33/1БД/ЦГ16.25 – 16.35

Да ли у стратегијама Владе Републике Србије постоји план за асфалтирање магистралног пута који би повезао Сјеницу и Пријепоље?

Последње питање упућено је премијерки. Ви сте, премијерка, били у Прибоју, имали сусрет са муслиманима Прибоја који су вам изнели проблем везано за издавање грађевинске дозволе за почетак изградње џамије у Новом Прибоју. У Новом Прибоју има велики број муслимана који нису у могућности да испуне своја верска права јер немају џамију, а Стари Прибој им је ипак удаљен. Да ли је по том питању било шта предузето?

Ви сте им тада рекли да ће Влада Републике Србије да уради шта буде у њеној моћи да реши тај проблем, који је мало комплексан. Ето, добио сам инсистирање од грађана Прибоја да поставим ово питање, јер је оно од веома велике важности. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Председница Владе има реч. Изволите.

АНА БРНАБИЋ: Ја ћу вам одговорити на ово друго питање у вези са Прибојем, па ће онда министар Весић одговорити на питање у вези са магистралним путем Сјеница-Пријепоље.

Што се тиче Прибоја, тачно је, ја сам у тој посети обећала да ћемо то решити. Пре тачно 48 сати су ми мејлом послали и грађани Прибоја то питање. У овом тренутку проверавам са Републичком дирекцијом за имовину докле се стигло, шта су они урадили. Републичка дирекција за имовину је требала да реши део имовинско-правних проблема, да уступи део земљишта, тако да ћу вам и на то одговорити. Да вам кажем да су и нама стигла директно питања из Прибоја, тако да радимо на томе. Стигли су на мој кабинет.

ПРЕДСЕДНИК: Министар Горан Весић има реч.

ГОРАН ВЕСИЋ: Оно што могу да вам кажем, ви добро знате да постоји идеја о повезивању Сјенице и Пријепоља у вези проласком новог аутопута који ће се градити од Пожеге према Црној Гори. Пошто ће тај аутопут ићи преко Пештера, онда постоји потреба да се грађани Пријепоља повежу на тај аутопут.

У овом тренутку завршава се пројектовање до Дуге Пољане, потом се наставља пројектовање. У оквиру пројектовања аутопута инсистирали смо на томе да се ураде пројекти и за приступне саобраћајнице, што се до сада није радило, како би на аутопут била повезана и суседна места. Значи, да, кроз пројекат аутопута који се ради према Црној Гори биће планирано и повезивање Пријепоља и Сјенице.

Иначе, знате и сами да се тај пројекат помиње први пут још педесетих година прошлог века. О томе се пуно причало и то је била некаква врста захтева општина Пријепоље и Сјеница и читавог тог краја још у социјалистичкој Југославији. То је пут о коме се заиста пуно говорило.

Кад сам се већ јавио за реч, у вези са Новим Пазаром, ви знате да је било проблема, да је петнаестогодишња девојчица пре неколико месеци погинула на магистралном путу у Новом Пазару. Ја сам примио грађане Лукара, Мура и Селаковца, разговарао сам са њима и поставили смо тих седам платформи које су тражили. Те платформе су постављене у насељима Лукаре, Мур и тамо где је школа, мислим „Авдо Међедовић“ у Селаковцу. Ту смо поставили платформе са трепћућим жутим светлима.

Међутим, суштина је у томе да морамо да завршимо обилазницу око Новог Пазара. То ће бити део пројекта нове брзе саобраћајнице Краљево-Нови Пазар, која се пројектује. Пројектовање је почело пре месец и по дана. Ми очекујемо да ћемо до пролећа следеће године имати спремно завршен пројекат и да ћемо тада моћи да радимо, наравно, зависно од стања у буџету. Недавно је то и председник најавио када је био у Новом Пазару на самој изградњи те брзе саобраћајнице.

33/2БД/ЦГ

Изградња те брзе саобраћајнице, њена дужина је негде око 84 км. Значиће заиста. Она креће од Прељине, па Адрани, Дракчићи, Врдилска Река, па иде Матарушка Бања, пре тога Конарево, Богутовачка бања, па Маглич, па Рашка, па према Пазару. Изградња те брзе саобраћајнице суштински значи повезивање читавог тог краја, а пре све грађана Новог Пазара са аутопутем „Милош Велики“. То значи и више фабрика и више инвестиција.

У том смислу, пуно се ради када су у питању путеви. Мислим да је најзначајније да завршимо брзу саобраћајницу. Приликом пројектовања аутопута водимо рачуна и о повезивању околних места која нису суштински на самом аутопуту.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Господине Зукорлићу, изволите.

УСАМЕ ЗУКОРЛИЋ: Хвала министри и премијерко на одговорима.

Заиста, нама јесу важни инфраструктурни пројекти.

Ја желим истаћи овде да у договору између СПП и СНС који је оличен и у споразуму између две странке, инфраструктурни пројекти су нам круцијално важни и нарочито инфраструктурни пројекти повезивања аутопутевима.

Аутопут који ће проћи кроз Санџак нам је најбитнији пројекат који се ради. Наравно, он ће иницирати те приступне путеве и радује ме да он подразумева и повезивање Пријепоља са аутопутем, што ће истовремено повезати Сјеницу. Такви пројекти су од важности за наш народ. Ми само кроз такве пројекте можемо задржати људе да се не исељавају, да не оду, јер ми без народа сутра не можемо ни водити политику, нити ћемо имати било кога да представљамо ако нам народ оде трбухом за крухом у иностранство.

Ја се заиста надам по питању коришћења река да тај пројекат ће реално да се реализује. Ја сам био уз породице којима су најмилији страдали и имао прилике да видим како изгледају те страхоте када неко изненада погине у бујици. Све некако може да се поднесе до тренутка док људи не почну губити животе.

Да се не деси да опет на крају године добијемо информације да чекамо следећу годину за коришћење река Рашке, Трнавице и Јошанице, јер су мештани заиста угрожени.

Што се тиче граничног прелаза, он се тиче побољшања економских прилика на Пештеру. Ја ћу доставити информације, како је премијерка тражила, оне које поседујем везано за тај пројекат. Ако није ништа иницирано, иницираћемо га. Захваљујем.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Следећи пријављени је Радомир Лазовић.

РАДОМИР ЛАЗОВИЋ: Хвала за реч, председавајући.

Морам да кажем да је ово важна институција постављања питања и да би ми њој донели на значају додатно, ми смо позвали грађане да вам поставе питања. Ми имамо преко 200 питања која ћемо вам доставити што писано, што на друге начине. То је до сада једна од ретких ствари која је добро функционисала. Хвала свима што сте одговарали и надам се да ћете наставити.

Морам да вас питам госпођо Дубравка Ђедовић, све нас брину ови кораци ка приватизацији ЕПС-а. Због чега сте из статута ЕПС-а уклонили члан који забрањује отуђивање имовине ЕПС-а? Зар то није увод у приватизацију?

У јавности сте говорили да се ЕПС неће приватизовати, само ће се можда мало приватизовати. Буквално сте тако нешто рекли, па бих вас молио да ми то објасните. Слично је и госпођа Зорана Михајловић говорила, па је сада нема.

33/3БД/ЦГ

Говорили сте у медијима да се трансформацијама ЕПС-а жели смањити политички утицај на руковођење овим предузећем. Да грађани разумеју, овим трансформацијама које сте сада направили, скупштину акционара чини један члан кога ви именујете, односно ви.

Ево како то изгледа. Ово је фотографија са данашње скупштине акционара. Једна особа је ту. Како се онда смањује политички утицај, госпођо? Како кад сте ви једини на скупштини акционара? А желите да нас уверите да СНС који је поставио Милорада Грчића, власника печењаре, на овако одговорно место, сада жели да смањи политички утицај на ово предузеће. Молим да покаже режија.

Друго питање постављам Даници Грујичић. Ја сам пре 20 година, дакле, међу првим људима сам завештао органе. То је учинила и моја колегиница Јелена Јеринић. То је учинио и будући градоначелник Београда Добрица Веселиновић. И нас живо и политички и лично занима због чега се у Србији 10 година чека на трансплантацију органа? Молим вас да ми одговорите. Када ће бити регулисани спорни чланови закона који, у ствари, се чека да би људи могли да добију органе који су им неопходни? Око 2.000 особа је у питању, 30 деце.

34/1ТЂ/СЧ16.35 - 16.45

Питање за госпођу Ану Брнабић - када ће почети са радом фабрика у Зрењанину, фабрика воде, јер 20 година ови људи немају воду? Трећина становништва Србије нема пијаћу воду, две трећине становништва Војводине, шесто хиљада људи пије воду неисправну са траговима арсена.

Питање за Министарство за државну управу и локалну самоуправу - када планирате да донесете уредбу о електронској народној иницијативи, с обзиром да је по закону она требало да буде донета још прошле године? Не знам колико знате, али има пуно проблема са нестанком иницијативе за забрану ископавања литијума.

За Министарство грађевине, саобраћаја и инфраструктуре у којој фази су радови на канализацији на левој обали Дунава и када ће бити завршени? Као незванични градоначелник Београда обећавали сте, па ево ништа од тога се не дешава. Одговорите да људи знају, да се не купају у фекалијама сваки пут кад киша мало већа падне. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има председница Владе.

АНА БРНАБИЋ: Хвала вам на питањима и хвала вам на коректности да кажете да јесмо до сада одговарали на питања. Дакле, наставићемо да одговарамо на питања. Ми радимо свој посао одговорно, у интересу грађана, тако да немамо никад проблем да одговарамо на конкретна питања и наставићемо, као што кажем, то да радимо.

Мени је драго, али додуше мало чудно како сте се ви сад одједном толико забринули за ЕПС. Ви и баш ваша странка. Откуд сад то? Откуд се сад ви одједном бринете за рударе и њихов посао? Зар ви нисте били ти први који су хтели да оставе те рударе без посла? Зар ви нисте били ти први који су организовали протесте и петицију да се практично ЕПС угаси? Како је сада могуће да сте ви први који сте на протестима, као забринути због рудара?

Ја заиста мислим, уместо што ми машете руком, ја заиста мислим да је ово релевантно. Уместо што ми машете, ја мислим да је ово изузетно релевантно и…

(Радомир Лазовић: Одговорите.)

Одговорићу, наравно, зато што се ми бринемо за рударе, за разлику од вас који рударе које користите у политичке сврхе.

Како вас није срамота да идете на протест у Лазаревац, у Колубару која би била, да се ви питате, већ угашена? Свих тих 15 хиљада људи би било на улици.

Да вас подсетим, и ово је добро лице вас и конзистентност и приципијелност ваше политике, "Уједињени Балкан за чист ваздух": Што брже угасити термоелектране на угаљ. Јесте ово ви? "Што брже угасити термоелектране на угаљ". Ово је 18. март 2021. године Не давимо Београд - за добар град, за термоелектране на угаљ и загађујућу индустрију више нема места на Западном Балкану. Што нисте ово понели да покажете тамо у Лазаревцу и Колубари? Зашто? Зашто ви то нисте понели тим рударима да им покажете? Ви потцењујете њихову интелигенцију, шта ли? Погледајте, људи, ево, Не давимо Београд - за термоелектране на угаљ више нема места на Западном Балкану, али зато онда када дође 18. април 2023. године, ево, сад тек видим исти дан, шта је судбина, невероватно, само две године практично касније, ово је март 2021, а ово април 2023. године, подршка протесту радника ЕПС-а. Погледајте ове две ствари. Иста политичка странка, извините, нисте имали снаге да будете политичка странка, него сте покрет, тако да извините, исти политички покрет, како год.

Овде смо за рударе да се избаце на улицу и да се одмах угасе све термоелектране, да се одмах затворе сви копови, а овде смо на протесту зато што се бринемо за рударе. Никакве то везе нема ни са зеленим, ни са животном средином, ни са ваздухом, а понајмање има везе са ЕПС-ом. Има само везе са тим да сте против нечега.

Дакле, дај да видимо како ми можемо да се прикључимо било каквом протесту, само да протествујемо против власти. Ми смо увек против. Кад власт хоће да

34/2ТЂ/СЧ

држи отворене термоелектране, ми идемо на протест против термоелектрана. Кад рудари кажу – е, власт хоће да затвори термоелектране, ми идемо на протест да се не затворе термоелектране. Свака вам част. Заиста, свака вам част.

