Посланичка питања у јулу

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)

26/1БД/МЋ16.10 – 16.20

(После паузе)

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16.00 до 19.00 часова, сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине.
Пре него што пређемо на постављање посланичких питања, дозволите ми да вас још једном подсетим на одредбе Пословника, иако их ви претпостављам већ знате, које се односе на начин постављања посланичких питања: излагање народних посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута, после датог одговора на посланичко питање народни посланик који је поставио питање има право да у трајању од највише три минута коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање; по добијању одговора на допунско питање, народни посланик има право да се изјасни о одговору у трајању од највише два минута и онда после тога нема више јављања чланова Владе; у току трајања постављања питања и давања одговора сходно се примењују одредбе Пословника, с тим што нису дозвољене реплике и указивања на повреду Пословника. 
Као што знате, редослед је утврђен на начин како се то ради овде у Скупштини, полазећи од посланика који не припадају ниједној групи, па до посланика од најмање до највеће посланичке групе.
Прелазимо на постављање посланичких питања. 
Народни посланик Владан Глишић има реч. Изволите.
ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Поштовани председниче Владе, госпођо Брнабић, моје питање се тиче италијанске фирме „Геокс“ у Врању, која је ових дана најавила затварање своје фирме. Ми смо 2016. године дали субвенције од 11 милиона 250 хиљада евра тој фирми, значи, девет хиљада евра по сваком радном месту, уложили смо још 100 милиона динара у сређивање земљишта које је било неопходно за рад те фирме и они ће сада отићи и оставити 1.200 радника без посла. 
Ово је питање које подсећа на оно о чему стално говорим ја и још неки посланици који се залажу за суверенистички однос према нашој привреди и нашем опстанку, то је проблем политичке цене коју плаћамо зато што смо економски везани за ЕУ и пре свега за Италију и Немачку, где је две трећине нашег економског живота везано за њих.
У време економске кризе која је подстицана пандемијом короне, али у исто време могуће је да најављују један велики економски колапс који ће се десити на западу, поставља се питање да ли смо спремни и зашто не радимо на томе да вршимо супституцију нашег економског развоја из живота у смислу везивања за Кину и неке друге економске силе које нису везане за политички запад и њихов капитал, њихова улагања, њихове инвестиције, немају политичку цену коју ми можемо платити у виду уцена које ћемо добити из Брисела, Вашингтона и сличних метропола? Тако да у том смислу, то је то питање.
Хтео бих да скренем пажњу на то да та супституција економског живота која нам је потребна, наравно СНС као странка која се залаже за политику да ЕУ нема алтернативу то можда тако не мисли, али када погледамо потезе и ваше Владе и неких претходних влада под утицајем СНС, мора се приметити да сте и кренули у неку врсту супституције повезивања и са неким другим економским силама. Међутим, докле год нам је две трећине нашег економског живота везано за ЕУ, ми смо врло уцењиви и по питању свих наших националних интереса. 


26/2БД/МЋ

У том смислу бих подсетио на нешто што сам говорио у Скупштини на сличне теме када се радило о кредитима које добијамо из ЕУ, да је 1903. године Краљевина Србија у року од три године извршила супституцију свог економског живота у односу на Аустроугарску и дочекала је Царински рат 1906. године и успела да нађе савезнике који су помогли да наш извоз, који је био у потпуној зависности од Аустроугарске, буде омогућен на друга тржишта. Тако смо победили у том Царинском рату. То је било три године, од 1903. до 1906. године, када смо променили политику везаности за Аустроугарску империју која је била против наших националних интереса, а СНС је на власти већ девет година и још увек имамо ту зависност од ЕУ.
Независно од тога да ли се са тим слажете или не, интересује ме конкретно по питању „Геокса“ шта може да се уради, али можда ако сте спремни да одговорите и по питању супституције економске зависности Србије од ЕУ? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Реч има премијерка Брнабић.
Уједно да се захвалим и премијерки и члановима Владе што смо све време од почетка сваког предвиђеног дана у месецу имали присуство и њено и већине чланове Владе. Да се захвалим на таквом односу према Народној скупштини.
Изволите. 
АНА БРНАБИЋ: Хвала. 
Овако, мој одговор ће имати два дела. Један је генерално о инвестицијама и вашој теорији. Други је, наравно, о самом „Геоксу“.
Што се инвестиција тиче, мислим да сте потпуно у криву. Не слажем се са вама али буквално ни један једини проценат. 
Немачке компаније, када кажете пре свега од Немачке и Италије, немачке компаније у овом тренутку у Републици Србији запошљавају нешто мало више од 71.000 људи. 
Ви управо говорите о немачким инвеститорима који ово све могу да чују као о неким од најгорих инвеститора у Србији, отварају нека од најбољих и најквалитетнијих радних места, такође, најбоље плаћених радних места. Немачки инвеститори су, по свему што ми видимо у овом тренутку, и искуству које имамо са немачким инвеститорима, једни од најбољих инвеститора, глобално, а тако и у Србији.
Дакле, само у току пандемије корона вируса, ми смо имали нове немачке инвестиције. Немачки инвеститори не само да нису одустали од Србије, већ су наставили да улажу, да шире своје пословање у Србији, као и нове немачке инвестиције да долазе у Србију, што је један од најбољих сигнала када говоримо о привлачности једне земље за стране директне инвестиције, зато што се зна да тамо где иду, рецимо, немачке инвестиције, јапанске инвестиције, које су по природи најконзервативније и најобазривије, траже најтранспарентније и најбоље пословно окружење, да их сви остали инвеститори прате.
Тако да, мислим да је заиста неозбиљно од једног народног посланика да тако паушално говори о инвеститорима из ЕУ, а посебно, рекла бих, немачким инвеститорима.
Ми имамо „Континентал“ који је, рецимо, кренуо да инвестира у Србију, кренуо је полако. Онда смо отворили Истраживачки развојни центар „Континентала“ у Новом Саду. Ту су стотине младих инжењера из Србије добили високо плаћена радна места, наставили да се шире, проширили додатно свој развојни центар и кренули сада да граде још један погон, где ће све те иновације које осмисли наша памет да се производе, такође, у Србији. 
 

