Народна скупштина Републике Србије | Посланичка питања у мају

Народна скупштина Републике Србије / Активности / Народна скупштина / Посланичка питања / Посланичка питања стенографске белешке / Посланичка питања у мају

Активности

Посланичка питања у мају

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)

30/1МЗ/МТ16.00 – 16.10

(После паузе)

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16.00 до 19.00 часова, сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине.

Пре него што пређемо на постављање посланичких питања, дозволите да још једном подсетим на одредбе Пословника Народне скупштине, које се односе на начин постављања посланичких питања.

Излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута. После датог одговора на посланичко питање, народни посланик који је поставио питање има право да, у трајању од највише три минута, коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање, народни посланик има право да се изјасни о одговору у трајању од највише два минута.

У току трајања постављања питања и давања одговора, сходно се примењују одредбе Пословника Народне скупштине Републике Србије, с тим што нису дозвољене реплике и указивања на повреду Пословника.

У складу са тим, молим народне посланике да поднесу пријаве за постављање питања.

Истовремено вас подсећам да ће редослед постављања посланичких питања бити утврђен према досадашњој пракси рада Народне скупштине, тако што ће најпре реч добијати народни посланици који не припадају ниједној посланичкој групи, а затим народни посланици од најмањој према највећој посланичкој групи.

Прелазимо на постављање посланичких питања.

Реч има народни посланик Дејан Булатовић.

Изволите.

ДЕЈАН БУЛАТОВИЋ: Поштовани председниче Скупштине, поштована премијерко, чланови Владе, изражавам задовољство да сте овде и да можемо на овај начин да комуницирамо. Већину министара ја сам и обишао у њиховим кабинетима. Разговарали смо о проблемима који постоје са грађанима Републике Србије.

Желео сам једно питање да упутим вама, премијерко, и надлежном министарству, а тиче се југозападне Србије и тиче се јануарске поплаве коју смо имали 2023. године, када се излила река Јошаница и река Рашка. Имали смо тамо, нажалост, и жртве. Имали смо две особе које су настрадале у тим поплавама. Морам да кажем да је тамо 140 људи пријавило штету након тих поплава.

Знам да је град Нови Пазар направио све оно што је потребно како би се изашло из те кризе након поплаве. Знам да је Влада Републике Србије такође у припреми пројекта укорићавање саме реке. Морам да кажем да је Влада обећала да ће помоћи граду Новом Пазару, да ћете кроз тај пројекат и кроз друге врсте помоћи, да кажем, наступити, заправо све учинити да ти грађани изађу из тога што их је снашло, та непогода.

Желео бих вама да поставим питање да након ових информација и града Новог Пазара, дакле, и позитивног става Владе Републике Србије да ће изаћи у том контексту према грађанима Републике Србије и наравно града Новог Пазара, дакле да ми кажете – када се може очекивати наставак привођења крају пројекта који је у току? Када би заправо могли сматрати да би се могло завршити укорићење самих тих река? Када би Влада могла, да ли можете да оквирно кажете те неке рокове, јер морате да знате да метеоролошка ствар данас је јако неповољна, да су грађани помало узнемирени јер се најављују поново непогоде, кише и људи се само питају када би могли добити, неки датум?

30/2МЗ/МТ

Просто, то је оно што је најконструктивније, дакле, оно што бих желео да поставим и као питање и као забринутост, а сматрам да ћете сигурно имати одговор на то.

Нећу чак ни користити ова три минута, чекаћу ваш одговор, па ћу да кажем још шта имам. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има министарка Јелена Танасковић.

Изволите.

ЈЕЛЕНА ТАНАСКОВИЋ: Уважени посланиче, хвала на постављеном питању.

Што се тиче Новог Пазара, да кренем од њега, ви знате да је ту из средстава Светске банке обезбеђен извор финансирања, у Новом Пазару се сада ради на експропријацији и завршавању тог правно-имовинског дела, да бисмо кренули у поступак набавке за извођење радова. Иначе, све друго је спремно, пројекат урађен и све је завршено.

Тако да, ми очекујемо, чим град Нови Пазар заврши експропријацију и правно-имовински део, пошто знате да ту пролази један део кроз град, да ће то бити пуштено и то се очекује да не кажем можда већ следећи месец да буде, али ево ја ћу вам одговорити тачно, контактираћу сутра град Нови Пазар, да попишем, да видим које парцеле су још остале нерешене.

Што се тиче река Јошанице и Рашке, процењена вредност је око 650 милиона. Сада се ради, „Србијаводе“ већ увелико раде, на терену су, раде пројекте и кренули су са сређивањем, како где, рашчишћавањем и сређивањем и у наредном периоду, овом који временски сада одговара, ће бити завршено све. Ради се тако да све оно где је поплава угрожавала град и где је улазила и где је постојала могућност да се поново деси иста ствар, то је прво што ће бити урађено. Тако су приоритети постављени. А онда ће се радити и цела проблематика обале која ту протиче. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Господине Булатовићу, имате право на наредна три минута.

ДЕЈАН БУЛАТОВИЋ: Хвала вам. То су те информације које су веома значајне за грађане Новог Пазара. Захваљујем се заиста на исцрпном одговору. Верујем да ће грађани бити задовољни самим тим и одговором, али наравно и активностима које ће бити у наредном периоду.

31/1ЈЈ/ЛЖ16.10 -16.20

Оно што бих желео да поставим као једно потпитање министрима у Влади Републике Србије и вама наравно, премијерко, мало ћу овај мој да кажем, тако потпитање преформулисати у нешто другачије што није баш можда својствено народним посланицима, посебно онима који припадају опозицији. Желим да вам кажем, врло јасно, премијерко и вама министрима, да вам даје пуну подршку у ономе што је Србију задесило пре више од 20 дана. Желим да идете до краја у борби разоружавања грађана Републике Србије, у смислу оног нелегалног оружја које поседују да се заиста та прича заврши што могуће је боље.

Желим министрима који су у ресорима, а посебно Даници Грујичић министарки, да пружим подршку, видео сам колико је тешко било њој и свима људима у Министарству здравља и гледајући ону конференцију видео сам ту емоцију, заиста то поштујем.

Желим да се такође да кажем и министру унутрашњих послова господину Гашићу да има пуну подршку да причу заврши до краја, да се искорени сваки могући вид насиља у Србији, да морамо ићи у разоружање, али још једном апелујем премијерко, на једну ствар, рекао сам вам да сам предао у процедуру предлог закона, допуну Закона о наоружању, када је у питању ловачко наоружање, да људи који не поседују ловну дозволу, дакле, ловну карту и када не плаћају чланарину у тим ловачким удружењима, да њима аутоматски треба да престаје могућност поседовања тог оружја. Молим вас да видите то је у процедури, ако можете то прихватите јер, ово је најдобронамерније, јер мислим да људи који нису ловци, а тражили су оружје за лов, а шта ће вам онда то оружје. Тако да, мислим да сам ту врло јасан и врло конструктиван то дело.

Дакле, као опозициони посланик немам проблем да вам кажем, да вас подржавам за једну лепшу, бољу Србију, безбеднију Србију, стабилнију Србију. Позивам на јединство, позивам на мир, толеранцију. Као народни посланик обишао сам све министре у влади Републике Србије, скоро све, има још неколико у процедури смо да се видимо, па и вама премијерко сам упутио из нашег посланичког клуба молбу да ме примите и да разговарамо о актуелним проблемима у Србији. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има, председница Владе.

АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.

Само ћу кратко. Желим да вам кажем да сам још јуче проверила докле је стигла ваша иницијатива. Примили смо је у Влади Републике Србије, у ресорно министарство, и већ смо убацили у нацрт тих мера, тако да смо то појаснили у складу са вашим предлогом. Потпуно има смисла. Хвала вам конструктивном ставу. Хвала вам на подршци и хвала вам што као посланик опозиције показујете да постоје ствари које су изнад политике. Надам се да се већ следеће недеље ми видимо. Хвала много.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Господине Булатовићу, имате право на закључна два минута.

