Посланичка питања у новембру

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)

30/1МЗ/ИР16.10 – 16.20

(После паузе.)

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16.00 до 19.00 часова, сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине.
Пре него што пређемо на постављање посланичких питања, дозволите ми да вас још једном подсетим на одредбе Пословника. 
Излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута. После датог одговора на посланичко питање, народни посланик који је поставио питање има право да, у трајању од највише три минута, коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање, народни посланик има право да се изјасни о одговору у трајању највише два минута. У току трајања постављања питања и давања одговора, примењују се одредбе Пословника, с тим што нису дозвољене реплике и указивања на повреду Пословника.
Поздрављам председницу Владе и чланове Владе.
Прелазимо на постављање посланичких питања.
Први на списку је народни посланик Владан Глишић.
ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Поштовани председниче Владе госпођо Брнабић, моје питање се надовезује на расправу која траје у парламенту већ целу ову недељу, а на неки начин је реторичко. То је питање – да ли све ово што управо сада радимо и Закон о референдуму и народној иницијативи и Закон о експропријацији, као и уставне промене у ствари служе томе да Влада направи што бољи амбијент за стране инвеститоре у Србији?
Овако речено наизглед је реторичко питање и може да се тумачи и овако и онако, али када га појасним доћи ћемо до тога да сматрам да и Влада Србије, а и СНС и владајућа коалиција у Србији има погрешан концепт развоја земље, у смислу настављања евроатлантских интеграција, на исти онај начин на који је то задњих 40 година у принципу једна напуштена идеологија од Маргарет Тачер наовамо, која подразумева да све радите да држава буде што слабија и што више да излази у сусрет крупном капиталу и да ће то направити један добар развој у друштву. 
Мислим да је та теорија већ завршила своје и да је крајње време да се крене ка једној врсти етатизације, тј. јачању државе, која мора и страни и домаћи капитал да стави под контролу. Зашто то причам? Када погледате оно што, рецимо, моје колеге из СНС стално критикују – бивше режиме који су извршили пљачкашке приватизације, они су то урадили зато што су такође робовали тој идеји евроатлантских интеграција, јер пљачкашке приватизације су последица једне брзе и непромишљене приватизације и они су извршили приватизацију привреде. 
У време власти СНС доживели смо једну врсту приватизације државе. Када то кажем, не мислим у пежоративном, већ у чињеничном смислу, јер рецимо сама идеја о јавно-приватним партнерствима, о свим тим стварима где јавне службе дајете приватним фирмама, јесте једна врста приватизације државе, по идеји слабе државе, да не би оптерећивали буџет. То конкретно код нас се огледа у нотаријату, који је подразумевао да све оно што је некада било, службе овере, које су ишле у буџет директно државе,  претворено је у нешто што данас приватници узимају као свој профит и врло су дигнуте таксе и на тај начин је мало и онемогућена држава, тј. грађани, да користе правду.
С друге стране, ту су принудни извршитељи који су такође за време власти СНС активирани. То су такође приватници који обављају посао судског извршитеља, који је некада радила држава. Ту је ова мучна ситуација са страним банкама, које и дан-данас покушавају да избегну своју одговорност за пљачкање народа кроз измишљене услуге. То 
користи кроз Врховни касациони суд и његово тумачење закона. Затим, ту је ова прича са
30/2МЗ/ИР

„Рио Тинтом“, који већ ради кампању преко РТС-а у Србији за позитивно решење његове жеље да овде копа руду, а с друге стране, исти тај РТС забрањује нашим грађанима да пусте један други спот који би мало другачије поставио све то. 
Значи, све то говори о томе да смо можда у погрешном концепту. Ја лично такође мислим да и кинеске фирме треба контролисати, јер ово са „Линглонгом“ је  био један велики скандал, из простог разлога што, без обзира колико поштујем кинеску цивилизацијску алтернативу, знам да је капитал, како год да се зове, исти и да га треба контролисати. 
Само још једна ствар, извините што сам пробио мало термин, ја сам неколико пута питао, а нико ми из Владе није одговорио, нисам сигуран да ли је тачно, али би било катастрофално да јесте, да ми на неких 300 рударских фирми које раде у Србији имамо само пет рударских инспектора који би то контролисали. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијерка Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Добар дан свима. 
Пре свега, морам некако, то је чини ми се и мени и већини нас који се бавимо политиком у Републици Србији данас обележило дан, да захвалим председнику Александру Вучићу на феноменално испреговараном договору са председником Путином. 
Рекла бих да смо сви ми дуго очекивали овај дан када се председник Александар Вучић сусрео са председником Путином у вези, између осталог, и цене гаса и новог уговора за Републику Србију и са стрепњом данас очекивали како ће то проћи. Ово што сам чула од председника Александра Вучића, као и сви, из његовог обраћања из Сочија је боље него што је било код од нас икада могао да замисли. 
Продужавамо, практично анексирамо постојећи уговор за наредних шест месеци, за најтеже зимске месеце, у тренутку када је, ево данас, цена гаса 964 долара, када од дана до дана прелази и 1.000 долара цена гаса, да ми у најтежим месецима имамо 270 долара, дакле у наредних шест месеци, под истим условима које смо имали пре ове гасне, енергетске кризе је невероватна ствар, неописива, нереална ствар за Републику Србију. 
Ако помислите и на привреду и на наше грађане, наше потрошаче, ово је сигурност и стабилност, али ово је такође и показатељ колико се Србија добро бори у најтежим ситуацијама. За нашу привреду ово значи да по цени гаса ми јесмо данас практично скоро пет пута конкурентнији од било кога другог на светском и европском тржишту. Невероватне ствари. Велико хвала. Хвала такође и партнерима из Руске Федерације и председнику Путину на свему што су овим великим чином урадили и за наше грађане и за нашу привреду. 
Сада да се вратим на тему и питања уваженог посланика. 
Дакле, када кажете да свим овим што радимо овде стварамо што бољи амбијент за стране инвеститоре, рећи ћу вам две ствари. Под један, када стварамо бољи амбијент за стране инвеститоре, то уједно значи да стварамо бољи амбијент и за домаће инвеститоре. У Републици Србији од 2015. године не постоји никаква разлика између страних и домаћих инвеститора. Пре тога је постојала велика разлика. У првој деценији 2000-их година страни инвеститори су били умногоме повлашћени. 
Када је промењен Закон о инвестицијама, ако се не варам, то је било 2015. или 2016. године, можемо да проверимо, по том новом закону који је донела већина у Народној скупштини, коју на крају крајева чини, окосница је СНС, ми смо изједначили домаће и стране инвеститоре. Исправили смо једну велику неправду. Тако да, када се боримо да имамо добар амбијент за инвеститоре, што мислим да је добро за нашу земљу и за грађане Србије и да не постоји баш ништа лоше у томе, боримо се за инвеститоре, за домаће и за стране. 

31/1 ЈЈ/МЈ 16.20 – 16.30

Када се боримо да имамо добар амбијент за инвеститоре, што мислим да је добро за нашу земљу и за грађане Србије, и да не постоји баш ништа лоше у томе, боримо се за инвеститоре, за домаће и за стране.

Када питате, да ли ви правите добар амбијент за стране инвеститоре, ви ме онда практично питате, да ли се ви борите за још бољи амбијент за породичне фирме у Републици Србији? Да ли се борите за бољи амбијент за микро, мала и средња предузећа у Републици Србији? Да, боримо се. Ја не видим апсолутно ништа лоше у томе. Али, да ли законе које сте поменули, пре свега измене и допуне Закона о експропријацији и Закон о референдуму доносимо због инвеститора? Не, немају никакве везе са инвеститорима, ни један, ни други закон. Закон о референдуму има везе са нашом обавезом да тај закон ускладимо са Уставом и самим тим да поштујемо Устав Републике Србије. Тај закон је требало да буде промењен до 2009. године. Нажалост, није промењен. У том смислу ми нисмо поштовали Устав Републике Србије. Устав Републике Србије, који се променио, променио неке одреднице које су онда морале последично да се мењају и у Закону о референдуму, тако да у овом тренутку морамо да мењамо Закон о референдуму да би поштовали Устав Републике Србије.

Што се тиче Закона о експропријацији, као што сам и причала током расправе о буџету, Закон о експропријацији никакве везе нема са инвеститорима, има са капиталним инвестиционим пројектима, али пре свега капиталним пројектима које финансира и спроводи и реализује Влада Републике Србије како би живот у Републици Србији био још додатно квалитетнији, како би капиталне пројекте имплементирали, реализовали ефикасно или ефикасније него што их у овом тренутку реализујемо како би брже градили и ауто-путеве и пруге и сличне, пре свега пројекте линијске инфраструктуре.

Знате, ми смо данас, нажалост у Републици Србији изгубили још један живот на Ибарској магистрали. Знате, колико смо живота изгубили на Ибарској магистрали док нисмо отворили аутопут до Чачка, Ибарској магистрали или магистрали смрти, како се зове нажалост у Републици Србији. Сваки дан који смо могли да брже изградимо тај ауто-пут је вредео један или два или три људска живота. Тако и ауто-пут до Пожеге, рецимо, и ја сам рекла, онај дан када сам била да бранимо буџет и да представимо буџет, да смо имали овакав Закон о експропријацији ми би за Светог Николу отворили ауто-пут до Пожеге. Нажалост, нисмо, па ћемо ауто-пут до Пожеге отворити током 2022. године.

И, поново, дакле, никакве везе нема са страним инвеститорима, никакве везе нема ни са домаћим инвеститорима, ово је заиста све у складу са најбољим интересима Републике Србије и свих грађана Републике Србије и тиче се бољег квалитета грађана, а не бољег амбијента за стране инвеститоре иако поново мислим да не постоји ништа лоше о томе да имамо увек бољи амбијент за стране инвеститоре зато што то значи бољи амбијент за домаће инвеститоре.

Поменули сте неколико пута у вашем излагању евроатланске интеграције, па да вас исправим и да вас подсетим јер мени је невероватно да постоји народни посланик у Скупштини Републике Србије који то још увек не зна, ми нисмо на евроатланском путу, ми смо на европском путу. Ми тежимо европским интеграцијама, а не атланским интеграцијама. Ми не желимо да будемо члан НАТО пакта, ми смо то рекли више пута, више пута поновили. Последњи пут сам то јасно и гласно рекла управо у Народној скупштини Републике Србије током једног од састанака, седнице радног састанка управо у присуству представника НАТО алијансе. Ми смо војно неутрални, то је наша политика, то је на крају крајева жеља и нашег народа тако да вас исправим пошто очигледно нисте информисани у том смислу нису то евроатланске интеграције, то су европске интеграције.

31/2 ЈЈ/МЈ

Пошто сте споменули доста ствари, некако ћу вам одговорити само на неке. Што се тиче јавно-приватних партнерстава и тога да ви кажете да су јавно-приватна партнерства нека врста приватизације. Апсолутно, стопроцентно нетачно. Само да вас исправим и ту, јавно-приватна партнерства баш никакве везе немају са приватизацијом, када нешто приватизујете нешто сте продали некоме. То је њихово, од сада заувек, док они не одлуче евентуално некад да продају, а држава можда некада одлучи то поново да купи, али то је њихово, на располагању њима. Никакве везе у том смислу нема држава Србије више са тим, са власништвом над нечим што је приватизовано. У јавно-приватним партнерствима са или без елемената концесије, власништво остаје Републике Србије. Када смо дали аеродром под концесију, то је наш аеродром. Приватни партнер управља тим аеродромом и инвестира у тај аеродром зато што верује да ће из тога наравно извући неки профит. Извући ће неки профит само уколико тај аеродром даје профит с тим што један део профита мора да плати Републици Србији и након 25 година враћа аеродром са свом новом инфраструктуром Републици Србији. Како је то нека врста приватизације? То је велика заблуда у којој се ви налазите.

Тако да се разумемо, никакве везе нема са приватизацијом. Када нешто приватизујете ви нисте више власник тога. Када дате нешто у јавно-приватном партнерство ви сте и даље власник тога и то се вама враћа. То је и даље власништво Републике Србије.

Коначно и поново Рио Тинто. Да ли они очекују позитивно решење за њихов, како ви кажете, за њихов случај или не очекују? Ја то заиста не знам и то јесте само њихов проблем. Ми смо јасно, гласно, једном, два пута, сто пута, ево милионити пут да вам кажем, рекли, постоје две ствари које ће одредити да ли ће тај пројекта бити имплементиран или неће бити имплементиран. Да ли ће Рио Тинто бити у Србији или неће бити у Србији. Једна ствар, прва ствар, најважнија ствар, судија о процени утицаја на животну средину. Студија о процени утицаја на животну средину, читавог тог пројекта, сваког његовог дела појединачно и рудника и депоније и тог постројења за прераду и кумулативни импакт сва та три пројекта заједно. Други блок, или друга велика ствар која је потребна, ако студија о процени утицаја животне средине те три ствари и кумулативног импакта каже да је у реду и друга ствар је шта ће народ рећи о том пројекту. Без тога нема напред и нема пројекта.

Потпуно јасно, потпуно транспарентно, потпуно недвосмислено. То што неко то политизује, зато што нема друге идеје шта да представи грађанима Републике Србије, то је њихов проблем. Мислим да су нас грађани Републике Србије добро чули и јасно и гласно смо то говорили, а сада кажем то поново и да су то потпуно схватили и уважили.

Дакле, животна средина и шта ће народ да каже о томе. Могуће да студија о процени утицаја на животну средину каже да је одличан пројекат и да неће имати негативан утицај на животну средину, али да људи у Србији кажу ипак нећемо и онда ће то бити не. Дакле, без икакве нервозе око тога, нико ништа неће урадити преко ноћи. Нећемо ми радити као они који су 2004. године дозволили Рио Тинту, да поновим, 2004. године они лицемери, који данас протествују против Рио Тинта, су дали Рио Тинту девет дозвола, укључујући и дозволу за бушење бушотина великог пречника.