Да вам кажем, обзиром да смо ми заиста заинтересовани за рударе, њихове судбине, њихове породице, њихова радна места, као и енергетску стабилност и сигурност Србије, то што говорите није истина, а ви се, ја вас ко Бога молим, едукујте о тим стварима зато што ипак треба да имате одређену озбиљност и тежину, пошто сте народни посланик. Ево, ја вам дајем један задатак, молбу, пошто не смем да вам дајем задатке, јер сте ви изнад мене…

(Радомир Лазовић: На питање одговорите.)

ПРЕДСЕДНИК: Немојте да вичете са места, Лазовићу.

АНА БРНАБИЋ: Једна молба да грађани виде колико сте озбиљни.

(Радомир Лазовић: На питање одговорите.)

Немојте да се нервирате, све је у реду. Заиста, све је у реду, немојте да се нервирате.

Причамо о озбиљним стварима, као што је ЕПС.

(Радомир Лазовић: На питање одговорите.)

Одговорићу на сва питања.

ПРЕДСЕДНИК: Немојте да вичете из клупе.

АНА БРНАБИЋ: Јел ви мени претите тим прстом?

(Радомир Лазовић: Одговорите на питање.)

Јел ми претите тим прстом? Ви спустите прст и немојте тако да ми се обраћате зато што то гледају сви наши грађани, па ће сутра неко својој жени исто овако прстом да ради, а онда ћете ви да објашњавате какав вам је однос према женама у Србији, а то ћете ви овако, јел тако, а овако сад? Добро. Леп пример дајете, али потпуно у складу са оним примером када сте полицајца, припадника МУП-а Републике Србије, као народни посланик опсовали, када сте га опсовали. Добро. Сада је то прстом према женама, али у реду. То је ваш манир. Ваше колеге из покрета могу да размишљају о томе шта то значи, какав пример дајете и да ли они желе да учествују у томе или не, али да се вратим на ваше питање.

Дакле, ја молим поштованог народног посланика, пошто је питање било – зашто смо из Статута ЕПС-а уклонили члан који се односио на забрану отуђења имовине? Јел тако? Јел то било питање? Народни посланиче, јел то било питање за мене? Изволите, молим вас, нађите ми Статут ЕПС-а у којем је био тај члан.

Да вам кажем, поштовани грађани, то не постоји. Никада ни у једном статуту ЕПС-а није постојао тај члан, човек не зна зато што га је толико брига за ЕПС да ни не зна како је изгледао прошли статут, ни претпрошли статут. Дакле, никада поштовани грађани, у Статуту ЕПС није постојао члан у којем се забрањује отуђење имовине, тако да нисмо могли тај члан ни да уклонимо, али то народни посланик Не давимо Београд, Зелени, Морамо, не морамо, хоћемо, нећемо, не зна зато што му је толико стало до ЕПС-а, што би знао? Јел се њега тиче? Не тиче га се. Користи рударе у политичке сврхе, за политичку борбу, баш га брига и за рударе и за њихове породице. Дакле, никада такав члан није постојао, тако да нисмо могли ни да уклонимо.

Што се тиче акционарског друштва, да, апсолутно мислимо да ће ЕПС боље функционисати као акционарско друштво, а додуше биће вишеструко заштићена од злоупотреба одређених политичких елита. Ту су ваше колеге из опозиције које су, док су биле на власти, они или њихови коалициони партнери, користили ЕПС и управо ту Колубару да извлаче новац из Колубаре и они су били у Лазаревцу да се брину за Колубару и ти су исто били у Лазаревцу да се брину за Колубару. Свакако то више неће бити могуће.

35/1ДЈ/МТ16.45 – 16.55

Што се тиче приватизације ЕПС, не говорите неистину. Никада нико није рекао било шта друго од представника Владе, укључујући и ресорну министарку, већ да се ЕПС неће приватизовати, да ЕПС нећемо приватизовати. Немамо намеру. Дакле, ЕПС је национално благо. Ви полазите од себе и ваших коалиционих или жељених коалиционих партнера који су у своје време приватизовали све, од изворишта воде до НИС-а. Ми нисмо ни „Телеком“, ни ЕПС и нећемо.

Што се тиче Скупштине, још једном да вам кажем колико је то непознавање материје и колико је незнања, колика је, у ствари, на крајева, кад подвучете црту, небрига. Каже – има један члан у Скупштини. Па, има један оснивач и један власник, самим тим има и један члан. Као што је некада била Влада, сада Влада, да се не би бавила сваким појединачним питањем је то пренела на свог министра. Шта је ту тачно чудно? Шта је тачно чудно ту? Оснивач је то пренео на овлашћено лице. Шта то мења у односу на оно што је било раније?

Да, биће професионализација. Да, у великој мери смо успели да решимо велики део проблема у ЕПС-у. Не би их решили да је било по вама, зато што у том тренутку не би више ни имали термоелектране. Не би имали, отприлике, 65% сопствене производње електричне енергије.

Важно је да су рудари видели колико се бринете за њих и да су грађани видели колико познајете материју ЕПС, обзиром да сте ме питали – зашто смо уклонили члан који никада у Статуту ЕПС није ни постојао?

Хвала вам много. Сада ја остављам министрима да одговоре на сва остала питања. Ја ћу одговорити за Зрењанин, али нека они одговоре прво на остало.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има министарка, др Даница Грујичић.

ДАНИЦА ГРУЈИЧИЋ: Поштовани председавајући, поштовани посланици, када је у питању трансплантација тренутно 1.836 људи чека на трансплантацију. Од тога 1.000 рожњача, 736 бубрега, 68 јетри, 35 пацијената којима је неопходна трансплантација срца.

У претходном периоду, не бих знала да одговорим зашто, било је решено да постоји само један трансплантациони центар, иако рецимо за срце знамо да су потпуно спремни да то раде и „Дедиње“, и „Друга хируршка клиника“ у оквиру КЦС и „Институт за кардиоваскуларне болести“ у Каменици. Министарство здравља је дало дозволу сада да они раде срце.

Што се тиче бубрега, ја морам да похвалим КЦВ, да је од нове године урадио десетак трансплантација. Ево, да кажем, друго срце, односно треће срце од нове године је урађено на „Клиници за кардиохирургију“ КЦС, тако да се нешто помакло са мртве тачке.

Ви знате да су у КЦС долазиле наше колеге из иностранства. То је имало логике. Прво године, обично, ако некога хоћете да научите у хирургији да нешто ради перете се заједно са њим. Друге године сте ту, стојите му иза леђа. Треће године сте само присутни ако дође до компликације и од четврте године ти који уче су дужни да раде самостално. То се, нажалост, у КЦС, када је јетра у питању, није десило, а у међувремену смо негде изгубили и бубреге. Колика је одговорност руководилаца одговарајућих центара за трансплантацију, клиника, то ћемо видети.

У овом тренутку за јетру је добило дозволу ВМА да буде центар за трансплантације. Оно што је добро, деца ће бити даље упућивана и у Италију, док се ми не будемо организовали, и у Енглеску. Професорка Сандра Шкодрић је била у Лондону, разговарала са једном од најбољих дечјих клиника. Заиста, мислим да ту неће бити никаквог застоја, да ће они једним одређеним редоследом ићи.

35/2ДЈ/МТ

Што се тиче одраслих, ми ћемо видети да потпишемо уговоре са Мађарском и са Белорусијом, да док се ми не организујемо да то иде неким бржим темпом. Шта је проблем? Проблем је недовољна обавештеност наших грађана о томе шта је мождана смрт. Пред вама ће се наћи нови нацрт Закона о трансплантацији људских органа и ткива. Ту је, у ствари, додат само један члан, да ће бити подразумевана сагласност за трансплантацију и да ће постојати регистар оних који не желе да дају своје органа.

Међутим, мислим лично, и на томе сам инсистирала, да одобрење фамилије остане бар још неко време, док не будемо довољно радили на образовању нашег народа да схвате да је мождана смрт заправо права смрт.

Ми морамо људима објашњавати. Одлучили смо да у све ове тимове који разговарају са породицама ставимо обавезно психологе. Тако да ће се то десити у најкраћем времену и ја се надам да ћемо ове године имати боље резултате, већ их имамо, него прошле када је урађена само једна трансплантација.

Што се тиче КЦС, ту ће морати да дође до одређених кадровских промена. Надам се да ће након тога доћи, пошто имамо људе који знају да раде, да ћемо заправо њима дати могућност да то и раде.

Ако има још питања? Захваљујем.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има министар Горан Весић.

ГОРАН ВЕСИЋ : Јавио сам се да одговорим на питање, иако питање нема апсолутно никакве везе са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, али то је пример незнања, непознавања ствари и, морам да кажем, цинизма према људима који живе у том делу Београда.

За информацију посланику који ме је питао, пошто очигледно ни то не зна, град Београд, односно Дирекција за грађевинско земљиште заједно са Европском инвестиционом банком изабрала је пре 15, 20 дана извођача за изградњу фабрике за прераду отпадних вода на левој обали Дунава.То је тендер који је иначе завршен прошлог октобра и до сада је та евалуација по правилима Европске инвестиционе банке, о чему посланик који је поставио питање очигледно не зна ништа.

Поред тога, иначе да вас обавестим, изабрана компанија је из Индије, како су мене обавестили. Можда ћете и против тога имати нешто против, јер су победили на тендеру, јер обично не волите компаније са стране, али то вам је тако.

Што се тиче изградње 80 километара канализације, такође је град Београд завршио тендер заједно са Европском инвестиционом банком. Изабрали су компанију из Турске, која је такође победила на тендеру. Јавиле су се две компаније и сада је у току потписивање, колико знам, уговора за изградњу канализације.

Иначе, до које мере је ово питање цинизам према људима који живе тамо? Насеље на левој обали Дунава саграђено је пре скоро, почело је да се гради пре скоро 50 година. Грађено је и сада је увек све што је грађено, грађено испод нивоа реке, за разлику од Новог Београда, који је прописно насипан. Никада никоме није пало на памет да гради канализацију на левој обали Дунава, никоме. Ни онима који седе поред посланика који је поставио то питање, јер их није интересовало како ти људи живе.

Нисмо ми уништили канализацију која је постојала, па обећали да градимо нову, него смо обезбедили 55 милиона евра да се изгради канализација на левој обали Дунава. Први тендер био је расписан 24. новембра 2021. године. Опет да кажем, по правилима Европске инвестиционе банке, која је обезбедила 35 милиона евра од 55 милиона евра колико треба да кошта изградња канализације и фабрике за прераду отпадних вода. Нико се на тендер није јавио и 14. марта је тај тендер закључен безуспешно, пошто се ни једна компанија није јавила.

35/3ДЈ/МТ

Ни једна компанија се није јавила јер су у међувремену порасле цене, с обзиром на све што се дешавало у Европи, с обзиром на то да Европска инвестициона банка то напросто није предвидела. Једноставно, једној компанији није било исплативо да уђе у посао који траје три године, не знајући какав ће бити пораст цена.

Зато се скоро девет месеци радило на промени правила. У међувремену су успели да распишу нови тендер који је расписан такође 2020. године и завршен је 18. октобра 2022. године.

Европска инвестициона банка има своја правила. Ја знам да ви не волите транспарентност и не волите процедуре, јер научили сте другачије да узимате паре за своје невладине организације, обично да преварите своје, оне који вам дају новац за разне кампање па да узмете за невладину организацију да то користите за своју политичку странку, по томе сте познати, али морају да се поштују правила Европске инвестиционе банке. Завршена је евалуација и сада су изабрани извођачи.

36/1АЛ/ЛЖ16.55 – 17.05

У међувремену је Град Београд изградио пет километара канализационе мреже из свог буџета у насељу Крњача. Изгрдио је црпну станицу Крњача 2, изградио је скоро три километра, три кома нешто, канализационе мреже у насељу Браће Марић, и сада је у прилици Град Београд, с обзиром да је добио извођача да крене у изградњу канализационе мреже и фабрике за прераду отпадних вода.