27/1ТЂ/ВЗ16.20 – 16.30

Један МТУ је заиста пример за одговорног, транспарентног, јаког инвеститора, и то је невероватна референца за Србију, „Фишер аутомотив“ који је дошао у Јагодину. Дакле, видимо, упркос тешкој економској ситуацији, па и у самој Немачкој, у целој Европи, на целом свету, да ти инвеститори настављају да долазе и инвестирају у Србију. То су изузетно квалитетне инвестиције, инвестиције у иновацији, у нове технологије, у производе додатне вредности, где су плате прилично изнад републичког просека, који је опет сада прилично изнад онога што је било 2012. године и прилично изнад просека плата у свим осталим земљама западног Балкана. 
Како се Србија развија, како минимална цена рада, односно минимална плата расте и како расту просечне плате, тако ће полако инвеститори који су долазили у Србију због јефтине радне снаге напуштати Србију. Ми смо се на то спремали од 2016. године. Када смо видели 2015. године да тешке реформе дају резултате и због тога колико су одговорно имплементиране и на какав начин су имплементиране, да дају резултате и брже него што смо очекивали, ми смо тада знали да ћемо се ми већ 2018, 2019. године спустити на незапосленост која је једноцифрена, дакле, први пут, од када се мери незапосленост у Србији, да је једноцифрена, да ћемо онда полако кренути да имамо проблем са радном снагом и доступности радне снаге, да ће онда као консеквенца тога кренути да расту плате зато што ће инвеститори кренути да се боре за људе, што је све оно што смо желели да се деси у Републици Србији. 
Улагали смо значајно више у образовање, иновације, истраживање и развој, у увођење дуалног образовања да би подигли ниво и наших вештина и знања наших људи, и да би почели да доводимо инвестиције са том већом додатном вредношћу, инвестиције које могу да прате тренд плата, не само да га у ствари прате, него да намећу стандард у том расту плата и то је оно где се данас налазимо. Тако да није то до италијанских инвеститора, није до ових или оних инвеститора. Једноставно, имате инвеститоре који, по својој природи посла, јесу радно-интензивне инвестиције са ниском додатом вредношћу и који иду тамо где су најмање плате. 
Србија више није, као што смо причали, земља јефтине радне снаге и ово ће бити проблем, ако могу да додам, ја мислим, не лош проблем, који ћемо имати све више у будућности и оно што ће се дешавати је то што ће уместо тих инвеститора долазити бољи инвеститори, инвеститори који ће производити додатну вредност за нашу економију, који ће више плаћати наше раднике, који ће више ценити и њихово радно време, њихове вештине и способности и њихово знање. То је оно што ће се десити и у Врању.
Дакле, никакве то везе нема са ЕУ или са европским инвеститорима. То је нешто што се природно дешава у свакој земљи која успе да се подигне на један следећи економски ниво. 
Сада за све оне који су критиковали све то што сам причала када сам била за викенд у посети Пчињском округу, да вам кажем неколико ствари. Наше просечне плате у 2012. години су биле 366 евра. Наша просечна плата крај 2020. године је достигла 511 евра. То је разлика од 145 евра. Дакле, 145 евра је већа просечна плата 2020. године у односу на то где је Србија била 2012. године. 
Тим „Геоксом“ се хвалио Борис Тадић и тадашња власт и ту је било све ок, то је 1.200 радних места, али су они тада тражили земљу у овом делу Европе која је имала  најниже плате и највише радника могла је да доведе. Нама је тада незапосленост била преко 25%, а плате су нам биле на нивоу Албаније, Северне Македоније.  
Ви данас имате Србију где је незапосленост, па и упркос корони, око 9,3%, где имате просечну плату 511 евра, где сваке године значајно скаче минималац, односно минимална цена рада и где знају да ће просечна плата да скаче и 2022. године и да ће 
27/2ТЂ/ВЗ

минималац да се повећа од 1. јануара 2022. године. Наравно, те радно-интензивне инвестиције иду у друге земље где за исти новац или исту инвестицију могу да купе много више радних сати нечијих. То Србија више није, и то је оно што смо се трудили да постигнемо, да Србија не буде земља јефтине радне снаге. 
Да вам кажем још једну ствар. Дакле, сви ти људи сада имају значајно радно искуство и значајне референце. Србија је данас земља која је кредибилна за инвеститоре, земља која је у претходних неколико година три пута била светски лидер у привлачењу страних директних инвестиција, где инвеститори сами долазе. Запослићемо ми те људе, нећемо их оставити на цедилу и неће остати без посла. Када завршимо то, ти људи ће имати веће плате, ти људи ће имати бољу перспективу. То Врање ће имати бољу перспективу. Тај буџет града Врања ће бити пунији. Дакле, то је једна нормална транзиција. 
Сад се сетите и вратите се на мој експозе 2017. године. Тада сам причала да су наш задатак и основни циљ да кренемо у трансформацију из економије која је базирана на радно-интензивним инвестицијама која је по дифолту економија јефтине радне снаге ка економији која је базирана на знању и иновацијама. То је наш циљ и ми полако идемо ка том циљу и ово је део те транзиције. 
На крају крајева, знате како, није ни то могло да се деси преко ноћи. Такође, када видим те дежурне критичаре који кажу – па, добро, ко је доводио те инвестиције. Знате, „Геокс“ је довео неко други, али нема везе. Ја да сам била на њиховом месту и ја бих тада довела „Геокс“ зато што када имате незапосленост преко 25% и немате никакав кредибилан статус код страних инвеститора, ви морате за њих да се борите и морате да доводите радно-интензивне инвестиције да би запослили своје људе. При томе, када нисте познати као земља која је добра за инвестирање, ви не можете да доведете истраживачко-развојни центар „Континентала“, ви не можете да доведете један МТУ, ви не можете да доведете ни кинески „Хајсенс“. Не можете, зато што вам не верују. При томе, да су погледали тада Србију 2012. године, рецимо, Дуинг бизнис листу Светске банке, која показује колико сте добра земља за инвестирање, могли су да виде да смо ми 92. на свету. Ми смо на последњој листи били 44. 
Дакле, градите кредибилитет, доводите све боље и боље инвеститоре, улажете у знање, способности, у вештине ваших људи и водите ту транзицију. То је све оно што смо радили у последњих пет година када смо видели да смо извукли земљу из банкрота, од сигурне економске пропасти. Дакле, и те инвестиције одлазе. 
То је оно што се тиче и „Геокса“ и инвестиција. Људе из Врања нећемо оставити на цедилу. 
Нисам желела да отказујем свој пут. Желела сам да будем тамо. Желела сам да будем у Пчињском округу и желела сам да будем у Врању и желела сам да причам и са локалном самоуправом, са руководиоцима, са челницима града Врања о томе шта тренутно радимо, иако радимо заједно, и шта ће се даље дешавати. 
Да вам кажем, на крају крајева, што се тиче диверзификације инвестиција, да, ви сте добро приметили да смо кренули да диверзификујемо инвестиције, али не да би имали мање европских или западних, а више кинеских или руских, него да би имали више и западних и кинеских, и то је оно што се дешава и то је оно због чега је Србија данас много, много јача, економски снажнија земља у којој просечне плате и минималац полако расту. 

28/1АЛ/МП16.30  – 16.40

Да ли се одлично живи у Србији? Опет да будем потпуно јасна – не, али се види јасна перспектива зато што је тренд раста плата, да вам кажем, од 2015. године када смо ми практично за само неких 18 месеци завршили нашу фискалну и макроекономску консолидацију - плата 2015. године 368 евра, 2016. године 374 евра, 2017. године 395 евра, 2018. године 420 евра, 2019. године 466 евра, 2020. године 511 евра. Верујем да ћемо ми успети да дођемо сада до карај 2021. године да пређемо просечну плату од 600 евра. 
Не, не живи се одлично, али се види јасан тренд. Види се много јача држава, види се много бољи квалитет живота наших грађана и наших радника у свим областима и у свим сверама.
На крају крајева то виде и радно интензивни инвеститори, односно инвеститори који инвестирају у радно-интензивне производне процесе и кажу – људи ми не можемо ово да издржимо. Србија више није земља јефтине радне снаге и није више земља за нас. Идемо тамо где је радна снага јефтинија, а то сада јесте, ако хоћете и у региону, и Северна Македонија и Албанија и Црна Гора и Босна и Херцеговина. Ускоро ће бити и Бугарска. Тако да то је оно што се дешава и понављам, ми смо знали да ће се то дешавати и спремали смо се на такве промене. 
Дакле, радимо даље и  најважнија моја порука – нећемо раднике „Геокса“ оставити на цедилу. Бићемо тамо и наћи ћемо им боља радна места. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Посланик Глишић има реч.
ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Кажу наши сатиричари – статистика наша дика, што пожели, што наслика. 
Али, наравно нећу да будем циничан, верујем и на реч што сте рекли везано за економске параметре, верујем у све то, верујем и да ћете решити проблем радника у Врању, али остаје проблем суштине мог питања. Разумем да су Немци најозбиљнији инвеститори. Немци су увек били познати по томе да су дисциплиновани и поштују правила и када нас окупирају и када доносе инвестиције. Значи, то је наше историјско искуство са њима, без обзира како вама то изгледа смешно, није смешно, није смешно било никада, тако да са Немцима ми имамо хиљаду разлога да будемо опрезни. Исто тако морамо да будемо свесни да они овде не раде као хуманитарни радници. Ако инвестирају ваљда имају неки интерес, ако немају интерес они ће отићи. Према томе, сигурно се та њихова заинтересованост за инвестирање овде претвара у профит који износе и који зарађују. И то је све у реду. 
Међутим, остаје питање – да ли би они као земља која највише спонзорише независност Косова од Србије, као земља која је стварала УЧК-а, као земља која у континуитету се понаша непријатељски према нама, да ли је тачно то што ви очекујете да они своју економску укљученост у наш живот, тај уплив који имају никада неће користити као облик политичке уцене? 
Значи, ако је то тако, а можемо на основу искуства са Немцима знати да је то тако, онда ми стварно имамо проблем, без обзира колико је нама у реду то што они инвестирају и развијају и све остало.Једног дана ће, као што је Аустроугарска урадила. Она је била немачка царевина, између осталог рећи је – па знате шта Србијо, баш да се толико борите око опстанка Косова и Метохије у саставу Србије мало је нереално, баш да се толико борите да сачувате Републику Српску од њеног утапања у БиХ Федерацију па и то је мало нереално и све је то нереално зато што ако будете наставили тако да се понашате можда би могли да се сетимо да наше инвестиције можемо да искористимо као врсту политичког притиска и уцене.