ДЕЈАН БУЛАТОВИЋ: Што ми добацују посланици опозиције? Нисам то разумео. Имате ли ви кредибилитет мени да добацујете? Тридесет година се бавим опозиционом политиком. Био сам у затвору 1996. године, због ношења лутке Слободана Милошевића. Дакле, због политике. Дајте ми вашу биографију. Па, ја вас овде 90% нисам видео ни на једном протесту деведесетих и даље. Мени звиждите, мени добацујете. Срам вас бре било. Мени, ја сам за вас ауторитет опозициони. Како вас није срамота, бре, да ми добацујете и да ми се на овакав начин опходите. Срамота да вас буде.

31/2ЈЈ/ЛЖ

Ви који добацујете, да ви који добацујете, ако нисте знали ја сам вам био 11 на листи, једанаести, у име целе опозиције, те грађанске, једанаести, био сам потпредседник странке, највеће тада опозиционе странке.

Што ћутите сада, мишеви једни. Ту ми добацујете када ја причам. Реците ми, дајте дебату, дајте да причамо о томе. Нећу да будем на протесту. Смета вам што нисам на протесту? Нисам на протестима, зато што сте злоупотребили то. Зато што говорите у име тих људи који су остали без те деце. Немате право на то. Не можете да говорите у име те деце. Срам вас бр било. Нећу учествовати у томе никад. шта вам није јасно.

Шта вам није јасно? Немате моју подршку, нећете ни имати. Грађани Републике Србије ми прилазе у Граду Београду и кажу да сам у праву. Доста бре више, доста бре више вашег пренемагања. Шта говорите то? То што сам ја био једанаести на листи, а ви се тако понашате то говори о вама. То говори о вама, срамота једна. Јуче ми добацујете, када сам позивао на најгору ствар коју сте могли да урадите оповргавали сте оно што сам рекао. Рекао сам вам, немојте то да радите у дану када седница треба да тече у највећој тузи. Добацујете. Срам вас било, нека виде грађани Србије. хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Само да замолим да само буде без добацивања. Као што сте чули све одредбе Пословника важе као и на свакој другој седници, да не добацујете онима који говоре.

Следећи по редоследу је народни посланик, Милија Милетић.

МИЛИЈА МИЛЕТИЋ: Захваљујем, господине Орлићу.

Поштована председнице Владе, уважени министри, као прво ћу честитати славу Спасовдан, Граду Београду, свим грађанима Београда, са жељом да ова литија која сада треба да крене, да буде најбољи начин, на челу са нашим патријархом Порфиријем. Срећна слава и све најбоље. Морамо се поштовати и морамо се уважавати свако сваког, јер време које долази, морамо бити сви заједно.

Поставићу прво питање, Министарству здравља докле се стигло са Предлогом закона о хитној помоћи, зато што је тај закон који сам ја предложио веома битан за све грађане Србије, јер велики број наших општина немају службу хитне помоћи и то је нама веома потребно.

Друго питање, Министарству без портфеља, господину Тончеву, какво је стање у општинама које су у његовој надлежности и да ли ће бити нових издвајања у оквиру могућности министарства?

Треће питање, Министарству финансија, да ли постоји могућност, да се повећају трансфери за општине четврти и пете групе неразвијености, јер десет година у назад се трансфери не мењају, а трошкови су све већи и већи. Конкретно то је велики проблем.

Четврто питање, Министарство за јавна улагања, завршетак спорске хале у Сврљигу, 2017. године када је била Канцеларија за улагање, ми смо имали ту опредељен милион евра за изградњу и за завршетак спортске хале. Питање, да ли ће то постојати могућност ове године да завршимо?

Пето питање, Министарству туризма и ЈП „Стара планина“, да ли ће бити већих улагања у објекте за смештај и проширење капацитета на Старој планини? Стара планина је бисер туризма и потребно је велико улагање. Сигуран сам да ће то бити урађено зато што је Влада Републике Србије формирала радно тело које ће на томе радити.

Шесто питање, аеродром у Нишу, да ли ће бити већих инвестиција у аеродром у Нишу? Да ли ће бити изграђен нови терминал, јер доста се ради и улаже, а о томе се мало говори.

31/3ЈЈ/ЛЖ

Питање које сам хтео да поставим везано је за привреду, да ли постоји могућност да се обезбеде инвестиције у општини као што је Сврљиг, Бела Паланка, Гаџин Хан, јер уназад двадесетак дана био је код нас председник Србије, Александар Вучић, где смо заједно са њим имали одређене предлоге, где би требало да се доведе одређен број инвеститора. Радна места су веома битна и да ли ће имати могућност да се обезбеде радна места. Једно од битних ствари јесте завршетак и изградња одређених путних праваца. Магистрални пут од Ниша, Сврљига, према Књажевцу, Зајечару, да ли постоји да се уради трећа трака, зауставна трака на делу где је место звано Громада, зато што је ту велики застој, када је лоше време. Хвала још једном.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има министарка, доктор Даница Грујчић.

ДАНИЦА ГРУЈЧИЋ: Што се тиче закона о хитној помоћи, не можемо за сваку службу у медицини правити законе, али их можемо направити као подзаконске акте. У овом тренутку Министарство здравља интензивно ради и тај закон је скоро готов на медицинској документацији.

32/1БД/ЉЛ16.20 – 16.30

Мора да се мења Закон о здравственој заштити, јер је због дигитализације која је сада тренутно у току практично веома застарео и ми ћемо у самом Закону о здравственој заштити поставити основне принципе подзаконских аката везаних за хитну помоћ.

Оно што смо у сарадњи са МУП-ом урадили, то је комплетан распоред који дом здравља и која хитна помоћ, да ли су то заводи за хитну помоћ или су то хитне помоћи у склопу домова здравља и болница или здравствених центара, одговарају за који део пута, како ауто-путева тако и локалних путева.

Ето, то је једино што смо урадили, за сада.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има министар Тончев.

НОВИЦА ТОНЧЕВ: Поштовани председниче Скупштине, поштована председнице Владе, колеге министри, народни посланици, хоћу да кажем претходном посланику који је поставио питање, господину Булатовићу, све је у реду што је рекао али није у реду што је носио лутку Слободана Милошевића као социјалиста. То сам му сигурно замерио.

Што се тиче питања које је поставио колега из Сврљига, као што знате, колега, ви сте били председник једне неразвијене општине. Овде има још посланика који су били председници, као што је Ненад Митровић, који је сада у опозицији, Мики Алексић је такође водио једну малу општину, а и ја сам био председник општине, тако да су ти проблеми одувек били највише у мање развијеним општинама.

Али, формирањем овог министра, Влада Србије а и председник Вучић сигурно размишљају о развоју ових неразвијених општина. Ја сам обишао скоро све те општине и у разговору сам евидентирао неколико проблема које сам изнео и на састанцима Владе Србије и разговарао са министром финансија.

Највећи проблем у овим општинама нам је то што нам људи одлазе и што немамо кадрове.

Један од узрока су и ненаменски трансфери овим општинама. Као што сви знамо, од 2014. године трансфери локалним самоуправама нису повећавани, а од тога знамо колики су трошкови за уличну расвету, за грејање школа, плате колико су отишле, а махом, као што сви знате, и овде посланици и Влада Србије, да се локални буџети пуне од ненаменског трансфера, од пореза на зараде и од пореза на имовину. Ове мале општине немају неку велику имовину, а око пореза на зараде имамо проблем то што велике компаније које отварају погоне у малим општинама, њихове управе су махом у Београду и онда у тим општинама раде само радници са малим платама, док су им директори, комерцијалисти, правници и њихова управа у Београду и тиме пуне буџет града Београда. Моја идеја је да заједно са Владом Србије разговарамо да и те компаније које долазе, да њихове управе буду смештене баш у овим малим локалним самоуправама.

Такође сам на једној седници Владе рекао и о томе морамо да разговарамо, да видимо шта ћемо са дневницама. Дневнице возача и чиновника су 150 динара, што је стварно мало и ми на томе морамо да радимо са Владом Србије. Такође су и ниске плате у локалним самоуправама. Ми не можемо доброг инжењера, доброг економисту или доброг правника са овом платом да задржимо у малој средини.

Највећи проблем имамо око трошкова путовања запослених. Треба ту донети нова законска решења где ће трошкове путовања сносити послодавац а не локална самоуправа. Законом требамо уредити критеријуме, тј. раздаљину до које запослени имају право на надокнаду и да спречимо злоупотребу да се људи пријављују у друга места а да наплаћују путне трошкове.