Такође, желим да вас обавестим да је Град Београд приликом потписивања уговора са Европском инвестиционом банком обезбедио грант, по коме ће свако ко се буде прикључио на новоизграђену канализацију неће имати апсолутно никакве трошкове, јер ће се радити ревизиони шахт о трошку из гранта Европске инвестиционе банке, затим, цеви које доводе до саме куће. Тако да ће канализација бити доведена буквално до зида стана или куће, зависи ко какву кућу има.

То је иначе једини пример у Србији, ја не знам за такав пример, да грађани не плаћају чак ни ту што имају да ураде у свом дворишту, што је иначе уштеда између 800 и 1000 евра, у зависности од тога колико ко има двориште. То је такође обезбедио тај исти Град Београд.

Према томе, Град Београд ће изградити канализацију, то вам сада кажем на вашу велику жалост, јер ви нећете имати још једну тему о којој ћете моћи да лажете људе, као што сте радили. Ми ћемо изградити канализацију, као што изграђујемо канализацију широм Србије, као што улажемо 3,5 милијарде евра у пројекат „Чиста Србија“, где градимо канализацију у 67 општина, јер то је политика ове Владе.

Према томе, немојте да бринете за грађане леве обале Дунава. Нису вас никада интересовали, само сте их злоупотребљавали, а ми смо једина власт и београдска и републичка која је икада размишљала о томе да се изгради канализација на левој обали Дунава. Никада вам није пало на памет да то урадите, а не верујем да бисте ни били способни.

Значи, грађани ће канализацију добити на вашу велику жалост, а ви ћете морати да пронађете неку другу тему да поново лажете и да поново обмањујете, јер једино то знате да радите.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар др Александар Мартиновић.

АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: Захваљујем, господине Орлићу.

Што се тиче питања везано за Уредбу о електронској народној иницијативи желим да обавестим народног посланика да је Министарство државе управе и локалне самоуправе заједно са Министарством за информисање и телекомуникације и Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу практично завршило нацрт те уредбе. Остало је да се договоримо око неких техничких детаља и ја верујем да ћемо врло брзо са нацртом те уредбе да изађемо пред Владу Републике Србије.

Што се тиче питања које сте поставили везано за водовод у Зрењанину, извињавам се премијерки, знам да је рекла да ће она да одговори на то питање, и верујем да она има више информација, али желим само да кажем неколико реченица.

Ваше питање везано за водовод у Зрењанину је политички легитимно, али исто тако желим да кажем и да обавестим народне посланике и грађане Републике Србије да је народни посланик који је поставио то питање, односно његова колегиница др Данијела Грујић добила у писаној форми, добили сте у писаној форми одговор, да, да, добили сте у писаној форми одговор од Министарства државне управе и локалне самоуправе. Иначе, питање сте поставили, ево, ја сам се спремио мало па имам, да, да, спремио сам се за ову седницу, знам о чему говорим, питање је народна посланица поставила 17. фебруара 2023. године и после неколико дана добила је одговор на то посланичко питање.

36/2АЛ/ЛЖ

Ми смо у међувремену да бисмо имали што више информација ступили у контакт са градоначелником града Зрењанина и он нам је упутио један допис из кога се јасно види да се интензивно ради на решавању проблема пијаће воде у граду Зрењанину. Наиме, уговором који је потписан између компаније из УАЕ, града Зрењанина, ЈКП „Водовод и канализација Зрењанин“ и компаније „Панонија вотер“ д.о.о. предвиђено је да се половином 2023. године пусти вода за домаћинство без боје, мириса и укуса, а да се у другој фази, која би требало да се заврши током 2024. године, испоручи пречишћена вода за пиће у складу са Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. Иначе, тај Правилник је објављен у „Службеном листу Савезне Републике Југославије“, и то такође знате и о томе сте обавештени, бр.42/98 и бр.44/99, односно у „Службеном гласнику Републике Србије“ бр.28/2019. године.

Компанија из УАЕ и компанија „Панонија вотер“ д.о.о. су обавестиле град Зрењанин, и о томе сте ви такође обавештени у писменој форми од стране Министарства државне управе и локалне самоуправе да су у току радови на изгради елемената за тзв. пред третман сирове воде, што је у случају претходног инвеститора био један од највећих проблема и због чега претходна фабрика није стављена у функцију. Иначе, израда ових елемената се обавља у Шпанији и прошли су прву контролу квалитета.

Дакле, ја вам само понављам оно што сте ви у писаној форми већ добили, односно колегиница, народна посланица, доктор Данијела Грујић која је то питање поставила 17. фебруара 2023. године, али ја немам никакав проблем. Значи, можете да га поставите још 100 пута. Ми ћемо вам одговорити на свако ваше питање и као што видите водимо веома прецизну евиденцију о томе када сте поставили одређена посланичка питања, ко их је поставио и строго смо водили рачуна да на постављено посланичко питање добијете одговор у писаној форми који сте и добили, а који износи 15 дана. Ако будете хтели поново да поставите исто питање, ми ћемо са задовољство да на то питање одговоримо.

(Мирослав Алексић: Пословник.)

ПРЕДСЕДНИК: Нема указивања на повреде Пословника.

Добро.

Господин Лазовић, три минута.

РАДОМИР ЛАЗОВИЋ: Дакле, ајде прво да се осврнем на ову бригу о рударима о којој се овде говорило. Дакле, ево да спустимо лопту, да причамо нормалним тоном, да причамо нормално, ево ја бих могао да вам кажем да смо ми нашу бригу према рударима показали тако што смо их данас примили. Не знам колико знате, људи су дошли овде у дом, свој дом, дом Народне скупштине су дошли да искажу исте ове бриге које ми имамо, приватизацији и о својим радним местима и замислите – ми смо их примили, ви сте их избацили напоље. Јел то брига коју ви показујете?

Ајде да видимо о бризи мало за грађане када је у питању струја. Ми се залажемо да се пређе, тачно је, на обновљиве изворе енергије, али то не значи отпуштање радника, приватизација ЕПС-а, али ви сте мајстор да на неки начин преварите, да изокренете туђе речи па да то тако испадне. Знају људи тамо, наравно да нису глупи, знају врло добро ко се за њих брине, а грађани знају ко за њих брине, јер ево прва ствар коју сте урадили је поскупљење струје. Јел то брига или је брига нешто друго или је брига када кажете – треба сачувати ова радна места као што ми говоримо, али добро.

Идемо даље. Хтео бих да похвалим госпођу Грујичић за овакву врсту одговора. То је одговор који сам тражио и то је одговор који сам добио. Можда се мени не свиђа он у сваком свом делу, али сте ми лепо одговорили. Ја мислим да ипак треба оставити онима који имају ову карту, као ја и моје колеге, да је поента те картице да се ја одредим да желим да донирам органе, али у реду. Добио са одговор који сам тражио.

37/1МЈ/МЋ17.05 – 17.15

Оно што ми се поставило питање, дакле везано за ову фабрику воде. Дакле, ја нисам поставио то питање о којем говорите нити сам добио тај одговор, ви то врло добро знате. Ја не подсећам на колегиницу Данијелу, значи ја нисам никакву примедбу имао за одговоре које су нама слали, хвала вам, искористио сам их да бих показао друго питање које сам вам поставио а то је – када ћете донети ову уредбу? Драго ми је да сте је завршили, али знате господине министре ми овде имамо проблем са 38 хиљада потписа који су нестали а који вама требали да буду упућени да их проверите. Потписи који су људи скупили да забрани ископавање литијума.

Ја сам се надао да бисте ви можда као министар могли да окренете барем телефоном господина Орлића који је сада председник Скупштине или господина Дачића који је тада био председник Скупштине, па да питате зашто ја, зашто моје министарство није добило на проверу потписе које су људи прикупили? Где су потписи да се забрани литијум? То је и вама намењено. Зашто се нисте укључили за то? Ја се надам да ће ова електронска народна иницијатива моћи да допринесе да се никад више не деси оваква превара каква је овде изведена.

И остало ми је само да питам допунско питање за госпођу Грујичић. Колико нам недостаје лекара, специјалиста и другог особља да бисмо могли да унапредимо систем, пуно се тога говорило у јавности. Ја бих волео да чујем од вас колики је број људи који недостаје у систему?

ПРЕДСЕДНИК: Реч има председница Владе. Изволите.

АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.

Лепо је што ви сада говорите о томе да спустимо лопту и лепо разговарамо и ја такође желим да лепо разговарамо, мислим да је непримерено да ми ту машете прстом и да ми претите прстом. Посебно непримерено када ово гледају грађани и када виде једног народног посланика који се тако понаша и само сте мени махали прстом.

Када је говорио министар Весић и када је говорио министар Мартиновић нисте смели да дигнете прст? Али на мене сте дигли прст јел? Тако да, забавља ме, лепо је то што је вама забавно, баш лепо што је то вама забавно, ја сам мислила да је то наша заједничка одговорност и да постоји нешто у овој земљи што је заједничка одговорност свих нас, било да су у власт или опозицији. Али, нажалост очигледно да не постоји и да ви такву одговорност не осећате. Јер да осећате, још једном, као народни посланик, свакако не би смели да псујете органе реда и мира. Тако да, шта да се ради, такви сте, какви сте. Не могу ја ту ништа, али да свакако ја сам за леп разговор, пристојан разговор изнад свега а ви се можда научите да не претите прстом било коме.

Дакле, овако. Реците ми како то изгледа када кажете за термоелектране на угаљ више нема места на западном Балкану и кажете што брже угасити термоелектране на угаљ. У том систему ради преко 20 хиљада људи само у том систему и када затворите термоелектране на угаљ, шта ћете да урадите са тим људима? А пошто нема више простора и нема више места, тако да их одмах треба затворити. Шта ћете урадити? Ви се бринете за њихова радна места? То је таква демагогија, то је таква демагогија …

(Радомир Лазовић: Одговорите на питање.)

ПРЕДСЕДНИК: Лазовићу, немојте да вичете.

АНА БРНАБИЋ: То је таква, пустите са прстом, размислиће до следећег четвртка последњег у месецу, па ће видети да ли је то у реду или не, можда му његове колегинице нешто објасне, али добро. Сви живимо у нади. Вечној. У сваком случају то је таква демагогија – еј, ми ћемо што брже угасити термоелектране на угаљ, али знате шта? Ми се бринемо за рударе, а ви се не бринете за рударе. Не брине се Александар Вучић који је рекао – еј, неће моћи. Неће моћи тако. Да, и ми смо за зелену транзицију, да и ми смо за бољу животну средину и ми смо за чистији ваздух, али нећемо моћи тако. Нећемо

37/2МЈ/МЋ

моћи да останемо без хлеба и посла тих преко 20 хиљада породица рудара и знате шта нећемо моћи да останемо без електричне енергије и да се ослањамо само на увоз све грађане Републике Србије и привреду Републике Србије. То је рекао Александар Вучић. А ви сте рекли – што брже угасити термоелектране на угаљ и сада се Александар Вучић и ми не бринемо за рударе а ви се бринете за рударе. Јел ви разумете о каквој демагогији се ради? Али, они су данас примили рударе, па добро, ви сте ишли на протест рудара. Ви који сте говорили да треба они сви да остану без посла, ви сте се одједном забринули за те рударе. Чим сте могли то политички да искористите, тако је, јесте и данас сте их примали чим сте то могли политички да искористите. Ја ништа ту не спорим. Ја само спорим и искрено сумњам у вашу намеру и вашу бригу за рударе, не видим је. Нисам је видела 2021. године, ни 2022. године, бога ми ни већим делом ни 2023. године док није био неки протест.

Онда сте се ви први тамо нацртали. Извините, други. Први су се нацртали они који бране „Колубару“ да би могли поново да узимају паре из „Колубаре“ за своје политичке организације и покрете. Ви сте били други. Они су били први, онда сте се ви други нацртали. И једни и други су забринути за ЕПС, односно и једни и други сте забринути за ЕПС и забринути за рударе. Једни су извлачили овац из „Колубаре“ за своје политичке странке и покрете, а ви сте тражили да се та „Колубара“ угаси, а онда сте потрчали да чувате њихова радна места. Јел мислите да грађани то не виде? Јел мислите да то ти рудари не виде?