28/2АЛ/МП

Значи, ја разумем да је вама као премијеру тј. председнику Владе Србије највећи интерес да у овом тренутку тактички повећате стандард живота грађана, да нађете све начине да се економски развијамо. Међутим, живот није само економија, држава није само економија, држава није само привреда. Држава је и безбедност, поготово у временима која долазе. Држава као Србија која је окружена врло непријатељским земљама, што се задњих дана врло показује, је такође земља која мора да води рачуна о безбедности и због тога је питање политичке цене толиких немачких уплива у нашу привреду, јер искрено да вам кажем ви им можда верујете, ја им не верујем.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Премијерка Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Заиста сам у прошлом сазиву ове Скупштине слушала различите теорије завере и невероватне тврдње. Ово спада у ту категорију. Да ли привреда или инвеститори имају интерес? Па наравно да имају интерес да улажу негде. Како мислите да немају интерес а неће да улажу овде? Такви су сви привредници. Такви су немачки, италијански, амерички, руски, француски и немачки и кинески и сви. Не, него ћете да инвестирате негде без интереса. Само је питање да ли ваша земља има ту интерес. Одговорна Влада каже – добро, то је ваш интерес, ово је мој интерес. Када нам се интереси поклапају, а то је да су моји људи упослени, да имају добре плате, да имају стабилне послове, да могу себи да приуште бољи квалитет живота, да ви плаћате све порезе како би из буџета могли да се граде путеви, пруге, болнице, домови здравља, школе, вртићи итд. онда имамо заједнички интерес и онда се развијају и те инвестиције у вашој земљи и ваша земља.
Не причамо о њиховом интересу. Подразумева се да када дођу имају интерес да дођу. Морам да размишљам о нашем интересу и ми га ту имамо. 
Само да вас питам – ако ви мислите да та привреда баш толико је повезана са том политиком, посебно у земљама каква је Немачка, што онда нису долазили од 2000. до 2012. године? Могли су тада да дођу са инвестицијама, да запосле све наше људе, да овде развију своје погоне, фабрике и да утичу на то ко ће ову земљу водити и у ком смеру и како ће се она односити према Косову или се неће односити према Косову. Никакве везе нема са политиком. 
Знате зашто нису долазили? Зато што смо били при дну листе Светске банке по условима пословања у Србији, зато што се знало да немамо никакву јавну управу, да је неефикасна, да је корумпирана, да нетранспарентна, да не улажемо у образовање, да нема перспективе, самим тим, да они немају ту свог интереса. 
Нисмо могли до 2017. године када смо тек успели да подигнемо и да изградимо тај кредибилитет као добре инвестиционе дестинације да доведемо три милијарде евра страних директних инвестиција никада. Кажем три милијарде зато што се тада стално процењивало да је три милијарде евра, добро се сећам, било потребно за одржив раст и развој српске привреде и наше земље.
Одскочили смо 2006. године када смо имали 3,3, али зашто не рачунам ту годину? Па зато што смо 2006. године имали смо 1,5 милијарди евра од продаје „Мобтела“ „Теленору“. Класична продаја. Није дошао инвеститор па је онда овде нешто даље развијао у Србији или запослио неке додатне људе. 
Године 2011. 3,3 такође, али тада је „Делта“ продата „Делезеу“ за практично милијарду евра. Тако да вам је и то погурало просек те године. 


29/1МЈ/МЈ16.40 – 16.50

Дакле, нема никаквог смисла то што причате, кад погледате инвестиције и политику имало би много више смисла да су долазили тада после 2000. године, него што долазе данас. Не, они траже ефикасну управу, добре услове пословања, предвидивост, кредибилитет, обучену радну снагу, људе који знају шта раде, улагање у образовање, где смо се ми у потпуности издвојили од 2016. године и повезивањем школа на интернет и у 2017. години увођењем програмирања и кодирања као обавезног предмета у основне школе и улагањем у истраживање и развој, па смо сада први пут на УНЕСКО-вој листи земаља која улажу у истраживање и развој међу првих 15 земаља на свету и наравно изузетно важно, једну од најважнијих ствари улагање у дуално образовање, које је од ове академске године ширимо и на факултете. 
Дакле, то политички можемо да причамо ако ви мислите да то вама доноси неке политичке поене, у реду, наравно то је све дозвољено у политици, али ја мислим право да вам кажем што ви причате јесте празна прича и да ви знате да је празна прича, али добро звучи. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Глишић.
ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Ако концентришемо, само је оно што се дешава у задњих десетак година то може да изгледа као да је неки лудак пао у Скупштину да прича о томе да постоје неки Немци који овде нису у два рата направили страшне ствари, који нису учествовали у бомбардовањима Србије 1999. године, који нису формирали ОВК, који нису спонзор њихове под знацима навода косовске независности, значи само кад не би било таквих Немаца и кад не би било таквог историјског искуства онда би све ово што ја причам било теорија завере.
С друге стране, тачно је да они долазе тамо где је сређено друштво јер једноставно економија хоће да извуче профит, али је исто тако тачно да немачка привреда има огромне штете санкција које немачка држава је увела Руској Федерацији, али ипак када је државна елита одлучила да то уради под наговором Брисела и Вашингтона немачка привреда је морала да трпи те санкције и морала да трпи те штете које има и да слуша своју државу. Ја упорно понављам, а шта ако немачка држава буде свим тим дивним инвеститорима рекла да треба да искористе своје инвестиције као вид притиска на нашу власт оног тренутка када се наше понашање не буде свидело онима у Бриселу и Вашингтону и Берлину.
Значи, просто је невероватно да не видите ту могућност и то у свету у коме се санкције непрекидно дешавају, у коме су санкције непрекидно политичка одлука која наноси штету привредама разних држава и онда то називати теоријом завере и у најмању руку неозбиљно. 
Што се тиче разлога зашто они више морају да инвестирају данас и да буду предусетљивији него рецимо од 2000. до 2012. године, па можда из једног разлога што данас постоји и кинески инвеститори који пре 10 година нису постојали на овом простору, постоји оно што они зову руски малигни утицај, што је бесмислено, јер једини малигни утицај који имамо у Србији од осиромашеног уранијума који су они бацили 1999. године. 
Значи, пошто сад имамо и Русију и Кину, они морају да буду предусетљивији од 2000. до 2012. године могли су Србију да пусте да нестане и да остваре све своје интересе преко амбасадора и политичке класе. Данас већ то није тако.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Идемо даље.
Народни посланик Самир Тандир.

