Архитектура

Историјски изглед

Зграда Дома Народне скупштине, првобитно Дома народног представништва, почела је да се гради 1907. године, као репрезентативно здање за потребе Краљевине Србије.

Пројекат за изградњу Дома народног представништва поверен је архитекти Константину А. Јовановићу, који је живео и радио у Бечу. Репрезентативно скупштинско здање је, по Јовановићевој замисли, било пројектовано у духу академске архитектуре монументалних јавних грађевина. Нажалост, средства за овакав пројекат српска држава није имала.

Пројекат фасаде

Године 1901. промењен је Устав и Скупштина је постала дводома. Пројекат је требало из основе променити или прилагодити. Сматрало се да је целисходнија израда новог пројекта и због тога је августа 1901. године расписан конкурс за Дом народног представништа. На конкурсу је победио архитекта Јован Илкић.

Ни овај конкурс није прошао без критика јавности, која је сматрала да првонаграђени пројекат има превише сличности са Јовановићевим да би се могао сматрати ауторским остварењем, али и премало сопствене архитектонске традиције. Захтевало се расписивање новог конкурса који би као основну пропозицију имао обавезу пројектовања скупштинског здања у националном стилу.

Главна фасада

И поред тога што је 1903. године поново дошло до промене Устава и Скупштина постала једнодома и што је у међувремену промењена династија на власти, настављен је рад на пројекту дводоме Скупштине.

Камен темељац за нови Дом народног представништва положио је краљ Петар И, 27. aвгуста 1907. године, у присуству најугледнијих званица.

Недостатак средстава, а затим балкански ратови и Први светски рат, условили су да је до стварања нове државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, скупштинско здање било изграђено до нивоа првог спрата.

Формирањем нове знатно веће државе, предвиђене скупштинске сале за седнице више нису биле дово-љне и због тога је била неопходна њихова рекон-струкција. Године 1920., уз одлуку о наставку радова на изградњи Скупштине, донета је одлука да се пројекат повери архитекти Павлу Илкићу, сину и сараднику Јована Илкића који је умро у заробљеништву 1917. године.

Главни улаз

На основу обновљених пројеката, зграда Скупштине зидана је све до 1926. године, када су радови обустављени. Следећа фаза у изградњи зграде парламента започела је после смрти краља Александра 1934. године.

Носилац свих послова постало је Архитектонско одељење Министарства грађевине, а главни пројектант архитекта Никола Краснов, руски емигрант, близак двору и у то време аутор неких од најзначајнијих здања престонице.

Зграда Скупштине била је завршена и освећена 18. октобра 1936. године, скоро три деценије по полагању камена темељца.

Велика пленарна сала

Скупштинска зграда представља монументалну академску грађевину. Централни део грађевине којим доминира портик надвишен је куполом, а лево и десно протежу се бочна крила која се завршавају ризалитима са троугаоним тимпанонима.

Сутерен је рустично обрађен у рипањском зеленом камену, а високо приземље и спрат, који су оживљени само низом прозора и пиластрима, завршавају се кровним венцем над којимсе налази балустрада. Све фасаде су обложене вештачким каменом.

Ходник у приземљу

Дефинитивно уобличавање фасада никада није довршено, јер предвиђене скулптуре над бочним крилима, скулптурална пластика у централном и бочним тимпанонима и круна над куполом никада нису постављене. Једини примерци декоративне пластике на фасадама су медаљони у нивоу прозора првог спрата у бочним ризалитама, рад вајара Ђорђа Јовановића и скулптурална декорација над порталима из Булевара краља Александра и Косовске улице, чији је аутор,вероватно, Петар Палавичини.

Монументално степениште води у вестибил - улазни хол. Вестибил је дугачким ходником одвојен од централног хола, степеништа и мале и велике сале за седнице. Паралелно са њим протеже се ходник уз који се налазе кабинети.

Мала пленарна сала

Из приземља ка просторијама на спрату воде два симетрично постављена степеништа од белог мер-мера. На спрату су просторије за посланичке клубове, новинаре и администрацију, али и изузетно репрезентативне просторије библиотеке и дипломатског салона.

Пројекат ентеријера у целини, као и свих детаља, урадио је архитекта Никола Краснов.

По значају, по успешности прожимања архитек-туре, скулптура и занатских радова, по богатству примењених материјала издваја се вестибил.

Репрезентативни мермерни под, полихромна обрада зидова штуко декорацијом, мермерни стубови, лође првог спрата, богата декорација тамбура куполе и зенитално осветљење чине раскошан оквир за четири стојеће мермерне скулптуре владара у нишама.

Купола над вестибилом

Централни хол је обрађен једноставно и досто-јанствено, умножавањем елемената портала са јонским стубовима у доњој зони и лођама у горњој, повезаним пиластрима са коринтским капителима. Касетирана таваница, у чијем центру се налазе стаклене призме, декоративно је обрађена. Саставни део ентеријера чине скулптуре у нишама и резбарени намештај.

Хол

Посебно је значајна велика пленарна сала која има приземље и галерију. Зидови сале су делимично покривени дрвеном оплатом, а делимично мермером. Сала је осветљена природним светлом које долази кроз стаклену полукружну таваницу.

Репрезентативни кабинети који су окренути Косовској улици и Булевару краља Александра, разликују се од осталих кабинета начином обраде зидова и подова.

Зидови имају храстову, односно орахову ламперију, а подови интарзиране паркете. За њих је посебно пројектован и намештај.

Специфичност сала у приземљу, које се налазе лево и десно од централног хола, јесу прислоњени масивни стубови са коринтским капителима, декорација таваница у штуко малтеру и посебно обрађена резбарена врата.

Ентеријер библиотеке је до детаља промишљен, а намештај обликован у националном духу.

Сала у приземљу

Раскошни дипломатски салон, у народу познат као салон Кнеза Павла, са зидовима покривеним свиленим тапетама, минуциозно обрађеном таваницом и централном розетом, белом дрвеном ламперијом и дрворезбареним вратима, добио је и одговарајући намештај.

Због значаја своје функције, везаности за историјске догађаје и архитектонских и уметничких вредности, зграда Скупштине је 1984. године проглашена за споменик културе.

П У С Ч П С Н
29 30 31 1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 1 2
Четвртак, 29. јун

Цео календар догађаја

Будите у току