Да вам кажем, знате ми не морамо да рекламирамо баш сваку ствар коју радимо. У том смислу се такође разликујемо. Сад сте ви примили рударе, какви сте душебрижници, на исти начин као што ту машете том картицом донорском, пошто сте потписали да имате картицу за донора органа. Шта мислите колико овде људи има ту картицу, овде међу члановима Владе? Па јел смо једном махали том картицом, не. То је дубоко лична ствар. Друштвена одговорност, али ви морате и том картицом да машете. Ви том картицом морате да машете, као што када примите рудара ви сада морате тим рударом да изађете свуда и да покажете ја сам примио тог рудара. Ја сам са тим рударом разговарала у недељу увече између девет и десет увече телефоном, јел сам објавила саопштење за медије о томе? Јел сам причала нешто о томе? Шта, ми се не бринемо, а ви се бринете. Ви се бринете када можете политички да их искористите и злоупотребите и није вас чак ни срамота за то. Не можете сада ни да прихватите, ни да признате да не знате шта пише у Статуту ЕПС-а.

Сваког би политички искористили, од рудара, до донора за трансплатацију органа. Сваког би политички злоупотребили и нимало вас није срамота. Али ми је драго што сам данас овде и молила сам да дође Влада коначно у Скупштину због оваквих ствари, да грађани виде. Човек маше картицом да је донор за трансплатацију, замислите молим вас. Замислите шта човек рекламира. Овде има, ја да знам, најмање десеторо људи ту картицу, који је никад нису показали. То су урадили, то је њихова одговорност. Ево га он, као што маше рударом, ја сам примио рударе. Па шта, ја сам разговарала са тим рударима сто пута, са тим лично сам разговарала у девет увече у недељу увече телефоном.

Из сваког синдиката када су се поделили синдиката из сваког синдиката смо примили по три пута и разговарали. И када су били забринути око енергетске транзиције и зелене енергије, свакога. Јел сте их ви тада примили, када су били забринути када сте у марту 2021. године потписали проглас да одмах треба да се угасе термоелектране, јел сте их и тад примили, пошто су и тада они протестовали, ако се сећате. Тада вас нисам видела тамо. Такође су у „Колубари“ протестовали. Баш тада и то много већи број, забринути

37/3МЈ/МЋ

зашто ће се гасити термоелектране. Тада их нисам видела на том протесту, тада нису били забринути, јер су протестовали против онога што сте ви њима обећавали. Али добро, у реду.

Дакле, желим још једном да кажем зарад рудара до којих ми је заиста стало и ЕПС-а до којег ми је заиста стало, нећемо продавати, ни приватизовати ЕПС. Нећемо.

38/1МЗ/ЉЛ17.15 – 17.25

Желимо да га учинимо јачим и бољим. ЕПС је наше национално благо. Да, ићи ћемо ка зеленој транзицији, али ћемо то радити постепено, како би се побринули за сваког рудара, за сваку породицу, за сваког запосленог у ЕПС-у. Управо онако као што смо радили у последњих десет година, захваљујући чему смо отворили а не затворили 500 хиљада радних места.

Ваши коалициони партнери или жељени коалициони партнери су затворили 500 хиљада радних места. Ви би наставили том путањом. Ми смо отворили 500 хиљада радних места, бринућемо се о сваком рудару и свакој породици, а ЕПС ће бити још јачи и остаће да буде само и искључиво у власништву Републике Србије. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има министарка др Даница Грујичић.

ДАНИЦА ГРУЈИЧИЋ: Хвала, председавајући.

Поштовани посланици, што се тиче потреба за лекарима и за медицинским техничарима и сестрама, ми смо припремили сада захтев за државне установе, ја могу да говорим само о њима, за 800 радника који треба да се запосле углавном зато што велики број одлази у пензију. Највећи број међу њима су медицинске сестре са средњим образовањем. Нешто је мањи број лекара. 

Вероватно нећемо одмах, у првом налету, да тако кажем, добити свих 800 места, али је чињеница да се сада први пут после дужег времена, а да не кажем после 1945. године, прави некакав план. 

Ми морамо кадрове планирати тако да када знамо да одређени број лекара, генерацијски, некада су се тако примали, одлази у пензију у једном тренутку за одређене институције повећамо кадровски план, да би се ти млади лекари обучили да раде и да се једноставно недостатак тих старијих који одлазе у пензију не би осетио. Према томе, у овом тренутку ја не могу да вам кажем, ви имате неке здравствене установе које су премашиле кадровски план, имате здравствене установе које имају стално отворене конкурсе али се нико не јавља. 

У Данској, на пример, када студент заврши медицину и добије лиценцу, одради стаж, он извлачи лоптицу на којој пише име града или села у који он одлази, где ће радити наредних годину дана. То кад би се сада у Србији урадило, ја мислим да би ме велики број људи напао. Али, неко од њих остане тамо, зато што му се допадне начин рада.

Ви знате да је тенденција овог министарства и Владе да се појача примарна здравствена заштита, да се специјалисти спусте у домове здравља и да се лекари опште праксе ослободе те, како ми зовемо, куративе, тј. лечење, односно да се највише баве превенцијом. Одмах ће нам успети и сви скрининзи, одмах ћемо имати прави пресек стања здравља становништва.

Ми смо тражили 800, видећемо колико ћемо добити. Маса људи одлази у пензију, нека места су непопуњена, и још један апел, молба млађим колегама да иду и у унутрашњост. Ми ћемо гледати да и у наредном периоду, чим крене овај пројекат „100 здравствених станица“, обезбедимо станове и за медицинске сестре које нису из краја и за лекаре који не живе ту. 

Једноставно, организацијом се нико дуже времена није бавио. Верујте ми, од како је направљен систем 1945. године, није. 

ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.

Реч има министар др Александар Мартиновић.

АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: Захваљујем, господине председниче Народне скупштине.

Желим да се осврнем на ову константну мистификацију везану за некакву иницијативу за забрану ископавања литијума у Републици Србији.

38/2МЗ/ЉЛ

Пре свега, председник Народне скупштине, господин Владимир Орлић, никакву одговорност не сноси ни у ком погледу зато што он ту тзв. народну иницијативу о којој ви већ месецима говорите, није ни видео, као што је нисам видео ни ја, као министар за државну управу и локалну самоуправу.

Питате - ми смо требали да проверавамо наводне потписе које сте нам ви доставили а који су садржани у тој иницијативи за забрану ископавања литијума. Ја вам кажем да никада, никада, у Министарство државне управе и локалне самоуправе није ушла било каква иницијатива за забрану ископавања литијума нити било чега у Републици Србији. 

Такође желим да вас обавестим да од пре извесног времена функционише тзв. Е-писарница, односно електронска писарница републичких органа, тако да на врло једноставан начин можете да проверите, господине народни посланиче, да ли је икада у Министарство државне управе и локалне самоуправе или у било које друго министарство стигла на проверу било каква иницијатива која се односи на забрану ископавања литијума у Републици Србији.

Ово желим да кажем због колега народних посланика и због грађана Републике Србије, јер се од стране једног дела опозиције константно ствара једна погрешна представа код људи како су они наводно предали неку иницијативу за забрану ископавања литијума а неко је ту иницијативу сакрио или ју је уништио. 

Истина је потпуно другачија. Ту њихову иницијативу, наводну иницијативу, у ствари нико није ни видео. Нити ју је видео председник Народне скупштине, нити сам је видео ја, као министар за државну управу и локалну самоуправу и никада та ваша наводна иницијатива, односно потписи нису били на провери ни у Министарству државне управе и локалне самоуправе, нити у било ком другом министарству.

Желим да кажем само још неколико ствари. Мене у ствари чуди зашто ви уопште постављате посланичко питање везано за ту наводну иницијативу. Зашто то кажем? Ваш колега и политички савезник Саво Манојловић је одржао пре неколико дана, ако се не варам, конференцију испред зграде БИА и рекао је, то сте можда пратили, поштовани народни посланици, да је Александар Вучић срушио уставни поредак Републике Србије због тога што Народна скупштина до данашњег дана није разматрала наводну, коју иначе нико није видео, народну иницијативу за забрану ископавања литијума. Такође, рекао је да он више нема шта да о томе разговара ни са Владом Републике Србије, дакле, ни са министрима, ни са народним посланицима, ни са председником Народне скупштине, него да он тражи информацију од БИА каква је судбина те наводне, непостојеће иницијативе за забрану ископавања литијума.

Ја вама предлажем да се ви лепо договорите са вашим пријатељем Савом Манојловићем шта ви у ствари желите. Да ли желите да добијете одговор од Владе Републике Србије, од председника Народне скупштине, од Министарства државне управе и локалне самоуправе, који сам вам управо дао, или искључиво желите да комуницирате са господином Вулином, као директором БИА, јер је по његовом мишљењу, а и по вашем, искључиво Александар Вулин надлежан да испита каква је судбина те иницијативе, за коју ви кажете да смо ми нестављањем на дневни ред Народне скупштине, заједно са председником Републике Александром Вучићем оборили уставни поредак Републике Србије. Тако да, било би добро да се ви између себе договорите од кога у ствари тражите одговор. Ако тражите одговор од нас, ја сам вам одговор дао. Ако тражите одговор од БИА, верујем да ће вам и господин Вулин врло брзо, ако већ није, дати адекватан одговор. 

41/1БД/МЈ17.45 – 17.55

Дакле, после ове посете очекујемо оно што би биле препоруке за усклађивање и уређење додатно система ми се надамо у другој половини године да ће тај систем у потпуности моћи да прихвати све елементе ИПА 3, односно коришћења ИПА 3.

Подсетићу вас, почетком децембра, ако се не варам, управо овде у Народној скупштини је усвојен, заправо ратификован Оквирни споразум о финансијском партнерству за седмогодишњу перспективу 2021. до 2027. године у износу од 1,4 милијарде која је сума или средства која добијамо кроз ИПА 3. Она се састоји од неколико елемената. Она се састоји од годишњих програма. У овом моменту урадили смо три програма, програме за 2021, 2022. и 2023. годину. Подсетићу вас, 2023. година у потпуности је отишла као буџетска подршка 150 милиона, као буџетска подршка за помоћ грађанима и малим и средњим предузећима у области енергетике због поскупљења цене енергената. То је врло озбиљна објективност била свих нас и свих из институција Владе и односило се најпре на обавештавање оних, а има око 190.000 грађана који су у потпуности у могућности да имају корист од ове подршке, до чињенице да су ова средства у овој мери, дакле, 165 милиона директно отишле у буџет као помоћ у овом смислу.

Када је реч о овим, тренутно преговарамо, програм за 2024. годину, а од најзначајнијих пројеката, ако ми не замерите, поменула бих управљањем отпадом у Новом Саду, управљање отпадним водама Златиборски округ, буџетска подршка за реформу државне управе, буџетска подршка за реформу правосуђа. Све су то велики системи као што сте рекли који су неопходни за политичку, економску, уопште развојну компоненту.

Други инструмент који је део ИПА 3 су вишегодишњи програми. Ови вишегодишњи програми се заправо односе на два сегмента, једно је Зелена агенда -одрживи развој, који је један од веома важних оперативних програма тзв, а други је питање запошљавања, нарочито младих и социјалног становања. За период 2021/2027. година из ИПА 3 за ове оперативне програме смо добили 340 милиона евра, а до сада смо, извињавам се, то сам пропустила да кажем, испрограмирали 450 милиона годишњих програма.

Но, то није све. Велики број ових пројеката о којима је министар Весић говорио, о којима је министар Мартиновић говорио на локалном нивоу и наравно о којима је пре свега говорила премијерка, јесу програми који сада долазе из онога што се назива Инвестициони оквир за Западни Балкан.

Дакле, највећи пројекти, као што је железница управо долазе преко овог оквира који је врло обиман у смислу средстава, али сваке године се разликује и ту морам кажем да Србија добија из овог Инвестиционог оквира дупло више, дакле, 50% више, пардон, од свих осталих са Западног Балкана? Зашто? Зато што дајемо, представљамо јако добре, квалитетне пројекте који су у последњој завршној фази, дакле, зреле пројекте за извођење.

