Народна скупштина Републике Србије / Народна скупштина / Улога и начин рада / Избори и изборни систем
Избори и изборни систем
Изборе за народне посланике расписује председник Републике, 90 дана пре истека мандата Народне скупштине, тако да се избори окончају у наредних 60 дана.
Народни посланици се бирају у Републици Србији као једној изборној јединици, применом пропорционалног изборног система, гласањем за изборне листе и расподелом посланичких мандата сразмерно броју гласова које су добиле изборне листе.
Изборе спроводе Републичка изборна комисија, локалне изборне комисије (општинске и градске).
Право да бира народне посланике и да буде биран за народног посланика има пословно способан држављанин Републике Србије који је навршио 18 година живота.
Нико нема право да, по било ком основу, спречава или приморава грађанина да гласа, да га позива на одговорност због гласања и да од њега тражи да се изјасни за кога је гласао или зашто није гласао.
Изборне листе кандидата за народне посланике могу да поднесу регистроване политичке странке, коалиције политичких странака и групе грађана.
На изборној листи може да буде највише 250 кандидата, колико се народних посланика и бира.
На изборној листи мора бити најмање 40% припадника мање заступљеног пола, тако да међу сваких пет кандидата по редоследу на листи, морају бити три припадника једног и два припадника другог пола.
Изборна листа се доставља Републичкој изборној комисији најкасније 20 дана пре дана одређеног за гласање.
Уз изборну листу доставља се и најмање 10.000 судски оверених изјава бирача да својим потписом подржавају изборну листу.
Изборне листе националне мањине проглашава се ако је поднето најмање 5.000 изјава бирача.
Сваком бирачу обавезно се, најкасније пет дана пре дана гласања, доставља обавештење о дану и времену одржавања избора, са бројем и адресом бирачког места на коме гласа и бројем под којим је уписан у извод из бирачког списка.
На дан гласања бирачка места се отварају у 7.00 часова, а затварају у 20.00 часова. У току тог времена бирачко место мора бити непрекидно отворено.
Бирач може да гласа само за једну изборну листу са гласачког листића. Гласа се заокружењем редног броја испред назива изборне листе за коју се гласа.
Резултате избора објављује Републичка изборна комисија у року од 96 часова од часа завршетка гласања. Резултати избора објављују се у "Службеном гласнику Републике Србије" и на веб-презентацији Републичке изборне комисије.
Свакој изборној листи припада број мандата који је сразмеран броју добијених гласова.
У расподели посланичких мандата учествују само изборне листе које су добиле најмање 3% гласова од укупног броја гласова бирача који су гласали.
Изузетак су изборне листе политичких странака националних мањина, које у расподели посланичких мандата учествују без обзира на број гласова које су добиле.
Мандати се расподељују применом система највећег количника (тзв. Д`Онтов систем), и то тако што се укупан број гласова који је добила свака поједина изборна листа подели бројевима од један до 250. Добијени количници разврставају се по величини, а у обзир се узима 250 највећих количника.
Свака изборна листа добија онолико мандата колико се највећих количника који јој припадају налази међу 250 највећих.
Посланички мандати се додељују кандидатима са изборне листе према њиховом редоследу, почев од првог кандидата са листе.
Републичка изборна комисија додељује посланичке мандате најкасније у року од 10 дана од дана објављивања укупних резултата избора, након чега сачињава извештај о спроведеним изборима, који подноси Народној скупштини.
На основу извештаја Републичке изборне комисије о спроведеним изборима, потврђивање мандата народних посланика врши се на првој седници Народне скупштине, коју сазива председник Народне скупштине из претходног сазива, тако да се седница одржи најкасније 30 дана од дана проглашења резултата избора.
Потврђивањем мандата најмање две трећине народних посланика, конституисан је нов сазив Народне скупштине, чиме престаје мандат претходног сазива Народне скупштине.
Распуштање Народне скупштине и расписивање избора за народне посланике
Народна скупштина се распушта ако у року од 90 дана од дана конституисања не изабере Владу, а може да буде распуштена уколико то председнику Републике предложи Влада.
Влада не може да предложи распуштање Народне скупштине ако је поднет предлог да јој се изгласа неповерење или ако је поставила питање свога поверења.
Народна скупштина не може да буде распуштена за време ратног или ванредног стања.
Председник Републике дужан је да указом распусти Народну скупштину у случајевима одређеним Уставом.
Истовремено са распуштањем Народне скупштине, председник Републике расписује изборе за народне посланике, тако да се избори окончају најкасније за 60 дана од дана расписивања.
недеља, 10. децембар
Нема најава за изабрани датум
Активности
Субота, 9. децембар 2023.
Обраћање Сандре Божић на свечаности поводом обележавања Међународног дана борбе против корупције
Субота, 9. децембар 2023.
Председник Скупштине Србије на инаугурацији новоизабраног председника Аргентине
Уторак, 5. децембар 2023.