Председник Пододбора Милија Милетић истакао је да је за неразвијена подручја Србије пчеларство велика шанса за развој пољопривреде и истакао да је Министарство пољопривреде и заштите животне средине предвидело, за ову годину, 44 одсто веће субвенције за подстицај развоја поменуте области у односу на 2014. годину. Изнео је податак да у Србији има 969 хиљада регистрованих кошница и око 20 хиљада пчелара, као и да је просек производње по кошници око 12,5 килограма меда. Такође, навео је да Србија обилује медоносним биљкама, попут багрема, липе и ливадског биља и изнео податак да се од једног хектара засада багрема добија тона меда. Милетић је упознао чланове Пододбора да се у Србији годишње произведе око 12 хиљада тона меда, од којих се око три хиљаде тона извезе ван граница наше земље. Осим меда, као примарног производа, пчеле производе матични млеч, прополис, восак и пчелињи отров који је веома битан у фармацеутској области.

Милетић је у наставку седнице изнео проблеме са којима се суочавају пчелари, а односе се, између осталог, на производњу индустријског меда, који се прави од кукуруза и шећера, проблем који се односи на регистрацију возила која врше превоз кошница и неопходност пошумљавања медоносним дрвећем.

Представник Министарства пољопривреде и заштите животне средине Ненад Терзић навео је да пчеларска грана има посебан значај када су у питању мање развијена подручја и додао да су Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју дефинисане одговарајуће мере које се односе на сектор пчеларске производње, и први пут је уведена мера за субвенције по кошници пчела. Кроз бесповратна средства и субвенције пчеларима, залажемо се да ова изузетно профитабилна грана буде што више заступљена у Републици Србији, навео је Терзић. Такође, додао је да у Србији има седам субјеката регистрованих за извоз меда у земље Европске уније.

У дискусији је учествовао и Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије, наводећи да пчеларство има велику улогу у пољопривреди и да нарочито може да помогне неразвијеним подручјима кроз један вид самозапошљавања људи. Упознао је чланове Пододбора да је Савез пчелара једина национална организација пољопривредника Србије која броји 9.648 пчелара и 521.796 кошница и истакао да 6,8 одсто чланова удружења чине жене. У свом излагању навео је актуелне проблеме које пчеларство Србије има и чије решавање би значајно унапредило развој пчеларства.

Током седнице разговарало се о проблемима са којима се суочавају пчелари, након којих је Пододбор предложио и усвојио следеће закључке:

1. Да се у наредном периоду настави са борбом против фалсификовања меда;
2. У циљу решавања проблема регистрације возила за превоз пчела неопходно је организовати састанак са представницима Министарства унутрашњих послова, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Министарства пољопривреде и заштите животне средине;
3. Донети правилник о употреби пчелињег отрова;
4. Пошумљавање медоносном шумом;
5. Едуковање свих пчелара у вези са производњом органског меда;
6. Доношење подзаконског акта којим би се регулисао квалитет сатних основа на тржишту и
7. Регулисати процедуре селидбе пчела и прилагодити цене уверења о здравственом стању пчела.

Савез пчеларских организација Србије изразио је захвалност на све већем залагању државних институција и органа у сагледавању значаја пчеларства у Србији.

Седници је председавао председник Пододбора Милија Милетић, а присуствовали су чланови и заменици чланова Пододбора Далибор Радичевић и мр Марко Миленковић.