Коначно, прекогранична сарадња или како се она заправо зове, програми европске територијалне сарадње, за период 2021/2027. година 715 милиона, за десет прекограничних програма, дакле, пет региона Западног Балкана, четири, пардон, остали су државе чланице ЕУ. Оно о чему разговарамо јесу питања кофинансирања, како помоћи, јер програми територијалне сарадње заправо укључују, као што сте рекли, и мале невладине организације и локалне самоуправе и ти програми су невероватно важни. Реч је о програмима деинституционализације на локалном нивоу. Реч је о програмима који се односе на геронтолошку помоћ до развоја нових капацитета када је реч о локалној самоуправи.

Према ономе што смо ми некако израчунали, за сада је више од 100.000 људи имало конкретну помоћ и подршку од ових програма територијалне сарадње.

41/2БД/МЈ

Не треба занемарити да је у ове програме укључено свакако и оно што су маркорегионалне стратегија, дунавска, јадранско-јонска, врло важни елементи повезивања, где иду и ова питања речних пловних путева и повезивања, јер то је поента територијалне сарадње.

Од почетка ове године по први пут Србија може користити програм URBACT који подразумева развој локалних самоуправа у сегменту који се односи на јачање њихових структура.

Ја се извињавам, учинило ми се да је питање доста важно да о њему говоримо.

Дакле, ваше конкретно питање на крају се односило, просто сам збуњена чињеницом да се не препознаје значај прекограничне сарадње и пројеката који су заправо корисници сви наши грађани, рекох 100.000 људи, од тога велики број и пензионера и болесних, али то је вероватно овде мање важно.

Ваше конкретно питање се односило на програмирање. Ми смо започели са програмирањем и ја се надам наредне недеље на седници Владе ћемо представити и први од ових програма који смо закључили, пардон, који смо припремили за закључивање. То је програм са Северном Македонијом, а онда идемо даље. То не зависи само од нас, зависи и од друге стране преко границе. Хвала вам пуно на пажњи.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Акош Ујхељи има право на два минута.

АКОШ УЈХЕЉИ: Најпре бих желео да се захвалим на одговорима.

Мислим да сте све нас, барем са ове стране, убедили да ће Влада Републике Србије учинити све да заврши започете инфраструктурне пројекте и у овим тешким временима и на такав начин допринети расту привреде, што директно утиче на отварање нових радних места, повећање стандарда и уређење свих друштвених области од економије до културе.

Убедили сте нас да не само да имате јасан дугорочни план, већ преузимате и конкретне мере. Посланичка група СВМ сматра да је јако важно да негујемо добре односе са суседним земљама, јер на такав начин можемо постићи изузетно добре резултате. Ово потврђује и чињеница да су односи Србије и Мађарске најбољи у историји. Посебно поздрављамо добру сарадњу министра Весића са министром Лазаром, јер то показује да ако имате заједнички циљ са комшијама, увек можемо наћи партнере који ће нам помоћи у решавању задатака. Хвала на пажњи.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Следећи пријављени је Хаџи Милорад Стошић.

ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Захваљујем, поштовани председавајући.

Уважена председнице Владе са сарадницима, даме и господо народни посланици, поштовани грађани Србије, имам посланичко питање за министра за бригу о селу, господина Милана Кркобабића.

Поштовани господине министре, Народна скупштина на тренутном заседању разматра пакет измена и допуна закона из више области, између осталих, и измене и допуне Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, којим се побољшавају услови живота и рада на селу у делу пољопривредне производње кроз разне субвенције и поступке за брзо остваривање права електронским путем.

42/1ТЂ/МП17.55 – 18.05

Господине министре, ја знам ваш став, а то је став посланичке групе ПУПС - Солидарност и правда да пољопривредна производња није једина активност, односно потреба житеља села. Потребе житеља села су и сви остали сегменти из живота и рада, образовање и култура, инфраструктура и остало, као и потребе житеља града.

У прилог овог бих нагласио да је веома битно и значајно за наше суграђане, који се баве пољопривредом и живе на селу, а има их преко 40% становништва Србије, и сама чињеница да Министарство за бригу о селу реализацијом више пројеката даје пуни допринос побољшању услова живота и рада овог дела наших суграђана кроз разне пројекте које сте планирали и реализовали: подршка задругарству, додела кућа и окућница за младе брачне парове, обезбеђивање превоза за сеоска подручја, организација традиционалних културно-забавних активности кроз Михољске сусрете и обухваћен је велики број корисника, односно подносиоца захтева за те пројекте. Знам да ће ови пројекти и ове године бити реализовани и обухватити добар број заинтересованих наших суграђана.

За вас имам два питања. Моје прво питање је да ли Министарство планира покретање нових пројеката који ће употпунити и друге потребе наших становника села, као нпр. помоћ у покретању привредних активности за младе кроз започињање сопственог бизниса на селу или још неке друге пројекте који су веома интересантни за наше суграђане који живе на селу, а имају исте потребе као и људи који живе у граду. То је прво питање, а друго питање ћу поставити у другом делу мог јављања.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има министар Милан Кркобабић.

МИЛАН КРКОБАБИЋ: Господине Стошићу, уважени господине Орлићу, госпођо Брнабић, поштовани народни посланици, грађани Републике Србије, ваш увод је био више него инспиративан када долази од човека који је проверени патриота, борац, доказани прегалац да се проблеми обичних људи решавају на прави начин.

Ви сте поставили овде једно питање, а дозволите ми да дам неко појашњење.

Уважени народни посланици, поштовани грађани Републике Србије, не треба стављати знак једнакости између села и пољопривреде. Социолошки феномен - село је пре свега заједница људи, а пољопривреда, сложићемо се, је једна од привредних грана и то изузетно битна за један део становништва Републике Србије, али свели сте питање на оно кључно. То је равномерни регионални развој и однос урбаног и руралног.

Где смо ми то данас у Србији, где је Европа ка којој хоћемо да идемо? Када говоримо о потирању тих разлика или исправљању дугогодишње, деценијске неравнотеже, ја бих пошао од три основне ствари.

Прва је неоспорна политичка воља. Ово је битно за грађане Републике Србије, за житеље села. Политичка воља значи да и овај парламент и ови народни посланици од којих су можда неки нестрпљиви морају да имају јасан став о томе да ли хоћемо да се определимо да Србију градимо на јединствен, али равномерни начин.

Политичка воља је неопходна и због тога да би овај парламент прихватио будући буџет Републике Србије у коме ћемо издвојити много већа средства за ове намене. Значи, рекао сам, политичка воља, доста новца и, наравно, не смемо да заборавимо оно што је веома нужно, то је знање. Знање, професоре Атлагићу, знање, морамо да поновимо три пута.

Када говоримо о овом практично раду Министарства на чијем сам челу, морам са поносом да истакнем да имамо изузетну сарадњу са САНУ, са Одбором за село, на челу са академиком Шкорићем и да смо, више они него ми, одрадили капитално дело. Ја бих позвао све да то прочитају. Они који немају, потрудићу се да добију. То је путоказ, прави путоказ како и на који начин приступити препороду села Србије.

42/2ТЂ/МП

Наравно да не гајимо илузију. Постоји 4.700 села. Да ли можемо спасити сва села? То је илузија, наравно. Морамо да се оријентишемо на она која представљају гравитационе, кључне тачке. Ми ћемо се тиме бавити.

Када говоримо о партнерству, мислим на то партнерство урбаног и руралног, заснованог на закону. Шта то сад заправо значи? Ево, грађани Србије да обрате пажњу, прати они ово, имамо и министра Весића овде, ту је председник Владе, ту сам ја, желимо да локална заједница одлучује о свим битним питањима, да договара, да планира, одлучује, али и да добија адекватна средства. У пракси то значи да било који становник било ког села или било ког краја нема потребе да има свог министра, свог директора јавног предузећа или свог посланика који је вешт, снажан, реторички оспособљен да избоксује неку ствар за њега. Хајде, направи ми 10 километара пута, воду или нешто слично. Не. Желимо да те локалне самоуправе, те локалне заједно саме договарају, планирају и одлучују, а да наша државна благајна, министар финансија то плански покрива.

То је један концепт који је европски концепт и он је дефинисан тзв. Лајпцишком повељом која прецизно, али савршено прецизно позиционира рурални део и доводи га у раван са оним урбаним делом.

Ваше конкретно питање, уважени народни посланиче, планирамо покретање нових привредних активности. То је изузетно битно и рећи ћу вам оквирно, врло кратко, биће то износ до 10.000 евра намењен, понављам сада, свим грађанима Републике Србије у свим селима, подразумева се, који имају одређена знања и вештине да могу да обављају одређене делатности, а делатности ће бити оне које су неопходне житељима тих села. Да ли је то апотека, да ли је можда стоматолошка ординација? Ту је и министарка здравља, био сам у Црној Трави и нема стоматолога, можда су га добили. Сервис за пољопривредне машине, вулканизерска радња, продавница? Значи, изаћи ћемо у сусрет свима онима који желе истински да крену у обављање делатности.

Још једна ствар, биће интересантно уваженим колегама из опозиције. Мантра њихова је стално – Вучићу, дајеш паре страним инвеститорима. Дао им је паре, али те паре су враћене кроз буџет Републике Србије. Ми сада из тих, што би рекли Војвођани, новаца хоћемо да дамо директно становницима Републике Србије, житељима села по 10.000 евра. Сад чекам да видим ко ће да оспори једну такву идеју. Има ли их? Не. Не верујем. Опозиција је добронамерна и када изиђу са неким ставовима, излазе зато што можда не баратају правим чињеницама. У питању су предрасуде, а предрасуде долазе кад немате чињенице. Због тога сам овде спреман да увек изнесем чињенице и непосредно, ево, рецимо, идем сутра у Кнић. Имамо породицу са четворо деце, биће уприличено венчање, дошли су из Рашке области, добили су кућу. Видећемо, ево, позивам и представнике опозиционих партија да ми се придруже и да видимо како изгледа тај нови живот у тим новим кућама. Не, потпуно сам отворен за све.

43/1ДЈ/ЦГ18.05-18.15

Желимо и имамо жељу, понављам још једном, да што је могуће више наших села оспособимо, да их прилагодимо животу 21. века. Један интересантан податак у целој овој причи о додели кућа, готово за не веровати је, 20% младих људи, просек година испод 30, 20% је прешло из градова да живи у селима Србије. То је један добар знак, охрабрујући знак, али морамо истовремено сви, понављам, у овом послу нема позиције и нема опозиције, постоји интерес Републике Србије, постоје циљеви економски, популациони и војно-безбедносни.

Можда ће овде бити питања око Косова и Метохије, ја то очекујем сигурно. Ево чека, већ се човек оштри. То питање не би се данас постављало да наши неки преци нису напустили ту територију. Отишли су и ми решавамо те проблеме. Зато сада хоћемо да рубне делове Србије, рецимо Куршумлија, која је дугачка 90 км, буде насељена, да немамо празне куће. Али не желимо опструкцију, хоћемо пуну подршку, овако снажан аплауз за сваку идеју која се тиче опстанка српских села.

Без села, поштована господо, грађани Србије, неће бити, није патетика, неће бити ни Србије. Захваљујем.

ПРЕДСЕДНИК: Господине Стошићу, изволите.

ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Захваљујем се господине министре на овако исцрпним одговорима.

Господине министре, сви ови пројекти су више него значајни за опстанак села. Значајни су као и други пројекти које ћете реализовати или планирати кроз Министарство за бригу о селу, у обнови и оживљавању села. Мени је посебно драго што сте се обратили опозицији и добили сте овакву подршку за ово што радите, што кажете оваквим аплаузом.

Када смо говорили о равномерном регионалном развоју, идеја је још пре више година кренула да се равномерни регионални развој подразумева да се југу Србије дају већи приоритети. Међутим, сада је став и ваш и Владе Републике Србије да цела Србија конкурише за ове пројекте и да се пројекти реализују на читавој територији Републике Србије.

Моје друго питање је управо везано, малопре сте напоменули, за Косово и Метохију. Већ су се спремали да вам поставе и питања, али ћу ја предухитрити. Да ли реализација пројеката постојећих и нових пројеката које осмишљавате, да ли ће се укључити реализација тих пројеката и на нашу јужну покрајину, односно на Косово и Метохију? Ако јесте, у ком проценту сматрате да би било потребно да се одвоје средства за простор Косова и Метохије?

Да ли планирате да обиђете села на Косову и Метохији, обзиром да се ништа не може планирати ако се човек лично не увери какво је стање на одређеном простору, то би било моје следеће питање? Да ли ће бити укључено, у ком проценту ће бити укључена средства и да ли ћете ви лично обићи нека села и насеља на Косову и Метохији?

ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.

Реч има министар Кркобабић.

МИЛАН КРКОБАБИЋ: Господине Стошићу питање захтева темељан одговор. Ја гледам на сат. Мој одговор ће трајати 45 минута. Толико сам у стању да причам. Дакле, стрпљиво, 45 минута је мојих, један школски час. Мала шала, уважени народни посланици.

43/2ДЈ/ЦГ

Господине Стошићу нисте ме до краја добро схватили. Ја не мислим да ви и ја и ова страна много више воли Србију од ове стране овде. Сви је ми подједнако волимо. Ја не верујем да овде постоје људи који су против ове земље и против њених кључних интереса. Можемо да се разликујемо у приступу, у методологији, али циљеви су нам исти.

Сада конкретан одговор на ово питање. Хоћемо да спроводимо ове програме и на Косову и Метохији. Рећи ћу вам, постоји једна задруга у Зубином Потоку, помогли смо је финансијски и интересантан је податак да та задруга прерађује воће. Добила је савремену опрему и омогућила да тамо 39 људи ради, да прима плату, пазите на Косову, да има 236 коопераната. То су импресивне ствари. Хоћу да идем и да видим. Да сваких пет, шест људи формира по једну задругу. То су домаћини, то су људи који ту живе. Нисам ја увек сигуран да ли сва помоћ њима стиже како треба. Успут та помоћ може и да се загуби, слажете се са мном.

На овај начин, омогућићемо формирање задруга, омогућићемо да та домаћинства функционишу, а онда друга мера, ево радимо на питању решавања мобилности са Саобраћајним факултетом. Конкурисаће и они, добиће бесплатне минибусеве за превоз сеоског становништва. Ја сам убеђен да ће концепт који ова Влада и председник Републике буду дефинисали, омогућити прави трансфер средстава да се покрије и гориво, плате за возаче и да ти људи тамо добију бесплатан превоз, да могу ићи из села у село или из села у општинско место.

Истовремено, оно што је веома битно, а треба нагласити, за шта су они заинтересовани, а и ја сам размишљао много о тој ствари, ми ћемо имати снажене притиске, људи, ту нема никакве дилеме и многи људи ће се и одлучивати да напусте своје домаћинство. Морамо да идемо у сусрет томе. Наш програм за куповину сеоских кућа мора да буде примењен и на Косову и Метохији. Само наравно, тамо цифра од 10.000 евра ће бити мала. Морамо да размишљамо. То је један потпуно легитиман начин да помогнемо нашим људима. Они нас сад слушају и гледају да дођу до празних кућа из којих су се иселиле комшије и да им омогућимо кров над главом, али и неким људима којима је Косово и Метохија на срцу, а отишли су да се врате. То је та идеја.

Ако будемо имали јаку заједницу наших људи, која самостално одлучује и буде снажно помогнута из Београда и централне благајне, онда питање Срба, не само Срба него и других наших грађана на Косову и Метохији можемо да кажемо да дани који су пред нама можемо да гледамо са оптимизмом.

Господине Стошићу, надам се да сам вас задовољио, али и да је уважена опозиција такође задовољна. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: И ви имате право на закључна два минута.

ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Захваљујем се, господине министре на свим овим одговорима и посебно ми је драго што сте исказали жељу да лично обиђете одређене просторе на Косову и Метохији и уверите се у стање у тим селима или општинама. Ево, постоји једна општина са српском већином Ново Брдо, која има изузетно велике потребе за добијањем, примера ради, једног возила које би, то је општина типа брдско-планинског карактера, која би имала потребе за једно возило, за један минибус који би, ако ништа друго, бар везивао школе одређене које су расуте по том делу општина, а једна је од највећих територијално на Косову и Метохији, а српска је већина.

Ја лично желим да када будете ишли, нудим се да будем у саставу тог тима, да будем неко ко може да вам помогне, јер знам и познајем територију Косова и Метохије. Верујем да ће се још и одређени број народних посланика јавити и који ће бити у тој делегацији да обиђу, ево и господина, нашег Врањанца, пријатеља, већ се пријавио, али верујем да ће и други.

43/3ДЈ/ЦГ

То би била порука нашим људима да је један министар који се брине о равномерном регионалном развоју, о руралном подручју да буде у посети Косову и Метохији, са одређеним бројем посланика да ли су из опозиције или позиције, није битно, али свакако би била добра порука за наш народ тамо да нису заборављени и да Србија мисли о њима. Захваљујем.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Сада реч има Бошко Обрадовић. Три минута, изволите.

44/1АЛ/СЧ18.15-18.25

БОШКО ОБРАДОВИЋ: Хвала председавајући.

Уважене даме и господо министри, уважене колеге народни посланици, поштовани грађани Србије, ја бих желео да у овој заиста реткој прилици да су министри овде у Народној скупштини да одговарају на питања посланика желео бих да поставим неколико питања о којима се Влада углавном није изјаснила, а постављених и у име, нећете то можда поверовати, бирача СНС и странака владајуће коалиције.

Прво питање гласи - шта Влада мисли о француско-немачком споразуму о признању лажне државе Косово, с обзиром да се до дана данашњег није изјаснила о томе, а знамо да је председник Вучић још у септембру прошле године рекао да је француско-немачки споразум за нас потпуно неприхватљив, да је Савет за националну безбедност прошле године одбацио француско-немачки споразум као апсолутно неприхватљив? Да би председник Вучић променио мишљење за Јовањдан и након састанка са западном дипломатског петорком прихватио примену француско-немачког споразума, то званично прихватио у Бриселу 27. фебруара и потврдио прихватањем анекса 18. марта у Охриду, а с обзиром да испод 10% грађана Србије зна по најновијем данашњем истраживању шта је садржај француско-немачког споразума, дозволите да обавестим грађане Србије а ви ми демантујте ако нешто од овога није тачно.

Члан 1. - странке ће међусобно развијати нормалне добросуседске односе на бази једнаких права. Обе стране ће међусобно признати релевантна документа и националне симболе укључујући пасоше, дипломе, таблице возила и царински печат. Обе стране ће руководити сврхом и принципима утврђеним у Повељи УН, а посебно оним о сувереним правима држава о поштовању њихових независности, аутономије, територијалног интегритета и тако даље. То је члан 2. и члан 4. - Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији.

Поштовани грађани Србије, ово је Александар Вучић прихватио у Бриселу 27. фебруара.

Друго питање за Владу Србије гласи - зашто је прекршен мораторијум на било које заједничке војне вежбе са било којим партнерима са истока или запада? Зашто ће од 16. до 30. јуна у Србији бити организоване заједничке војне вежбе са војскама НАТО пакта који нас је бомбардовао? Да ли ћемо Видовдан дочекати тако што ће НАТО војске да вежбају у држави Србији на нашој територији коју су бомбардовали?

С обзиром да је и за то постојала одлука Савета за националну безбедност, ја онда постављам оправдано питање. Прекршили сте одлуку по питању КиМ, прихватили сте француско-немачки споразум, прекршили сте одлуку Савета за националну безбедност по питању мораторијума на заједничке војне вежбе, да ли ћете на исти такав начин прекршити и одлуку да нема санкција Русији и зашто сте увели санкције пријатељским земљама Белорусији и Сирији? Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има председница Владе.

АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.

Мени је морам признати релевантније шта о француско-немачком споразуму и признању, кажете, независности Косова, споразум баш никакве везе нема са признањем независности Косова, нигде се чак ни не помиње, мисли ваш најбољи пријатељ и коалициони партнер, француски држављанин, господин Милош Јовановић. Ипак се он тог француског држављанства и упркос том споразуму није одрекао. Држи га се он. Није за ЕУ, односно да образложим, он није да наш народ и наши грађани буду у ЕУ, али јесте да он и његова породица буду у ЕУ.

Тако да, ето, баш да чујемо шта он мисли о том француско-немачком споразуму и зашто из протеста јер је толико страшан и он је толико против тога не врати

44/2АЛ/СЧ

своје француско држављанство управо баш зато што нема белгијско, него има француско. Ово је француско-немачки споразум.

Тако да то је чини ми се можда занимљивије питање, а и за вас, што не питате вашег најбољег пријатеља, најближег коалиционог партнера - што не врати то француско држављанство? Али добро. То је за вас.

Добро је и питање - шта ви мислите, пошто се ви, колико се сећам, још 2005. године рекли - Косово је дефакто независно. Приштина и Албанци у Приштини су 2008. године једнострано прогласили независност. Три године пре тога је Бошко Обрадовић прогласио независност Косова. Ово је било 2005. године.

Тако да је од 2005. ако се не варам, исправите ме слободно, јел нисте 2005. причали да је Косово дефакто независно, добро.

ПРЕДСЕДНИК: Само немојте да добацујете из клупа.

АНА БРНАБИЋ: Не знам сада што се ви сада одједном бринете пошто је за вас од 2005. године Косово независно пре него што је и за Приштину постало независно, а богами се сећам и 2019. године када се потписивали онај велики и важан документ тог великог и важног назива - споразум са народом, то је био фебруар 2019. године. Тамо је било, не знам, седам, осам, 10, 12 тачака важних за то шта ће они урадити када дођу на власт. Било је све, ја мислим, од легализације до лицитације, али није било ни реч о КиМ, ни реч.

Могли су ти велике патриоте из Двери тада да убаце и КиМ, али знате шта - нису хтели зато што су потписивали тај споразум са својим коалиционим партнерима, а за које је, и то нису крили у кампањи, Косово независно. Тако да би покварили коалицију и своје шансе да дођу на власт, али чак и шанса да дођете на власт је много важнија од тога да се изјасните у предизборној кампањи о КиМ.

Дакле, ако вам спушта шансу да дођете некако да се домогнете власти у једној великој коалицији и са овима који су за НАТО пакт и са овима који кажу да је Сребреница геноцид и са овима који кажу да је Косово независно и да треба да признамо то, ви ћете тај споразум потписати само да би имали велику коалицију да би некако могли да скупите један глас више, да будете на власти, а КиМ шта да радите, није јој било места у споразуму са народом са КиМ.

Тако да што се вас тиче то је независно од 2005. године. Рекли сте, има снимак.

Ја бих вас молила ипак да не говорите неистине које су баш изузетно лако проверљиве и сада сте управо и у вашем излагању у ових два минута, три минута, извините, било је толико занимљиво, изгледало је као 30 секунди…

ПРЕДСЕДНИК: Само без добацивања из клупа.

АНА БРНАБИЋ: .. У том самом излагању сте већ рекли потпуно отворену лаж. Проверљиву. Тако да то само утиче на ваш кредибилитет и то могу да виде све грађанке и сви грађани Републике Србије.

Рекли сте овако - Александар Вучић је прихватио, признао и имплементираће тај споразум, а онда сте рекли у неком члану - Србија се неће противити чланству тзв. Косова у било којој међународној организацији.

Србија је гласала против. Србија је гласала против за Савет Европе. Извините, како можете у истој реченици да кажете да је Александар Вучић прихватио, имплементираће и да онда Србија након тога пре два дана гласа против. Што лажете? Што говорите неистину око тако лако проверљивих ствари? Притом је Александар Вучић овде био два пута, а пет пута подвукао које су наше црвене линије. Никада признање независности Косова, никада Косово у УН, па је онда рекао - хоћете поново, па хоћете

44/3АЛ/СЧ

поново. Сећам се зато што једино ви нисте тапшали на то. Није ту било аплауза, јер то вам ипак квари срећу да ћете некада доћи на власт, јер како да вам кажем, лагали сте да ће потписати.

Јел било пре него што је требао да оде Александар Вучић у Брисел - потписаће. Па то је Француз Милош причао. Потписаће, ево потписаће. Идемо људи на улицу, потписаће издају. Издајник ће потписати издају и када није потписао шта сте онда рекли - никада нисмо ни рекли да ће потписати. Тако је било.

45/1МЈ/МТ18.25 – 18.35

Е сад, пошто није потписао, није прихватио, рекао тачно шта су наше црвене линије, и то онда Република Србија показала на гласању у вези са Саветом Европе, а шта сада желите? Јел не видите да вам је та теза пропала? Како је Србија то прихватила? Како је Александар Вучић то прихватио, а гласао против? Како? Никако. Нема везе. Нисте смислили нешто боље, него, ето, тако.

