4. новембар 2021. Проф. др Жарко Обрадовић на састанку Одбора за политичка питања и демократију Парламентарне скупштине Савета Европе

4. новембар 2021. Проф. др Жарко Обрадовић на састанку Одбора за политичка питања и демократију Парламентарне скупштине Савета Европе

Петак, 5. новембар 2021.

Проф. др Жарко Обрадовић учествовао на састанку Одбора за политичка питања и демократију Парламентарне скупштине Савета Европе

Проф. др Жарко Обрадовић учествовао је 4. новембра 2021. године на састанку Одбора за политичка питања и демократију Парламентарне скупштине Савета Европе, који је одржан у Будимпешти.


На састанку су размењена мишљења чланова Одбора о европским перспективама Западног Балкана, уз онлајн учешће комесара за суседство и проширење Европске комисије Оливера Вархељија.

Комесар Вархељи је истакао да је ЕУ на недавно одржаном самиту ЕУ и Западног Балкана, у оквиру словеначког председавања, поново потврдила своју посвећеност процесу проширења. Навео је да су владавина права, економске реформе и функсионисање демократских институција кључне за напредак држава кандидата у процесу проширења. Изнео је очекивање и спремност Европске комисије да се током словеначког председавања отворе кластери три и четири у преговорима са Србијом.

Проф. др Жарко Обрадовић је навео да се током година, на жалост, ентузијазам за улазак у ЕУ смањивао у земљама Западног Балкана, а да су кризе у оквиру ЕУ учиниле да Брисел пажњу преусмери на неке друге регионе и сопствене проблеме.

„Сматрам да већи део одговорности лежи на институцијама Европске уније и политици коју воде поједине државе чланице. Упркос честим најавама, политика проширења није високо на агенди Европске уније. Поред тога ЕУ често мења критеријуме проширења. То значајно успорава процес преговарања и што је још горе отвара врата чланицама Европске уније да због својих посебних интереса буквално уцењују земље Западног Балкана на путу ка ЕУ.

ЕУ губи ауторитет јер не жели да реагује на отворена питања од значаја за укупну ситуацију на Западном Балкану, чак и у случајевима када је Брисел потписник неких споразума. Најбољи пример за то је Бриселски споразум између Београда и Приштине, потписан 2013 године. Већ осам година Приштина не жели да спроведе одредбе о Заједници српских општина, а Брисел не реагује иако је гарант спровођења овог Споразума“, закључио је Обрадовић.

У дискусији чланова Одбора за политичка питања и демократију преовладао је став да је прошло много времена од отварања европске перспективе за државе Западног Балкана, да је у међувремену учињен мали напредак, те да мора доћи до убрзања процеса европских интеграција.

Одбор за политичка питања и демократију Парламентарне скупштине Савета Европе изабрао је у септембру Јоргоса Папандреуа, за известиоца Одбора који ће сачинити извештај Парламентарне скупштине Савета Европе о европским перспективама Западног Балкана.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
25 26 27 28 29 30 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31 1 2 3 4 5