29/2МЈ/МЈ

САМИР ТАНДИР: Поштовани председниче Народне скупштине Републике Србије, поштовани потпредседници, колегинице и колеге народни посланици, председнице Владе, поштовани министри, пре него што поставим питање желим да се захвалим председници Владе и министрици Ирени Вујовић што су 6. јула посетили општину Пријепоље, што је отворен реконструисани Шарамповски мост у Пријепољу. За реконструкцију тог моста Влада Републике Србије је издвојила 216 милиона динара што смо имали имплементацију затварања несанитарне депоније Стањевине и хвала вам на томе и надам се да ћемо у наредном периоду наставити са инвестицијама на простору санџачких општина. 
Моје питање је упућено председници Владе и министру полиције. Да ли сте задовољни резултатима борбе против организованог криминала и корупције? Да ли сада можемо рећи да прелазимо у другу фазу те борбе где се са полиције тежиште пребацује на тужилаштво и на судове и да ли у овој фази борбе можемо да кажемо да имамо својеврстан контра удар мафије? Да појасним. 
Две ствари ме данас брину. Једна на државној разини, а друга на локалној.  Једина смо европска земља у којој је у 21. веку убијен председник Владе и тада смо пре тог несрећног случаја, те трагедије, имали ситуацију да убице гостују у медија и издају саопштења. Имали смо сатанизацију тадашњег председника Владе, да је шеф дуванске мафије.
Оно што ме брине јесте, ако породице највећих државних органа, без обзира ко је председник премијер, министри су изложени нападима, нису сигурни какву поруку шаљемо грађанима који нас сада гледају. Друга ствар која ме брине има локалну разину –када ћемо имати интензивнију борбу против криминала и корупције, посебно мислим на Нови Пазар. Спрега локалних политичких моћника, криминалаца и страних обавештајних служби је очигледна и не сме се толерисати. Сцене насиља које с времена на време имамо прилике да видимо, нису сцене грађана који су сада из неког разлога подивљали веће цене обрачуна криминалаца који имају локалну заштиту, али Бога ми и заштиту појединих страних служби.
Друго питање упућујем министру здравља, али и председници Владе – каква је ситуација у вези пандемије? можемо ли очекивати неке мере? Питање за министра здравља јесте –каква је ситуација у вези здравственог центра Пријепоље и када ћемо имати имплементацију органа здравственог центра?
ПРЕДСЕДНИК: Добро. Хтео сам да вас прекинем због три минута.
Министар Вулин има реч.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Поштовани председниче Владе Републике Србије, поштовани председавајући, поштоване колеге министри, даме и господо народни посланици, другарице и другови, ја се захваљујем на овом питању. 
Чињеница да је полиција урадила оно што је до ње, када је у питању борба против организованог криминала. Једна од најорганизованијих, а сигурно најсуровија организована криминална група, не само на овим просторима, слободно могу да кажем и у Европи, лишена је слободе. Више од 30 припадника ове групе је ухапшено и у складу са резултатима истраге, још неких припадника ове организоване криминалне групе биће такође ухапшено. Како се истрага одвија, тако добијате нове доказе, нове информације, поступате по њима, наравно са тим је упознато надлежно тужилаштво. Они нам издају одговарајуће налоге и ти људи завршавају иза решетака. Никада нећемо престати са борбом против организованог криминала, ње ће увек бити, али је суштина државне организације да свака следећа организована криминална група буде слабије организована, буде малобројнија и буде мање опасна. Не стигне у времену да траје тако дуго да би постала овако опасна и овако сурова.
29/3МЈ/МЈ

Дакле, то је наш посао. очекујем у законском року да ће Тужилашство за организовани криминал изаћи са оптужницом против ове банке, да ће на један сигуран сам изузетан начин доказати све оно о чему смо слушали и у јавности и да ће на најбољи могући начин дати поруку како се обрачунава и шта је логичан крај сваког оног ко се бави криминалом, а посебно људи који су се дрзнули да узму људске животе.
Међутим, чињеница је да постоји талас организованог припремљеног напора да се злочини ове банде релативизују и да се они искористе као средство политичке борбе и као средство политичке уцене.
Поменули сте време када је трагично настрадао и убијен председник Владе Зоран Ђинђић, у то време, Александар Вучић, ја, многи овде у овом парламенту смо били у опозицији и нисмо тада читали изјаве окривљених у коме кажу, подсетићу на изјаву Милорада Улемека, где каже да је са Зораном Ђинђићем шверцовао око 600 кг хероина преко Дрине. Нико од нас из опозиције тада није узео говорницу, организовао конференцију за штампу, нашао три аналитичара и два адвоката и рекао да се саслуша породица Зорана Ђинђића, да се одмах обори Влада, да се одмах сви чланови Владе похапсе или смене, јер ево, човек је рекао да је са Зораном Ђинђићем шверцовао стотине килограма хероина. На памет нам није пало да тако нешто урадимо, јер смо знали прво да то није истина, а друго, знали смо да окривљени има право да лаже да би себе заштитио и да се такве ствари не користе, јер то руши државу. Били смо у опозицији и најлакше би нам било да тада стекнемо политички поен  на томе. На памет нам није пало да нико од нас тако нешто уради, јер смо знали да се то не ради.
Са друге стране, овде видите да имате Беливука и Миљковића, остали су се договорили да се бране ћутањем, чија се свака реч преноси као сува истина. Сада се већ суди на основу тога.


 

30/1БМ/ИЋ16.50 – 17.00

У почетку је било да је то нешто што треба проверити, сада је то готова пресуда, сада је све што они кажу апсолутно тачно, Тужилаштво, суд немају шта да се брину око тога, немају шта да се баве тиме, то је све сушта истина. И све се ради по потпуно унапред познатом рецепту. Најпре се са криминалцима договори шта ће да говоре, обратите пажњу, говоре само два човека – Беливук, Миљковић, остали припадници организованих криминалних група бране се ћутањем, ћуте и чекају шта ће бити и шта ће им рећи адвокати. Када добију информацију шта треба да кажу, кога треба да нападну, онда они пренесу то што су рекли, неко са више, неко са мање умешности, пренесу то што су рекли и то што је речено неким чудом доспе у тачно одређене медије.
Ту мислим на КРИК, мислим на „Њуз Адриу“, ево сад се ангажовао и „НИН“ око тога, да не заостане, мислим, како да они немају те информације, и када то добију почињу да их преносе са све мање навођења - можда, наводно, ако је тачно, већ то се преноси као нешто што је апсолутна истина. Када то изађе у јавност, увек тачно одређени унапред познати аналитичари и политичари преузимају ту информацију, коментаришу је и сада се њихов коментар и њихов закључак преноси без позивања на избор, него се преноси као вест, као њихова изјава. Затим се њихове изјаве поново преносе да би још једном изашле у медијима у региону које потпуно занемарују извор. Нема објашњења ко је рекао, шта је рекао, него само се полази од тога - организовани криминал, Влада води организовани криминал, Александар Вучић, Александар Вулин, два човека која воде организовани криминал у Србији и онда се те информације, читали сте, јутарњи, још неки јутарњи лист у Хрватској, још неки портали у Босни и Херцеговини, и то се онда још једном врати у наше медије као вест која је дошла из иностранства, и поново.
Тако исказ Марка Миљковића се преноси у три различита медија, у три различита дана. Никако одједном, јер он је дат одједном, знате, него да би сваки дан имали нову информацију коју поново коментаришете и поново прођете кроз све ово. Дакле, потпуно организовано и припремљено и ви сад чујете, имали сте оног, не знам, неки адвокат, не знам ни како се зове, који изађе и каже – одбрана Марка Миљковића је много тачнија, кохерентнија, веродостојнија него ови који се бране. Интересантно да забораве да напишу да је тај адвокат члан руководства странке Вука Јеремића. Али, то није важно, он је адвокат, он је експерт, знате, то што је у странци Вука Јеремића нема никакве везе са његовим ставом. 
Имате оног академика или како год да се зове Тиодоровић, Теодоровић, који изађе и каже – бојкот свега, па онда почне да набраја, све што има везе са државом треба бојкотовати, на крају ће бојкотовати децу у школи, па праведничка деца неће хтети да се друже са  другом децом, јер забога, ови су деца од неког другог. Онда изађе и каже – више верујем Беливуку и Миљковићу, него Вучићу и Вулину. Тачно је, у праву си, ти и треба више да верујеш Беливуку и Миљковићу. Тако је. Сличан се сличном радује. Наравно да треба да им верујеш. Нама не треба да верујеш. Веруј ти њима двојици и држи се ти њиховог веровања.
Онда дођете до тога, знајући све ово и наше надлежне службе су нас и те како припремиле и упозориле да ће се овај сценарио одвијати. Нису они тако непрепознатљиви, остављају они довољно трагова да можемо то да испратимо и када знајући то, када знамо да ће се кренути у акцију релативизације злочина и када ће се кренути у акцију да злочин, заправо је на страни оних који су ухапсили, који су разбили мафију и када се пусте одговарајуће информације, ја сам конкретно показао неколико фотографија на телевизији да би Србија видела са каквим зликовцима имамо посла, онда више није питање да ли су они убијали, мучили, диловали дрогу, уцењивали, рекетирали, него ко је пустио информацију о томе да су они убијали и рекетирали. Откуд држави право да каже да је неко убијао и рекетирао.
30/2БМ/ИЋ

