Београд

На седници је размотрена и Информација о стању Контролно–мерног центра „Београд“ и покренута иницијатива за изградњу новог контролно-мерног центра.

Извештај о раду Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге за 2015. годину образложио је др Владица Тинтор, директор РАТЕЛ-а, изневши податак да је током 2015. године РАТЕЛ остварио приходе у износу од 1,71 милијарди динара и укупне расходе у износу од 629 милиона динара, а остварени суфицит у износу од 1,08 милијарди динара је уплаћен у буџет Републике Србије и Аутономне покрајине Војводине. Такође, навео је да је склопљен Уговор о коришћењу пословног простора на три године са ЈП „Пошта Србије“, чиме су смањени досадашњи трошкови закупа.

У току 2015. године успешно су обављена два јавна надметања за издавање појединачних дозвола за коришћење радио фреквенција и, на основу резултата првог надметања, издате су појединачне дозволе за коришћење радио фреквенције операторима: Телеком Србија, Теленор Србија и Теленор д.о.о. а за издавање ових дозвола наплаћена је једнократна накнада у износу од 21 милиона евра, која је уплаћена у буџет Републике Србије. У оквиру другог надметања наплаћена је једнократна накнада у износу од 105 053,11 евра, такође, уплаћена у буџет Републике Србије.

У наставку излагања, директор РАТЕЛ-а изнео је да је вишегодишња активност у вези са процесом преласка са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма, завршена 16. јуна 2015. године. Додао је да је, од 1. априла 2014. године, корисницима фиксне телефоније, омогућено да приликом промене оператера, задрже свој претплатнички број. Др Владица Тинтор указао је на интензивну и непосредну сарадњу са међународним организацијама, регулаторним телима и другим стручним институцијама.

Након расправе која је уследила, чланови Одбора су већином гласова прихватили Извештај о раду Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге за 2015. годину.

У оквиру друге тачке дневног реда др Владица Тинтор изнео је проблеме са којима се суочава РАТЕЛ, и навео да је неопходно радити на модернизацији и проширењу система за мониторинг. Презентовао је мерне центре који се налазе у земљама у окружењу и навео да се Србија у односу на њих знатно разликује по степену развоја. Неопходно је проширење система даљински управљаних мерних станица, као и набавка специјализоване опреме. Такође, упознао је чланове Одбора са податком да је КМЦ „Београд“ у Добановцима изграђен давне 1961. године, и да након тога није било већих улагања у инфраструктуру, што је довело до проблема на самом објекту. Агенција има проблема са напајањем КМЦ-а електричном енергијом и, услед неодговарајуће трафо-станице која се налази на главном путу удаљености око 300 метара од самог објекта, долази до честих испада у мрежи и прекида снабдевања електричном енергијом, што проузрокује велике проблеме при раду са скупом опремом која се користи за мониторинг РФ спектра. Такође, навео је да се земљиште на ком се налази КМЦ Београд регистровано као пољопривредно, што онемогућава било какав вид градње без промене урбанистичког плана. Имајући у виду све наведене проблеме, стручне службе РАТЕЛ-а су предузеле одређене активности у циљу проналажења алтернативне локације у зони Београда и изнели као један од предлога, локацију у комплексу Астрономске опсерваторије на Звездари због највеће зоне оптичке видљивости. Новоизграђени Контролно-мерни центар треба да покрива широку зону, да поседује добру инфраструктуру и да је удаљен од стамбених и индустријских објеката.

Чланови Одбора су већином гласова прихватили иницијативу за изградњу новог Контролно-мерног центра, који је, као објекат, од државног и стратешког значаја за Републику Србију.

Одбор је ову седницу одржао ван седишта Народне скупштине, у Добановцима, у просторијама Контролно-мерног центра „Београд“, а уз подршку УНДП-a и Швајцарске агенције за развој и сарадњу (СДЦ), кроз пројекат „Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине Републике Србије.

Седници је председавала председница Одбора Катарина Ракић, а присуствовали су и следећи чланови и заменици чланова Одбора: Далибор Радичевић, Јовица Јевтић, Зоран Милекић, Огњен Пантовић, Ивана Стојиљковић, Стефана Миладиновић, Јово Остојић, Соња Павловић, Снежана Б. Петровић, Зоран Радојичић, Велимир Станојевић и Јасмина Каранац.