32/1ЈД/ИЋ16.30 - 16.40

Ти који се данас усуђују да их гледамо колики су лицемери, и ми политичари и сви грађани, да их гледамо испред овог Дома или испред Владе или испред Председништва, ти који су потписивали те дозволе „Рио Тинту“, који су хвалили тај пројекат. Имате прес клипинг од тада, погледајте шта су причали о „Рио Тинту“, ти исти који данас протестују против „Рио Тинта“. Зато што, нажалост, немају никакву другу агенду, никакав други план и ништа друго да понуде грађанима Републике Србије, па се хватају за ово. 
Да ли се надају позитивном решавању или не, зависиће заиста само од ова два фактора и ништа се неће радити без тога. 
Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Посланик Владан Глишић има реч.
ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Везано за јавно-приватна партнерства, да, ја претпостављам да ви знате да толико познајем и право и привреду и да знам да то није ситуација у којој неко приватизује ресурсе једне државе. Баш су зато измишљена јавно-приватна партнерства, да би корпорације могле да уђу у партнерски однос са државом и да користе јавне ресурсе, а да можда немају одговорност за то шта ће остати после њих. 
Помињем то зато што имамо искуства. Латино-америчке државе су имале искуства и са јавно-приватним партнерствима у области канализације, водовода, водопривреде, где су давали страним корпорацијама, типа „Рио Тинто“ само у тој области управљања водама да управљају тим водама, а они пошто су били концентрисани на профит су долазили до тога да су смањивали све оно што је потребно за одржавање система, па кад је систем пукао, онда су се једноставно повукли, јер то није била њихова својина. Извукли су профит а својина је остала државама.
Значи, јавно-приватно партнерство је један концепт који се дефинитивно везује за идеју слабе државе, јаког капитала, поготово страног који је присутан и државе која сервисира страни капитал. Зато сам поменуо јавно-приватно партнерство као један симболичан облик свега тога, међутим, нагласак ми је био на приватне извршитеље који принудно извршавају судске пресуде, на нотаре, на понашање страних банака у Србији, па понашање и правосуђа које ће ускоро бити ослобођено од контроле народних представника и моћи ће да буде под контролом неких других центара моћи домаћих и страних.
Што се тиче војне неутралности, да, она је декларативна и док је можда став ове власти биће декларативна. Права војна неутралност се постиже Законом о војној неутралности који непрекидно се избегава да се донесе и захтевом некој од међународних истанци најбоље би било Савету безбедности да гарантују ту војну неутралност. Све док не  испунимо те формално-правне услове нећемо прекинути евроатланске интеграције. Зашто говорим о евроатланским интеграцијама. Зато што по СОФА споразумима и сличним споразумима НАТО војници потпуно без икакве потребе да ми постанемо део НАТО пакта они овде вршљају, имају право да прелећу преко нашег неба кад хоће и како хоће, имају све могуће и немогуће погодности које једна неутрална држава не би могла да дозволи једној таквој алијанси да то користи. Тако да, у том смислу, тако да у том смислу сам желео да појасним ово о чему смо причали.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Владимир Орлић): Хвала. 
Реч има министарка Михајловић.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Хтела сам неколико ствари да кажем будући да сте почели у претходном излагању око "Рио Тинта".


32/2ЈД/ИЋ

Две ствари. Прво, да се мало вратимо у прошлост, а онда да дамо и поруку грађанима и грађанкама Србије, али пре свега људима који живе у Јадру, Лозници, пре свега Мачванском Округу.
Дакле, прво истраживање, али да их баш лепо побројимо по годинама када је то било. Дакле, прво решење о истраживању литијума на територији Јадра дато је прво 2004. године, па је затим дато 2005. године, па онда још једанпут крајем 2005. године, па потом 2007. године, 2008. године. То су све године када Српска напредна странка није била на власти, нити Вучић, нити Брнабић, нити сви ми. Дакле, поново 2008, 2009. затим април 2011, затим децембар 2013. године када је потврђено решење када више, просто је то морало да се уради.
Сад, шта је важно? То јесу решења о истраживању, нису ни прва ни последња и дешавају се на територији Републике Србије, не само за литијум него и за неке друге врло важне критичне минерале који јесу важни у нашој земљи, али порука ове Владе и порука председника, и пре свега порука Владе Републике Србије јесте да Влада Републике Србије прво није дала никакво решење о експлоатацији литијума на територији Јадра. 
Друго, Влада Републике Србије није потписала ниједан уговор са компанијом "Рио Тинто", апсолутно ниједан. Без обзира што сваки дан слушамо на неким медијима или на неким телевизијама да мора ипак да је неки уговор негде потписан. Не, ништа није потписано, зато што како ми радимо јесте прегледно и транспарентно. 
Онда када будемо и ако будемо било шта од тога радили јавност Србије ће бити упозната са свим оним шта значи уопште експлоатација литијума, како то изгледа и какав је утицај на животну средину, па ако грађани буду одлучили да то радимо, онда ћемо радити, опет јавно и опет транспарентно.
Порука грађанима, пошто сваки дан слушамо, није важно сад да ли су само протести или су то одређене телевизије, одређене емисије, одређене новине које нам стављају свакојаке слике из неких делова света и који нам говоре да ће тако изгледати Јадар и тако изгледати Србија, неки надри еколози, надри стручњаци који нам објашњавају како ће нестати Јадар, како ће пресушити Дрина, како ће се уништити Дрина, па ће та вода, односно лоша вода, неквалитетна вода, загађена вода доћи до Београда, па Београд неће имати воду, итд. 
То су све неке апокалиптичне приче које ми слушамо сваки дан. Али, тамо људи живе и слушају то, то ништа није тачно. Свако данас у Србији ко излази у јавност и говори ове ствари говори лажи зато што нико данас у овом тренутку не зна како ће изгледати утицај на животну средину зато што студије о процени утицаја на животну средину потенцијално експлоатације литијума на територији Јадрана нису завршене. 
Дакле, све друго јесте нади прича, све друго је теорија. Према томе, шта год да чујете, да ће нестати Јадар, да ће сви нестати из Јадра, да ми као држава нећемо постојати су лаж. Када буду студије биле готове онда ћемо сви да их гледамо и сви ћемо о њима да причамо, па кад студије буду завршене и кад људи буду знали тачно како то утиче на њихов воћњак, на воду, на њихову кућу, на будуће генерације, онда ћемо доносити одлуке.
Према томе, верујете у своју државу и у своју Владу, то је порука грађанима. Дакле, када студије буду готове информације ће бити доступне свима. 
Хвала.  
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала. 
Реч има министарка Анђелка Атанасковић.
Изволите. 


32/3ЈД/ИЋ

АНЂЕЛКА АТАНАСКОВИЋ: Захваљујем.
Хтела сам само господину Глишићу да одговорим на почетак његовог питања који се односи на инвестиције и на привреду, пошто сам тренутно у привреди, а и цео живот сам провела у привреди и добро памтим времена која су била када је претходна власт водила ову земљу. 
Тако да, могу рећи да фабрике које су уништене у то време све су затворене. На пример, наша фабрика је примала уместо плате картон јаја, или поморанџе, или сухомеснате производе и да не набрајам такве глупости. Значи, плате није било, нити се радило. Углавном су биле све затворене као што се и види данас. То што неко не воли да дође странац, нажалост, мораћемо и мора да дођу инвеститори зато што су наше индустрије уништене. Наше индустрије нису тада биле помагане из министарства, из државе, као што се сада то ради при Влади Александра Вучића. Свака привредна делатност је опомогнута од Министарства привреде кроз разне врсте пројеката и од свих министарстава, не само од Министарства привреде.
Дакле, господине, мораћемо да примамо странце, да наше људе упошљавамо, да наши људи живе, да могу да школују децу и да наставимо да живимо и да ова земља може да живи. 
То што се некоме не свиђа, жао нам је, али мени је драго да данас имамо овакав БДП, да имамо овакву ситуацију у свету где нас стварно цене сви и сваки амбасадор који је дошао барем до мене је увек био похвално изражен. 
Тако да, и даље ћемо радити са инвеститорима из иностранства и отварати фабрике сваког дана ако треба.
Хвала. 
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Господине Глишићу, да ли желите да дате коментар? 
(Владан Глишић: Да.) 
Реч има народни посланик Владан Глишић.
Изволите. 

33/1ГД/МТ16.40 – 16.50

ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Јесте коментар. Очигледно је да имамо различите концепте и то је и нормално. Ви сте власт, ја сам опозиција, али када је неко опозициони посланик и опозиција некада користи и неке прејаке изразе и прејаке слике, а пошто не желим стварно да будем демагог, а користим то у јавности често као аргумент када говорим о ситуацији са слабом државом и јаким страним корпорацијама, волео бих да ми стварно одговорите колико ми рударских инспектора имамо? Да ли је тачно да имамо само пет функционалних, а да преко 300 рударских фирми ради у Србији? Било би добро да чује и јавност, а и ја да знам да не користим погрешан податак, ако је погрешан.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Добро.
Да бисмо чули ове одговоре, прво морамо да чујемо народног посланика Самира Тандира који је следећи пријављени. 
Изволите. 
САМИР ТАНДИР: Захваљујем, потпредседниче Орлићу.
Поштовани председавајући, колегинице и колеге народни посланици, поштована председнице Владе, поштовани потпредседници Владе, поштоване министарке и министри, моје прво питање је упућено председници Владе. 
Прво, честитам на усвојеном буџету, који смо ми као Странка правде и помирења, најјача бошњачка странка у Републици Србији, подржали. 
Прошли пут нисте били овде, када је била и календарска годишњица Владе и то питање које сам тада хтео да вам поставим поставићу сада. Значи,  имамо годину и нешто мало више од конституисања ваше Владе. Шта је то по чему сте ви, по којим резултатима сте ви најзадовољнији и да ли има нешто што смо можда пропустили, што сте ви као Влада пропустили? Да ли има нешто за чим жалите?
Зашто ово питање постављам? Ја мислим да Влада, а и ми као посланици који смо гласали за вашу Владу довољно не представљамо резултате рада ове Владе. Добар пример сте споменули - Ибарска магистрала и ауто-пут. Ауто-пут једанпут отворите и онда грађанке и грађани, који су увек у праву, знате, то се подразумева, и обилазница и решавање депоније и нико више не спомиње да је то проблем који је трајао 60 година. Једноставно, мислим да о резултатима, а моја странка и ја, ми посланици који смо гласали за вашу Владу заиста желимо да чујемо и да представимо те резултате и напросто да се поносимо тим резултатима.
Друго питање које ја желим вама као председници Владе да упутим јесте ситуација око пандемије вирусом Ковид 19. Значи, каква је ситуација, какве су пројекције? Да ли можемо очекивати неке нове мере, да ли ће доћи до попуштања? 
Ово, између осталог, желим не само због наших грађана, већ и због наше дијаспоре. Значи, улазимо у дане када се ближе празници. Врло вероватно ће доћи велики број наше дијаспоре. 
Ја долазим из краја наше земље Санџака и мој народ има заиста велику дијаспору. Доћи ће људи услед новогодишњих празника, услед божићних празника, који мало раније наступају у Европи. Да ли ту можемо очекивати неке нове мере?
Такође, упутићу питање министарки рударства и енергетике Зорани Михајловић – докле се стигло са заменом високонапонске и нисконапонске мреже на простору санџачких општина?
Били сте скоро у Прибоју. Оно што ја имам као неки датум, до 1. септембра 2022. године треба да буде пуштен гасовод ка Новом Пазару и Тутину. Имамо проблем око експропријације земљишта. Ја желим да то грађани у Новом Пазару и Тутину чују шта су проблеми и када ће кренути изградња гасовода према Пријепољу, Прибоју и Новој Вароши.
Хвала вам.
33/2ГД/МТ
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има председница Владе.
Изволите. 
АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.
Што се тиче највећих успеха Владе и ствари на које сам најпоноснија и као председница Владе у току ових првих годину дана, морам да кренем са Ковидом. 
Нажалост, пандемија корона вируса се наставила. Ми смо и у експозеу рекли да ће то бити један од главних приоритета Владе, да се успешно боримо против пандемије, да сачувамо здравље и животе грађана и да пробамо, колико год можемо, да заштитимо наш здравствени систем. 
Оно што смо ми успели, да подсетим, током првих годину дана рада Владе то је да први у континенталној Европи набавимо вакцине против корона вируса и то чак четири различите врсте вакцина у том тренутку. Данас их већ имамо пет, зато што нам је у међувремену стигла и „Модерна“, али то не улази у ових првих годину дана рада Владе, и да направимо један систем у коме заиста јако лако, прилично ефикасно можете да се пријавите за вакцину, да се вакцинишете у било ком граду или општини на читавој територији Републике Србије са било ком вакцином којом желите и онда да вас ми подсетимо да је дошло време и за ревакцину, да вас подсетимо и да је дошло време и за трећу или бустер дозу, тако да то је нешто што је, чини ми се, једна од најважнијих ствари. 
Такође, обећали смо да ћемо урадити све, а отворили смо додатно, у складу са тим обећањем, чак три потпуно нове болнице са преко 2.000 кревета за људе оболеле од Ковида. Три болнице, једну у Београду, у Батајници, једну у Крушевцу, једну у Новом Саду и када Ковид прође те болнице ће служити у оквиру нашег здравственог система да пружају додатну здравствену заштиту и негу свим нашим грађанима. 
Посебно је, чини ми се, важна ова у Новом Саду, јер ће то у ствари бити нешто о чему је Нови Сад дуго сањао и дуго очекивао оправдано, а то је Општа болница за Нови Сад коју тај град није имао, већ је имао само Клинички центар, али то је као да кажете да у Београду нема опште болнице или било које друге болнице осим Клиничког центра који је Клинички центар Србије. Тако је за Нови Сад Клинички центар Војводине. 
Такође, економски резултати. У оквиру ковида ми смо покренули производњу две вакцине у Републици Србији и руске вакцине „Спутњик“ и кинеске вакцине „Синофарм“. Такође, нешто што ће у сваком смислу значити много већу безбедност, рекла бих чак и националну безбедност зато што ће овакве претње, као што је ова пандемија, бити нешто што је вероватно да ће се понављати у деценијама пред нама, тако да ћемо имати нове ресурсе помоћу којих ћемо као земља моћи много боље да се бранимо у будућности и много спремније да дочекамо било какву сличну ситуацију. 
Економски резултати, као што знају сви наши грађани, имамо неке од најбољих економских резултата у Европи и у овако тешким околностима у 2020. години економски пад БДП-а од само 0,9% и ове године много бржи раст и динамичнији опоравак него што смо прогнозирали и очекивали и имаћемо раст од преко 7%. 
Ми смо у последњих 12 месеци отворили 60.000 радних места. То су све ствари којима се са правом поноси ова Влада Републике Србије и континуирани раст плата и пензија, укључујући и минималац који је прошле године, упркос економском паду и пандемији, ипак растао 6,6% и ове године додатних 9,4% и око 500 евра укупно једнократна помоћ свим нашим пензионерима. Све су то ствари које смо успели заједно да извучемо. На крају крајева, захваљујући томе што смо кроз три економска пакета мере подршке привреде и грађанима уложили преко осам  милијарди евра у нашу привреду и привреда која је показала ванредну жилавост и отпорност, тако да чини ми се да сви ми и сви наши грађани треба да се поносимо свим оним што смо успели да постигнемо. 
33/3ГД/МТ

Имам једну лепу вест за вас и за Тутин. Опет, знам да сте и ви покојни посланик Муамер Зукорлић стално причали и стало сте питали о томе. Ми смо данас, па сам се сетила тога, јер смо данас имали у 13.00 часова редовну седницу Владе, и усвојили смо предлог Министарства привреде за мере подстицаја за једну инвестицију ESB „Pellets“ за Тутин. Подстицај за 50 нових радних места, тако да ево једна лепа вест и за Тутин. 