У истом новинском тексту ја прочитам где се каже, у пасусу где се говори о Беливуку и Миљковићу, неко из „Времена“ нисам сигуран ко је, каже – свако је невин док се не докаже супротно, а онда при крају тог текста где се помиње име Александра Вучића каже – он би морао да одговара за оно што је радио. Чекајте, јел има та презумпција невиности за све или само за крволоке и убице, или само они који су учествовали у овој банди, убијали, мучили људе, за њих важи презумпција невиности? Они су невини док се не докаже супротно, а сви ми који смо их похапсили, који смо разбили ту банду ми смо криви. Ако је кривица што смо их разбили и похапсили, онда прихватам ту кривицу. Прихватам да будем нападан од мафије, ја сам то заслужио. Као што су заштиту од мафије заслужили неки други, свако својим чињењем или нечињењем, сваком по заслузи. 
У овом тренутку у Србији, поготово у медијској структури, подржано је од политичких структура, покушава се извршити релативизација злочина ове банде и покушавају се претворити у политички фактор, у фактор којим треба утицати на будуће изборе, утицати на бираче. Нико више не говори шта су радили, него се говори о томе да ли сам ја власник куће у Ритопеку и Марко Миљковић врло елоквентно, мудро, онако како га је Бог дао, каже – ја сам изабрао ту кућу, а онда сам рекао – немој да улазиш у ту гаражу, само ћу ја улазити у ту гаражу, а у тој гаражи је кланица где је он и његови другови убијали своје жртве. Значи, није он, ја сам. То се пренесе као потпуно релевантна информација, као потпуно исправан став. 
Извините, даме и господо народни посланици, у овој Скупштини колико пута у жару борбе се каже нешто, па се тражи објашњење за то што је речено, тражи се аргумент. Овде нема аргумента, довољно је рећи тако нешто и то постаје вест. Сад ви морате да се браните од те вести.
Одмах да вам кажем, бићу најсрећнији уколико будем могао на свако од тих питања да одговорим пред камерама на полиграфу, али да цела Србија то види, да ме питају – да ли сам икада у животу видео Марка Миљковића или Беливука? Да ли сам икада комуницирао са њима на било који начин? Да ли сам икада у животу било шта затражио од њих? Да ли сам икада био, чуо, видео кућу у којој су они убијали и клали? Да ли било какве вербалне, не ербалне комуникације било са тим зликовцима и убицама? Волео бих да видим и њих на том полиграфу.
Али, ништа то није важно, важно је што ми губимо време које треба да потрошимо и у разбијању ове банде и објашњавању да се ово не сме поновити, на то да ми морамо да објашњавамо да то што убице и крволоци говоре није истина. Покушали су и покушавају већ годинама да од Александра Вучића и његове породице направе криминалце, сваког члана породице, па до оног да ће малог Вукана, да ни он не сме да побегне, да ће га хапсити на аеродрому, дете од непуне четири године, и то ће хапсити на аеродрому. 
То се ради плански и то се ради намерно. Када неког човека потпуно дехуманизујете, када он више није човек, када је он само некаква морална наказа, ви тражите неког ко ће са таквим човеком, том наказом, раскрстити, ко ће бити херој нације. Ви стварате утисак да велика већина Срба је заправо спремна да ликвидира тог човека и да је добро само ко ће бити први. Недавно, пре пар дана, читам у новинама где се изађе и каже се, како беше, устанак или опстанак. Па, прочитате где се каже – не буду ли изборни услови одговарајући, ми идемо на улице, борићемо се до насилног пада овог режима, јер како каже, мислим да председник онога што је остало од ДС, који је навикао да улази у Скупштину палећи је, каже – ако нема слободних избора, народ има право да се побуни, а он одлучује шта су слободни избори и шта ће бити. 


30/3БМ/ИЋ

Онда, дођете до тога да адвокати узимају на себе да су судије и тужиоци и они одлучују ко је крив и то не питајући ни струку, ни правду, не знајући ништа о предмету, него само долазе и кажу овај или онај је крив. Када тако нешто урадите и када тако нешто радите, ви имате јасну намеру и жељу да се зло деси, ви га прижељкујете и ви га тражите, ви позивате да се зло деси. 

31/1МЗ/ЦГ17.00 – 17.10

Зато већ годинама од Александра Вучића и његове породице правите криминалце и мафијаше. И након свих ових година ниједног јединог доказа, ни једне једине кредибилне реченице која би водила у том правцу. Као што слушамо, ево девет година, знамо се, ту смо, девет година слушамо да је Александар Вучић признао Косово јуче, ево девет година није признато Косово, и девет година се боримо за Косово и Метохију, и ево девет година слушам како је Република Српска продата јуче, и ево девет година Република Српска и Република Србија све тешње, све јаче и све сложније. 
Тако је и са криминалом. Девет година слушам да је Данило Вучић криминалац, да је Андреј Вучић криминалац, да мали Вукан треба да одговара, да је Александар Вучић, наравно, криминалац, његов отац, мајка, све, сваки члан његове породице, сваки члан његове породице је посебно обрађен као неко ко нема људско лице. Наравно да је то намерно и наравно да то није случајно, и наравно да је то урађено са намером и да повреди тог човека, да утиче на његово расуђивање, да утиче на његово одлучивање, да утиче на његову вољу и способност да ради то што ради, али исто тако да се у Србији створи атмосфера у којој је све то дозвољено и све нормално.
Оваква дехуманизација није виђена ни у једној европској земљи. Пробајте да ми нађете неку земљу у нашем окружењу, идите даље, где год, где ћете да ми покажете да се ово дешава првом човеку те земље и његовој породици. Пробајте да ми нађете неку земљу у којој ће бити потпуно релевантно и нормално да један од осумњичених, ускоро и окривљених, за најтежа кривична дела, најмонструознија кривична дела, да његова реч има исту тежину као реч председника државе, председника Владе, министра унутрашњих послова, и да се то у потпуности изједначава. Пробајте то негде да нађете.
Да ли можете да замислите Ел Чапа како објашњава да он нема ништа са дрогом, али да је председник Владе са њим диловао кокаин? Не можете да замислите. Да ли можете да замислите вође мексичких нарко-картела који су испоручени САД у којима они кажу – да, да, ми смо то са Обамом урадили, а и Трамп је нешто пребацивао? И то је потпуно релевантно. Само у Србији имате довољно медија и довољно политичара, имате, мислим онај Алексић, до јуче је био ваш колега, који каже – режимска пропаганда против Беливука и Миљковића, пропаганда. Да ли је потребно рећи било шта, осим показати оно што су ти злотвори урадили? Да ли је потребна пропаганда за тако нешто? Још се буне због тога што држава има храбрости то да покаже и што има храбрости да стане иза онога што је радила и да не дозволи да се икада ово више деси.
Искрено сам поносан што сам уз Александра Вучића и што покушавају да нас повреде и увреде на исти начин и на истој страни. Човек у животу сам бира своје пријатеље, а што га непријатељи изаберу, изаберу га непогрешиво, и тачно знају зашто су га изабрали. Као што о вама, о мени говоре ваши пријатељи, е тако говоре и ваши непријатељи. Непогрешиво говоре и ваши непријатељи.
Што се тиче вашег другог питања, Нови Пазар је простор чијом безбедношћу ја, као министар унутрашњих послова, нисам задовољан. Интензивно радимо и са полицијском управом и именовали смо више људи на локалу, покушавамо да попунимо све, да попунимо сва она места која нису била попуњена. Знате да смо 58 дана држали жандармерију, што није никакво решење, то је средство које је решило у том тренутку нешто, али није решило системски заиста ништа.
Што се тиче конкретне ситуације у Новом Пазару, остајем вам дужан за одговор и остајем вам дужан и да се видимо и у Новом Пазару и да разговарамо, али и са свим политичким факторима, као и са безбедносним факторима. Верујем да је Новом Пазару потребна помоћ. Знамо колико је изложен, од близине границе, до различитих политичких утицаја који се тамо евидентно остварују. Имате једну потпуно објективну ствар. Након затварања западне Европе за корону многи припадници криминалних група 
31/2МЗ/ЦГ

