на терену и да могу уследити критични периоди због могућих једностраних акција приштинске стране.

„ Основни проблем са којим се суочавамо је питање енергетике. Наиме, Приштина је одбила да изврши регистрацију и лиценцирање компаније „ЕПС Трговина“, док је компанија „Електросевер“ регистрована само за трговину електричном енергијом и чека да добије лиценцу за снабдевање електричном енергијом“, рекао је Здравковић. Он наглашава да би Приштина могла једностраном акцијом да искључи снабдвање елекртичне енергије на Северу Косова и Метохије, што би довело до хуманитарне катастрофе. Криза би, према његовим речима, могла да наступи и спречавањем одржавања предстојећег референдума о промени Устава РС од стране привремених приштинских институција, а оно што се неминовно намеће као закључак је да редослед поменутих догађаја коинсцидира са предстојећим изборима у Републици Србији.

Председник Одбора је изразио забринутост због могуће дестабилизације безбедносне ситуације на КиМ и позвао на синхронизовану државну акцију на међнародном плану, како би се упозорило на ризик које ове ситуације носе. Сматра да је потребно упознати председника Народне скупштине Републике Србије Ивицу Дачића, који има највише међународних контаката, са могућим кризним ситуацијама.

Током седнице било је речи о питању приватне имовине, слободе кретања и регистарских таблица.

Седници је председавао председник Одбора Милован Дрецун, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова: Милорад Линта, Наташа Митровић, Данијела Вујичић, Рајко Капелан, Славиша Булатовић, Љубомир Марић, Србислав Филиповић, Ђорђе Косанић, Данијела Вељовић и Илија Животић.