Што се тиче санкција Русији, још једном да вас подсетим, то су ваши потенцијални или жељени коалициони партнери и у предизборној кампањи, а, богами, одмах дан, два након избора су…

У ствари, у предизборној кампањи нису, ту грешим, лагали су народ у предизборној кампањи. У предизборној кампањи су сви лагали. Сви су у предизборној кампањи говорили да никада не би увели санкције Русији, а ко ће увести санкције Русији - Александар Вучић. То је говорио НАТО генерал Понош, и то да ће увести 4. априла. Он зна, из својих дипломатских извора. Није још дошао тај 4. април када смо ми увели санкције Русији, али ваши коалициони партнери данас нас свакодневно јуре да уведемо те санкције Русији.

Тако да, ви морате да се одлучите, ипак, тачно који су ваши принципи за које се залажете и шта би ви то радили када би то могли и када би ви имали принципе. Али, пошто је једини принцип како тако доћи на власт, како тако успети да сакупимо макар једног више посланика у Народној скупштини како би имали већину, какву такву, иако смо у коалицији, ми велики, квази патриоте, са онима који су за НАТО, са онима којима је Сребреница геноцид, са онима који се јавно залажу за признање независности Косова од стране Београда, јел, и Владе Републике Србије, и ви би са њима у коалицији. Нисте то крили ни након избора. Не знам заиста зашто нама постављате то питање.

Ми смо, на челу са Александром Вучићем, једини у Европи издржали све притиске, укључујући и притиске ваших коалиционих партнера који сваки дан иду по тајкунским медијима и причају зашто још нисте увели, а зашто још нисте увели. Угрожавате Србију. Зашто нисте увели? Тако да, не знам што нама упућујете то питање. Ми ћемо се држати наше политике.

Што се тиче војних вежби, ми тај мораторијум укинули нисмо. Имамо једну војну вежбу. Та војна вежба верујемо да је у интересу нашег народа, да је у интересу стабилности, пре свега, Срба на КиМ. Тако да је то наша политика. И у томе смо, такође, принципијелни.

Жао ми је ако ви не разумете шта су принципи, а разумете само шта је власт.

Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Наредна три минута Бошко Обрадовић.

БОШКО ОБРАДОВИЋ: Драго ми је да су грађани Србије имали прилику да виде како изгледа када власт не одговори ни на једно постављено питање и зато следи сет нових додатних питања која се тичу, такође, подједнако важних тема.

Пре свега бих питао овде присутног министра здравља – да ли је нормално да овако изгледају оброци трудница и породиља у српским породилиштима?

Као што видите, два парчета хлеба, две саламе сумњивог квалитета и неки трагови павлаке, нисам сигуран ни да је то у питању.

Дакле, да ли је нормално да тамо где је почетак борбе против беле куге и демографског нестајања српског народа имамо овакав однос према трудницама и породиљама, а исти такав однос је, нажалост, и када су у питању хигијена, материјални услови, акушерско насиље и све оно што проживљавају као трауме труднице и породиље у српским породилиштима, да одређен озбиљан проценат њих не жели више да остане у другом стању због свега оног негативног што су доживели у српским породилиштима.

45/2МЈ/МТ

Овако изгледају неки, рецимо, оброци у другим земљама широм Европе. Навео сам само неке примере из Грчке, Шведске, Швајцарске, чисто да видимо разлику како изгледа однос према трудницама и породиљама.

Зато смо вам предали препоруке, Влади Републике Србије, да се уради ребаланс буџета и да се средства од националног стадиона и других губљења времена преусмере у реновирање свих породилишта у Србији, изградњу националног центра за наталитет, да се хуманизује породилиште, да се на сваки начин подрже управо они који стварају и рађају живот у овом народу.

Друго питање за госпођу министра, коју изузетно поштујем јесте – да ли је тачно да је још 21. новембра, одлуком министра за здравље, др Данице Грујичић, донета одлука о смени директора Клинике „др Лаза Лазаревић“, Иване Сташевић Карличић, а да до дана данашњег она није смењена и то стоји негде у фиоци Кадровске комисије Владе Републике Србије упркос вишемесечном штрајку и напуштању ове клинике од стране више од 50 лекара и медицинских сестара?

Такође, питање за министра Мартиновића – да ли је нормално господине министре да ће од 1. септембра само у Београду бити бесплатни уџбеници, бесплатни вртићи, бесплатни уџбеници за све ђаке у основним, средњим школа и вртићима? Каква је то дискриминација у односу на све грађане Србије који живе ван Београда?

Зашто деца ван Београда неће имати од првог септембра бесплатне уџбенике, бесплатне ужине, бесплатне вртиће и све оно што ће имати београдска деца? Може ли се ту шта учинити?

На крају за министра Весића једно веома практично математичко питање. Ако метро кошта 4,6 милијарди евра који ће плаћати сви грађани Србије, дозволите да завршим господине председавајући, кратко је, који ће плаћати сви грађани Србије, без обзира што не живе у Београду, дакле Србија ће изгради београдски метро, то је уреду. Или није у реду, можемо да дискутујемо. Дакле, 4,6 милијарди, за половину тих средстава, има нешто мало мање од пола, за 2,8 милијарди може да се изгради у 100 општина у Србији 500 километара новог асфалта у свакој од тих општина и да ли је то тачно?

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Да пружимо прилику да министри одговоре, а вићете имати још два минута након тога.

Прво министар др Дарија Кисић.

ДАРИЈА КИСИЋ: Хвала вам председавајући.

Иако нисте директно упутили питање мени, нашла сам се прозвана па је сходно да кажем пар реченица. Пре два дана имали смо Одбор за здравље и породицу и три сата смо причали, дискутовали, односно покушала сам да причам и дискутујем, али очигледно тако нешто није било могуће, пошто су посланици опозиционих странки имали неке папире са унапред написаним питањима. Свеједно шта кажемо, свеједно шта ћемо рећи шта планирамо да урадимо, шта смо урадили и каква нам је визија.

Исто тако је јако битно да смо рекли, обзиром да тим истим посланицима су пуна уста речи колико им је битна породица, колико су им битна деца. Рекли смо да све сугестије апсолутно ћемо да саслушам. Ако постоје и одређене критике и примедбе. Међутим, очигледно да нисмо били ни слушани, чак се није ни приметило да сам приликом свог излагања два извештајна периода спојила у један, обзиром да су извештаји детаљне сви добили, хтела сам да имамо што више времена за дискусију, за размену мишљења по питању у којем треба да будемо сви уједињени, а то је питање наталитета, питање породица и питање деце.

45/3МЈ/МТ

Без обзира шта смо говорили и шта сам ја конкретно причала, питана су питања са папира, ево и сада се гледа на те сличне папире. Истим тим поводом су показиване исте слике из породилишта, са истим питањима. Обзиром да сам била заинтересована, наравно и питала господина Обрадовића да је то вероватно његово искуство када се последњи пут порађао, јер је са великим усхићењем показивао о чему се ради.

47/1ЈЈ/МЋ18.45 – 18.55

У фебруару месецу сам имала састанак са председником Вучићем, био је присутан и господин Синиша Мали, добио је директно наређење да се сва породилишта у Србији морају средити. Оно где постоје већ одобрена средства то Гинеколошко-акушерска клиника у Народног фронта. Следеће године у другој половини почиње изградња нове болнице „Народни фронт“, 900 милиона динара је процена и толико је одобрено да се реновира под хитно Гинеколошко-акушерска клиника у Нишу и наравно постоје гинеколошко-акушерске клинике, односно одељења која су одлична као што је у Аранђеловцу у новој болници, као што је у Крагујевцу, као што је у појединим местима и у општим болницама.

Само бих волела да вас подсетим да већина наших болница грађена негде седамдесетих година, све остало су била само пука одржавања. И ево, шта је урађено у последњих десет година. Значи, комплетна реконструкција или изградња, 86 објеката домова здравља и амбуланти на територији 60 градова и општина укључујући и гинеколошка поједина одељења. Завршена је обнова и изградња 24 објекта установа секундарне и терцијалне здравствене заштите, значи болница и клиника. Набављена је медицинска опрема за 14 општих болница и клиника, да вас само подсетим да смо имали три пута мање линеарних акцелератора пре само седам година. Укупно је реализовано до тада 124 уговора, укупна вредност је 28,15 милијарди динара. У току је реализација 13 уговора чија је укупна вредност негде око 23 милијарде, три објекта примарне здравствене заштите на три града и општине где укупна уговорена вредност је око 700 милиона. У току је реконструкција изградње објеката шест општих болница, два института, једне клинике као и објекта за Центар за радни развој деце и инклузију. Набавке које су у току, односно планирана и да су већ опредељена средства су четири набавке укупне вредности од 2,21 милијарде динара за реконструкцију и обнову једног дома здравља, једне клинике.

Значи, молим вас, 40 година радим у здравству и знам коју сам опрему имала 2012. године, а коју имам данас. Колико су пацијенти чекали на одређену врсту интервенције и тада и данас. Много је урађено, наравно, увек је добра критика и увек може боље, али појединачне случајеве некоректног понашања према трудницама и појединачних случајева како изгледају одређена породилишта нису правила, не данас у Србији, можда су некада била, али данас у Србији нису.

Ево, просто обећање, једноставно извршење наређења да ће буквално сва породилишта бити сређена у најскоријем могућем времену. Морате направити пројекат, морате добити одређене грађевинске дозволе, али то је нешто на чему ћемо радити и сигурно је да наше маме треба да буду у таквим условима порођене да пожеле да поново дођу у то исто породилиште.

Што се тиче Клинике „Лаза Лазаревић“, мислим да је то био пети или шести дан мандата мог као министра здравља, ја сам отишла у „Лазу Лазаревић“ и разговарала и са директорком и са штрајкачким одбором, односно синдикатима у тој болници. Замолила сам их да сачекају једно две недеље, десетак дана, да једноставно видимо, да покушамо да нађемо неко решење без великих потреса да се стање стабилизује, као што је за очекивати када су у питању људи који су ипак високо образовани лекари, итд. Директора Дома здравља је јавила једно велико нестрпљење и наставила је да поступа по своме, позивајући се на некаква мишљења раније која је добила, да ли од Министарства здравља, да ли од Министарства за рад и социјалну политику.

У сваком случају видећи њено понашање и да наставља, најмање речено некоректан однос према запосленима, уз чињеницу да су 23 лекара од када је она постала директор напустили ту установу, негде око педесетак медицинских сестара, ја сам дала предлог Влади да се она смени и договорила се са једном професорком да привремено заузме место директора да бисмо смирили целу ситуацију. Директорка предложена се

47/2ЈЈ/МЋ

повукла после тога и остало је само на Влади разрешење госпође Стошић-Карличић. Скоро смо, 11. априла, ја мислим, дали предлог за именовање опет привремено нове директорке која је лекар у тој установи која је добила отказ и као што сте рекли то је сад на Влади. Ја сам своје мишљење као министар рекла, кадровска комисија Владе ће донети одлуку, ја се надам ускоро.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Пошто имамо још десет минута оријентационо, а има више пријављених замолио бих само до три минута, ако буде могуће.

Министар Горан Весић. Изволите.

ГОРАН ВЕСИЋ: Кад смо код математика, пола од 4,6 милијарди је 2,3, а не 2,8 милијарди, а 2,8 милијарди пута два то вам износи 5,6, али толико о математици.

Хајмо сад на политику. Урадили сте једну врло опасну ствар, покушавате да делите грађане Србије, да делите на Београђане, да, управо ви, на Београђане и Београђанке и они који нису из Београда и то је нешто што није у реду да радите.

