Предлог закона образложио је Јован Ћосић, виши саветник у Министарству правде нагласивши да су ово прве измене Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, који је донет 2013. године. Ћосић је навео да се измене и допуне закона могу поделити у више сегмената, од којих се једна група промена односи на круг кривичних дела на који се закон примењује, као што су кривична дела тешко убиство, разбојништво, кривична дела против интелектуалне својине и кривично дело против привреде. Такође, изменама и допунама се предвиђају измене у одредбама које се односе на поступак трајног и привременог одузимања имовине, а поједностављен је и поступак за привремено одузимање имовине, тако што се брише приговор као правно средство против решења, а задржана је само жалба.

Јован Ћосић је навео да је за овај Одбор битна, а тиче се надлежности органа који спроводе овај закон, обавеза из Преговарачког поглавља 24, којом је предвиђено да у Јединици за финансијску истрагу, Министарство унутрашњих послова образује Канцеларију за повраћај имовине, која ће обрађивати захтеве у оквиру међународне правне помоћи.

Када је у питању усклађивање прописа са прописима Европске уније, истакао је да постоји шест извора права Европске уније и да је Предлог закона о изменама и допунама Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела у складу са свих шест.

Након расправе која је уследила чланови Одбора за европске интеграције су већином гласова усвојили Предлог закона о изменама и допунама Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, у начелу.

Седници је председавала Мариника Тепић, председница Одбора, а присуствовали су чланови и заменици чланова Одбора: Весна Марковић, Жарко Мићин, Марко Благојевић, Биљана Пантић Пиља, Звонимир Ђокић, Драган Шормаз, Бранко Ружић, Петар Јојић, Јован Јовановић, Маја Виденовић, Муамер Бачевац, Младен Грујић и Балинт Пастор.