34/1ДЈ/ЛЖ16.50 – 17.00

Што се тиче тренутне ситуације и нових мера, ситуација, као што можете да видите, је много боља него што је била, поправља се континуирано. Да ли ће се тако наставити зависи од много фактора. Зависи од тога не ако ће, него када ће,и та Делта плус варијанта стићи у Србију. Видимо да је свуда, на крају крајева, и у окружењу. Видимо и у свим земљама окружења, Хрватска, Мађарска, БиХ, Аустрија, бројеве који су најгори од почетка пандемије у смислу новозаражених, тако да ћемо видети како ће то бити у Србији. 
Још једном молим и апелујем свако ко се није вакцинисао да се вакцинише, од тога нам много зависи. Али је боља ситуација, надам се да ће се тако и наставити. 
Ми у овом тренутку имамо скоро три милиона 100 хиљада људи вакцинисаних првом дозом. Дакле, тачно 3.094.514 особа што је 57,3% пунолетне популације, дакле, пунолетна популација. Ако гледате популацију од 12 година старости, ту смо на неких отприлике 50%, 49,7%. Ревакцинисано 55% пунолетног становништва и трећу дозу је примило 26,6% пунолетног становништва или 1.437.253 особе. 
Оно што брине, наравно, вакцинација младих. Стално о томе причамо, између 18 и 30 година старости у тој популацији, односно у старосној групи од 18-30 година имамо свега 28,1% вакцинисаних, а у старосној популацији од 12-17 година само 3,27%. 
Најбоље стојимо у централној градској општини Београд, Стари Град, где имамо већ 83,6% вакцинисаних, Савски венац са 82%. Онда је трећи, више није Врачар, већ Прешево, дакле, Прешево са 77,7% вакцинисаних, па онда иде Врачар, па Нови Београд. Укупно имамо пет локалних самоуправа које су изнад 70%. Тако да, заиста људи морамо много, много боље да би били безбедни. 
Што се тиче нових мера, одржала сам јуче консултације са медицинским делом Кризног штаба. Они су и даље за то да у Србији треба да се уведу ковид пропуснице 24 часа у свим затвореним објектима, тако да смо о томе причали. 
Причали смо такође о могућности увођења ковид пропусница на скијалиштима и са ски-пасовима, то је такође била препорука медицинског дела Кризног штаба. Сада вам говорим потпуно отворено, потпуно транспарентно, шта је оно што су лекари тражили, и да распуст почне од 20 децембра и траје до 10. јануара. 
Ми и даље о томе разговарамо, размишљамо о тим стварима. Нажалост, нисмо стигли да одржимо седницу Кризног штаба ове недеље, али имамо сталне консултације, као што видите. Тако да, имаћемо ускоро и седницу Кризног штаба, али то су теме о којима се разговара зато што је то оно што су тражили лекари из Кризног штаба. То је нешто што је тренутно на столу. 
Нисам сигурна да ли је све од овога потребно у овом тренутку, али то ће све зависити како нам иду бројеви у наредним данима. Али, потпуно јасно и транспарентно, то је оно што лекари траже. Наравно, наставићу са њима консултације као и министри, а пре свега министар Лончар. 
Видећемо и какво је стање у болницама. У овом тренутку имамо сваким даном више отпуштених из болнице, него хоспитализованих. Дакле, полако се смањује тај притисак на болнице. Али, разумем лекаре да желе превентивно због тога Делта плус соја ми урадимо нешто да би били што дуже безбеднији, посебно зато што улазимо у ове зимске месеце који су и најгори и најпроблематичнији у односу на овакву пандемију. 
Тако да, видећемо у наредним данима, али за сада иде све боље и то је позитивна вест. Хвала. 
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала. 
Реч има министарка Михајловић. 

34/2ДЈ/ЛЖ

ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Што се тиче гасовода ка Пријепољу, за сада је потпуно сигурно да крајем фебруара радови почињу. Влада Републике Србије је пре нешто мало више од месец дана усвојила извештај о овом пројекту.
Дакле, радови ће почети у фебруару. По плану би требало да се заврше за годину и два месеца и верује да ту неће бити никаквих одступања, имајући у виду колико је тај гасовод значајан.
Када говоримо иначе о високонапонској, уопште дистрибутивној мрежи и високонапонској дистрибутивној у том делу Србије, морам да признам да је велики новац издвојен и у буџету ове године и „Електромреже Србије“, али и ново предузеће, дистрибутивно предузеће Србије. Нама треба сигурно неколико година да у одређеним деловима Србије учинимо, односно направимо, створимо услове за праву енергетску безбедност када говоримо о напајању електричном енергијом. То људи који живе у одређеним деловима Србије јако добро знају, поготово када дође зима или дође рано пролеће, онда стално имамо проблеме са испадима.
У сваком случају, новац је обезбеђен, пројекти се раде, тако да наредних годину или две верујем да нећемо уопште више причати о томе да ли је све спремно у дистрибутивној мрежи.
Што се тиче рударства, морам да се надовежем на питање претходног посланика. Мислим, прво морамо да будемо свесни да је Србија заиста и рударска држава и да смо ми данас у овом свету огромних глобалних промена, борбе против климатских промена, морамо бити свесни да је Србија између осталог земља која је богата критичним минералима.
Дакле, то су они минерали који ће бити потребни или који јесу потребни за спровођење зелене транзиције, односно зелене агенде. То није само литијум, литијум је само један од њих, али то је бакар, то је злато, то је антимон. Свега тога има на територији Републике Србије и то не у малим количинама. 
Србија је земља која је недавно отворила рудник „Чукару Пеки“ у Бору, који ће сасвим сигурно својом производњом учинити да Србија буде друга у Европи не само по производњи бакра, него и по производњи злата и то само експлоатацијом доњег лежишта, дакле доње зоне тог рудника.
Креће се такође у истраживање горње зоне рудника и ми верујемо да ћемо бити први у Европи. Хоћу да кажем, дакле, да не треба да се стидимо тога шта све имамо на територији Републике Србије и да мислимо да је рударство нешто што није добро. Јесте добро уколико се спроводи по свим принципима и стандардима еколошким и енергетским.
Што се тиче контрола и рударских инспектора, њих у Министарству рударства и енергетике има довољно, што показује да је у овој години направљено 230 инспекцијских налаза само у области рударства, да је прошле године начињено негде око 160 инспекцијских налаза, да када би смо статистички то посматрали на крају ове године, то је 30% више него неких претходних година.
Дакле, немојте да бринете о контроли. Оно што је важно, то је да будемо свесни да није страшно када се врше истраживања у рударству, да та истраживања могу да трају годинама, да кроз та истраживања ми сазнајемо прво шта имамо уопште на нашој територији.
Треба да знамо да на територији Републике Србије вредност доказаних минералних ресурса, дакле доказаних минералних резерви је 250 милијарди евра. Дакле, то је оно што ми имамо под земљом. Да ли ћемо, како ћемо, на који начин, да ли ће то помоћи нашем привредном развоју зависи пре свега од нас самих, односно од поштовања свих европских стандарда. Хвала.
34/3ДЈ/ЛЖ

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Господине Тандир, изволите.
САМИР ТАНДИР: Захваљујем председници Владе на одговору.
Заиста је то једна радосна вест за све грађанке и грађане у нашој земљи, у Санџаку, а посебно у Тутину. Рахметли академик Зукорлић је заиста имао сан да доведемо по једну велику, минимум, инвестицију у сваки санџачки град. Заиста ми је драго што ћемо кренути са Тутином и та субвенција и 50 нових радних места, сигурно ће њима пуно значити, свим грађанкама и грађанима у Тутину.
Међутим, желим да сви знају да у Тутину 98% грађанки и грађана су бошњачке националности, а локална самоуправа није нашла за сходно да дан када је Зукорлић преминуо, преселио на Ахирет, прогласи даном жалости. Тако да оно што је иза тог, то говори о њима, а оно што иза нас остаје су наша дела. По томе ће нас генерације после нас памтити. 


35/1АЛ/ВЗ17.00 – 17.10

Хвала и министарки на одговору. Оно што је моје следеће питање, јесте и председници Владе, али и министру за демографију, господину Дмитровићу. Дебатовали смо прошли пут овде, око демографије. Истакли смо колико је то велики проблем, поготово за део земље одакле ја долазим. 
Оно што је све нас свакако обрадовало јесте најава председника Републике Србије Александра Вучића о сету мера када је у питању демографија и када је у питању заустављање тог негативног тренда. 
Оно што бих ја вас питао јесте нека динамика спровођења мера и шта ми који живимо у тим рубним општинама или људи који живе у унутрашњости могу да очекују од тих најављених мера и када можемо очекивати да их ваше министарство почне спроводити? 
Питање моје следеће је за министра без портфеља, министра Тончева. Значи, усвојен је буџет. Шта је главни циљ вашег министарства у наредној години? 
Ваша два министарства су јако важна за део државе, одакле ја долазим и заиста пуно од вас очекујемо. 
Желим да похвалим иницијативу вашег министарства када је у питању сајам „Етно хране“, који се сада одржава. Имамо ми велики број сајмова. Међутим, заиста и закуп штандова и простор и маркетинг јако пуно кошта. Оно што је добра ствар коју ваше министарство спроводи, јесте да је то потпуно бесплатно за девастиране општине као што је општина Пријепоље и све санџачке општине. То јако пуно значи, а храна је ресурс у који ми заиста се уздамо и нешто што имамо да понудимо и што може да учини ту прекретницу када је у питању привредни развој. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала. 
Реч има министар Тончев.
НОВИЦА ТОНЧЕВ: Поштована председнице Владе, поштоване колеге министри, председавајући Скупштине, драги посланици, хвала вам на овом питању и ја могу да вам кажем да у вашем крају Влада Србије преко мог министарства, које је формирала, а и сами можете да видите да формирање оваквог министарства да председник државе, Александар Вучић и наша комплетна Влада, води рачуна, односно хоће да и девастиране општине, односно наше сиромашне крајеве да убрза да би пристигли ове развијене општине и градове, да не кажем, као што је Београд.
Ево код вас, доле, Рашка је добила седам милиона, изградила је један лифт у дому здравља, Сјеница је добила адаптацију Сјеничке куће од шест милиона и 900 динара, Тутин је добио радну машину од седам милиона динара, Пријепоље канализацију од шест милиона и 900 динара, Нова Варош је добила нови рендген апарат од 6,5 милиона динара и Прибој је урадио тротоаре за седам милиона динара. 
Ми смо као министарство одговорни и расписали смо и тендере, односно дали новац за пројектну документацију. Тако да је Нова Варош добила милион и 700 хиљада динара за пројекат уређење трга, Сјеница - план генералне регулације милион и по динара, Пријепоље – реконструкција улица два милиона динара.
За 2022. годину повећан је буџет. Ја нисам баш задовољан. Разговарао сам са министром финансија и добили смо око 40 милиона више пара од прошле године, што сте и ви видели када се усвајали буџет општине. Расписаћемо конкурс у јануару исто за израду инфраструктуре као и за израду пројекте документације. Ове године су све 44 општине добили скоро подједнако новца из овог министарства и очекујемо да наставимо и даље да развијамо те неразвијене општине.



35/2АЛ/ВЗ

Што се тиче сајма, ми смо платили штандове, комплетне трошкове све како би земљорадници, односно произвођачи и хране и ракије и пића могли да изложе своје производе, односно да Србија и Београд виде шта се све производи у овим руралним срединама. Знате шта, морамо да чувамо те младе људе, морамо да чувамо те средине јер живот мора да се живи у Србији и ван Београда. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има председница Владе.
АНА БРНАБИЋ: Хтела сам да причам око мера популационе политике, али Ратко ће о томе.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Министар Дмитровић, изволите.
РАДОМИР ДМИТРОВИЋ: Господине Тандир, ви сте један од људи који показује велико интересовање иначе за сферу демографије, што је врло добро и хвала вам на томе и разговарао сам, а сада користим и прилику да и вама, а и да пренесете породици преминулог нашег, могу да кажем пријатеља, који више није са нама, а који је често са мном разговарао на ту тему, такође показујући велико интересовање, Муамер Зукорлић. О њему је реч.
Мере које сте споменули и које је председник Вучић пре два дана изнео у јавност су у ствари наговештај једног пакета који би требао да се усвоји релативно брзо. Дакле, да га усагласимо, ту има још неколико мера значајних врло, у току децембра месеца и да он стартује већ од почетка јануара, најкасније закључно са јануаром. Наравно, ради се о мерама које се односе на све. Никаквих изузетака нема. Односе се и на крај из кога ви долазите и у тим обиласцима и мојим личним и мојих сарадника, који су већ прешли стотину општина, били смо и код вас и снимили смо ситуацију, видели смо шта су карактеристике, шта ту може конкретно да се помогне додатно, што је спецификум тог простора.
Ту ћемо да врло брзо нешто урадимо, али ове мере, понављам, врло су стимулативне и на локалу такође и то нема везе са овим мерама – људи предузимају нешто и свесни су огромног проблема са којим се суочавамо и као држава и као народ и као сви грађани који овде живе. Надам се што пре да ћемо поново да разговарамо на истом овом месту о томе.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Господине Тандир, да ли желите два минута за коментар?
Изволите.
САМИР ТАНДИР: Хвала уваженим министрима на одговорима. 
Ваша два министарства су јако важна. Можда медијски не заузимају довољно пажње колико би требало, али уз Министарство за село за све неразвијене општине заиста полажемо велику наду да можемо да ове ствари померимо у правом смеру и да грађанке и грађани све осете један бољитак. 
Желим да се захвалим председници Владе и људима из њеног кабинета који су заиста предани послу и даноноћно раде да би све грађанке и грађани ову земљу осетили као свој дом. Рахметли академик Муамер Зукорлић је трасирао политику помирења. Ми посланици и функционери, чланови, симпатизери Странке правде и помирења наставићемо да је перманентно у наредном периоду спроводимо.
Оно што хоћу да кажем јесте да је он био бескомпромисни борац против криминала, корупције, нарко банди и брана екстремизму. Жао ми је што министар полиције данас није овде. То је нешто што као тему морамо да отворимо. Не смемо да дозволимо да се на било ком простору ове земље, а не мене наравно највише занима крај одакле долазим, да губитак једног таквог човека неко види као шансу да дестабилише одређени део ове земље и да на било који начин политички профитира.
35/3АЛ/ВЗ

У наредном периоду очекујем да у том смеру покренемо разговоре, поготово када је у питању безбедоносна ситуација и у Сјеници, и у Новом Пазару и у Пријепољу, да на најбољи могући начин обезбедимо безбедност за све наше грађане, а када имамо безбедност имаћемо и инвестиције и нова радна места. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Следећи пријављени је народни посланик Бранимир Јовановић.
Изволите.
БРАНИМИР ЈОВАНОВИЋ: Хвала потпредседниче.
Поштована председнице Владе, поштовани министри, колегинице и колеге, малопре је председница Владе говорила о томе са којим се проблемима суочавамо када говоримо о образовању у времену пандемије и говорила је школском распусту, свакако централна тема ових дана и оправдано због здравствене ситуације у земљи.
Међутим, морам да изразим једну забринутост од стране родитеља која долази, а тиче се теме из образовања, односно уписа ђака који су у завршим разредима осмог разреда основне школе и четвртог разреда средње школе на факултет, односно у средњу школу.