32/2БД/ЉЛ

Имам разговор са председницом Владе и са председником да се уради децентрализација, односно укидање катастра, судова, пореских управа, амбуланти, сеоских школа, што је посебан проблем за ове општине, али ће сигурно Влада Србије и на овоме радити.

Не знам да ли у вашој општини, али пуно општина има проблем са тужбама за заузеће физичких лица приликом изградње локалних путева. Наиме, локални путеви који су рађени 50-их и 60-их година, није завршена експропријација и сад тзв. неки адвокати су нашли начин да се богате на основу буџета локалних самоуправа тако што узму овлашћења од тих људи и подносе тужбе, а то су велики трошкови за те мале локалне самоуправе.

Све ове проблеме на које сам вам сад указао радиће Влада Србије и наћи ће решења за ово. Хвала лепо.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има министар Весић.

ГОРАН ВЕСИЋ: Када је у питању аеродром Ниш, 2022. године на аеродрому је било укупно, односно укупно је кроз аеродром прошло 389.022 путника, што је за 166% више него 2021. године.

Рецимо, у децембру 2022. године имали смо 32.791 путника, што је отприлике за 113% више него децембра 2021. године.

У марту месецу смо имали 30.595 путника, а у марту месецу 2022. године 21.765 путника. Укупно, од почетка године до краја марта имали смо 89.029 путника, значи, за та прва три месеца, јануар, фебруар и март. Претпрошле године у исто време било је 51.425 путника, што значи да је то 73% више.

Оно што је важно, то је да је у току реконструкција тј. изградња нове зграде, у коју је уложено и биће уложено укупно 11 милиона евра. Поред тога, имамо грађевинску дозволу за нови контролни торањ и то је следећа инвестиција која нас чека. Завршетком контролног торња у Београду, где смо стигли прошле године до скоро шест милиона путника, стичу се услови да почнемо да градимо контролни торањ у Нишу.

Такође, добили смо грађевинску дозволу за реконструкцију постојеће писте, која је одавно зрела за реконструкцију. Сада крећемо и у Београду са реконструкцијом писте, пошто је завршена нова уметнута писта и она треба наредних недеља да буде примљена. Укупно од 2018. године, од кад је Влада Републике Србије преузела аеродром, у аеродром је уложено више од 700 милиона динара.

Оно што такође треба да знају они који живе на југу Србије, са изградњом, пошто реконструкција старе зграде неће бити могућа, мораћемо да радимо на њеном месту нову, са комплетним завршетком терминала ми ћемо имати капацитет у Нишу за милион и по путника. И то је сјајно, с обзиром да расте број путника у Србији. Ви знате да „Ер Србија“ ове године је отворила, односно отвара нове 22 линије, прошле године 15 линија. Ми очекујемо ове године да завршимо са три и по милиона путника у „Ер Србији“, што је много бољи резултат него ЈАТ-ов резултат, који је осамдесетих година имао пет милиона путника на свом врхунцу, а та земља је била једно три пута већа него што је данас Србија. И у том смислу, када будемо завршили до краја јуна овај нови терминал на сурчинском аеродрому, односно на аеродрому „Никола Тесла“, капацитет ће бити до 10 милиона путника. Иначе, укупан капацитет који чекамо са завршетком је реконструкција старе згаде, ће бити 15 милиона. Како расте број путника у Београду, тако ће расти у Нишу. Зато је важно да припремимо капацитете за милион и по путника.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре ће у наредном периоду расписати конкурс за израду студије која би требало да покаже где још у Србији треба да градимо аеродроме, не само путничке, већ и карго, где ћемо радити места за

32/3БД/ЉЛ

слетање хеликоптера, односно хелиодром или сама места, што иначе има везе и са хитном помоћи, поготово на аутопуту и са бржим превозом пацијената. То ћемо онда радити заједно са Министарством здравља, тако да ћемо у том смислу изаћи када се буде завршила та студија. То ће бити међународни конкурс са јасном визијом како ће се даље развијати авио саобраћај у Србији. Ми тренутно имамо три аеродрома, имамо прву и домаћу линију, што није био случај још од распада Југославије, односно распада заједничке државе Србије и Црне Горе. Сада имамо београдски, нишки и аеродром Морава, што не значи да није могуће имати још неке аеродроме. То ћемо видети на основу тога шта ће студија показати.

У сваком случају, велике су инвестиције када је аеродром Ниш у питању и тај аеродром има свакако свој потенцијал и то се види у порасту броја путника.

33/1ТЂ/ЈГ16.30 – 16.40

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Господине Милетићу имате право на наредна три минута.

Изволите.

МИЛИЈА МИЛЕТИЋ: Одговори министара су одлични, везано конкретно за Министарство здравља. До сада нисмо имали закон о хитној помоћи, имали смо подзаконска акта и мислим да би било потребно да се овај закон што пре уведе и да свака општина има своју службу хитне помоћи, да имамо диспечерске центре, али у крајњем случају биће то у оквиру могућности да се уради. Ја сам дао Предлог закона, па ћемо видети.

Још једно питање за Министарство саобраћаја, уколико нешто може да се уради. Значи, ми смо уназад 20 дана били са председником Србије, који је у оквиру својих активности обилазио општине Сврљиг, Књажевац, Сокобања, где смо у разговору са председником, ту је био већи број мештана, изнели одређене проблеме и рекли смо да имамо један проблем, ја сам ставио акценат на туризам, сеоски туризам, ловни туризам и све видове туризма, да се уради део пута који повезује два округа - Нишавски округ и Тимочки округ. Тај део пута повезивао би Лабуково – Раденковац. То је општина Сврљиг и општина Сокобања, а онда део пута који повезује општине Књажевац и Сврљиг. То су села Луково и Мучибаба. То су веома битне ствари, да повежемо те општине, да повежемо могућности да се развија туризам.

Једна од битних ствари и још сам хтео да питам, пошто имамо, и имали смо, и сада имамо Фонд за развој Републике Србије који уназад неколико месеци, пети или шести месец, није доносио одлуке, па смо имали захтеве већег броја привредних субјеката из општина које су неразвијене, где до сад нису донесена решења, а имали су проблема везане око стечаја. Рецимо, конкретно једна фирма или две су сада отишле у стечај у Сврљигу, 70 радника је изгубило посао, па сам хтео да предложим да се, уколико постоји могућност, одлуке у Фонд за развој доносе брже, експедитивније за подручја, за општине које су четврта или пета група неразвијености. Вероватно да то може. Знам да има већа могућности, али уколико може да буде брже да не бисмо дошли у ситуацију да губимо радна места и да губимо људе.

Битно је за мене, исто Министарство господина Кркобабића, да ли ће се расписати конкурс за задруге у наредном периоду? То је за све нас врло битно.

За министарку пољопривреде питање - да ли ће имати могућност да се реше дугови, заостали дугови из 2022, 2021. године или да се донесу макар решења да људи добију? То се тиче квалитетних приплодних грла, онда људи који су поднели захтев за пчеларство и остале ствари.

Иначе, што се тиче е-аграра, ви сте били у праву, иде све својим током. Свој посао ради ПС служба, идемо напред, с тим што неке ствари морамо да још одрадимо и ја очекујем да ће имати могућност за мала газдинства да се обезбеде средства, конкретно за овчарство, козарство, свињарство и пчеларство. Хвала још једном.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Благојевић.

Изволите.

МАРКО БЛАГОЈЕВИЋ: Господине посланиче, пуно пута смо ви и ја причали о теми коју сте покренули сада опет. Чињеница је да припрема тог пројекта траје предуго, од 2017. године. Одговор на питање, зашто је то тако, можемо заједно да потражимо у општини Сврљиг, јер као што је то обично случај и у овом конкретном случају одговорност за припрему пројекта јесте одговорност општине Сврљиг.

Мислим да знате и детаље и све недостатке који су забележени у пројекту због којих претпостављам да припрема тог пројекта траје дуго. Оно што могу да вам кажем јесте да реализација тог пројекта може да почне оног тренутка када тај пројекат буде био спреман за реализацију.

33/2ТЂ/ЈГ

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има министар Кркобабић.

