Избори и изборни систем

Изборе за народне посланике расписује председник Републике, 90 дана пре истека мандата Народне скупштине, тако да се избори окончају у наредних 60 дана.

Народни посланици се бирају у Републици Србији као једној изборној јединици, применом пропорционалног изборног система, гласањем за изборне листе и расподелом посланичких мандата сразмерно броју гласова које су добиле изборне листе.

Изборе спроводе Републичка изборна комисија и бирачки одбори.

Чланови Републичке изборне комисије и њихови заменици именују се на четири године, а чланови бирачких одбора и њихови заменици за сваке изборе.

Право да бира народне посланике и да буде биран за народног посланика има пословно способан држављанин Републике Србије који је навршио 18 година живота и има пријављено пребивалиште у Републици Србији.

Нико нема право да, по било ком основу, спречава или приморава грађанина да гласа, да га позива на одговорност због гласања и да од њега тражи да се изјасни за кога је гласао или зашто није гласао.
Изборне листе кандидата за народне посланике могу да поднесу регистроване политичке странке, коалиције политичких странака и групе грађана.

На изборној листи може да буде највише 250 кандидата, колико се народних посланика и бира.

Међу свака три кандидата по редоследу на изборној листи (прва три места, друга три и тако до краја листе) мора да буде најмање по један кандидат – припадник мање заступљеног пола на листи, што значи да ће на изборним листама морати да буде најмање 33% кандидата мање заступљеног пола (на листи).

Изборна листа се доставља Републичкој изборној комисији најкасније 15 дана пре дана одређеног за одржавање избора.

Уз изборну листу доставља се и најмање 10.000 судски оверених изјава бирача да својим потписом подржавају изборну листу.

Сваком бирачу обавезно се, најкасније пет дана пре дана одржавања избора, доставља обавештење о дану и времену одржавања избора, са бројем и адресом бирачког места на коме гласа и бројем под којим је уписан у извод из бирачког списка.
На дан избора бирачка места се отварају у 7.00 часова, а затварају у 20.00 часова. У току тог времена бирачко место мора бити непрекидно отворено.

Бирач може да гласа само за једну изборну листу са гласачког листића. Гласа се заокружењем редног броја испред назива изборне листе за коју се гласа.

Резултате избора објављује Републичка изборна комисија у року од 96 часова од часа завршетка гласања. Резултати избора објављују се у "Службеном гласнику Републике Србије".

Свакој изборној листи припада број мандата који је сразмеран броју добијених гласова.
У расподели посланичких мандата учествују само изборне листе које су добиле најмање 5% гласова од укупног броја гласова бирача који су гласали.

Изузетак су изборне листе политичких странака националних мањина, које у расподели посланичких мандата учествују без обзира на број гласова које су добиле.

Мандати се расподељују применом система највећег количника (тзв. Д`Онтов систем), и то тако што се укупан број гласова који је добила свака поједина изборна листа подели бројевима од један до 250. Добијени количници разврставају се по величини, а у обзир се узима 250 највећих количника.

Свака изборна листа добија онолико мандата колико се највећих количника који јој припадају налази међу 250 највећих.

Посланички мандати се додељују кандидатима са изборне листе према њиховом редоследу, почев од првог кандидата са листе.

Републичка изборна комисија додељује посланичке мандате најкасније у року од 10 дана од дана објављивања укупних резултата избора, након чега сачињава извештај о спроведеним изборима, који подноси Народној скупштини.

На основу извештаја Републичке изборне комисије о спроведеним изборима, верификација мандата народних посланијка врши се на првој седници Народне скупштине, коју заказује председник Народне скупштине из претходног сазива, тако да се седница одржи најкасније 30 дана од дана проглашења коначних резултата избора.

Потврђивањем мандата најмање две трећине народних посланика, конституисан је нов сазив Народне скупштине, чиме престаје мандат претходног сазива Народне скупштине.

Распуштање Народне скупштине и расписивање избора за народне посланике

Народна скупштина се распушта ако у року од 90 дана од дана конституисања не изабере Владу, а може да буде распуштена уколико то председнику Републике предложи Влада.

Влада не може да предложи распуштање Народне скупштине ако је поднет предлог да јој се изгласа неповерење или ако је поставила питање свога поверења.

Народна скупштина не може да буде распуштена за време ратног или ванредног стања.

Председник Републике дужан је да указом распусти Народну скупштину у случајевима одређеним Уставом.

Истовремено са распуштањем Народне скупштине, председник Републике расписује изборе за народне посланике, тако да се избори окончају најкасније за 60 дана од дана расписивања.

За више информација посетите сајт Републичке изборне комисије.

П У С Ч П С Н
30 31 1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 1 2 3
Понедељак, 20. новембар

Цео календар догађаја

Будите у току