36/1МВ/ИР17.10 – 17.20

Наиме, сведоци смо да су од избијања пандемије ђаци кренули на неки ванредан режим похађање наставе. Ја ћу подсетити како је то све текло. Дакле, од марта 2020. године ђаци су похађали наставу до краја школске године онлјан, а затим су током целе прошле године 2020/2021. године ишли комбиновано. Дакле, један дан су ишли у школу, а други дан онлајн, или 15 дана су проводили у школи, 15 дана онлајн. Знате како је то у главама ђака, они ту буду мало неозбиљни и онај дан када не иду у школу не схвате то за озбиљно. 
Ове године иду по једном режимо који мислим да је сасвим прикладан за ове прилике, али и даље није то у оним ванредним околностима на које смо навикли. Тако да, поставља се питање колико су ђаци усвојили из оног плана и програма који је био првобитно намењен њима? Дакле, то је већ две и по године, један озбиљан период. Са те стране чујем од родитеља да су забринути како ће ђаци уписати средње школе и факултете, а да при том то буде на један праведан начин. Пре свега, због нивоа знања који је усвојен на овај начин, а друго и због критеријума. 
Подсетићу, мислим да су мере које је Влада тада увела биле одличне и Министарство просвете заиста на добар начин, у таквој једној тешкој ситуацији, спровело програм онлајн наставе, али је чињеница и да тај ниво знања није онај као што је планиран. Сами наставници су имали проблема у току онлајн наставе приликом оцењивања ђака. Није то могло да буде онако адекватно оцењивање као што би иначе било. 
Дакле, да ли се сада размишља о другачијем моделу који би био модификован у складу са планом и наставним програмом у претходне две и по године? Мислим да је време да размишљамо већ сада у новембру, децембру о томе да се модификује начин уписа у средње школе и на факултете. Хвала. 
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала. 
Реч има председница Владе. 
АНА БРНАБИЋ: Хвала. 
Ви сте прилично добро идентификовали проблем, мислим и проблем родитеља.  
Дакле, ја сам рекла, мислим да је и министар Ружић о томе причао, ми смо чини ми се на најбољи могући начин спровели онлајн наставу. Ми смо били ја мислим једина земља која није у 2020. години изгубила ниједан једини дан наставе, зато што смо од 2018. године кренули да уводимо дигиталне учионице, дигитални и наставни садржај итд. Тако да, били смо спремнији него многе друге државе. Ми смо то радили, наравно, из неких других побуда, из неких других разлога. Ми смо то радили да би модернизовали наше образовање, да би направили образовање интересантнијим и пријемчивијим, да би опет и наставницима, учитељима о професорима олакшали мало итд. То је један правац дигитализације образовања који смо ми покренули још 2017. године, али нам је помогао много током пандемије. 
Како год, та настава се не може поредити са физичким одласком у школу и наставом. Због тога и ми у оквиру Кризног штаба увек покушавамо некако да нађемо баланс између тога шта је, наравно, најбоље од противепидемијских мера да заштитимо животи здравље грађана и, поново кажем, здравствени систем и наше медицинске раднике, до тога како да генерације које су тренутно у школи не изгубе превише. То су увек тешке одлуке. 
Један од разлога зашто у овом тренутку разговарамо и размишљамо о томе да ли да идемо на распуст 20. децембра или не је управо зато. То је један разлог. Други разлог је то што у великом броју школа није завршено оцењивање, па ће онда и ђаци и професори и наставници имати проблем.

36/2МВ/ИР

Трећи разлог за обазривост и размишљање о томе да ли да тако урадимо као што су лекари препоручили је, такође, што не знамо каква ће бити епидемијска ситуација током јануара, фебруара или марта, па је онда можда боље да сачувамо то време као резерву да уколико опет почну бројеви да расту тада имамо времена, а опет да деца што више иду у школу. 
Тако да, све су то тешке одлуке и велика је одговорност на нама. Како год било, Министарство просвете ће гледати и са синдикатима и са родитељима шта је најбоље да урадимо. Гарантујем вам да ћемо наћи најбоље могуће решење и за пријемне испите и за упис, имајући у виду све ово што се дешавало од марта 2020. године. Мислим да ту нема разлога за бригу, али ми јесмо забринути зато што постоје генерације деце која практично од марта 2020, односно у априлу 2021. године ће бити две године како не иду нормално у школу. Тачније годину дана, извините. Дакле, 6. марта смо имали први случај, у априлу, ако се не варам, смо прешли на онлајн наставу. Дакле, април 2021. године је годину дана. Практично, две академске, две школске године које су потпуно ванредне. 
Тако да, имаћемо то у виду и наћи ћемо најбоље решење. Хвала вам. 
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има народни посланик Бранимир Јовановић. 
БРАНИМИР ЈОВАНОВИЋ: Хвала. 
Друго питање упућено председници Владе. 
Подсетићу вас, ви сте у јуну месецу ове године били у Краљеву, у мом граду, на једном заиста лепом догађају, када сте поделили кључеве од станова који су изграђени за припаднике снага безбедности. Сећам се, били сте ту и када је положен камен темељац, две године пре тога. Заиста, могли сте да се уверите колико је промењена слика града, наравно на боље, у позитивном смислу, како је тај део града изграђен захваљујући овом пројекту. 
Мислим да је то један одличан пројекат. Видело се да је и град успешно одрадио свој део посла, да је Република одрадила свој део посла онако како треба. У тој једној комбинацији добили смо део завршеног пројекта и 200 станова је већ готово, добили су прве станаре. Очекује се још 700 станова да буде готово у наредном периоду. Али, то није једини град где се гради оваква врста станова. 
Ми смо најпре донели закон који се тиче, још када је сада потпредседница Владе била и министар грађевине, Зорана Михајловић, ових станова за припаднике снага безбедности. Касније смо имали измену и допуну закона, тако да за те станове могу да конкуришу и чланови породица палих бораца и ратних војних инвалида. 
Моје питање се односи на то да ли имамо у плану у будућности да проширимо категорију оних који ће моћи да конкуришу за ове станове, пре свега на медицинске раднике, на лекаре, медицинске сестре и на просветне раднике? Мислим да су лекари заиста у овој ситуацију када су се суочили са великим проблемима током пандемије и те како заслужили да им се пружи једна оваква шанса, и они и просветни радници, да могу на овај један добар, изузетно повољан начин, са финансијске стране гледано, да реше своје стамбено питање.
У разговору са представницима локалне самоуправе сам и сазнао да када се изграде станови који су предвиђени да ће бити још простора и да ће бити места преосталих да могу и друге категорије да аплицирају за овакву врсту станова. Наравно, треба можда размишљати о томе да овакво једно решење применимо у будућности, када смо већ ушли у овакав пројекат, и за младе брачне парове и за научнике. 
Дакле, моје питање је да ли можемо да очекујемо у будућности да се прошири пројекат и на друге службе које раде у јавном сектору? Хвала. 



36/3МВ/ИР

ПРДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала. 
Реч има председница Владе.
АНА БРНАБИЋ: Брз и једноставан одговор – да. Као што смо и обећали, ми ћемо радити на томе да ово проширимо свакако и на младе брачне парове, да проширимо на раднике у здравству и евентуално размишљамо и на раднике у просвети. На томе тренутно радимо, да дефинишемо тачно категорије и како то на најбољи могући начин да урадимо.   
 

37/1МЈ/МЈ17.20 – 17.30

Мени је драго што смо завршили станове за припаднике служби безбедности у Краљеву ону прву фазу. Ту нису сви станови још увек продати тако да ми планирамо ускоро и нови позив са нешто измењеним критеријумима тако да не буде само пријава, заинтересованост и брзи прсти, већ у складу и са оним што нам је замерио и председник Александар Вучић и рекао да то буде мало софистицираније направљено и да се посебно обрати пажња, као на младе, наравно који тек треба да стварају породице, па им требају ти станови и које желимо да задржимо у служби, да ипак имамо јасније критеријуме за људе са вишегодишњим стажом у безбедносним службама. Тако да ми у овом тренутку комисија прави те нове критеријуме и ја верујем да ћемо ми у наредних неколико недеља објавити нови позив са новим критеријумима за станове за службе безбедности. Радимо такође на проширењу категорија. 
Желим такође да кажем да онда када сам ја замерила градоначелнику када смо били у Краљеву, да ми је драго што смо завршили прву фазу станова за породице погођене земљотресом у Доситејевој улици и да сад крећемо у другу фазу и да смо научили, надам се, из грешака које смо тада правили, она кашњења која смо имали, па ће друга, трећа и четврта фаза, укупно има четири фазе, ићи много брже. Тако да се надам и очекујем да ускоро посетим поново Краљево. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има Бранимир Јовановић.
БРАНИМИР ЈОВАНОВИЋ: Хвала. 
Ја се надам да ћете ускоро доћи у Краљево сличним поводом. 
Када сте говорили сада на крају о тим зградама које су оштећене у земљотресу, решавамо једно питање које годинама није било решено, које много значи људима који су остали без крова над главом и мислим да ћемо ускоро завршити. Четвртина пројекта је завршена, једна зграда, мислим да ће ускоро бити завршене и преостале три и да ће људи моћи да се уселе у њих.
Такође, за похвалу је и одговоран однос Владе пре свега према младима. Када сте говорили малопре о образовању, морамо да мислимо и на здравље и наших просветних радника и деце, али наравно и да усвоје одређен ниво знања. Нарочито да похвалим овај одговоран однос када говоримо о свим категоријама које су запослене у јавном сектору и о здравству, и о просвети, пре свега о младима, и то је једна одговорна политика. 
Видели смо јуче по мерама које су најављене да ће бити донете, које се тичу популационе политике и мислим да ћемо за неколико година моћи сви заједно да будемо задовољни таквим мерама и да ћемо имати конкретне резултате. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има доктор Емеше Ури.
Изволите.
ЕМЕШЕ УРИ: Хвала. 
Поштована премијерко, поштовани министри у Влади Републике Србије, поштовани потпредседници, поштоване колеге народни посланици, ја бих прво поздравила овај нови програм демографских мера које је Влада Србије донела. Радује ме да се препознају неке наше сугестије из Савеза војвођанских Мађара да се иде у правцу, да се препознају потребе младих људи, младих мајки и будућих мајки и апсолутно добија више новчане помоћи за прво рођено дете, него што је то раније било. 
Бенефит младих родитеља, студената и ту се отвара могућност која може стварно да побољша наталитет и апсолутно помоћ при куповини првог стана за младе родитеље је нешто што је можда од највећег значаја. 
Моје питање би се односило на даље кораке, да ли се евентуално размишља о неким бенефитима првенствено за послодавце, ако ће запошљавати будуће младе мајке, односно младе жене без обзира да су факултетски образоване или чак са основном 
37/2МЈ/МЈ

школом, јер тренутно имамо ситуацију да се многи послодавци чим виде женску особу која конкурише за радно место имају пред собом будући страх да ће она врло брзо отићи на трудничко боловање. По нама би ту можда требало размишљати првенствено из аспекта послодавца које би могли бенефите да имају ако запошљавају младе жене, будуће мајке. 
Друго, ми смо и раније имали неке предлоге у вези тога да се побољша организована исхрана деце по школама која исто ослобађа страха родитеље од тога како ће се организовати око дневних активности у вези детета. Затим, исто је значајна организована исхрана при фабрикама, при великим установама где ради више жена младих мајки, које би исто тако на тај начин могле те своје потребе да задовоље. По нама је врло битно организовање додатне наставе при школама, бесплатне ако је могуће и продужен боравак где би наставници, учитељи могли да савладају све домаће задатке са децом и мајке не би морале то да раде додатно. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има премијерка Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Хвала за питање, то јесте без даљњег, чини ми се у овом тренутку апсолутно најважнија тема и апсолутни приоритет. 
Драго ми је што је јуче председник Александар Вучић говорио мало о новим мерама подршке популационој политици. На крају крајева и он је као председник републике неко ко стално инсистира да Влада више ради на томе, да о томе размишља, да видимо шта је још додатно могуће и у смислу закона и које законе треба мењати, као што смо онда радили измене и допуне Закона о финансијској подршци породицама са децом и рекли да то нису финалне измене, већ да је то стално нешто на чему ће се континуирано радити да би исправљали ствари када видимо да у пракси оне могу да функционишу боље или не функционишу довољно добро. Ми се тога држимо.
Ми ћемо заиста даље мењати Закон о финансијској подршци породицама са децом, да редефинишемо неке ствари. Такође, председник гледа у односу на укупан буџет и финансије шта је то што ми као Влада можемо да урадимо да би дали већу подршку.
Дакле, да поновим оно што је председник рекао, што смо већ договорили, то је да ћемо до 1. јануара за прво дете уместо 100.000 динара одмах исплаћивати 300.000 динара од државе. За сада нисмо мењали помоћ коју смо увели за друго, треће и четврто дете. Она је остала на оном нивоу који смо имали, а то је за друго дете по 10.000 месечно две године, за треће дете 12.000 динара месечно десет година и за четврто дете 10 година по 18.000 динара месечно. Гледамо и ту шта можемо да урадимо. Дакле, ради се само о томе да израчунамо финансијске ефекте и да разумемо шта је то што без икаквог проблема можемо да урадимо зато што су ово обавезе које и грађани то разумеју, које ми дугорочно преузимамо и морамо да обезбедимо да дугорочно можемо без икаквих проблема да исплаћујемо. Тако да на томе у овом тренутку радимо и ту можемо да очекујемо још неке додатне измене.

38/1БМ/ИЋ17.30 – 17.40

Као што сте и ви рекли, дакле, како би се млади људи подстакли и мотивисали да стварају породице зато што је опет један од проблема које ми имамо, не само ми, које имају и друге европске земље, САД, напредније земље, рекла бих, генерално уопштено имају тај проблем, а то је да у старијим годинама добијате дете, дакле 30 плус, тако да практично губите једну генерацију.
Дакле, као посебне мере подршке младим људима да добијају децу су да уколико жене затрудне током студија да не важе испитни рокови, исто тако наравно и за будуће очеве, уколико су студенти. Да имамо рокове да за све факултете који морају да заврше до 26 године живота, медицински до 28 године живота, тако да им у том смислу олакшамо, а и да виде да је то, не само нешто што је прихватљиво у нашем друштву, него што је добродошло у нашем друштву и нешто што је ипак изузетно изнимно важно за нашу земљу.
Такође, нова мера као помоћ у осамостаљивању, односно у куповини станова где ће држава давати између 10.000 и 20.000 евра практично на поклон, са циљем мотивисања младих да изађу из родитељских домова и да почну самостални живот и у том случају право својине на тим станом иде на мајку.
Оно о чему даље размишљамо је, као што сам рекла, додатне измене и допуне Закона о финансијској подршци породицама са децом и да ћемо боље да дефинишемо статус мајки предузетница, јер то је остало недовољно добро дефинисано и ја мислим да се сви у Влади слажемо да мајкама предузетницама треба додатно да потпомогнемо и да их подржимо зато што ми желимо да ојачамо и оснажимо и охрабримо предузетничку културу у Републици Србији, а то у овом закону, како га тренутно имамо, нисмо урадили ипак на најбољи могући начин, тако да је то оно што сада радимо и о чему размишљамо, уз велики број организација које се баве тим питањима, којима бих волела да се захвалим и овом приликом, зато што нам ту дају заиста конкретно стручну помоћ и подршку.
Такође смо колико прошле недеље министар Лончар и ја разговарали. Разговарала сам о томе и са председником Вучићем да додатно унапредимо наше законе уколико је потребно да донесемо нове законе који се тичу медицински потпомогнуте оплодње, тако да, практично, жене из Србије које тренутно морају да иду у иностранство то могу да ураде и у Србији. Дакле, имамо жене које иду одавде, иду за Скопље, иду за Солун, иду за Истанбул, за Праг, морају да имају могућности да ураде и у својој земљи.
Тако да смо министар Лончар и ја јуче се договорили да направимо једну радну групу која ће то у најкраћем могућем року завршити. Молим вас такође да нам ви доставите ваше предлоге. Ово за послодавце је добра идеја, да нам доставите ваше предлоге да узмемо и то у обзир, јер то се стварно тиче свих нас и најбоље је да сви заједно радимо на томе, тако да некако сваким даном и континуирано читаву ту област унапређујемо.
Хвала. 
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има министар Дмитровић.
РАДОМИР ДМИТРОВИЋ: Само да додам неколико реченица.
Дакле, то што сте споменули, то се испоставља као веома велики проблем код младих жена, када се сусретну први пут са послодавцем и када на том интервјуу незнајући углавном буду искрене па кажу да би желеле породицу, да би желеле децу, њихова могућност да добију посао је врло мала или када то прећуте, а дођу па му кажу да су у другом стању, ту почиње врло тежак период за њих.