МИЛАН КРКОБАБИЋ: Господине председавајући, госпођо Брнабић, уважени народни посланици, поштовани посланиче Милетићу, на конкретно питање да ћу вам и конкретан одговор. У другој половини године почећемо са реализацијом новог програма помоћи задругама Србије. Нови програм треба да буде квалитетан искорак, прва фаза целог овог програма је био квантитет, значи повећање броја задруга и покушај да спречимо гашења, а у овом новом покушају смо… Већ смо разговарали на ту тему, разговарали смо са задружним савезима, они ће узети значајно учешће у свему томе, али ће узети учешће и академијски одбор за село САНУ. Са тим програмом, биће то атипично, ићи ћемо непосредно пред заинтересоване људе, пред задругаре, обилазићемо регионе, чућемо мишљења, сугестије, примедбе. Ја се надам да ћемо овог пута управо понудити прави програм који одговара достигнутом степену развоја задругарства у Србији.

Према томе, још једном, у другој половини године можете очекивати. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Господине Милетићу, имате право на закључак, два минута.

МИЛИЈА МИЛЕТИЋ: Уважени председниче Скупштине, уважени министри, председнице Владе, све оно што сам говорио било је из делокруга онога што осећам, што знам, што сам видео. Конкретно, сва ова питања која сам доставио и поставио тичу се онога што чини живот. Мислим да пуно ствари о којима смо говорили треба да реализујемо. Мислим да је потребно да се већа пажња стави за подручја са посебним условима живота, конкретно брдско-планинских подручја, општине које су четврта група или пета група неразвијености, да се ту много већа пажња стави, да се настави са овим пројектима, као што смо рекли – аеродром у Нишу, аутопут и све оно што даје могућност за долазак инвестиција, за долазак људи, да пролазе људи кроз сРбију. Велика шанса за све нас јесте оно…

Природа нам је дала све. Мале општине имају шансу око пољопривреде, развоја за пољопривреде. Није иста пољопривреда у Војводини и није иста пољопривреда код нас у Сврљигу или тим малим местима. Имамо шансу кроз здраву храну, кроз здраву средину, подршку малим газдинствима, да буду већа улагања, да се решавају инфраструктурни проблеми. То је шанса развоја, али најбитнија ствар јесте обезбеђивања инвестиција, довођење радних места и то је оно што је нама потребно. Пажња мора бити у сваком погледу.

Што се тиче тога, ја ћу као посланик и у наредном периоду наставити да се залажем за неразвијена подручја, за југоисток Србије, јер тамо живим, осећам проблеме и те проблеме ту износим, да се чује, да се зна, да те проблеме решавамо. Хвала још једном. Влада Републике Србије мора наставити да ради као до сада, али морамо ставити већи акценат на та подручја где се тежи живи, неразвијена подручја, јер ако људи отуда оду, верујте ми, није добро. Хвала још једном.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Следећи је Радомир Лазовић.

Изволите.

РАДОМИР ЛАЗОВИЋ: Хвала, председавајући.

Лепо је видети Владу овако на окупу. Можда један од последњих пута, надам се, да се сликате и обележавате овај важан тренутак.

Дакле, ја бих волео, драги грађани, не знам колико знате, вероватно због тога што немате сви независне медије, можда и не знате, Станислава Пак, чланица главног одбора СНС и саветница председника, иступила је из СНС. Позвала је грађане да не иду

33/3ТЂ/ЈГ

на контрамитинг и открила још нешто јако забрињавајуће и занимљиво – да је годинама радила на црно у председништву. Дакле, да ли је могуће, људи, да у председништву људи раде на црно? Како ви то објашњавате и шта ћете као министри урадити поводом ових сазнања? Има ли неко тамо да заустави ово лудило до кога смо дошли да вам саветница председника ради на црно? Ко то плаћа, уосталом? Ко плаћа то? Из којих фондова се плаћа ако се у кешу, у ковертама дају новци саветницима председника?

Хтео сам да питам, такође, у Извештају који сте нам предали, а везано за оружје, наводи се да је у четири месеца од почетка ове године само мање од 100 комада оружја одузето, а министар полиције нам је рекао да он незванично може да каже – 57.000. Добро, људи, ја могу да разумем да је нешто од тога још увек у процесу, али баш хиљаду пута више, па то је невероватно и, ево, за овом говорницом тврдим да је то неистина.

34/1ДЈ/ИР16.40 – 16.50

У целих шест година сте укупно одузели 11.000 комада оружја и дође човек и каже овде да сте одузели у шест месеци 57.000. То је практично немогуће и мислим да нам дугујете објашњење одакле вам идеја, где је крај овом лудилу да такве неистине износите?

А говорили смо и о медијима, изгледа да чак ни у СНС-у нема таквих који ће бранити „Пинк“ и „Хепи“, па је књига спала баш на Небојшу Бакареца, не чуди ме то, заиста је дно бранити ове две телевизије.

И хтео бих министру информисања или коме год, ко год може овде да каже нешто позитивно о „Пинку“ и „Хепију“, да вас питам људи, али немојте да ми говорите и да ми објашњавате шта ради опозиција, шта раде други медији, немојте да бежите. Хајде, бре, једном због ових људи, хајде једном одговорите како можете да браните телевизију у којој главни и одговорни уредник са пиштољем седи у јутарњем програму? Како можете да браните телевизију у којој имамо позиве, имамо објашњења убистава, детаљно објашњена убиства?

Молим вас да ми одговорите на то и немојте да бежите од одговора, објасните то и због ових људи које сте позвали на митинг. Ни њима није до тога.

ПРЕДСЕДНИК: То је било три минута.

Реч има председница Владе.

АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.

Спала књига, шта сте рекли, на два слова?

(Радомир Лазовић: Одговорите ми, молим вас.)

Спала ваша књига на Станиславу Пак. Свака част. Ево, сада Станислава Пак вам је вођа. То доста показује. Како да вам кажем, сигурна сам, прилично сам сигурна да то што Станислава Пак прича није истина. Познајући како ради председник Републике Александар Вучић и како ради систем у председништву Републике Србије, али ћу свакако оставити Председништво да се огласи тим поводом, али баш је лепо видети вашу одговорност пошто нисте сачекали другу страну да се огласи него сте одмах узели здраво за готово да то што Станислава Пак прича да је то истина. Вама свака част.

Такође је, ја морам да кажем да сам се и ја пријатно изненадила када сам видела да је иступила и Станислава Пак и могу рећи, богами, да СНС иде све боље. Захваљујући овим протестима до сада су из СНС иступили Зорана Михајловић, Драган Шормаз и Станислава Пак. Па, ми смо људи све јачи. Па, ми вама дугујемо много захвалности. Хвала Богу, иступише људи из наше странке.

Тако да, што се Станиславе Пак тиче, ја очекујем да ће вам она бити негде на листи пред следеће изборе. Ви се надате да нас последњи пут видите у овом саставу и ја се такође надам да ћемо ускоро да идемо на изборе, па да грађани поново кажу шта мисле о нашем раду, шта мисле о вашем раду и шта мисле такође ових последњих пет дана којих сам ја седела овде сваки секунд, сваки минут, одговарала на свако питање, а ви који сте тражили ту седницу нисте могли.

Вас је сада од 16.00 часова два пута више него што вас је било у било ком тренутку на тему Извештаја о стању безбедности и свему ономе што се десило и у школи „Владислав Рибникар“ и у Дубони и у Малом Орашју. Ето, толико вас занима та трагедија коју сте искористили само и искључиво за политизацију.

Тако да, све најбоље са Станиславом Пак и Драганом Шормазом, а богами и са Зораном Михајловић.

И ја вас молим, али опет, као што сам вас молила онда када је било око оног полицајца да не псујете органе јавног реда и мира, Министарство унутрашњих послова, припаднике Министарства зато што не дајете добар пример, ја вас молим да се не обраћате члановима Владе који су овде дошли зато што је то наша обавеза.

34/2ДЈ/ИР

Морамо да будемо овде, али ја вас молим да се не обраћате са „хајде, бре“. „Хајде, бре“ заиста није речник за овај народни дом. Мислим да је то нешто што…

(Стефан Јовановић: Ви сте псовали.)

Тако, да толико о томе.

