7. јул 2021. Седма седница Одбора за дијаспору и Србе у региону

7. јул 2021. Седма седница Одбора за дијаспору и Србе у региону

Среда, 7. јул 2021.

Седма седница Одбора за дијаспору и Србе у региону

На седници Одбора за дијаспору и Србе у региону, одржанoj 7. јула, Комисија за нестала лица Владе Републике Србије представила је активности на решавању проблематике питања несталих лица у оружаним сукобима на простору бивше СФРЈ.


На самом почетку састанка председник Одбора Милимир Вујадиновић поздравио је Комисију за нестала лица Владе Републике Србије, као и релевантне представнике из Републике Хрватске, Републике Српске, те релевантних институција у Републици Србији. Председник је истакао да централна тема и циљ ове седнице да се најважнијим представницима државе представи шта је Србија учинила по питању несталих лица у претходном периоду. „О важности ове теме говори сам податак да је на простору СФРЈ нестало 10.000 лица, односно 10.000 породица тражи своје најближе. Од тога преко 40 одсто представљају лица српске националности. То говори о размерама и о обиму несреће која је погодила овај народ и ову земљу“, истакао је Вујадиновић.

Председник Одбора поздравио је позване госте, истичући да је Дом Народне скупштине дом свих Срба из региона. Међу гостима нашли су се специјални изасланик председника Републике Србије за решавање питања несталих у Хрватској Веран Матић, тужилац за ратне злочине Снежана Станојковић, начелник Службе за откривање ратних злочина Момчило Стевановић, председник Српског народног вијећа, заступник у Хрватском сабору проф. др Милорад Пуповац и водитељ канцеларије СНВ Загреб Јован Влаовић. Председник је поздравио и председника Заједничког већа општина Вуковар Срђана Јеремића, директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица мр Милорада Којића, секретара Републичке организације породица заробљених, погинулих и несталих бораца и цивила Републике Српске Исидору Граорац Штркић и сарадника Бојана Келемана, потом директора Републичког секретаријата за расељена лица и миграције Републике Српске Љубу Нинковића.

Председник Одбора на седници је добродошлицу пожелео и представницима Безбедоносно-информативне агенције, Радивоју Миланкову, Војнобезбедоносне агенције потпуковнику Ненаду Спасићу, Војнообавештајне агенције потпуковнику Мирославу Веселиновићу, као и самосталном саветнику у Управи за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Ђорђу Алексићу. Седници су присуствовали и председник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац, стручни сарадник Црвеног крста Србије Милица Бјелобаба, председница Удружења породица несталих и погинулих лица "Суза" из Београда Драгана Ђукић, и председница Удружења родитеља и породица ухапшених, заробљених и несталих лица, Мирјана Божин и Слободанкa Колџић.