Рекли сте да Влада плаћа метро у Београду. Тачно, али та иста Влада из тог истог буџета је радила и ауто-пут Милош Велики до Чачка. Па, шта треба да кажу из Зајечара да није требао да се ради ауто-пут до Чачка. Ево, у суботу ће председник отворити први део Моравског коридора до Макеша, а то је скоро до Крушевца, у октобру до Кошева. Па, шта треба да кажу из Суботице, да не треба да се ради ауто-пут до Крушевца. Па, да ли је рађен ауто-пут до Димитровграда и Пирота. Па, шта треба да кажу грађани из Лесковца, да није требало да плате ауто-пут до Пирота. Да ли се ради Сремска Рача-Кузмин? Да ли се ради Рума-Шабац? Лозница? Да ли се ради Фрушкогорски коридор? Па, шта треба да кажу људи из Ужица да не треба да се ради Фрушкогорски коридор, да Шабац не треба да буде повезан са Румом. Да ли се ради Иверак-Лајкова? Па, шта треба да кажу људи који нису из Ваљева, да не треба да се плаћа из републичког буџета Иверак-Лајковац. Да ли се ради Ниш-Белољин? Да ли се ради Пожаревац-Велико Градиште? Па, шта треба да кажу људи из Бора, да не треба да се ради Пожаревац-Велико Градиште? Да ли ће се радити Краљево-Нови Пазар, преко Рашке? Па, шта треба да кажу они који живе у Пријепољу, да не треба ни Нови Пазар, ни Краљево да добију брзу саобраћајницу.

Управо сте то урадили и то што сте урадили није у реду зато што се улажу милијарде, много више него што се улаже у метро у Београду, у брзе пруге, у обнову пруга и наравно у путеве. До 2012. године било је изграђено 596 километара путева, од 2012. године до данас изграђено је 381 километар, тренутно се гради 412 километара, не рачунајући смајли саобраћајницу од Бачког Брега до Накова са 175 километара и не рачунајући ово што ћемо радити обилазницу око Крагујевца и везу до Мрчајеваца, то је неких 55 или 56 километара. Не рачунајући Краљево-Нови Пазар, не рачунајући Београд-Зрењанин-Нови Сад. Шта треба да кажу људи из других крајева Србије, па да ли треба да кажу људи из Сомбора да не треба да се гради брза пруга до Суботице, него баш до Сомбора.

То сте управо урадили и то није у реду што сте урадили. Немате право да делите грађане Србије. Немате право да хушкате друге грађане Србије на Београд, јер у Београду живи формално милион и 600 хиљада људи, и ви, и ја, и многи овде и у Београду имате скоро два милиона људи. Београд је 40% БДП земље и не улаже се више у Београда него у друге градове Србије, то је напросто тако.

А што се тиче Београда, ја ћу вам рећи, захваљујући Синиши Малом који је био тада министар финансија, пре тога градоначелник Београда, Београд је добио да се плати из буџета читав метро, многе друге престонице у свету то нису добиле. Као што се из буџета плаћа свака брза саобраћајница и сваки пут. Хвала вам.

47/3ЈЈ/МЋ

ПРЕДСЕДНИК: Хвала, господине министре.

Реч има, министар доктор Александар Мартиновић.

АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: Захваљујем, господине председниче.

Да се надовежем на дискусију господина Весића, народни посланик који је поставио питање је у ствари импутирао Влади Републике Србије да дискриминише грађане Републике Србије тако што одваја грађане из Београде, односно грађане Републике Србије који живе у Београду од грађана који живе у другим јединицама локалне самоуправе.

48/1ГД/ЉЛ18.55 - 19.05

При томе, том народном посланику, то ви народни посланици добро знате, посебно председник и чланови Административног одбора, из буџета Републике Србије се плаћа закуп куће, и то не било где у Београду, него на Дедињу. Дакле, човек са Дедиња, иначе „војвода колубарски“, јер је примао новац из „Колубаре“, живи на Дедињу и са Дедиња нам поручује како ми у Влади Републике Србије и како ви народни посланици који подржавате Владу Републике Србије дискриминишете друге грађане у Републици Србији у односу на Београђане. А он, човек, живи на Дедињу.

Ево, питајте господина Јованова да ли је Административни одбор донео решење по коме се Бошку Обрадовићу плаћа закуп куће, и то на адреси у београдском насељу Дедиње? То свако може да провери. Дакле, говорим ствари које су, као што је рекла премијерка, врло јасно проверљиве. Али, није то сад толико ни битно. Једна друга ствар је много важнија.

Док је говорио господин Милан Кркобабић, народни посланик Бошко Обрадовић је добацивао, цупкао, кад ће он доћи на ред, да он постави питање о Косову и Метохији, и то тако тешко и деликатно питање о Косову и Метохији, где нам поново импутира да смо издајници, да смо нешто потписали, да је Вучић продао Косово, итд, итд. О Косову и Метохији је причао три минута. Добио је врло убедљив одговор од стране председнице Владе Републике Србије и у наредна три минута, о чему је причао? О јајима, о повлаци, о салами, итд. Пазите на шта нам је скренуо пажњу, он који је велики противник ЕУ, запада, НАТО пакта, итд. Каже – а зашто ви из Владе Републике Србије, конкретно министарка здравља, не обезбедите, јел тако, Наташа, оброке трудницама какви су у Шведској, какви су у Немачкој, какви су у Италији, итд, итд. Све саме земље Европске уније, НАТО пакта итд. Ето, тако господин са Дедиња се бори против ЕУ и НАТО пакта.

Господине председниче, завршавам.

Што се тиче ових бесмислица везано за дискриминацију грађана Србије који ни живе у Београду, није град Београд једина јединица локалне самоуправе у Републици Србији која бесплатно даје уџбенике деци. То раде и град Ниш, то ради и град Нови Сад, то ради и општина Стара Пазова, то раде многе јединице локалне самоуправе зато што је Република Србија данас, па и наше општине и наши градови, економски и финансијски много, много снажнија него што је била у време када су он и његови коалициони партнери владали Србијом, па нико није могао да плаћа ништа, па ни да издваја средства за бесплатне уџбенике.

Последња реченица, и тиме завршавам, новим Предлогом закона о уџбеницима Влада Републике Србије је предвидела право сваке јединице локалне самоуправе да обезбеђује бесплатне уџбенике деци са своје територије, тако да ћемо врло брзо изаћи пред Народну скупштину Републике Србије са тим предлогом закона, тако да ћемо и формално омогућити свим јединицама локалне самоуправе у Републици Србији да обезбеђују бесплатне уџбенике за децу која живе на територијама тих јединица локалне самоуправе и то је доказ више да нам је Србија данас много јача, много снажнија, много више економски развијена, да су нам више развијене локалне самоуправе него у време када су он и његови супотписници споразума са народом ведрили и облачили овом земљом.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала пуно и вама, господине министре.

Пошто није било тачно 16.00 часова, можда смо два минута касније кренули, узећемо и то у обзир, да не скратимо овај део седнице.

Реч има председница Владе. Изволите.

48/2ГД/ЉЛ

АНА БРНАБИЋ: Хвала вам. 

Какав страх од одговора, каква нервоза, потпуно непримерено за једну тако јаку опозицију.

Да вам кажем, прво, и мени је доста било занимљиво ово што је и министар Мартиновић приметио, читавих три минута о Косову и Метохији, а онда хајмо нешто друго.

Толико о патриотизму, толико о Косову када подсетите да је од 2005. године, по Бошку Обрадовићу Косово дефакто независно, а по Аљбину Куртију од 2008. године, онда сте све рекли. 

И онда се брзо то заборави и пређе се на неку другу тему, али и о тој теми не знамо много. Користимо је за политичку промоцију, политички маркетинг, па ако прође, прође, с тим што, не знам, после десет година требали сте да се навикнете на нас из СНС и наше коалиционе партнере који раде свој посао заиста срцем и емоцијама и спремају се за ове ствари, па можемо да одговарамо на сва питања. 

Када причате о наталитету и причате када ћемо уложити у породилишта, уложили смо још много. Уложили смо можда и највише, поред инфраструктуре, у здравство и то заиста сваки грађанин у Републици Србији, сваки човек, свака жена, свако дете, свако види, без даљњег. 

Треба више да уложимо у породилишта и сада смо издвојили за Врање 15 милиона евра само за породилиште, за Лесковац 32 милиона евра само за породилиште, Прокупље 51 милион евра само за породилиште, у Горењем Милановцу 2 милиона и ту смо решили само фасада, па сада идемо даље. У Аранђеловцу 10 милиона евра само за породилиште. Да не причам о Београду, јер видим да имате нешто против Београда и Београђана, па то ћемо да прескочимо, да вас не нервирамо, али даћемо много за Вишеградску. Ипак, то је највеће породилиште у Републици Србији, па је ред да дамо највише. 

Оно што је занимљиво је када гледате то како паушално користите те ствари у политичке сврхе, а у ствари се не удубљујете у тему и није вам баш нарочито ни важно, а онда пропустите ову једну ствар и покажете какви су оброци негде. У реду, супер, верујем, у Аустрији је вероватно можда нешто бољи оброк него у Србији, у Немачкој, такође. У Белгији, Холандији, Француској можда и није. Ко зна одакле сте извукли те фотографије и колико су оне кредибилне. Ја прва сумњам у то, али добро, хајде да кажемо да је све тако. 

Знате како хуман приступ имају те земље по питању породиља, жена са децом и наталитетом? Видите, у Аустрији вам дају леп оброк и онда, након осам недеља, хајде на посао. Осам недеља. Видите, у Немачкој такође осам недеља. Можда дају бољи оброк, али након осам недеља – ајте ви лепо на посао, нема више породиљског, то је то. 

У Белгији је девет недеља, у Холандији десет недеља, у Француској 14 недеља. Знате колико је у Србији? Педесет и две недеље за прво и друго дете, а две године за треће и четврто дете. 

Верујемо да би и ви дали можда нешто бољи оброк. Не верујем ни у то, али, добро, то је ваша политика, али би, верујем, по угледу на те земље које сте нам цитирали жене натерали да раде два месеца након порођаја. То је ваша политика, разумела сам сада на овој седници. 

Дакле, хвала вам. Рекли сте каква је ваша пронаталитетна политика – много бољи оброци, након два месеца жене одмах да иду да раде. Ово сам научила од овог из „Не давимо Београд“. 

48/3ГД/ЉЛ

Добро је да сте нам рекли каква је ваша пронаталитетна политика. Сада то знамо. Ја не верујем да ће ни наше жене, ни наше породице за такву пронаталитетну политику бити – бољи оброци, после два месеца или три месеца, максимум четири месеца, жене морају да се врате на посао, тако да то је у реду. Лепо је да имамо овакве седнице Скупштине, где можемо да разговарамо отворено и да грађани сви знају ко шта заступа. 

Коначно,  да кажем да има један индикатор којим сви треба да будемо поносни и сви треба да будемо задовољни, а то је 2019. године је наша стопа укупног фертилитета, први пут после 15 година прешла 1,5. Први пут после 15 година. 

49/1БД/ЈГ19.05 - 19.10

Тако да, то је у ствари показатељ не само пронаталитетних мера, него тога да се људи одлучују да оснивају породицу овде, да се осећају безбедно, да имају посао, да њихове породице имају просперитет, да нешто боље живе, а још највише или понајвише вера у све бољу будућност. 

Од те 2019. године ми држимо ту стопу укупног фертилитета изнад 1,5, тренутно је 1,52, што је ужасно лоше и ја не кажем да ми треба да будемо задовољни тиме. Нама треба минимум 2,1. Али, у овом тренутку је та стопа укупног фертилитета најбоља у региону. Били смо најлошији у региону, сви су били изнад тога. Данас смо најбољи. И Албанија пада и на територији Косова и Метохије опада наталитет…

(Бошко Обрадовић: Па, Косово је Србија.)

Или би рекли ви, на територији Косова и Метохије, тако, тако сам и рекла, нисам рекла онако као што сте ви рекли 2005. године да је де факто независно, ја сам рекла на територији Косова и Метохије, тако да се ни у томе не слажемо.

За мене је Србија, за вас је од 2005. године независно, а за Аљбина Куртија тек од 2008. године, тако да три године заостаје за вама по том питању. 

И све остале, Северна Македонија, Босна и Херцеговина, тако да ми имамо још много да радимо, али идемо напред и иде све боље. 

Хвала вам много и извините што сам продужила. Важна је тема.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала вама.

Пошто је 19.07 часова, сада завршавамо рад у овом делу седнице који се односи на посланичка питања.

Захваљујем свима који су учествовали, председници Владе и министрима у Влади Србије што су пружили одговоре на питања.

Ми ћемо наставити расправу у појединостима за 10 минута.