Што се тиче оружја заиста смо пет дана провели причајући о оружју. Дала сам све податке, министар Гашић је дао све податке, сваки дан смо причали о тим подацима, мислим да је бесмислено да сада трошимо време да вам поново читам податке. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Само да подсетим и вас Лазовићу и вас Манојловић, да не вичете из клупа. Дакле, примењују се одредбе Пословника, на снази су и даље, а ви Лазовићу имате могућност да говорите и наредна три минута. Значи, не морате да вичете из клупе када говоре други.

Изволите.

РАДОМИР ЛАЗОВИЋ: Хвала вам, председавајући на тој могућности која ми по закону припада.

Е па сада, ја бих хтео да покажем грађанима како ово изгледа. Дакле, ја поставим конкретно питање, поставим питање како је могуће да на „Пинку“ и „Хепију“ имамо годинама континуирано излагање насиљу наших грађана, имамо конкретно да један криминалац стоји и објашњава нам да ли је боље убити човека ћебетом, па да се не примети или је боље на други начин?

Имамо у програму уживо поподневном објашњавање од стране уредника „Политике“, да ли је боље убијати секиром или је боље пуцати на активисте опозиционе и ви мени сада немате толико морала, толико немате у себи људскости да речју једном одговорите на то.

Људи ово је главни уредник, а сада ће овај из режије да склони, ово је главни уредник „Хепија“, који у програму уживо стоји са пиштољем, људи, с пиштољем, па имајте барем мало образа да кажете реч о томе.

Ово даје резултат трагедије људи. Ово наше друштво, нашу децу излаже ужасним стварима. Ово је водитељка јутарњег програма на другој телевизији, Јована Јеремић, која се слика са оружјем и пропагира. Ово овде вам је наш колега Бајатовић који се слика са оружјем. Ово овде вам је један од бивших министара који се хвали оружјем.

Људи, није нормално ово. Знате и ви да није нормално, људи. Знате и ви, имам ових слика колико хоћете, имамо овога колико желите. Ово сте ви, на овај начин сте ову нашу државу задојили насиљем. Да ли је довољно? Колико мртвих је довољно? Дај, признајте да ово није нормално. Ово није нормално, људи. Хајде да станемо овде, одузмите фреквенцију националну…

ПРЕДСЕДНИК: Лазовићу, упозорио сам вас већ да водите рачуна о томе шта говорите.

РАДОМИР ЛАЗОВИЋ: Извињавам се, извињавам се. Ја не мислим да је ико овде одговоран за то на директан начин. Ако ме је неко погрешно разумео, ја се извињавам, али људи и ваши чланови, ови људи што сте сутра позвали на контра митинг, пола људи овде зна да ово није нормално. Пола људи у овој Влади зна да „Пинк“ и „Хепи“ не могу да приказују људе са оружјем у јутарњем програму. Знате ви то, зна то Србија.Позивам вас, одузмите фреквенције овим људима, не можете их бранити, ево вам премијерка која не може реч да каже позитивну за „Пинк“ и „Хепи“. Хајде да урадимо нешто добро у овој држави, чак и ви то можете, бре. Хвала.

34/3ДЈ/ИР

ПРЕДСЕДНИК: И да водите рачуна о томе како говорите, не само шта, него и како говорите. Да не вичете на људе ни кад вам дам реч, а посебно кад вам не дам реч.

Сада реч има председница Владе. Изволите.

АНА БРНАБИЋ: Извините, ја, да, нисам одговорила на тај део вашег питања. Не бежим, као што сте могли да видите и чујете у последњих пет дана. Одговорила сам на то питање неколико пута. Ако ви немате ни једну нову тезу и ништа нама да замерите као Влади, е онда нема заиста потребе, чини ми се, али добро, ви инсистирате, да се враћам на то шести пут.

Дакле, национална фреквенција коју имају било који ТВ канали нема никакве везе са Владом Републике Србије. Ја сам вам читала ко бира чланове РЕМ-а. Јесте ли видели негде да ту има Влада Републике Србије? Од девет, два бира Народна скупштина, један бира Национални савет националних мањина, један бира, ја мислим, Универзитет, један бира, немам сад овде, то је девет, никакве везе нема Влада. Нико од ових министара које овде видите нема никакву ингеренцију да прича о националним фреквенцијама. Не знам ко овде брани „Пинк“ и „Хепи“?

Дакле, чекајте, сад ми реците, при томе, када причамо о телевизијама, да ли је тај „Пинк“ и „Хепи“, јесу ли они имали националне фреквенције док су ове ваше колеге са протеста против насиља били на власти? Да, у сваком тренутку.

35/1АЛ/МЈ16.50-17.00

Не само то, они су били делом власници „Пинка“, 10% власник „Пинка“ један од људи који је данас вођа опозиције и учествује на протесту против насиља 10% власник „Пинка“. Јел „Пинк“ био другачији тада?

Не разумем зашто мени показујете слику господина Марића са пиштољем? Мени показујете из ког разлога?

(Радомир Лазовић: Са пиштољем.)

(Јелена Јеринић: Да ли је у реду?)

ПРЕДСЕДНИК: Да не вичете из клупа, дакле и на вас се односи и на Лазовића и на вас иза Лазовића. Који пут данас? Упристојите се.

АНА БРНАБИЋ: И још нешто да вам кажем ако мислите нешто о „Пинку“ и „Хепију“ све у реду, можемо да имамо дебату о томе, никакав проблем, да ли ја волим све што је на тим телевизијама? Не волим. Какве ја везе имам са тим? Какве ми овде имамо везе са тим? Како ви то нама приписујете? Извините?

(Јелена Јеринић: Има РЕМ.)

Јел има РЕМ? Одлично, ево изволите покрените промену у РЕМ-у. Ми овде сви који седимо, људи ми не можемо чак ни да их покренемо. Ми никакве веза са тим немамо.

Тај „Хепи“ је имао националну фреквенцију док су господа била у власти више од 10 година, 12 година. „Пинк“ је имао националну фреквенцију док су господа била у власти. Господа, односно њихов председник је био 10% власник „Пинка“, какве то везе има са нама?

Дакле, изволите покрените ту промену и све је у реду што се нас тиче овде као извршне власти, али ја нисам лицемер да причам како је „Пинк“ и „Хепи“ супер, а ови су одвратни други или ови су одвратни, а ови су супер. Ви кажете да они имају ужасан утицај на нашу децу и нашу земљу, а професор факултета Београдског универзитета нема ужасан утуцај и нема гори утицај директно на децу. Хватате се за главу. Хајде, молим вас, реците ми овако. Дакле, професор Београдског универзитета, истакнути, који је стални гост на овим другим тајкунским телевизијама нема лошији утицај на децу од „Пинка“ и „Хепија“? Ви заиста то верујете, пошто студенти гледају „Пинк“ и „Хепи“? Јел? Добро, у реду, то сте ви и то су ваше вредности.

Поштовани грађани Републике Србије, пошто их не чујете, само да знате да су рекли да професор Београдског универзитета, који сваки дан седи са студентима, нема већи утицај на студенте од „Пинка“ и „Хепија“. Дакле, „Пинк“ и „Хепи“ имају већи утицај пошто ти студенти гледају само „Пинк“ и „Хепи“, па ће да се угледају ваљда на Марића или на ријалити и „Задругу“, а неће на свог професора кога уважавају, воле и сваки дан га слушају. Е, ако је то ваша истина, ако је то ваша политичка одговорност, онда у реду, свака вам част. Ја мислим да то баш никаквог смисла нема.

Знате како, ви имате тајкунске медије који сваки дан из ове сале извештавају пристрасно, необјективно и пласирају такве полуинформације да директно пласирају лажи, из минута у минут, је ли, и то нема је ли никаквог утицаја на ситуацију у земљи, то нема никаквог утицаја на тензије.

Ми имамо медије које су пре четири дана рекли да је потпредседник Владе Ивица Дачић напустио седницу Владе, па смо одавде морали такву бруталну лаж да демантујемо.

Ви имате медије за које ви, је ли, претпостављате да су елитни, да су дивни, објективни, непристрасни, независни, итд. који јуче кажу да Александар Вучић дели жртве, односно, извините, јутрос кажу да Александар Вучић дели жртве зато што је био

35/2АЛ/МЈ

у Младеновцу, а прекјуче кажу да је Александар Вучић крив зато што су сви заборавили

жртве у Младеновцу и сви причају само о жртвама у Рибникару. Јел ви разумете каква је то непринципијелност, јел ви разумете какво је то тровање нације, како је то тровање људи, какво је то сејање мржње, свакодневно из минута у минут, из сата у сат, а о њима не причате, причате само о „Пинку“ и „Хепију“.