су били протерани из тих земаља или нису могли да се врате, вратили су се у Нови Пазар. Дошло је одмах до препознавања међусобно. Наравно да је дошло до сукоба. Сви заједно морамо да покажемо да као држава јесмо у стању да нађемо системски одговор, ако су у питању кадровске промене – и кадровске промене, уопште не бежим од тога. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик Самир Тандир. 
Изволите.
САМИР ТАНДИР: Хвала.
Очекујем одговоре од министра здравља, значи, поставио сам јасно питање што се тиче нових мера и када је у питању формирање здравственог центра Пријепоље докле се стигло са органима. 
Следећи сет питања. Прво, хвала министру полиције на одговору. Слика коју ми, нажалост, често имамо прилику да видимо није слика Новог Пазара, то су неодговорни појединци, али оно што посебно треба да испитамо јесте на десетина, а можда и стотине људи који су на платном списку неких других држава. Мене то јако занима зашто те људе плаћају. У разговорима отворићемо и ту тему.
Оно што је моје питање јесте, данас у Скопљу одржан је састанак лидера земаља иницијативе „мини Шенген“. Мислим да већина јавности то доживљава као један формални састанак, то је јако важна иницијатива и очекујем, питање за председницу Владе – које су пројекције утицаја на наш извоз, БДП и отварање нових радних места, када је у питању иницијатива „мини Шенгена“? Ми као најјача бошњачка странка то подржавамо и ја позивам друге земље, а посебно Босну и Херцеговину, да се придружи овој иницијативи.
Питање за министра просвете Ружића – да ли је Министарство просвете упознато са проблемима који ових дана кулминирају на Државном универзитету у Новом Пазару? Професори Шкријељ, Мулић и професорица Вуканић су отпуштени само зато што су обавестили Министарство да бивши ректор не испуњава услове да се кандидује на ту позицију. Људи су брутално кажњени отпуштањем са радног места само зато што су себи дали за право да мисле. 
Занима ме да ли сте упознати шта се дешава са студентским домом у Новом Пазару. Значи, то је нешто што апсолутно не можемо да толеришемо и ја очекујем ваш одговор. Јако поштујем ваш рад, али ово је ситуација која заиста прети да кулминира. Људи више година раде свој посао јако одговорно и сада неко себи даје за право да их искључи. Питање студентског дома је јако важно питање и очекујем конкретан одговор, као и од министра здравља који је остао дужан за одговор у протеклом блоку питања. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијерка Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Извињавам се, ја сам требала да одговорим на део овог првог питања, па ћу сада.
Само да кажем две речи или две реченице о случају Беливук и свему ономе што се дешавало у последњих недељу дана или нешто више од тога и да кажем да смо поново видели вид политичке борбе какав мислим да никада, никада у историји Србије није виђен. Мислим да је део опозиције дотакао ново дно. 
Када се ради о убицама и криминалцима какви су Миљковић и Беливук, а сви смо могли да се уверимо у то шта су и како ти људи радили, онда је једино нормално да без обзира на политичко мишљење или политичку припадност, без обзира на то кога политички волите или не волите, да кажете – хајде да се зарад ове земље и свих њених грађана ујединимо и подржимо борбу против таквих убица и криминалаца, подржаћемо 
31/3МЗ/ЦГ

вас и то ћемо урадити заједно, јер то нема никакве везе са политиком. Нормалан човек, иоле пристојан, мислим да никада себи не би дозволио да каже или помисли – јао, види, можда ово могу да искористим у сврху политичке борбе, да себи подигнем рејтинг, а неког другог срушим са власти. 

32/1ЈИ/ЛЖ17.10 – 17.20

Нажалост, то се у Србији дешава данас, и то је оно што видимо, да не причам о том сведочењу зато што психопате и убице али и генерално најобичнији криминалци могу да говоре шта год желе у своју одбрану, и најчешће то чине, најчешће изврћу чињенице, информације најогавније, најбруталније лажу, што им наравно није страно. Коме може бити страно да лаже ако може да исецка људе у комадиће и прави ћевапе од њих. Дакле, лаж им је заиста, чини ми се, не дође нарочито тешко. 
Дакле, не ради се о томе шта они говоре, него се ради о томе ко и како користи њихов исказ, њихове речи, њихове лажи. Да ли ви можете да кажете да таквим психопатама и убицама верујете више него било коме другом на овом свету, ко никога није убио, да почнемо од тога? Какав сте човек ако можете да кажете више верујем Беливуку и Миљковићу, пошто сте видели шта су све радили, него да не помињем легитимно изабраног председника ваше земље? Какав сте то човек? Какву политику ви пропагирате и какву би земљу волели да видите? Било какву, чак и земљу у којој су Беливук и Миљковић на слободи, док год Александар Вучић није председник. То је њихова политика. 
Да ли је то њихова политика? Да ли је то ново дно које смо дотакли у политичкој борби у Републици Србији? Значи, уместо да кажете као озбиљни људи -  уједињени смо против убица и криминалаца. Не, њихова политика је - уједињени смо са убицама и криминалцима, против Александра Вучића и Владе Републике Србије. 
Само да чујемо то јасно и гласно. Јер, то је тако. Све што смо видели у последњих десетак дана говори то и не говори ништа друго. Опет кажем, потпуно ми је ирелевантно шта је он говорио. Ирелевантно ми је шта говоре такви људи. Заиста, људски ми је ирелевантно. То је све даље ствар институција у које ја верујем. 
Али, како је то неко искористио, у ком циљу, ми је скандалозно, и више од тога. Изузетно тужно. Да сте ви толико политички немоћни и безидејни, колико је део наше политичке опозиције да су вам не само релевантне речи Миљковића и Беливука, него се на њих позивате и такве људе цитирате. Па, докле сте људи дошли? Зар не мислите да вам није више место у политици? Зар вам само ово не говори да вам више није место у политици. Ако немате шта да кажете против Александра Вучића и Владе Србије, него се позивате на Беливука, ја мислим да сте ви са политиком завршили. Мислим да су завршили већ пре неког времена, али ово је заиста тачка на ту причу. 
Лично, желим да дам заиста сву подршку и храброст и Александру Вучићу и Александру Вулину, који је брутално нападнут, само зато што ради свој посао одговорно, и како треба и уз Александра Вучића је први ставио своју главу у торбу и своју породицу на линију. 
Јер, када се обрачунавате са таквим људима, када водите борбу против таквих људи и тако отворено, ви заиста сваки дан када устанете можете да се питате да ли ћете доживети ноћ, или нећете. И, то је истина, посебно зато што нису сви они данас у затвору, него има и велики број њих који су на слободи, које још увек јуримо уз подршку и помоћ страних партнера и који су опаснији него икада, али, када још добију одавде ту политичку и медијску подршку коју добијају, их, колико су онда тек јачи и колико их то тек додатно оснажи. Само толико сам желела да кажем о том случају да би људима некако још једном било потпуно јасно у ствари о чему се овде ради и шта се овде догађа.
Што се тиче заиста невероватно позитивне иницијативе коју је председник Александар Вучић покренуо пре неког времена Мини Шенген иницијативе која се од данас, практично званично зове „Опен Балкан“ или отворени Балкан, то је једна од најлепших ствари које су нам се и политички и економски десиле у последњих не знам колико деценија, па мислим од сукоба на овим просторима деведесетих година и једна од ствари која у овом тренутку јесте за нашу економију и квалитет живота можда и 
32/2ЈИ/ЛЖ 

