Дом Народне скупштине

Камен темељац за изградњу зграде на Тргу Николе Пашића, данашњи Дом Народне скупштине, положен је 27. августа 1907. године, у присуству краља Петра Првог Карађорђевића. У темеље здања, том приликом, уграђена је повеља са именима краља, митрополита и главног архитекте Јована Илкића.

Дом Народне скупштине изграђен је у близини данашњег Ташмајданског парка, места где је 30. новембра 1830. године прочитан султанов Хатишериф, којим је српски народ добио право на слободу, а Милош Обреновић постао наследни кнез српске државе.

Константин А. Јовановић, архитекта чије је најзначајније дело зграда Народне банке у Улици Краља Петра, израдио је први пројекат за Дом народног представништва Краљевине Србије 1892. године, али је изградња је одложена. На поново организованом конкурсу победио је архитекта Јован Илкић, по чијем нацрту је градња Дома Народне скупштине и започета.

Уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца у заједничку државу измењена је структура представничког тела, што је захтевало другачију зграду парламента. После смрти Јована Илкића 1917. године, његовом сину Павлу Илкићу поверена је измена пројекта, по коме су радови настављени у периоду од 1920. до 1926. године.

Никола Краснов био је главни пројектант у следећој фази градње, која је започета 1934. године. Краснов, који је после Октобарске револуције са групом емиграната дошао у Београд, дао је велики допринос репрезентативности скупштинског здања, посебно уређењу ентеријера. Детаљи попут обраде прозора, врата, штуко декорације, дрвених ламперија, металних декоративних решетки и дизајна намештаја дело су овог руског ахитекте, као и декоративна ограда, чији су саставни део биле и две стражаре са стилизованим фењерима на врху. Ограда се налазила око скупштинског здања до 1956. године, када је употребљена за украшавање виле „Биљана“ на Охриду и ограду око „Белог двора“ на Дедињу.

Скулптура „Играли се коњи врани“, дело вајара Томе Росандића, која даје посебан печат овом монументалном здању, уз степенишни прилаз постављена је 1939. године.

Изградња Народне скупштине Краљевине Југославије завршена је 1936. године. Исте године, 19. октобра, здање је отворено, а 20. октобра у њему је одржана и прва седница новог сазива.

Током Другог светског рата, у згради на Тргу Николе Пашића налазила се немачка Команда, због чега је током рата била поштеђена разарања.

Привремена скупштина Демократске Федеративне Југославије заседала је у овој згради, а потом Уставотворна скупштина, која је 29. новембра исте године у Великој скупштинској сали прогласила Републику.

Од 1945. године, зграда је коришћена као представнички дом Демократске Федеративне Републике Југославије, Федеративне Народне Републике Југославије, Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Савезне Републике Југославије и Државне заједнице Србије и Црне Горе, а од 3. јула 2006. године званично је постала Дом Народне скупштине Републике Србије.

Због изузетне историјске, архитектонске и уметничке вредности, зграда данашњег Дома Народне скупштине проглашена је 1984. године за споменик културе.

Фотографије са седнице одржане 20. октобра 1936. године преузете су са сајта Архива Србије.

Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
28 29 30 31 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 1

Будите у току