Све у реду, људи ви сте Скупштина, ви имате већу одговорност за то него што ми имамо овде. Ја немам никакав утицај на националне фреквенције, ви имате макар неки утицај на националне фреквенције, а зашто „Пинк“ и „Хепи“ опстају, зашто живе, зашто су преживели ви питајте ваше колеге пошто су им они након 2000. године, они су их спонзорисали, они су их подржавали, они су били делом власници, тако да су они то урадили, ти исти људи који су довели ријалити програме у Србију, ти исти људи који су у ријалити програме, који су их уселили у Пионирски град, ти исти људи се данас боре против ријалитија као и ти исти људи се данас боре против насиља као. Хвала много.

ПРЕДСЕДНИК: Два минута.

РАДОМИР ЛАЗОВИЋ: Госпођо Брнабић, показали сте на прави начин да оно што сте радили све ове дане и оно што покушавате да урадите и ви и министри у овој Влади који су се обраћали, покушавате да се све настави по старом, да се ништа не уради, да се не направе никакве кључне промене и да се просто ви оперете од одговорности коју као власт имате.

Ја никада не бих помислио да имате било коју другу одговорност у овом случају, али као власт имате одговорност да промените оно докле смо дошли као друштво, пали смо јако нисмо и док све то говорите, док слушамо све ове ствари које данима овде изговарате, ја имам само једну ствар да вам кажем, односно покажем. Не морам ништа ни рећи. Људи не могу боље разумети било шта од тога да овај човек угошћава председника. Сатима са њим разговара, са вама разговара. Ово је ведета ваших медија, не само он, него и Жељко Митровић, него „Пинк“ и „Хепи“ који су продужена рука режим, који су део ваше власти, толико неодвојив од вас да и ви сносите одговорност за све што се дешава на овим телевизијама.

Погледајте људи ову слику и не морам реч да вам кажем. Не морам реч да вам кажем. Ово није нормално. Ово решава РЕМ. Мора да се огласи и када се не огласи не можете бранити ни РЕМ, не можете бранити ни ово, не можете бранити ни вашу власт.

Поента ових протеста, поента свега овога што се ради јесте да се раскине са постојећом праксом у коме је дозвољено да се људи сликају, бре, са пиштољима уживо у програму. Ово није нормално, људи, и зато вас позивам да се окупимо у суботу у 18.00 часова испред Народне скупштине.

За министре имам, 20 секунди, само да питам. Господине Благојевићу, госпођо Грујичић, господине Жигманов, госпођо Вујовић, ајде да вас не набрајам све, има ту и неких људи који су можда мање огризли у ово, госпођо Мишчевић, како се осећате када ова особа иза вас брани ово? Па није вам сигурно свеједно. Дајте нешто да урадимо да се ово не дешава. (Искључен микрофон.)

ПРЕДСЕДНИК: Два минута.

За даље по Пословнику прво мора да се обрати наредни народни посланик, што је Жомбор Ујвари.

Само без вике у сали.

Имате реч. Само се пријавите и имате своја три минута.

Изволите.

35/3АЛ/МЈ

ЖОМБОР УЈВАРИ: Хвала лепо.

Поштовани председниче Народне скупштине Републике Србије, поштована председнице и чланови Владе, даме и господо народни посланици, желео бих да поставим питање министру инфраструктуре, господину Весићу.

Гранични прелаз Хоргош-Реска је један од најфреквентнијих и најоптерећенијих граничних прелаза између Србије и Мађарске. О томе смо ми народни посланици СВМ већ више пута говорили у овом високом дому.

Граница се налази на територији општине Кањижа из које долазим, а на аутопуту Е75 смо нажалост сведоци честих енормних гужви на граничном прелазу, посебно у летњој сезони, као и за време викенда и верских празника, али данас већ заправо не, само тада.

Управо због тога запослени и студенти који раде и студирају у Мађарској свакодневно користе и малограничне прелазе и нажалост имају озбиљних потешкоћа око прелаза јер су терминали преоптерећени.

Као народни посланик из те регије и сам користим тај гранични прелаз, као и многи моји суграђани и морам рећи да од њих увек добијам конструктивне предлоге, посебно од мештана Хоргоша.

На редовним аутобуским линијама које прелазе преко српско-мађарске границе, као што је на пример линија између Суботице и Сегедина пасошка и царинска контрола се врши на исти начин као и на осталим ванлинијским туристичким бусевима.

Због велике гужве на граници поласци и доласци ових аутобуских линија нису израчунљиви и има доста одступања од званичног реда вожње.

36/1МЈ/МП17.00 – 17.10

Узимајући у обзир да мали гранични прелаз „Хоргош-Реска 2“ већ поседује одговарајуће инфраструктурне услове потребна су минимална улагања и доградња како би тамо могао да се врши пријем аутобуса и са редовних линија, па бих вам поштовани министре Весићу поставио питање – да ли постоји могућност да Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у наредном периоду започне израду планова и имплементира пројекат који се тиче преласка аутобуса редовних саобраћајних линија преко малог граничног прелаза Хоргош-Реске бр.2? Хвала лепо.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.

Реч има министар Весић.

Изволите.

ГОРАН ВЕСИЋ: Том питању, зато што је то била један од основних тема које сам имао на састанку са својим колегом Јаношом Лазаром, недавно у Будимпешти. Што се тиче самог проласка аутобуса преко Хоргоша-Реске бр. 2 ту постоји неколико проблема. Први проблем је висина надстрешнице. Она у овом тренутку не дозвољава и то морамо да решимо. Значи, она је, на том прелазу висина 3,2 метра, висина саме настрешнице и у том смислу је то тренутно највећи физички проблем.

Постоји нека друга међународна ограничења, као што је Међународни уговор између Србије и Мађарске, који не подразумева на тај, пошто је било неких иницијатива о успостављању аутобуског превоза директно, али ћемо то сада решавати.

Оно што је важно, забележили смо у односу на прошлу годину повећање промета тешких камиона на Хоргош-Реске за отприлике 10% и на Келебија-Томпа за отприлике 40%. То говори и то је хвала Богу тако да је сарадња Србије и Мађарске и не само сарадња наше две земље, већ и генерално тај пут који води кроз наше две земље оптерећенији и у том смислу заиста се указује потреба за отварањем, прво проширењем постојећим, а онда отварање нових граничних прелаза.

Оно што ће се догодити у наредном периоду, значи прво ми ћемо сада да кренемо са изградњом брзе саобраћајнице између Бачког Брега и Накова, односно Бачког Брега-Накова и Српске Црње. Оно што ће се догодити када се заврши, за то треба, наравно неколико година, читава та саобраћајница, с обзиром да је то брза саобраћајница, оно ће преусмерити део саобраћаја из Румуније, али не само из Румуније, већ и Србије за оне који желе да прођу кроз Мађарску, где иду према Аустрији итд. усмериће на прелаз Бачки Брег који је тренутно малогранични прелаз.

Ми смо са мађарском страном разговарали о томе како да урадимо пројекат интегрисаног граничног прелаза на Бачком Брегу и да пошто ће тај прелаз бити, верујте ми, подједнако оптерећен као Хоргош, на тај начин омогућимо да се тиме растерети Хоргош, где ће део саобраћаја сасвим сигурно ићи на Бачки Брег.

Мађарска страна са своје стране ради инфраструктуру да би обезбедила да саобраћај који пређе са наше стране кроз брзу саобраћајницу може да буде прихваћен. Они почињу да раде мост на Дунаву код Мохача, почињу да ураде свој део посла и ми ћемо имати када буде завршена брза саобраћајница кроз Србију, Бачки Брег-Наково- Српска Црња, односно како ми то зовемо смајл или осмех севера, посебна та саобраћајница, ми ћемо тада имати и интегрисан гранични прелаз на Бачком Брегу.