38/2БМ/ИЋ

Е, сад, ова мера коју смо предложили и која ће сигурно да ступи на снагу да може да се студира и да се узму, ко то жели, може да роди, двоје деце и онда долази пред опет, да фигуративан будем, пред тог послодавца и према њему имамо некаквих идеја како да то спречимо и видећемо у следећих месец дана, е онда је он другачија прича, онда је то неко има 26 година, 27 и има иза себе остварено и материнство, узмимо једно или двоје деце, и другачији је и пут и могућности и све што се пред таквом женом пружа. Дакле, ишли смо ту максимално да дамо те могућности.
Хвала вам на интересовању.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Министарка Михајловић изволите.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Везано за послодавце, ми смо недавно усвојили Закон о родној равноправности. Дуго се причало о томе, тачније, усвојили смо један модеран Закон о родној равноправности и унутар тог закона постоји један читав одељак управо о томе да је забрањено, дакле, у складу са Законом о родној равноправности, да вас послодавац пита било које питање везано за ваш статус или за потенцијална питања да ли јесте или нисте, да ли желите да имате породицу или не. Кажем – кажњиво, то значи да ће постојати инспекције, да се то може пријавити, да ће такви послодавци сигурно сносити санкције.
Значи, ми смо то уредили кроз закон. Сада у наредних годину, односно две дана када се формирају инспекције, то ће почети и на делу да се дешава, али просто морамо да знамо да то више није дозвољено. Није дозвољено да вам траже слику, није дозвољено да вас питају да ли имате или немате децу, није дозвољено да вас питају да ли желите да их имате, није дозвољено да вас питају ни једно једино питање везано за ваш приватни живот. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Следеће питање, др Емеше Ури.
ЕМЕШЕ УРИ: Хвала вам на исцрпном одговору и на добрим смерницама. Мислим да постоји интерактивна сарадња нас посланика са постављеним питањима и предлозима и министарства.
Друго моје питање бих поставила министру Лончару у вези великог броја запослених у здравственим установама као помоћних радника који имају најниже коефицијенте, а с тим заједно и најниже зараде. 
Повукла бих паралелу да није свеједно, нарочито са данашњим искуством након пандемије и усред пандемије, није свеједно да ли један возач вози, без увреде, цемент, кромпир, купус или живог човека чији је живот угрожен, тешко покретан, где треба помоћи и да се унесе тај пацијент у возило и да се изнесе из возила што се тиче возача. Исто тако, хигијеничарке, спремачице, куварице које обезбеђују исхрану тешко оболелим пацијентима који су у првом контактну најчешће са инфективним пацијентима исто добијају практично исту зараду, односно имају исти коефицијент, најниже коефицијенте, јер имају и најнижу школску спрему као спремачице у неким канцеларијама јавних установа.
Да ли се размишља да се ти коефицијенти негде коригују? Да ли да се уведе можда контакт са пацијентима као један фактор који повећава њихову зараду? Што се тиче самих возача у хитној медицинској помоћи, односно служби хитне медицинске помоћи, мислим да сви сада имамо јако пуно искуства са хитним интервенцијама баш тих служби и знамо да возачи у тим службама равноправно скоро негде учествују у пружању хитне медицинске помоћи, а нису препознати по тим коефицијентима да пружају ту помоћ.


38/3БМ/ИЋ

Верујем да је за ово потребно време да се направи нова скала тих коефицијената, али би вредело размишљати, јер здравље практично данас, у данашњем свету је најосновније право сваког човека и без квалитетно пружених услуга у здравственом систему нико неће имати осећај да је уважена та њихова потреба. 
Ми сви имамо сада или личног искуства, или је неко од наших најближих био у контакту са здравственим установама, примећујемо да ли су оне чисте, да ли се добро одржавају, какви су људи који нам помажу да дођемо до тих здравствених установа, какви су ти возачи, каква је храна. Тако да, негде је тај материјални њихов доходак можда и мотивишући да буде та здравствена услуга боља. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има министар Лончар.

39/1МЗ/МТ17.40 – 17.50

ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Што се тиче возача, апсолутно сте у праву, не желим никога да потцењујем, нити било шта. Изузетно тежак и одговоран посао, а посебно возача хитне помоћи који превозе болесне и повређене пацијенте. 
Оно што ми сада радимо, радимо један нацрт да то регулишемо и да ти возачи буду једна посебна категорија, да извреднујемо само оно што они заслужују и што раде. У међувремену, ми на све начине покушавамо са управама тих установа у којима раде да они добију одређене стимулације, све оно што је могуће у оквиру садашњег закона и правилника да добију и да им се надокнади то што раде. 
Сматрам да је коначно и већи део грађана, нажалост, имао прилику да се упозна са свим тим и да, сем ове короне која је била и што су чешће били у контакту,  кад виде, када долазе и на интервенцију поводом било ког другог питања, да ти возачи несебично помажу и раде друге ствари које не раде остали возачи у другим категоријама. Радимо на томе да то буде вредновано. 
Што се тиче радника спремача, видели смо да је то озбиљан проблем. Из ког разлога? Једноставно, здравствене установе долазе у ситуацију да по систематизацији имају довољан број спремача, међутим, ти спремачи после одређеног времена када добију посао за стално иду на боловања, крећу на експертизе и добијају експертизе да не могу више да раде тај посао. Онда ви морате за њих да нађете решење, да раде нешто друго, да није то, а ограничени сте, с друге стране, по систематизацији да запослите, јер вама излази да има довољан број. Ту се онда вртите укруг, а највише трпи здравствена установа, односно пацијенти, јер њих то не интересује како ћете ви да нађете све то да функционише. Наравно, да ли су разлог плате, да ли тежак посао, да ли све то. 
Оно што смо закључили, већ смо кренули, а то ћемо морати да идемо све више, да идемо на аутсорсинг. Једноставно, то се показало као најбоље решење. Већ се отварају, а надам се да ће се отворити још више специјализованих фирми, компанија, или како већ да се зову, које ће се бавити само тиме, које ће имати те лиценце да могу да раде у здравственим установама, болницама, клиничким центрима, домовима здравља и да ће испуњавати услове да одржавају хигијену и све оно што је неопходно у томе. 
Онда више нећемо имати тај проблем, јер ће они морати све то сами да регулишу, онда ви нећете доћи једног дана на посао и да вам кажу – ево, 10, 15 спремачица није дошло данас, на боловању су и слично, или ови су добили експертизу, па не могу да раде. Ви то не можете да нађете данас на тржишту, да дођете и да запослите. То није реално, то грађани треба да знају. 
Већ смо, кажем, кренули. То се показало и у Батајници, то се показало и у Крушевцу, мислим да то сад ради и у Новом Саду. Има још доста болница које то користе. За сада немамо никаквих проблема. Они раде од чишћења, прања веша, негде спремања хране, значи, све те ствари које су неопходне. Једноставно, ви склопите уговор, они имају задатак и услове које морају да испуне, који квалитет чишћења мора да буде, чиме се чисти медицинска установа, како се ради. За храну добију тачно колико мора калорија и чега да буде, који квалитет прања веша, јер то је веш који се пере буквално на сваких пар сати. Толико вам траје и чаршаф и пиџаме и све остало у болници. Тако да, у том правцу идемо и то је за сада решење.
Што се тиче возача, то ћемо исправити, јер стварно мислим да су се сви уверили да је то неопходно. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има др Емеше Ури.
Изволите. 
ЕМЕШЕ УРИ: Хвала, министре, на одговору.
Сад бих искористила шансу прво да похвалим опет наш здравствени систем. Био је ту један кратак период кад се учинило да ми заостајемо нешто за светом, али опет 
39/2МЗ/МТ

смо ми још увек и отворени и једино неко ограничење су заправо те ковид пропуснице које сваки наш грађанин може да добије тако што је примио вакцину или је прелажао болест или ће се тестирати, а опет имамо могућност и да излазимо, нисмо у локдауну, као што су много напредније земље.
Исто тако бих се захвалила и премијерки испред СВМ на врло доброј, као што сам малопре рекла, интерактивној сарадњи. Значи, да се наше неке сугестије примећују и ако су добре, онда се негде и уграђују у неке одлуке. Практично, све министре свих министарстава бих похвалила за изузетну сарадњу са нашом групом посланика. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има народни посланик Живота Старчевић.
Изволите. 
ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Поштовани чланови Владе, данас је 25. новембар, Светски дан борбе против насиља над женама. Драго ми је што су већина присутних чланова Владе у ствари даме. Мислим да ћемо имати добре саговорнике за ово што ја желим да кажем и да питам. 
Просто, постоји једна велика светска акција – 16 дана активизма у борби против насиља над женама. Ми из Јединствене Србије, наравно, као што сам сигуран и читава Влада Републике Србије, сматрамо да та борба против насиља над женама мора да траје 365 дана у години, односно треба да буде перманентна и стална. Сведоци смо да насиље над женама је присутно и у нашем друштву. Свакодневно имамо примере, разноразне примере у нашој штампи и медијима. 
Тако да ово питање могу да поставим премијерки, али могу и потпредседници Владе, која је уједно и председница Координационог тела за равноправност полова, као и министарки Кисић, чији је део вероватно надлежности и њеног министарства, али и свим министаркама присутним овде. Просто, који је план Владе у борби против насиља над женама? 
Сведоци смо да имамо примере и људи који пледирају да буду лидери једног дела грађана Републике Србије, који се представљају као вође одређених политичких опција, групација, који су такође осведочени насилници над женама, за које постоји службена белешка у полицијској станици на Врачару да је тукао своју жену, да је тукао и њеног оца пред децом. Ради се о Драгану Ђиласу. То није ново, али сматрамо да та матрица понашања од стране неког ко пледира да буде јавна личност, ко пледира да буде битан и утицајан у нашем друштву, заиста пружа један лош пример и треба га стално истицати и понављати свуда и на сваком месту и да је то такође један својеврстан вид борбе против насиља над женама.
Наравно, моје питање јесте оно које сам вам постављао и у ранијим приликама. Шта су урадиле институције система са тим случајем? Где је запело у процесу истраге насиља над супругом које је извршио Драган Ђилас, лидер Странке слободе и правде, ако се тако зове његова странка, и где се стало са тим случајем и зашто институције система не решавају то? 
Ми из Јединствене Србије заиста сматрамо да насиље над женама јесте кривично дело које не застарева. Могао је Драган Ђилас да се нагоди са супругом, ми ту жену заиста разумемо, самохрана мајка, али једноставно институције не могу да се нагоде са било ким када је у питању кривично дело, а ово јесте кривично дело за које постоје сведоци, за које постоји службена белешка и за које постоје сви могући докази. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има министарка Михајловић.

39/3МЗ/МТ

ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Хвала вам што сте рекли да је данас Међународни дан борбе против насиља над женама и девојчицама. Слажем се са вама и сви се слажемо у Влади Републике Србије и верујем велика већина овде, односно сви посланици и посланице, да сваки дан треба да се боримо против насиља над женама и девојчицама. Мислим да је став Владе Републике Србије, и неколико пута смо га изнели, нулта толеранција на насиље, нулта толеранција насиља над женама, нулта толеранција насиља над девојчицама. Нормативно и законодавно држава Србија је донела све што је потребно од закона, подзаконских аката, свих стратегија акционих планова. 


40/1ЈЈ/ЛЖ17.50 – 18.00

Оно што је јако важно, јако добро су повезани и полиција и социјалне установе и Министарство правде, и то је јако важно када уопште причамо о борби против насиља над женама и девојчицама. 
Али, пошто сте нас с почетка опоменули, да су овде углавном, наравно председница владе и министарке, све је то лепо, али да бисмо се заиста борили против насиља над женама и девојчицама, потребно је да се боре и мушкарци и жене то не могу само да раде жене, и уколико постоји могућност да још дорадимо додатно наше законе, ми ћемо то радити. 
Ми такође размишљамо уколико постоји могућност да још дорадимо додатно наше законе, ми ћемо то радити. Ми такође размишљамо и о томе да се неколико закона, од Кривичног закона, па до Породичног закона, додатно мењају у делу који се тиче раних бракова. Ми сматрамо да су рани бракови, а има их јако много, не само у ромској популацији, они расту и у општој популацији, дакле, девојчице које улазе у бракове и пре 15, и пре 18 године, представља једну врсту трговине људима. Дакле, то су неке ствари које су испред нас које ће се мењати. А да бисмо заиста истински се борили против насиља над женама и девојчицама онда то морамо да радимо од малих ногу, онда се  то ради из породице, обданишта, школа. Ових 16 дана активизма који почињу данас у целом свету, не само у Србији, 16 дана у децембру се боримо, односно покушавамо да објаснимо колико је то важно целом свету, почело је у Србији активно да се дешава тек негде од 2014. године. Од  те године ми обележавамо сваке године 16 дана активизма. 
Што се тиче конкретног случаја сигурно је да институције система треба да раде свој посао. Не знам тачно где је то запело, али без обзира на то мислим да је јако важно да су јавне личности, политичари, управо ти који дају својим примером какви су. Дакле, дају свој пример целом грађанству, свим грађанима и грађанкама Србије како се понашају. У односу на то њихово понашање према својим најближим, није важно да ли је неко са вама сада, или је ваша бивша жена, говори о томе како ће се онда понашати на власти уколико би дошли на власт. 
Јавне личности су много одговорније од свих осталих у једном друштву, поготово када говоримо о томе о борби против насиља над женама и девојчицама. Према томе, позив наравно, да се сви заједно боримо и да омогућимо здравији  и бољи живот свим женама и девојчицама у нашем друштву. 
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Народни посланик Живота Старчевић. 
ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Разумем вас као представнике извршне власти, да не желите да коментаришете рад институција које су независне од извршне власти, али ја као народни посланик те институције које су независне од извршне власти некако полажу рачуна Народној скупштини Републике Србије, па себи дајем за право да то коментаришем. Просто, такви случајеви насиља над женама, не видим реакцију тих заштитника грађана и остали независних институција, које највише што умеју то је да потенцирају ту своју независност од извршне власти. 
Зашто ово кажем? Имали смо недавно једну ситуацију да је инспекција Повереника за информације од јавног значаја, ишла у инспекцијски надзор винарије у којој, ето, случајној, ради и запослен је син председника Републике. У тој инспекцији, касније, истраживачки новинари су открили да је један од чланова те инспекције, у ствари и члан једне опозиционе странке, и да је била кандидат на локалним изборима те исте опозиционе странке. 
Сада постављам вама питање, да ли су те независне институције независне само и искључиво од извршне власти, од Народне скупштине Србије, од државе Републике Србије, а нису независне од опозиције и опозиционих политичких странака? 