Активности Комисије за нестала лица Владе Републике Србије на решавању проблематике питања несталих лица у оружаним сукобима на простору бивше СФРЈ представио је Вељко Одаловић, председник Комисије, генерални секретар Народне скупштине. Он је истакао да је најтежа последица сукоба који се десио на простору бивше Југославије нерасветљена судбина, у овом тренутку још 9.996 лица свих националности. „То јесте разлог за бригу, јер од првих нестанака, прошле су три деценије и то је нешто што за породице и све оне који су на било који начин у свему овоме, заједно са нама, фрустрирајућа чињеница“, додао је председник Комисје. Навео је и то да без обзира колико је до данас урађено по овом питању, ова проблематика не сме да губи приоритет. Одаловић је објаснио да су лица која су нестала у сукобима на простору Хрватске, Босне и Херцеговине, Косова и Метохије највероватније тамо и сахрањена, а оно што регион очекује од Србије када се бави овом проблематиком, јесте да преузме одговорност иако, одговорност није само на српској страни. Истакао је да је ангажованост свих у Комисији, када се приступа овој проблематици, такав да питања националности нису приоритетна, већ намера да се помогне, било информацијом или било којим другим механизмом расветљавање судбина несталих лица. „Имамо активну улогу, добру намеру и добру вољу и то је оно што нас понекад доводи у врло деликатну и тешку ситуацију, упркос добрим намерама.“ Он је додао да све релевантне организације и службе учествују у расветљавању злочина, несталих лица и неоткривених гробница, али да непоступање надлежних институција у региону веома често успорава овај процес. Председник Комисије је говорио и о правном оквиру са регионом који је, када је у пиању Хрватска, проистекао из Дејтонског споразума, која инсистира на новом правном оквиру, што би по мишљењу Комисије додатно успорило разрешавање питања несталих лица. Одаловић је навео да је са Босном и Херцеговином потписан Протокол о сарадњи, као наставак сарадње која је већ постојала и водила се на основу закључака са регионалних састанка надлежних владиних тела за нестала лица. Са Црном Гором успостављен је посебан Протокол о сарадњи, с обзиром да Србија и Црна Гора нису биле стране у сукобу, а овим Протоколом успостављене су везе и подељене информације, што је значајно допринело разрешавању питања несталих и страдалих лица са територије Црне Горе. Што се тиче међународне сарадње Одаловић је истакао сарадњу са две институције као веома значајне у овом процесу, Међународног комитета Црвеног крста и Међународне комисије за нестала лица, чији ангажман регион неретко покушава да маргинализуе.

Одаловић је навео да је даљи подстицај о решавању питања несталих лица уследио кроз Берлински процес на лондонском самиту за Западни Балкан, где је стављен акценат на помирење и решавање питања која проистичу из сукоба на простору бивше Југославије. Додао је и то да је у седишту Међународне комисије за нестала лица у Хагу потписан Оквирни план, којим су домаће институције земаља потписница основале посебне групе за истраживање несталих лица, неидентификованих лица и базу података.

Председник Комисије представио је механизам Радне групе за лица која су нестала на подручју АП Косова и Метохије, а којим је до сада разрешено 75 одсто случајева несталих лица, односно судбине 6 064 особе на овом подручју.

Одаловић је у даљој презентацији навео да број лица српске наионалности који се тражи и води као нестало према евиденцији Комисије износи 2 397, док се у Републици Српској као нестало води још 1654 особе српске националности. У наставку седнице, председник Комисије изнео је даље податке у виду панел презентације.

Након представљања активности Комисије, уследила је дискусија, где су гости и чланови Одбора изнели своје ставове по овом питању.

Под другом тачком дневног реда, председник Одбора Милимир Вујадиновић информисао је чланове Одбора за дијаспору и Србе у региону о службеним путовањима, од 19. до 24. маја, када је посетио Мостар, Тирану, Скадар и Подгорицу, као и путовање у Вуковар 21. јуна 2021. године. Председник је констатовао да је општи утисак са путовања да где год српски народ нема званичне политичке институције, ситуација у којој се налазе је изузетно тешка. Такође утисак је да су наши сународници из региона загледани у Србију и на економски и привредни напредак и политичку стабилност. Таква ситуација по аутоматизму значи бољи положај Срба у региону.

Седници је председавао председник Одбора Милимир Вујадиновић, а седници су присуствовали чланови и заменици чланова Одбора: Миодраг Линта, Милан Илић, Александар Марковић, Хаџи Милорад Стошић, Јустина Пупин Кошћал, Александар Чотрић, мр Јадранка Јовановић, Слободан Алавања, Горан Милић, Милан Ђурица, Петар Весовић, Младен Бошковић и Јанко Лангура.


Одбори везани за ову активност


Видео (1)

Среда, 7. јул 2021. | Седма седница Одбора за дијаспору и Србе у региону 07.07.2021.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
27 28 29 30 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
недеља, 3. јул
  • Нема најава за изабрани датум

Цео календар догађаја