Што се тиче саме Келебије, ту су нас наше мађарске колеге обавестиле да они планирају гранични прелаз, не на месту где је сада гранични прелаз него нешто даље. ми имамо онај Ипсилон крак који је урађен у једном полупрофилу, сада би требало да урадимо други полупрофил Ипсилон крака, али то значи да ћемо сада обезбедити један одвојак који неће бити тако дугачак кроз израду тог другог полупрофила за тај други гранични прелаз. Тако да ћемо на Келебији имати два гранична прелаза. Идеја је да један буде за путнички саобраћај, а други за теретни саобраћај.

36/2МЈ/МП

Оно што је важно, мађарска страна са своје стране ради све саобраћајнице које ће обезбедити да гранични прелаз Келебија буде подједнако интересантан као што је сада Хоргош, јер Хоргош је интересантан највише зато што има добру инфраструктуру са Мађарске стране и што напросто када пређете или са мађарске или са српске стране ви настављате аутопутем.

Када се све ово буде завршило, ми ћемо имати пет, два на Келебији, Хоргош један и два и Бачки Брег, имаћемо потпуно равноправне прелазе у смислу броја путника. Такође, недавно је мађарски министар спољних послова који је са мађарске стране председавајући нашег Мешовитог комитета Петар Сијарто, на последњој седници комисије је предложио да градимо на Хоргошу интегрисан прелаз и то је предлог мађарске стране који ћемо прихватити, јер право и једино решење су интегрисани прелази.

Ми ћемо сада са Македонцима радити доле на Табановцима проширење. Био је интегрисан до пре короне. Сад отварамо са Црном Гором у Бијелом Пољу прелаз. Радићемо са БиХ када се заврши до краја године Сремска Рача-Кузмин, па нови мост преко Саве. Радићемо са српске стране интегрисан гранични прелаз. То је суштина и то је начин како можемо брже да прођемо.

Оно што је такође један од начина како можемо да убрзамо камионе је е-товарни лист. Ми као Србија смо заједно са Транспортном заједницом ушли у тај пројекат. То значи да ћете имати јединствен е-товарни лист, сваки српски превозник и са своје стране више неће бити потребно ништа осим скенирања баркода на било којој граници, јер ће тај садржај тог товарног листа бити доступан свим земљама ЕУ, наш и њихов такође и тиме ћемо убрзати сам прелаз.

Оно што желим да вам кажем када већ причамо о томе, ми преговарамо са мађарском страном, пошто знате да у октобру треба да крене и путнички саобраћај Суботица-Сегедин. Преговарамо и договорили смо се са мађарском страном да заједнички прелаз буде у Сегедину, као што ће за брзу пругу заједнички прелаз бити у Суботици, јер је у Суботици некад и био прелаз, давно још. Ту ће сада бити нова железничка станица. Значи у Сегедину ће бити заједнички прелаз. Тако да они који буду користили то, углавном људи који локално живе ту ће користити тај воз. Неће имати било какво стајање на граници.

Мађарска страна је изразила жељу за изградњу пруге Суботица-Баја. Та пруга је недавно у Црној Гори на састанку Транспортне заједнице на коме су присуствовали из Европске комисије, ушла у ТЕНС, то је Мрежа европских саобраћајних коридора, што омогућава и мађарској страни, више мађарској него нашој. Она је много дужа са територије Мађарске, него са територије Србије, да добијемо грантове и да можемо да радимо ту пругу.

То је посао који нас чека у будућности са самом мађарском страном. Тако да је то оно што могу да вам кажем. Чињеница је да нико од нас није задовољан самим чекањем камиона, највише наши превозници.

Желим да се захвалим мађарској страни. Мађари су нам без икаквих проблема изашли у сусрет на последњем састанку Мешовите комисије и повећали број дозвола за наше камионе за дупло, тачно колико смо тражили. Немачка је повећала за 11.000, са 45.000 на 56.000, мађарска страна нам је дала онолико дозвола колико смо желели. Тако да наше камионџије немају апсолутно никакав проблем и више нико не чека дозволу за мађарску, као што више немају проблем за дозволе за Немачку. Имаћемо сада састанак и са Италијанима, верујем да ћемо то решити. Са Македонцима укидамо било какве дозволе већ у јуну, тако да је таква ситуација.

36/3МЈ/МП

Значи, радиће се на подизању те надстрешнице која јесте суштински проблем, али наша жеља је да мађарски и српски народ, односно наши грађани, Мађари и Срби који живе и са једне и са друге стране границе да функционишемо као да границе нема. Нама та граница није потребна, добро сарађујемо и сви ови пројекти које сам рекао, ти пројекти су заиста нешто што треба да омогући да људи, посебно људи који живе на северу Војводине, они који путују да много брже функционишу.

На крају желим да кажем, изградња брзе пруге, када већ причамо о односима Србије и Мађарске, изградња брзе пруге тече по плану. Могу са потпуном сигурношћу да кажем да ћемо ми до Суботице завршити пругу до краја 2024. године. Почело је заустављање саобраћаја на одређеним надвожњацима у Суботици. То иде по плану како смо договорили са градом. За сада нема проблема. Има увек када се нешто заустави, мало је теже, али иде како смо се договорили. То значи да ћемо ми моћи у првој половини 2025. године да пустимо брзи воз између Београда и Суботице, док се не тестира пруга у Мађарској. Између Београда и Суботице стизаће се брзим возом за сат и 12 минута, што је сада заиста немогуће било којим превозним средством. Видећете како ће се променити живот људи.

До средине 2025. године Мађари ће завршити свој део пруге, онда следи тестирање њихове пруге, да бисмо успоставили брзи воз између Београда и Будимпеште. Стизаће се за око три сата. Гранични прелаз ће бити у Будимпешти, Београду, Новом Саду и Суботици. Када уђете у воз у Будимпешти, ви у Србији не стајете на граничном прелазу и обрнуто, воз из Србије ће ићи право у Будимпешту. Хвала на питању. Има заиста пуно ствари на којима заједнички радимо. Нас чека и заједничка седница Владе где ћемо изаћи са свим заједничким пројектима.

37/1МЗ/ЦГ 17.10 – 17.20

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има министар др Александар Мартиновић.

АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: Хвала, господине председниче Народне скупштине. Даме и господо народни посланици, извињавам се што сада мало реметим ову динамику постављања питања и одговора који су упућени министру Весићу, али мислим да би било добро и корисно да се мало подсетимо када је у ствари почела историја насиља у Србији. Обраћам се онима који нам свакога дана држе моралне лекције, који кажу да су грађанска опозиција, да су за Европску унију, да су против насиља, да су против „Пинка“ и „Хепија“, да су против ријалитија, итд.

Доста дуго се бавим политиком и у доста мандата сам био посланик у Народној скупштини, па дозволите да имам и мало бољу меморију од неких који су данас у опозицији, а који су некада били на власти, али су у међувремену заборавили да су били на власти и заборавили су шта су радили када су били на власти.

Да ли се сећате, даме и господо народни посланици, ко је основао огранак ДС у Републици Српској? Љубиша Савић, звани Маузер.

(Срђан Миливојевић: Свака му част.)

Свака му част, каже Срђан Миливојевић. Шта кажете?

(Срђан Миливојевић: Није био издајник као Александар Вучић.)

(Председавајућа: Без добацивања.)

Није био издајник, али је био вођа једне паравојне формације. Дакле, био је припадник ДС. Па је онда дошао 5. октобар 2000. године. Да ли се сећате, ви велики моралисти, ви велики противници насиља, ви велики миротворци, ви велики грађанисти, ви велики европејци, шта сте радили 5. октобра и непосредно после 5. октобра 2000. године? Нисте радили ништа. Ја ћу да вам кажем да сте радили свашта. Између осталог, 5. октобра је вас више од 50 линчовало Драгољуба Милановића, директора РТС-а.

(____________: На које питање одговарате?)

Одговарам на питање вас који кажете да сте против насиља, а ја вас подсећам да сте ви у ствари промовисали насиље у Србији. Ви сви данас који протестујете против, наводно, злочиначког, ненародног, диктаторског режима Александра Вучића. Ја сада користим своје право као министар у Влади Републике Србије да вас подсетим да сте насиље у Србији генерисали ви и сада вам илуструјем одређеним примерима. То што ви имате политичку амнезију…

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Да ли је реално да не можете ни минут да останете мирни, да пустите министра да говори?

АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: То што ви имате политичку амнезију…

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Није ваше да разумете како је постављено питање и да ви формулишете одговор.