40/2ЈЈ/ЛЖ

Просто је чудно и симптоматично то да независне институције мешају личне и приватне политичке афинитете са послом који раде. Постављам питање, да ли је могуће да неко ко је политички активиста, и ангажован политички, ради у тим независним институцијама и како се борити против тога?
Друго питање је уједно и похвала, ми смо могли чути од председника Републике јуче да је направљен нови програм подстицаја за повећање природног прираштаја у Републици Србији. Знамо да је то један од највећих проблема наше земље и да је држава решена да се бори са том ситуацијом. Такође, смо имали и податак да је негде око 53 хиљаде људи за годину дана мање у држави Србији него што је било претходне године. Та ситуација наравно изискује реакцију државе и радује сама чињеница да ће, како је председник Републике рекао, да ће се за свако прво рођено дете издвајати око 300 хиљада динара или нешто преко 2.500 евра, да ће млади брачни парови имати чак и неку стимулацију везану за куповину станова. 
Оно што је моје питање, јесте да ли, вероватно ћете целовит програм изнети наредних дана, али да ли рецимо, држава разматра додатне олакшице за труднице и породиље и за њихов радно-правни статус када је у питању рађање и стимулација прираштаја. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има председница Владе. 
АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.
Пре свега што се тиче овог последњег питања, као што сам рекла, ми и даље размишљамо о томе које још додатне подстицаје можемо да дамо. Отворени смо за све предлоге. Ко год има неки предлог може да нам пошаље у Владу, јер ово је питање опет свих нас и будућност наше земље, какве све подстицаје можемо да дамо, да ли ти подстицаји треба да иду директно породицама, да ли ти подстицаји треба да иду евентуално, као што је народна посланица поменула раније можда послодавцима уколико запошљавају младе жене. 
Тако да ако имате било какве предлоге пошаљите, са задовољство ћемо их размотрити и гледаћемо да додатно одвојимо значајна средства по овом питању и као инвестицију у ову област зато што то јесте наша будућност. То јесте, на крају крајева нешто за шта треба да радите, зато што и све путеве које градите, и све пруге које градите, и све школе које градите, и све инвестиције које доводите из иностранства и које подстичете домаће овде у Србији, радна места која отварате, ништа то не вреди, ако немате будућност у смислу људи. 
Тако да јесте ово у овом тренутку најважнији приоритет, не само Владе Републике Србије, знам и да је највећи приоритет председника Републике и највећа брига председника Републике Србије, Александра Вучића. Тако да ћемо даље радити на томе.
Што се тиче независних институција, оне су у принципу независне од извршне власти, дакле, независне од Владе Републике Србије, али оне одговарају Народној скупштини то јест вама. Оне Народној скупштини подносе извештаје о раду, оне морају да одговарају на питања Народне скупштине и да буду ту дају сва додатна објашњења Народној скупштини. Народна скупштина Републике Србије и бира људе који воде те независне институције. 
Ја као председница Владе не могу да се мешам, тешко да могу да и коментаришем, али ћу поновити оно што сам једном већ рекла, што се тиче овог питања. Инспекције које је Канцеларија Повереника за заштиту информација од јавног значаја и заштиту податка о личности, контролу коју је имала над винаријом у којој ради Данило Вучић, старији син председника Александра Вучића. Знате, ако смо ми дошли дотле да 

40/3ЈЈ/ЛЖ

контролишемо продавнице и винарије, зато што имају, не знам, колико сам разумела интернет продају, па да видимо да ли и на који начин обрађују податке о личности, у реду, али онда истовремено реците и да смо светски прваци у томе. Реците да је све остало одлично урађено у земљи, да је све тако добро и тако савршено да сада можемо да идемо и да контролишемо рад продавница, јер то је фер. Ако смо постигли такве стандарде да независне институција која контролише податке о личности иде по продавницама и винаријама зато што имају онлајн продају или не знам шта друго, дакле, не могу да замислим да имају било шта друго него било који обичан Макси, онда то треба јасно и гласно рећи, да је Република Србија достигла такве стандарде у поштовању информација, транспарентности, поштовању информација од јавног значаја и података о личности да сада нам је остало само да имамо редован надзор и контролу над продавницама. 

41/1ЈД/ВЗ18.00 – 18.10

Опет ако нисмо достигли те стандарде, онда зашто контролишемо продавнице? Али, независне институције морају такве ствари и такве информације да пружају Народној скупштини Републике Србије, односно вама. Не бих се даље мешала у то. 
Коначно, некако увек и случајно неко независан набаса на Данила Вучића, независни медији, независни аналитичари, независне институције, грађани који случајно наиђу и увек са неким невероватним информацијама и подацима, који се на крају испоставе да нису тачне и никада до сада нисмо чули – извини, и никада до сада нисмо чули ни објашњење, само уместо тога нови напад. 
Сваки од тих напада је напад на председника Републике Србије, Александра Вучића, сваки, на политику коју он предводи, на политику СНС, и коначно самим тим на све оне резултате које ми сви заједно имамо. Али, када кажем сви заједно, мислим заједно и са грађанима Републике Србије због подршке коју ми као Влада имамо овде у Народној скупштини од вас народних посланика, који сте директни представници грађана Републике Србије. 
Дакле, то је тако и то је једина логика и то неће проћи. Ми ћемо се против тога борити, не само зато што штитимо председника Републике Србије и председника наше странке, него зато што тиме штитимо истину, тиме штитимо и резултате, тиме штитимо и породицу, и тиме штитимо и подсећамо на оне црвене линије у политици које никада раније нису пређене, док ови што су данас у опозицији нису постали опозиција. 
Никада у Србији ви нисте знали, да ли неко ко је на власти има брата или сестру, да ли има децу и како се та деца зову и чиме се баве. То је била црвена линија. То се никада није нападало. Нажалост, данашња опозиција, ова груписана око Ђиласа и његових компањона, рекла бих у странци с тим што је лакше објаснити то тиме што су они свих запослени у његовој компанији. Дакле, није то странка, па их везује идеологија или идеја, они су људи сви до једног запослени у Мултиком групи. За све што кажу, за све што раде добијају месечну плату, као што неко други ради у некој другој компанији, па мора да ради шта му је посао и за шта је плаћен, е тако ти људи ово што раде раде за месечну плату. И ми против тога морамо да се боримо. 
Дакле, желим још једном и у том смислу да кажем, а да не улазим заиста у рад независних институција, није моје да се у то мешам, нити смем, нити свакако могу, нити имам овлашћења да било какве такве нападе ми нећемо дозволити и колико год је потребно ми ћемо се против тога борити. Ако је то сваки дан, није никакав проблем сваки дан. Ми истину морамо да заштитимо. Неке црвене линије морају да се знају. Нека политичка култура мора да се зна и неко мора да заштити ту политичку културу и стално на њу да подсећа. 
Псовање нечије мајке, није политичка култура, није ни било какав активизам, није ни лепо, ни смешно, ни забавно. Псовање и претње нечијој деци, није политичка култура, није ни лепо, ни смешно, ни забавно. Ми ћемо се против тога борити и нећемо стати и нећемо се предати. 
Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Господине Старчевићу, изволите.
ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Само кратко. 
Захваљујем на одговору. 
Ово није први пут да се злоупотребљава позиција у неком од независних тела. Сетите се претходног заштитника грађана који је са тог места кренуо у своју политичку кампању. Оно што ми из ЈС, а сигуран сам и свих 250 посланика овде не могу да подрже јесте да то постане један манир понашања, матрица и пракса.

41/2ЈД/ВЗ

Драго ми је и сигуран сам да ћемо се сви као посланици борити против такве појаве и драго ми је што чујем да сте решени и ви као Влада да се борите и да нећете стати на том путу да се борите против таквих, ситуација, просто није природно да имате енергију појединих независних тела и опозиционих странака, просто то није ни нормално, није ни тековина Европе, није ни српска тековина, није никаква тековина и једноставно морамо се борити против тога. Драго ми је да ћемо сви заједно решити такве ситуације, заправо сигуран сам. 
Оно што је битно и што желим да кажем је то да ми из ЈС, заиста подржавамо и овај програм стимулације рађања, односно подршке пронаталитеној политици, јер заиста једна од важних ставки и нашег програма јесте борба против беле куге, како се то народски каже, односно дисбаланса између наталитета и морталитета. 
Тако да свака подршка у том смислу и том пројекту повећања природног прираштаја у нашој земљи. 
Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Следећи питање поставља, народни посланик Радован Арежина.
Изволите. 
РАДОВАН АРЕЖИНА: Захваљујем, председавајући.
Колеге народни посланици, народне посланице, поштована премијерко Ана Брнабић, са министаркама и министрима, желим прво да искористим ову прилику и да кажем да сам ја од летос посланик, просто оно што гледају грађани Републике Србије и што веома поштују то је овај дан задњи у месецу четвртак, када Влада одговара својим народним посланицима на одређена питања и то је нешто што је прихваћено међу грађанима као озбиљна демократска категорија и то требамо да наставимо.
Посебно желим вама да се захвалим, јер пратећи, ви сте на свакој седници овде присутни, одговарате свима и на свакаква питања. Тако да, то је нешто што је позитивно. 
Сматрам да многи од нас који долазе из малих места имамо тада прилику да поставимо одређено питање, које нас тангира и које тангира грађане и који би требали да добију одговор.
Моје данашње конкретно питање се не односи само на општину Кладово, односи се на многе општине које су на обали Дунава. Видим да је ту и поштована министарка, односно потпредседница Владе Министарства и енергетике Зорана Михајловић, тако да ћете ме разумети. Ја данас од вас не очекујем комплетан одговор, само да знате, ја само желим да вам ово ставим као једну констатацију коју као Влада Републике Србије која се брине о грађанима, која се брине о развоју, што је евидентно и по путевима у Источној Србији и по свему ономе што чините, сматрам да ово узмете у разматрање јер су неке претходне владе нама направиле један велики проблем који ми имамо као Кладово, као општина Неготин и друге.
То се односи на следеће. Скупштине Србије 1990. године, донела је пропис којим се надокнађују штете проузроковане успором вода изазваним изградњом акумулације хидроелектране „Ђердап 1“ и „Ђердап 2“, и подизању нивоа подземних вода, плављењем и мењањем природног режима вода, штета на земљишту и тако даље. Посебном одлуком Скупштине тада је предвиђена накнада за коришћење добара од посебног интереса која је припадала општинама на подручју успора створених изградњом хидроелектрана „Ђердап 1“ и „Ђердап 2“. Накнада се звала Фонд ренте. Накнада рента се издвајала из цене произведених киловат сати на генератору у свим хидроелектранама. 


41/3ЈД/ВЗ

Из ових средстава су општине на плавном подручју решавале проблеме настале плављењем, одношење земљишта, обрушавањем, пропадањем путева, потапање и друге комуналне проблеме. 
Због честих промена нивоа вода у акумулацији изазваних режимом експлоатације водених потенцијала за производњу хидроелектричне енергије у електранама штете су сваке године све веће. 
Највећи део општине Кладово погођен је изградњом хидроелектраном „Ђердап 2“. Тада новонастало језеро „Ђердап 2“ топи одређене делове, па и цела села, односно месне заједнице које су гравитирале и гравитирају на обали Дунава низводно од хидроелектране „Ђердап 1“. 
На пример, када се у Кладову шетате кејом или седнете у неком од ресторана, баште које гледају на Дунав, ви у ствари не гледате у Дунав, ви гледате у Ђердапско језеро 2. 


42/1ГД/ИР18.10 – 18.20

У питању су конкретно месне заједнице Нови Сип, Давидовац, Кладушница, Кладово, Костол, Мала Врбица, Велика Врбица, Ртково, Корборво, Вајуга, Милутиновац, Велесница, Љубичевац, Грабовица, Брза Паланка и Текија, која је изградњом ХЕ Ђердап I релоцирана, као што је то и Брза Паланка и Вајуга итд. 
Несретним Законом о рударству из 2006. године укинут је фонд ренте и то, чини ми се, предзадњим чланом Закона о рударству. Рента коју смо ми користили несретним именом, нема сигурно никакве везе са Законом о рударству и предзадњим чланом, тако да сматрамо и сви знамо да је тај вид ренте тржишна категорија, па молим Владу Републике Србије и вас, госпођо премијерка, на челу Владе и све остале… и молим Орлића да ми опрости за ових пола минута, нећу оних два минута користити зато што је то јединствено питање, да у наредном периоду, то није обавеза, да сагледамо могућности да се Кладову и другим општинама то на неки начин надомести од стране Хидроелектране Ђердап I и II. 
Захваљујем.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала, господине Арежина. 
Реч има министарка Михајловић.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Сами сте рекли, деведесете године је донет закон и све што сте до сада рекли, трајало је неко време, али то не значи, да људи не би овде погрешно схватили, да је све то тако остало и да се ништа није урадило на путевима, на проблемима који су постојали, који се генерално дешавају када имамо велике хидроелектране у питању. 
Дакле, држава је и те како радила и поправљала. Сами градови и локалне самоуправе то нису могле да раде. Радила је, пре свега, држава и наставила то да ради. 
Нисам сигурна да то сад тако може тек да се врати, али оно што мислим да можда би било добро, уколико постоји било какав потреба за додатном подршком од стране "Електропривреде Србије" и Министарства рударства, молим, обратите се Министарству да видимо шта је то још остало да није урађено, а да је проблематично у тим општинама или неким њиховим деловима, месним заједницама и ми ћемо то погледати.
Дакле, није стање да се ништа није урадило. Некад је то било тако. Држава је преузела на себе све оне обавезе које суштински су биле једним делом везане и сам ЕПС. 
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Наредно питање народни посланик Радован Арежина. 
РАДОВАН АРЕЖИНА: Госпођо министарка Зорана Михајловић, па ја нисам уопште рекао да држава ништа није урадила, нити то имам намеру. Држава је много урадила у нашем крају и овде сам у претходним, ви нисте долазили, али ја сам овде у свакој дискусији и поменуо оно што председник Републике, Влада Републике Србије и ова Скупштина на челу са председником Скупштине чини у доношењу закона и сви ми овде присутни у решавању многих проблема. 
Ја само желим да вам кажем да су док год постоји Ђердап I и Ђердап II, док год постоје акумулациона језера Ђердап I, Ђердап II, проблема ће бити и проблеми су константни док они постоје и ту нема збора. То говори и струка и наука, а и грађани. 
Грађани уопште нису незадовољни. Незадовољни смо ми као они који су некада водили општину и данашњи људи који воде општину, јер то је озбиљан приход који смо ми изгубили 2006. године, који је у тој години износио 60 милиона динара, што је нека вредност од милион евра. 
Ми смо 2006. године до данас изгубили преко две и по милијарде динара кроз разна давања које смо имали од Ђердапа. Ми данас Ђердапу, знате да не можемо, а да просто морамо да се обраћамо било коме, јер моје питање је конкретно, да ми изнађемо начине. 
42/2ГД/ИР