најважнија иницијатива, да кренемо само од тога, да не набрајам заиста конкретне бенефите које ћемо доћи, али да кренем само од тога какав се сигнал шаље сарадње, разумевања, бољих односа, другачије будућности на овим просторима, наравно у овом тренутку између Србије, Северне Македоније и Албаније, ја се надам ускоро и још неких других партнера са Западног Балкана.
Не могу да разумем политику где се неки још размишљају да ли да се прикључе или не, посебно не могу да разумем политику оних којих критикују иницијативу Отворени Балкан, заиста ви дајете потпуно другачији сигнал, пре свега младим људима на овим просторима. 
Данас су потписани споразуми за три важне ствари. Једна је лакша трговина, лакши транспорт робе, друга је практично, слободно кретање и отварање тржишта за радну снагу, дакле слободно кретање људи који траже посао или желе да се пријаве за посао у ове три земље и трећа је сарадња у случају природних катастрофа.
Тако да смо генерално много јачи, ако желите и у природним катастрофама, које, нажалост данас видимо скоро сваког месеца нека природна катастрофа, па и у земљама Европе, у земљама широм света, биће их нажалост и овде, али од данас смо много јачи и заједно смо.
Мислим по неким нашим прогнозама да ово сада зависи у ком степену имплементације ове иницијативе, али у пуној сарадњи предвиђеној иницијативом „Отворени Балкан“, дакле потпуна слобода кретања роба, капитала људи, услуга, то нашем БДП-у може да допринесе са додатних 3%, што је заиста невероватно и што говори о свему ономе што би ми могли још додатно да урадимо када би се цео Балкан придружио. 
Али, о том потом, ово је више него одличан почетак и знам какав ентузијазам и председника Александра Вучића, али и премијера Зајева и премијера Раме. Искрено сам пратила детаљно са великим нестрпљењем све оно што се дешавало јуче и данас у Скопљу и све додатне разговоре око ствари које ће се радити у будућности.
Коначно, што се тиче епидемиолошке ситуације, дакле, она се свакако компликује и погоршава из дана у дан, тај раст не може да се пореди са оним што смо видели у претходним таласима захваљујући поново томе што ми сада већ имамо, рекла бих 50% пунолетног становништва које је вакцинисано. Било би много боље да смо ми ближи 60% или 70% и зато још једном молим људе да се вакцинишу, посебно младе људе и заштите старију популацију којима је већ прошло неко време од ревакцине и да заштите наш здравствени систем од додатног удара, дакле од људи који ће бити хоспитализовани. 
33/1ГД/МЋ17.20 – 17.30

Због ковида у овом тренутку наш здравствени систем у том смислу не трпи опет захваљујући томе што смо ми изградили ковид болницу у Београду, ковид болницу у Крушевцу. Ускоро ћемо завршити ковид болницу у Новом Саду, тако да се сви нови случајеви примају искључиво само у ковид болнице, што нам омогућава да читав остатак здравственог система ради несметано и пружа помоћ и подршку свом осталом становништву. 
Коначно ћу вам само прочитати данашње бројеве вакцинисаних. Дакле, ми у овом тренутку имамо 2.687.143 пунолетних становника Републике Србије који су се вакцинисали, што је 49,8% тако да смо практично на 50% вакцинисаних. 
Чак 53 локалне самоуправе има преко 50% вакцинисаних. Ту су се у последње време, дакле, у последњих недељу дана, мислим да је и Дарија причала о томе јуче, прикључили Оџаци, Голубац, Гаџин Хан, Панчево, Свилајнац, а од данас и Сокобања. 
Имамо десет локалних самоуправа које су близу 50%, али нажалост имамо још осам локалних самоуправа које су испод 30% вакцинисаних и Тутин који још увек није ни на 15% вакцинисаних, па вас ја молим некако да заједно видимо шта да урадимо додатно за Тутин и Нови Пазар да заштитимо те људе, да разговарамо са њима, да им објаснимо колико је вакцина сигурна, безбедна и све оне дилеме које они имају да не стоје. Пријепоље је на изнад 50% вакцинисаних, тако да вам честитам на томе, али хајмо даље. 
Што се тиче вакцинације младих, то је до 30 година старости, ми смо у овом тренутку на 18,4% на нивоу Србије, али имамо 21 локалну самоуправу који су испод 10%. 
Пријепоље је на 14,11%, тако да је испод републичког просека. Хајде да ту заједно радимо са младима у Пријепољу да се вакцинишу да би направили онај успех који сте генерално направили у вакцинацији пунолетног становништва. 
Све честитке за градску општину у Београду Стари Град која је права општина која је достигла 50% вакцинисаног становништва до 30 година старости. 
Ми  ћемо наставити да радимо на томе  и то је један од мојих основних задатака, да путујем по Србији, разговарам са људима. Разговарала сам како да додатно, и са неким фестивалима, појачамо кампању за вакцинацију младих. Од тога нам све зависи, тако да морамо да наставимо сви заједно да причамо, апелујемо и да молимо људе и да им објашњавамо зашто је ово важно и колико је вакцина безбедна. 
Хвала вам и извините на дужем одговору. 
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министар Бранко Ружић. 
Изволите. 
БРАНКО РУЖИЋ: Захваљујем, председниче.
Поштовани посланиче, што се тиче ова два питања која сте споменули, инспекција ће свакако извршити надзор у погледу ових тврдњи везано за отпуштање три професора. Иначе су они покренули радно-правне спорове, али то нас не аболира од потребе да извршимо инспекцијски надзор. 
Иначе, да ли је то био мотив или не, ја заиста не знам, али знате и сами да сте управо у овом Дому усвојили то мишљење, да наставник у звање редовног професора који је испунио услове за пензију може да обавља своју дужност само до истека мандатног периода, без обзира што је закон о високом, који сте овде изгласали указао на ово ограничење, тако да од 1. октобра на државном универзитету ће на дужност ступити нови ректор. 