Без викања, Лазовићу. Лазовићу, зашто увек морате да покажете колико сте некултурни и неваспитани? Ја вас молим, није на вама да формулишете и питања и одговоре.

(Бошко Обрадовић: Онда водите седницу.)

Ја је водим, онако како треба да је водим.

Молим вас да се стрпите толико.

Наставите, министре.

АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: Госпођо Божић, не смета мени што они мени добацују. Ја имам обавезу да подсетим народне посланике и грађане Србије да су они у ствари били промотери најгорег могућег насиља у Србији.

37/2МЗ/ЦГ

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Господине Обрадовићу, ја вас молим да не добацујете и не вичете са места. То је пракса, то ви у последње време нон-стоп чините. Ја вас молим да се смирите.

(Бошко Обрадовић: Шта је обавеза министра последњег четвртка у месецу?)

Да одговара на питања, и то чини. Ја не знам шта је вама спорно да чујете мало истине.

(Бошко Обрадовић: Шта он ради сад?)

Знам да вас боли, ја вас све заиста разумем, али мораћете да се смирите и да саслушате до краја. Захваљујем, господине Обрадовићу, све смо вас чули. Молим вас да наставимо седницу у миру.

(Бошко Обрадовић: Да ли га је неко од нас питао нешто? Ви реците да ли га је неко нешто питао или није.)

Мислите да он само одговара на ваша питања. Да ли мислите да ви треба да формулишете и одговоре и питања? Не желим с вама да полемишем, баш зато што покушавам да водим седницу по Пословнику.

(Бошко Обрадовић: Да ли га је неко нешто питао?)

Молим вас да овај део седнице на миру наставимо.

(Бошко Обрадовић: Не може да се иживљава.)

Ако ћемо о иживљавању, ја мислим да то само из ваше посланичке клупе можемо да чујемо, јер не престајете да вриштите, да урлате, да вичете, да вређате. Молим вас престаните и ви, Миливојевићу, вас сви најбоље чујемо.

(Бошко Обрадовић: На основу чега сте му дали реч?)

Господине Обрадовићу, имате упозорење, као и ви, господине Миливојевићу. Ја вас молим, допустите да наставимо седницу у миру. Водим је управо и нећу се уопште либити да вам дам опомене.

Наставите, господине Мартиновићу.

АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: Захваљујем се, госпођо Божић.

Петог октобра 2000. године су, даме и господо народни посланици, упали у више полицијских станица у Београду, упали сте се у више полицијских станица у Београду и из тих полицијских станица отуђили већу количину оружја. Добар део тог оружја после је завршио на црном нелегалном тржишту.

(Бошко Обрадовић: Ово је наше време, а не његово. Ово је време да ми постављамо питања.)

Са митраљезима сте упадали…

(Бошко Обрадовић: Шта је ово?)

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Господине Обрадовићу, ја разумем да се вама не свиђа одговор господина министра Мартиновића, али морате да се смирите и да будете стрпљиви и да саслушате.

(Бошко Обрадовић: Ово је време за наша питања, а не за његову причу.)

Добићете и ви прилику да питате, ништа се не секирајте. Стрпите се да саслушате одговор. Не значи да одговор сваки може и мора да вам се свиди.

(Бошко Обрадовић: Ово га нико није питао. Зашто му дајете право на реч?)

Немојте то да радите, заиста, већ неколико дана узастоп, ја вас молим. Дајте мало стрпљења и да наставимо седницу.

Можете, господине Мартиновићу.

(Бошко Обрадовић: Не може.)

Док ја водим седницу може, а ви можете да добијете опомену. Ако вам се не допада, можете и на врата. Ја не. Можда господин Орлић буде имао више разумевања за вас.

37/3МЗ/ЦГ

АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: Захваљујем се, госпођо Божић.

Дакле, 5. октобра 2000. године су са митраљезима упадали у Народну банку Србије, у Савезну управу царина, упадали су у јавна предузећа. После 5. октобра 2000. године, даме и господо народни посланици, ошишали су до главе ћерку доктора Милована Бојића, који је данас директор КБЦ Дедиње. Дакле, ошишали су девојчицу која је била малолетна, само зато што им није одговарала политичка оријентација њеног оца.

(Народни посланици опозиције лупају о клупе.)

Можете ви и јаче. Можете ви и јаче.

(Бошко Обрадовић: Време је за постављање питања. Нико га ништа није питао.)

Да вас подсетим, ја мислим да некима много смета истина. Ја мислим да некима много смета истина и да се много узбуђују.

ПРЕДСЕДНИК: Бошко Обрадовићу, упозорење последње за данас. Упозорење је да не вичете, не ометате седницу, да се не понашате на сличан начин. Јесте ли ме разумели?

(Бошко Обрадовић: Јесте ли ви мене разумели?)

Изричем вам опомену, Бошко Обрадовићу.

(Бошко Обрадовић: Не знам по ком основу. Зашто? Нисте били у сали, а изричете ми опомену. Ово је последњи четвртак у месецу.)

38/1ЈЈ/СЧ17.20 – 17.30

Сада молим вас, будите толико пристојни, да саслушате одговоре, после тога ви имате реч.

Стварно не знам шта ви мислите да постигнете таквим понашањем? Ово је насиље. Ово што сад радите је насиље.

(Бошко Обрадовић: Ово је кршење Пословника.)

А што сте дошли на седницу посвећену постављању питања Влади, ако не желите да слушате министра? Не да вичите из клупа и вама као дами то посебно не приличи. Не да вичете из клупа, саслушате, после тога ваша посланичка група као што знате извесно долази на ред, добићете прилику да кажете шта год хоћете.

И, за вас као даму важи исто, не приличи вам то.

Саслушајте одговоре до краја. Свако од министара у Влади има право да затражи реч, да каже шта има да каже.

(Бошко Обрадовић: Ово је срамота.)

Ви сте тражили да Влада дође.

Вас сам господине Обрадовићу неколико пута љубазно замолио, много пута упозорио. Молим вас да наставимо.

АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: Господине председниче Народне скупштине, немојте да се много љутите на господу из опозиције, зато што њих боли истина. Они покушавају да сервирају грађанима Србије једну јефтину и лако проверљиву неистину, да је генератор насиља у Србији заправо Александар Вучић. Ми желимо да их подсетимо да су генератори насиља у Србији они. Ја им сад наводим само неке примере, да их подсетим шта су радили кад су били на власти.

То што они мисле да грађани Србије имају политичку амнезију, па да су заборавили да су ови били на власти, то је њихов проблем. Па, сви ви заједно, међу вама нема никакве разлике. Која је разлика међу вама? Доћи на власт без избора. То је ваша идеологија. Сви ви сте били на власти од 2000. до 2012. године. То што су међу вама, у међувремену, избиле политичке бракоразводне парнице, то је ваша ствар, то није проблем ни Владе Републике Србије, ни СНС-а.

Сећате се сигурно даме и господо, народни посланици када је у по бела дана овде у Београду 2001. године, убијен службеник ресора државне безбедност, Момир Гавриловић звани Гавра, који је убијен непосредно након што је изашао из кабинета тадашњег председника Савезне Републике Југославије, Војислава Коштунице. На том састанку га је, према писању медија, обавестио о бројним криминалним радњама и о бројним криминалним аферама које се дешавају у Влади Србије.

Да вас подсетим поштовани народни посланици, да је у време њихове власти, убијен високи полицијски службеник Ненада Баточанин, сећате се тога, сигурно? Убијен је полицијски генерал Бошко Буха. То је било за време ових који су нам сад окренули леђа, ових великих миротвораца, врло финих и толерантних људи, културних, пристојних који никада нису били на власти и који никада нису предузимали било какве акте насиља и тако даље.

Сећате се сигурно даме и господо, народни посланици, седнице Народне скупштине Републике Србије која је одржана 18. фебруара 2008. године. Тад су они били на власти. Тог дана, односно те вечери, у Београду је запаљен стан Чедомира Јовановића. Дакле, они су били на власти. Запаљен је стан Чедомира Јовановића, непосредно уочи почетка седнице Народне скупштине Републике Србије, сећа се Наташа Јовановић, која је заказана дан након што су Шиптари на Косову и Метохији прогласили независност тзв. Косова.