Ви сте ту у оном другом делу где сте поменули и веома сјајно рекли да се обратимо Министарству и да заједно Влада Републике Србије са Министарством изнађе одређене модалитете и са ЕПС-ом да то питање, што се тиче општине Кладово… Верујте, 2.200 хектара је потопљено изградом Ђердапа II, од тога 1.100 хектара најплоднијих ораница. 
Да вам кажем нешто, фонд ренте као такав није користила само општина Кладово, мањим делом користила је и општина Неготин, користила је општина Мајданпек, Голубац, Пожаревац, Смедерево, Ковин, чак и Београд и Нови Сад и то нису за њих издвојена средства као за Кладово, јер код њих су мањи ти проблеми били. Због тога вам кажем у најбољој намери, јер видим и добру вољу код вас да изнађемо то. Нисте ви криви, нити смо ми криви, а ако ћемо историјски, ми смо и  деведесете године донели ренту. 
Нажалост, 2006. године неко је несретно то нашао начин и модус да укине. Ми сада на најбољи начин, порука свих грађана, без обзира на коју политичку опцију, је да видимо, јер мислим да стратешки положај Кладова и грађани општине Кладова то заслужују, посебно и оних 1.100 наших грађана који су у Великом рату уложили своје кости у државност данашње Србије. 
Хвала вам. 
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има министарка Михајловић. 
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Давно је изграђен Ђердап I и Ђердап II. 
Немам ништа против да се видимо у Министарству, али исто тако нисам сигурна да је реално да сада се враћамо уназад и да то што ви сада хоћете исплаћујемо, јер је у питању новац, али сам за то да седнемо да видимо који су садa тачно проблеми које ви имате од функционисања хидроелектрана Ђердап I и Ђердап II, заједно са "Електропривредом Србије", будући да можда у наредном периоду ће бити и изградња новог капацитета Ђердап III, тако да врата министарства су за вас отворена, за вас и, наравно, ваше колеге из Кладова и свих других места. 
Хвала. 
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Предомислили сте се за она два минута? 
Изволите. 
РАДОВАН АРЕЖИНА: Само да се захвалим министарки. Већ смо спустили тонус са одговорима и видим да ћемо сигурно нешто решити, а то је веома значајно за нас и сигурно ће то бити на добробит свих грађана. 
Отворили смо тему. Слажем се да ни ми, ни ви нисмо криви за то. То је неко урадио. Слажем се да не можемо ретроактивно да враћамо, али видимо шта можемо у наредној години да помогнемо овим општинама, односно општини Кладово. 
Захваљујем и Влади и вама, госпођо министарка, на разумевању и  на позиву у министарство. 
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има народни посланик Милимир Вујадиновић. Изволите. 
МИЛИМИР ВУЈАДИНОВИЋ: Хвала, потпредседниче Орлићу. 
Прво, искористићу прилику, доста су кратка та три минута, али да поздравим све присутне чланове Владе, на челу са премијерком. 
Ја доста ретко стојим, али увек стојим када о неким темама говорим као што су оне о којима хоћу данас да говорим и за које хоћу данас да питам у име посланичке групе Српске напредне странке. 
Редак је ово историјски тренутак, морам рећи, јер ретко се дешава да представник највеће посланичке групе има прилику да постави питање у парламенту, али то је ваљда демократија. 
42/3ГД/ИР

Наиме, кажу неки историјски списи, уважена премијерка, да је најутицајнији Србин код руске државе био Сава Владиславић, негде почетком 18. века и да је био човек који је први пут на прави начин покренуо српско питање код тадашње руске државе, код тадашњег руског цара Николаја Великог. 
Тадашња помоћ руске државе према српској држави је била у некој другој сфери и било је потребно у сфери образовања, а углавном је ишла преко тог великог дипломате и државника који је тада био у служби руске државе. 
Огледала се у потребама за књигама за образовање тадашње Србије, где се обраћао тадашњи митрополит београдско-карловачки Мојсије и почеле су да стижу књиге и у Митрополију и у Херцег Нови и у Житомислић на Неретви, али и топлу Боку Которску. Радовали су се тој помоћи сви Срби тада на Балкану. 
Шта би данас рекао Сава Владиславић и шта би рекли сви ми присутни овде? Ко је најутицајнији Србин код модерне руске државе? Не треба ту пуно речи, чини ми се да би био поносан и он што данас имамо једног дипломату, односно једног државника, Србина, грађанина Србије, српског председника који ужива највећи могући углед код модерне руске државе, а који је при томе данас не у служби неке државе, него у служби Србије и грађана Србије. То је данас председник државе Александар Вучић. 
Много о овој теми су данас говорили сви медији. То је била и прва ваша реченица када сте почели данашње своје излагање и верујте да је то најважнија политичка тема у коју гледају људи данас на Балкану, али баш као у време Саве Владиславића, будите сигурни да њу не гледају само грађани Србије и они који живе само у овим границама, него сви они грађани и сви они Срби који живе ван Републике Србије, а у окружењу их је два милиона. 
Пошто немам много времена, трудићу се да сажмем и питање. Чули смо данас од српског председника да ће та цена коју је постигао данас у разговору са руским председником и са руском државом, где је данас уважен по 19. пут у својим мандатима, допринети уштеди од 300 милиона евра у наредних шест месеци, а то је велики новац. 



43/1ДЈ/МЈ18.20-18.30

Моје питање је да ли Срби као у време Саве Владиславића могу да се радују том успеху српског председника и српске државе код руских власти и у преговорима, да ли ће та добробит бити распоређена како у Београду и централној Србији, тако и у Републици Српској, Црној Гори, Македонији, Словенији, где живи наш народ? Зато сам и почео ову причу о Сави Владиславићу и помоћи која је тада стизала из Русије. 
У том светлу, докле смо стигли са изградњом аеродрома у Требињу? Шта се дешава са изградњом аутопута и какви су планови када је у питању аутопут ка Бијељини? Какви су планови када су у питању хидроенергетски потенцијали који се граде на Дрини заједно са Републиком Српском и да ли ће Влада на челу са председником овако издашно наставити да помаже наше општине, наше заједнице и у федерацији и у Републици Српској, али и у Црној Гори, јер се надамо и неком бољем односу црногорских власти, обзиром на претходну посету црногорског премијера Кривокапића?
Ја сам мало више питања поставио, али наравно ви ћете све у једном одговорити, па ћемо наш разговор наставити. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала. 
Претпостављам и ви сте користили део времена за завршни коментар.
Реч има председница Владе. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.
Пре свега, поштовани народни посланиче, ја желим вама лично да се захвалим на позиву и организацији моје посете Невесињу, Пребиловцима и Мостару у време мог мандата као председнице Владе или од када сам ушла у Владу Републике Србије. То ми је један од најлепших дана које сам имала, такође и један од најемотивнијих дана које сам имала, посебно посета Пребиловцима и стојим при ономе што сам тада рекла, а то је да ћемо учинити све што можемо да квалитет живота људи, Срба који су тамо остали упркос свему ономе што се десило у последњих, па отприлике, 100 година.
Упркос свему томе, они су остали тамо и ми ћемо учинити све што можемо да помогнемо да подржимо, финансирамо пројекте локалне инфраструктуре, изградњу наших цркава, помоћ нашим културним друштвима, културно-уметничким друштвима, школама, просвети, итд.
Поздравите молим вас још једном од мене много оца Радивоја Круља и реците да сам причала и са председником Вучићем о њему и о СПЦ и о храму у Мостару и да видимо како можемо да помогнемо да се и тај велики важан и велелепни објекат заврши. 
Што се тиче цене гаса, још једном, почела сам са тим, то ми је свакако обележило дан, али је обележило и некако последња два месеца. Данас нам је захваљујући договору између председника Александра Вучића и председника Путина, данас нам је скинут велики терет са леђа, огроман терет са леђа. Чини ми се да је 100 тона скинуто са наших леђа.
Ми смо данас добили, ако погледате само у односу на данашњу цену гаса, још једном само да разумете колико је то велико и важно, три и по пута јефтинији гас. То је нама живот у наредних шест месеци, али онда пролази зима и како год било стабилизоваће се некако тржиште и знаћемо шта је то што нас очекује дугорочно, па ће самим тим и бити много лакше и предвидивије преговарати даље са Руском Федерацијом око нових дугорочних уговора. 
Велику ствар је за Србију и за све наше грађане и за целу нашу привреду извојевао председник Александар Вучић данас. Хвала му још једном на томе и још једном хвала председнику Путину на свом разумевању и свом пријатељству и свој подршци коју је он данас пружио Србији. Велике ствари су данас завршене, важне ствари за Србију.

43/2ДЈ/МЈ

Што се тиче тога како ће бити инвестиран тај новац, знате, ми смо данас овим уштедели много новца, али то ће нама омогућити да наставимо несметано све оне пројекте које смо планирали и амбициозно буџетом за 2022. годину помоћи ће нам у нашој додатној фискалној консолидацији у томе да у 2022. години полако, као што смо планирали, смањујемо тај дефицит и да нам то само по себи буде много лакше и јавни дуг и да нам то буде лакше.
Тако да доноси ту стабилност и сигурност у наредним месецима која је толико важна и, кажем, која ће нама толико олакшати реализацију и имплементацију свих оних пројеката које смо планирали. Можда да пре него што смо планирали почнемо неке нове, важне пројекте за све нас у Србији, за читав наш народ.
Да ли ћемо наставити да подржавамо Републику Српску и пројекте у суседним државама, у оним општинама и на оним местима где живи српски народ? Апсолутно. Јака Србија за њих значи да ћемо имати више новца да финансирамо и у њихов квалитетни живот кроз подршку пројектима локалне инфраструктуре, изградњу вртића, школа, болница, домова здравља, куповину медицинске опреме итд.
Дакле, апсолутно настављамо са оном политиком коју је започео Александар Вучић као председник Владе Републике Србије 2014. године и када смо кренули у такву врсту подршке Републици Српској, без обзира на то или упркос томе што смо ми тада били у периоду фискалне консолидације, што смо се борили против последица поплава, што смо се борили против мигрантске кризе или се суочавали са мигрантском кризом, ипак нашли средства тада да помогнемо и Републици Српској, мала у односу на оно што смо касније давали када смо ми финансијски и економски ојачали, али опет је то био важан знак солидарности у тада тешким временима.
Ми наше пројекте настављамо. Ви сте потпуно прецизно навели оне најважније пројекте, аеродром Требиње, за који мислим да се завршава пројектно-техничка документација и експропријација земљишта. Ауто-пут до Бијељине, ми настављамо да градимо тај правац на територији Републике Србије. Дакле, ауто-пут Сремска Рача – Кузмин и то добро напредује и мост преко Саве, за који ми комплетно сносимо све трошкове и договарамо за 90% финансирања ауто-пута на територији БиХ, односно Републике Српске, 90% финансирања ауто-пута до Бијељине.
Тако да ја очекујем, колико знам, из Републике Српске, они су комплетно завршили пројектно-техничку документацију, издавање дозвола, па да кренемо и са тим пројектом у 2022. години када крене грађевинска сезона.
Што се тиче пројекта изградње хидроцентрале Бук Бијела, са тим настављамо. Било је ту много спекулација да ћемо морати да паузирамо. Ми не паузирамо, немамо никакву одлуку Уставног суда у БиХ, тако да ми настављамо.

44/1АЛ/ИЋ18.30 – 18.40

Као што сам рекла, ми смо урадили комплетну правну анализу као одговорни инвеститори, ту пре свега мислим на Електропривреду Србије, на ЕПС, урадили комплетну правну анализу. Ми не видимо ниједан једини разлог, уколико се говори само наравно о законима и праву, да било ко паузира или стопира тај пројекат. Ништа не искључујем али ја заиста не очекујем, зато што би таква једна одлука би створила комплетну правну несигурност за све инвестиције у Босни и Херцеговини, тако да ми очекујемо да се према нама као инвеститорима, односно ЕПС-у, Босна и Херцеговина понаша као и према било ком другом инвеститору. Ако је био немачки инвеститор добродошао у једној отвореној привреди и српски инвеститор је ваљда добродошао.
У том духу ми настављамо тај пројекат који је изузетно важан не само за Србију, Републику Српску, Босну и Херцеговину, већ за читаву енергетску стабилност и безбедност региона и само је један у серији пројеката малих и средњих хидроелектрана на Дрини које можемо заједно да градимо и ја очекујем да ћемо их, ваљда, као одговорни људи и градити у будућности.
Тако да је због короне нешто каснило са израдом пројектно-техничке документације, експропријацијом. Ја сам се надала да ћемо ове пројекте кренути да радимо све у 2021. години. Започели смо само Бук – Бјела, аеродром Требиње крећемо 2022. године и, наравно, са наше стране, завршавамо 2022. године ту деоницу до границе са Босном и Херцеговином са наше стране и крећемо онда изградњу аутопута до Бјељине који ће, како сам рекла, 90% бити финансиран, односно од укупног износа 90% ће покрити Влада Републике Србије из буџета Републике Србије.
Хвала вам и много поздрава нашој браћи, пријатељима у Републици Српској.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Вујадиновић.
МИЛИМИР ВУЈАДИНОВИЋ: Председнице, ваљда вам и снага овог аплауза према вама и члановима Владе и српском председнику говори о томе колико су ове теме важне међу нама народним представницима у Народној скупштини Републике Србије, али самим тим и међу грађанима Републике Србије, а и онима који живе ван њених граница. 
Ваљда негде по логици ствари ја као председник Одбора за дијаспору и Србе у региону увек се највише интересујем за та питања, али не само ја него и моје колеге из посланичке групе Српска напредна странка.
Иначе, ову Скупштину прате наши сународници широм региона и широм света и док сте ви говорили наравно добио сам већ отпоздрав из Мостара и велику захвалност свештенства и верног народа у Мостару за све оно што сте изговорили у претходним минутима.
Иначе, част ми је да сам као један мали део једне велике политике коју предводи данашњи председник Вучић могао да присуствујем тим посетама са вама, са представницима Владе и да видимо шта су то потребе нашег народа у Републици Српској. Свака од тих посета је била све само не протоколарна. Била је веома конкретна и веома децидна.
Сада једно питање вама наравно реторичко. Не морате ни одговорити на њега и питање Србији – да ли се сећате посета из неких прошлих времена не тако давних? Да ли се сећате колико су биле конкретне и колико су уродиле плодом и какав је био протокол?
Пошто сам рекао да не морате ни одговорити на њега, али то је на крају крајева ваша воља, рећи ћу вам ја – биле су све само не конкретне. Огледале су се у једном театралном грљењу тадашњих представника власти са нашим народом у региону, некаквим лажним обећањима, а иза свега се дешавао прави пакао. У ком смислу? На 

44/2АЛ/ИЋ

територији Републике Србије хапшени су, прогоњени као дивље звери и слати у казамате широм света они који су и Хрватску и Републику Српску бранили, не само то, него бранили су себе и своје домове. То је била суштина те политике.
Међутим, што би наш народ рекао – било, не поновило се. Нећемо о томе.Оно што још хоћу да нагласим је да је Влада, ту ужива велику нашу подршку, поред конкретних пројеката које је радила пружала једну озбиљну политичку подршку у нашем народу и нашим сународницима у региону. 
Још једном ћу напоменути. Установљени су заједнички празници и ту се захваљујем Министарству рада што је препознало ту потребу, заједнички празници које прославља Србија и Република Српска. Од ове године то је и Невесињска пушка и то је нешто што је веома значајно за наш народ и у Републици Српској и у Србији, али верујте ми и у Црној Гори.
Оно што ме још интересује – докле смо стигли са увођењем оних заједничких предмета које ће изучавати деца у Републици Српској и у Републици Србији а тичу се пре свега националне културе, језика, историје и да ли у неко скорије време можемо да се надамо да и ту врсту помоћи ка нашем народу испоручимо када је у питању Влада у Београду? Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Потпредседник и министар Ружић има реч.
БРАНКО РУЖИЋ: Захваљујем председавајући.
Само једна мала допуна. Колега Вујадиновић као посвећени народни посланик и управо неко ко афирмише то заједништво између, и специјалне везе, Републике Српске и Републике Србије споменуо је једну веома значајну тему која се тиче тзв. идентитетских уџбеника и оно што ја могу да кажем и у име Министарства просвете, науке и технолошког развоја, свакако и у име мојих колега из Републике Српске и два надлежна завода и два министарства су већ одржала серију састанака. Договорили смо се управо око онога што је темељ заједништва и у погледу уџбеника. То су такође афирмисали и члан Председништва БиХ, господин Додик и председник Републике, господин Вучић и читав тај процес и процедура је у току и мислим да то и јесте пре свега нешто што иманентно и потребно нашем народу или нашим сународницима ма где они живели и ово је, рекао бих, у контексту свих законодавних активности, као што је на пример био Закон о, популарно назван, о заштити ћириличног писма, само један делић једног успешног мозаика који демонстрира управо то заједништво и изузетно ми је драго да је ово питање споменуто. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Посланик Вујадиновић има реч.
МИЛИМИР ВУЈАДИНОВИЋ: Хвала председниче. 
Срећа па је отишао потпредседник. Још ми је рекао да се одрекнем мојих два минута. Шалим се наравно. Требало би много више од ова два минута. 
 Из свега онога што смо ми данас у ово кратко време могли да чујемо и да видимо можемо закључити да је Влада и председник пре свега посвећени бољитку и грађана Републике Србије тј. оних који живе у њеним границама, али и оних који живе ван њених граница. 

45/1MЈ/МТ18.40 – 18.50

Мало ћу скратити сада, уважена премијерка, само ћу да вам кажем - вама, српском председнику, српској Влади велика захвалност нас посланика СНС, пре свега, за све оно што чините када је у питању наш народ и у Републици Српској и у Федерацији Босне и Херцеговине, али и све оно што чините када су у питању наши људи који живе широм Балкана, и у Словенији, и у Хрватској, и у Црној Гори, и у Македонији, и у Мађарској. 
Не постоји ни једна држава у окружењу у којој смо обавили разговоре, ми као народни посланици представници законодавне власти, где наши политички представници или представници удружења грађана не показују велико задовољство и не изражавају велику подршку политикама на чијем челу стоји данашњи председник Србије, Александар Вучић.
Ми, посланици СНС, ћемо свакако остати верни тој политици, остаћемо они који ћемо бити помоћ и вама и председнику, остаћемо неко ко подржава такву врсту политике, али верујте ми, најважније од свега тога, остаће то наш народ у Србији и окружењу. 
Апропо тога, сигуран сам да ће бити тешко и сигуран сам да ће на изборима који су сада већ пред нама, стотинак и нешто дана, наш народ знати да оцени ову политику и да пружи подршку ономе ко је земљу и наш народ довео у ово стање, у стање у којем Србија може да напредује и да помаже онима који се на њу ослањају.
Још једном понављам – биће то тежак задатак, обзиром на силу са којом се политика председника државе данас судара, обзиром на новац, на политички утицај страних центара, на кримогене структуре које су логистичка подршка таквим политикама, али сам сигуран да ће народ на крају победити. 
Хвала вам још једном што сте саслушали нас посланике у овој Народној скупштини. Хвала вам на овом што чините за наш народ у Србији и ван ње. 
На крају – живела Србија и живео наш народ на Балкану. 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Милија Милетић.
Изволите. 
МИЛИЈА МИЛЕТИЋ: Хвала, председниче. 
Уважена председнице Владе, чланови Владе, ја бих вас поздравио као човек који долази са југоистока Србије, из општине Сврљиг. То је најлепша општина у Србији која се налази поред града Ниша. То је најлепши град у Србији. 
Иначе, овде у Скупштини представљам Уједињену сељачку странку, а изабран сам са листе Александар Вучић – За нашу децу. 
Пошто смо сада чули мог колегу Милимира Вујадиновића, човека који је стварно и велики Србин, а и ми смо сви ту и мислимо у највећем делу исто, ја ћу вама поставити неколико питања. Као прво вама, а после бих поставио питања и нашем министру који долази са југа Србије, Тончеву.
Прво ћу вама поставити питање. Конкретно, морам то да кажем, да се похвалим зато што је јуче био код нас министар Момировић где смо као општина добили средства за изградњу канализације, за изградњу фабрике за отпадне воде. То ће бити велики посао за нашу општину, то ће бити велика шанса за развој наше општине у делу туризма зато што је ту близу Стара планина, зато што је ту велика шанса за туризам. 
Моје питање јесте – да ли ће постојати могућност да се у оквиру могућности наше Владе, буџета за 2022. годину, пошто смо ми припремили и направили као општина сву пропратну документацију, а то је за промену азбестних цеви. Наш водовод је одрађен, један део је шездесетих година, други део је рађен седамдесетих година. 
45/2MЈ/МТ

Ми смо као општина успели највећи део да реконструишемо, али мислим да је остало 40% тог нашег водовода од изворишта, па до Сврљига. Да ли ће бити могућности да се то у наредној години ради? То би била за нас велика потреба, јер имамо добро и здраво извориште, здраву воду, али о делу око азбестних цеви се више говори. Било би добро да се то реши. 
Знам да је у плану да се то ради кроз Програм 2025, који је најавио наш председник Вучић, и ја очекујем да ћемо то у наредној години урадити зато што смо припремили пројектну документацију и предали смо је, ја мислим, Канцеларији за улагање. То ћемо сигурно урадити. То је једно питање. 
Друго питање – пошто знам да смо усвојили буџет јуче, где у оквиру буџета је у оквиру буџета одвојено више средства за развој привреде, за развој пољопривреде, за развој здравства, за нова запошљавања, за спорт, што је велика и одлична ствар. 
Ја ово говорим ускогрудо зато што долазим из Сврљига, тамо живим и морам то да питам због мојих суграђана. 
Ми смо започели нашу спортску фискултурну салу давне деведесет и неке године. Године 2017. смо добили средства из Канцеларије за улагање и сада би то требало да се коначно финишира, односно да се заврши. То је потреба за нашу малу децу, за оне младе људе који се баве спортом. Волео бих да чујем да ли постоји могућност у оквиру буџета за 2022. годину то да се уради? 
За министра Тончева само једно питање и нећу више. 
За министра Тончева питање, за његово министарство које је наклоњено ка нама, овим неразвијеним општинама – да ли ће у буџету за 2022. годину имати могућности да оне ствари које смо сада аплицирали, а нису завршене да то буде одрађено наредне године?
Хвала још једном.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијерка  Брнабић.
Изволите. 
АНА БРНАБИЋ: Добро, ја могу да вам обећам да ћу проверити и са Канцеларијом за управљање јавним улагањима и са Министарством грађевине, саобраћаја и инфраструктуре у вези тога ко је планиран за комплетну реконструкцију и доградњу водоводне мреже у Републици Србији у 2022. години. Ми ту имамо неколико извора финансира, између осталог и немачки „KfW“, па ћемо бити у контакту око тога. 
Ако имате пројекат, техничку документацију спремну, завршену, то је онда олакшавајућа околност зато што су нам увек потребни спремни пројекти, али треба видети да се синхронизују сви ти пројекти. Дакле, ако већ радимо у 2022. години канализацију, постројења за пречишћавање отпадних вода, да ли технички сада можемо одмах да радимо и водовод и како то утиче на живот у Сврљигу. Проверићемо.
Што се тиче фискултурне сале, то сте ми споменули када сам последњи пут била у Сврљигу, видећемо са Министарством омладине и спорта, са министром Удовичићем, али и са Канцеларијом за управљање јавним улагањима. Важно је да се добро дефинишу приоритети, да урадимо прве оне ствари које су најважније за људе у Сврљигу зато што су опет свуда изузетно велике потребе и важно је дефинисати приоритете. Да ли су то, колико се сећам, тада су ми у Сврљигу причали људи да им је важно да завршимо атарске путеве, опет то је нешто што је до локалне самоуправе. Ако локална самоуправа нема довољно средстава да то завршимо, да видимо да ли је боље да помогнемо у томе или у фискултурној сали, али само да видимо шта су тачни приоритети. 

45/3MЈ/МТ
У сваком случају, добро је што радимо канализациону мрежу и постројење за пречишћавање отпадних вода, обећавам да ћемо видети за ове остале пројекте шта можемо да урадимо у 2022. години. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Тончев.
НОВИЦА ТОНЧЕВ: Поштовани народни посланици, мој друже Милетићу, ми смо заједно у исто време, када сте били председник Општине Сврљиг, ја сам био председник општине Сурдулица, то су две неразвијене општине. Били смо заједно и народни посланици овде. Сада водим једно министарство које је задужено баш за овакве локалне средине.
Што се тиче општине Сврљиг, из мог Министарства је ове године дато 5.700.000 динара за израду спортског терена. Такође је дато два и по милиона за израду пројектне документације за пројекте који ће бити финансирани у 2022. години. За једно удружење смо купили један комби, тако да смо помогли општину Сврљиг и наставићемо.
Могу да вам обећам пред председницом Владе и пред мојим колегама министрима да нећете добити мала средства, већ ће бити више средстава и за вашу општину и за остале општине у наредној години. Радите пројекте, ту смо да помогнемо. Хвала. 

46/1БМ/ЛЖ18.50 – 19.00
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Изволите. 
МИЛИЈА МИЛЕТИЋ: Захваљујем се. 
Ово што питам, то се тиче малих средина, неразвијених општина, брдско-планинских подручја. Моје питање министарки за рад и социјалну политику везано је конкретно, пошто велики број тих наших малих средина имају проблема са старом популацијом људи, везано за нашу геронто службу, јер у оквиру вашег министарства сва та наша удружења или те институције које су лиценциране, добијају средства и раде испомоћ нашим домовима здравља. 
Моје питање, да ли ће и у наредном периоду имати могућност да се та геронто служба оспособи да може да функционише, да обиђе када је најтеже сваког човека, да ли он живи у центру те општине или у неком селу на крају те општине? Ово питање се тиче великог броја наших општина које су неразвијене, које су брдско-планинске, које су разуђене и имају велику територију. То је за наше општине веома битно, зато што домови здравља, и могу да похвалим министра здравља и Министарство здравља које је у оквиру претходне године и претходних година доста урађено везано за упошљавање нових радника и за потребе којима се решавају проблеми амбуланти у нашим селима. Тако да, геронто служба је веома битна и то морамо заједно радити. 
Једна од веома битних ствари за наше средине то је питање за министарку Атанасковић, везано за запошљавање људи, пошто велики број општина, као и општина из које ја долазим, а такве су четврта и пета група, има их преко 40, упошљавање кроз програме које даје министарство, даје Влада преко вашег министарства, а моје питање је да ли ће имати још инвестиција као што је било претходне године и ове године за југоисток Србије за упошљавање и довођење неких нових инвестиција на територији конкретно Нишавског округа? То важи за наш Нишавски округ зато што је прека потреба упошљавања људи и да се на тај начин обезбедила радна места како би млади људи остали ту да раде, функционишу и да стварају породице, јер без рада и без радног места сигурно неће нико остати ни у Срвљигу, ни у Белу Паланку, ни у Гаџин Хан, неће остати ни у Нишу, јер је најбитнија ствар да се радна места оспособе. 
Знам да је ваше министарство које водите веома активно. Ми смо као локална самоуправа добили одређена средства за један пројекат који је битан за изградњу, конкретно за развој туризма. Али, привреда и запошљавање људи у оквиру министарства за 2022. годину, колико знам, у буџету је одвојено доста средстава, да ли ће имати могућност да директно дође код нас на територији југоистока Србије, односно Нишког округа. Хвала још једном
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Министарка Кисић Тепавчевић.
ДАРИЈА КИСИЋ ТЕПАВЧЕВИЋ: Хвала вам на питању које сте поставили, које јесте директно везано и за феномен старења популације са којим се сусрећемо и са такође једним значајним проблемом у оним деловима наше земље који имају нешто лошију приступачност и такође у директној вези са старијом популацијом која је често остала у сеоској средини. 
Када су у питању геронто домаћице то је једна од услуга у заједници, и као што знате сваке године Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања издваја наменске трансфере за слабије развијене општине у нашој земљи које управо имају за циљ да на нивоу локалних самоуправа да се располаже тим новцем у складу са потребама. У сваком случају потреба геронто домаћица и потреба за одговарајућом бригом за најстарије становништво јесте нешто што је једно од приоритета. 

46/2БМ/ЛЖ

Тако да, опет напомињем да на нивоу министарства издвајају се финансијска средства и упућују на ниво локалне самоуправе која у зависности од тога каква је потреба на њеном терену располаже тим новцем. Сваке године је све већа количина новца која је издвојена за ту сврху, тако да се надамо да ћемо са таквим трендом наставити и у наредном временском периоду.
Напомињем, надам се да ће овај тренд старења популације и оваквих потреба да буде све мањи и да ћемо оваквом популационом политиком зауставити тренд старења у популацији и надам се да ћемо остварити оно за чим сви тежимо, а јесте да нас буде више. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министарка Атанасковић.
АНЂЕЛКА АТАНАСКОВИЋ: Што се тиче привреде, ви знате да је био у плану мој долазак у Сврљиг, међутим болест ме је спречила у томе, што не значи да нећу сада у наредном периоду то да одрадим.
Инвестиције нису мање само су веће, значи новац који је одвојен за директне инвестиције су веће у овој наредној години и председник сам је на тој линији да што више инвестиција доведемо баш у неразвијене крајеве. Нормално, мора да се одради инфраструктура, оно што смо причали када сте били код нас тамо, да се припреми терен за инвеститоре. 
Имате колегу поред себе из Прибоја који је то одлично одрадио, ја када сам била одушевила сам се, имају слободну зону и комплетну инфраструктуру, тако да сваки инвеститор жели да дође и већ им је скоро и попуњено. Тако да можете од њих исто много да научите и да вас посаветују како то да одрадите најбоље да бисте сутрадан инвеститора привукли да дође у такве крајеве.
Сами знате да је то много теже него што су развијени крајеви, али се трудимо сви заједно да то стварно одрадимо равномерно по целој Србији.
Видећемо се у Сврљигу ускоро надам се.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Посланик Милија Милетић.
МИЛИЈА МИЛЕТИЋ: Захваљујем се.
Уважена председнице Владе, уважени министри, ја могу као народни посланик и представник Уједињене сељачке странке овде у Скупштини, који је изабран са листе Александар Вучић – За нашу децу, бити задовољан радом наше Владе и као човек мислим да је ова Влада и претходна Влада, а и претходна Влада коју је водио наш председник била веома јака, да је тенденција била развој. То се све види, ради се на путевима, изградњи свега осталог.
Иначе, сада ћу, данас је Међународни дан борбе насиља над женама, у том плану морамо радити. Сви смо ми ту присутни, желимо да буде што мање насиља, а они који су насилници за то морају да одговарају.
Још једном, уважена председнице Владе, поштоване колеге посланици, министри, ви тако наставите, ми ћемо заједно са вама радити да свака општина, свако село добије оно што је потребно да могу тамо људи да живе. Хвала још једном.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Пошто имамо још два минута, али исцрпели смо листу говорника, желим да захвалим председници Владе, Ани Брнабић и члановима Владе на присуству.
Дозволите ми само на крају још уз њихово присуство да напоменем да је данас Међународни дан борбе против насиља над женама. Жене су наше највеће благо и ја желим у име Народне скупштине да дамо максималну подршку сузбијању насиља над женама. 
46/3БМ/ЛЖ

Друго, дозволите ми да у име Народне скупштине Републике Србије још једном поновим оно што је рекла председница Владе, Ана Брнабић на почетку, да поздравимо договор председника Александра Вучића и председника Владимира Путина о гарантованим ценама и количинама испоруке гаса у наредним веома важним месецима. То је још један доказ пријатељских односа између Руске Федерације и Србије и изванредних личних односа између председника Путина и Вучића.
У име Народне скупштине, још једном честитке.
Захваљујем се свима на пажњи, захваљујем се представницима Владе, а ми морамо да наставимо даље.

Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
27 28 29 30 31 1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31 1 2 3 4 5 6

Будите у току