33/2ГД/МЋ

Што се тиче Студентског дома и неправилности на које је указано министарству, такође ће бити послата инспекција ако је питање које сте упутили и на које алудирате наводна злоупотреба простора Студентског дома, тако да, у сваком случају, то је оно што ће бити утврђено инспекцијским надзором. 
Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик Самир Тандир.
САМИР ТАНДИР: Хвала председници Владе и првом потпредседнику на одговорима. 
Ја заиста имам поверење, министре Ружићу, у ваш рад и, наравно, заједно ћемо кроз разговоре пратити, јер доста пажње јавности је окренуто према државном универзитету и мислим да рад целокупног универзитета мора да буде много више транспарентан, да он сада није и очекујем да ћемо, после извештаја инспекције, дискутовати овде о њиховом раду. 
Предувјет за све инвестиције јесте политичка стабилност. Ми сада у нашој земљи имамо политичку стабилност и треба одати признање и председнику и председници Владе, али свакако и нама народним посланицима. 
Оно што хоћу да кажем јесте да, упркос свим изазовима, упркос ратовима, бошњачки и српски народ деле животни простор и у Републици Србији и у БиХ и у Црној Гори. 
Дужни смо да учинимо све што је у нашој моћи да се односи између та два народа релаксирају и да се они подигну на највећи могући ниво. Један од најгласнијих представника политике помирења, креатор политике јесте лидер наше странке академик Муамер Зукорлић. Ми као најјача бошњачка странка и овде у парламенту и кроз своје деловање промовишемо политику помирења и сматрамо да та политика заиста нема алтернативу. 
Хоћу да искористим ову прилику да представнике Владе, представнике парламента и све грађане позовем да од 6. до 8. августа посете општину Сврљиг где ће се одржати традиционална манифестација Белмужијада. Наша земља је јако лепа земља и толико има лепих општина у Србији, а једна од најлепших је општина Сврљиг. 
Хвала вам. 
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем. 
Реч има др Муамер Бачевац. 
Изволите. 
МУАМЕР БАЧЕВАЦ:  Уважени, велики грех према граду Новом Пазару начињен је 2011. године, када је онај чувени министар, сви га се добро сећају у Србији, Млађан Динкић, по само њему знаним критеријумима одредио да град Нови Пазар има ненаменски трансфер буџета убедљиво најмањи у овој држави. Нажалост, то се наставило до данашњег дана. 
Истини за вољу, од како смо ми са СНС на власти имају у Министарству посебног слуха за ову нелогичност, за ову неправду и често се из буџетских резерви одређена средства пребацују граду Новом Пазару, али то није довољно и то није оно што би задовољавало једнаке критеријуме за све градове. 
Рећи ћу вам да град Нови Пазар има укупно годишњи трансфер од око 559 милиона динара, а град Краљево са истим бројем становника и исте треће категорије развијености има 200 милиона већи трансфер. Господо, 200 милиона је огроман новац. 
Даље, град Сомбор 85.000 становника припада развијеним општинама, други степен. Има приближно исти трансфер као град Нови Пазар.  Ево, да не кажете, спомињем и општину Тутин, која има 36.000 становника и спада у групу неразвијених подручја и има 467 милиона динара. 
33/3ГД/МЋ

Значи, у односу на број становника, Нови Пазар има најмањи трансфер ненаменског буџета из Републике Србије. Томе треба придодати и чињеницу да смо на задњем попису из 2011. године, обзиром да је једна неодговорна странка водила бојкот пописа, што је нечувено и нецивилизацијски, имамо нереалан и умањен број становника. Кажем, 100.410 становника, а по подацима из ПУ Нови Пазар, имамо пријављених преко 127.000 становника. Зато бих позвао, обзиром да Министар финансија није ту, али ви сте глава ове куће и ви координишете радом и учествујете у буџетирању, да једним правим решењем дођемо до правих критеријума и Новом Пазару заиста одредимо ненаменски трансфер новца колико заслужују сви грађани Новог Пазара, и Срби и Бошњаци

34/1БД/ВЗ17.30 – 17.40

Ми у Новом Пазару имамо школе у којима се иде у три смене у школу или вртиће у које се иде у две смене. Значи, преко је потребно.
Нови Пазар је град који има константан пораст становника, највећи наталитет итд. 
Господо, у овој држави морамо сви бити једнаки и по давањима држави и обавезама према држави, али и према дотацијама које држава даје нама. 
Стога, знам да делите овај став и ви, премијерко, позивам вас да ову неправду санирате.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијерка Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Ја само желим да вам кажем да ћу погледати ово са министром Синишом Малим, али такође и са министарком Маријом Обрадовић, да ћемо сести заједно. 
Знам за тај проблем. Знам за проблем у још неким локалним самоуправама. Тај читав систем је прилично накарадно направљен и постављен са четири нивоа локалних самоуправа, а посебно и дуго није ревидиран, што треба да урадимо, то је истина, али посебно зато што је систем подстицања локалних самоуправа у једној, другој, трећој или четвртој категорији, тек потпуно погрешан, зато што је, у ствари, систем који је направљен, а који ми нисмо стигли да променимо, од свих оних других ствари које смо урадили, али заиста је време да то, Марија, погледамо, како треба, у ствари, даје мотивацију локалним самоуправама да се такмиче у томе ко је гори, а не у томе ко је бољи. У ствари, свако жели да буде у што горој категорији, а не да доказује да је у што бољој категорији, што доводи до тога да су сви само све лошији. 
Читав тај систем мора да се промени, да апсолутно треба више да се помажу они који су најсиромашнији, где се најтеже живи. 
Али, опет, са друге стране, мора да се нађе начин да се мотивишу сви да иду ка трећој, односно другој, односно првој категорији по развијености. 
Тако да вам обећавам да ћемо сести и погледати тај систем и заиста јесте крајње време да га променимо и да ревидирамо локалне самоуправе под те четири категорије, по нивоу развијености.
Коначно, ми се, као што знате, трудимо да када нам економија иде добро, када имамо предвиђен добар раст БДП-а, што јесте случај ове године, много боље него што смо очекивали. Ми смо прогнозирали раст од 6%, на пад од прошле године од свега 0,9%. Мислим да ће у понедељак изаћи и процена за други квартал, који верујем да ће бити изнад 12%, а прогноза је била 10,2% – 10,5%, тако да је опет други квартал бољи од прогнозираног. Одговорно трошимо новац, при том каснимо, нажалост, у неким пројектима, што морамо да поправимо.
Ми ћемо имати бољу ситуацију у буџету него што смо очекивали крајем године, тако да ћемо поново издвојити одређена средства из текуће буџетске резерве за локалне самоуправе на крају године. Тако да ћемо и ту покушати да ублажимо све те негативне ефекте о којима сте ви причали, али покушавамо да све оно што можемо, наравно, да финансирамо из републичког буџета и финансирамо и тиме мало ублажимо ту разлику, која је заиста нефер и настала је, нисам сигурна, на којим критеријумима, али морамо да се бавимо тиме више.
Хвала вам што сте нам скренули пажњу.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Да ли желите, посланиче, даље?
Изволите.

34/2БД/ВЗ

МУАМЕР БАЧЕВАЦ: Уважене моје колеге, човек треба да буде много добре среће да у Новом Пазару шетајући наиђе на саобраћајца или полицајца. Мислим на полицајца позорника. То није последица њиховог нерада, они људи изгинуше од посла, већ је маркантан доказ недостатка полицајаца у граду Новом Пазару. То вам кажем ја, који је из Новог Пазара. Пошто се овде често прича о Новом Пазару, и углавном причају они који немају везе са Новим Пазаром. 
Још да вам кажем нешто, уважени министре Вулине, према критеријумима, које има ова држава и које је усвојила ова држава, на хиљаду становника неопходно је да постоје три полицајца. Према тој бројци, у Новом Пазару фали од 70 до 90 полицајаца. 
Ако град Нови Пазар, ето, рекосмо има 130 хиљада становника, расте град, повећава се број, град је са највећим наталитетом, потом има око седам хиљада студената, потом лети има око 20 до 30 хиљада наших дијаспораца, па видите колико је у једном граду људи. 
Даље, град ће ускоро имати два конзуларна представништва. Град Нови Пазар, односно ПУ Нови Пазар, то је и Сјеница и Тутин, је погранична регија, добро сте рекли и има три погранична прелаза. Такође, има пет суперлигаша. Па, ево да дамо свим полицајцима њихове задатке, да имамо две значајне утакмице, ја вам гарантујем, ниједног полицајца ни у ужем ни у ширем центру града нећемо наћи. 
Само је један проблем – мањак полицајаца. Само је један проблем у граду Новом Пазару, а полицијска управа ради апсолутно одговорно и онолико колико може.
Стога вас позивам да што пре и Новом Пазару упослимо што више полицајаца, позорника, наравно, поштујући Устав и законе ове земље, да се преслика национална структура у самом граду, да се упосле и Бошњаци у Србији у проценту колико живе у Новом Пазару. То је једини лек. То је једини лек за проблем који ми имамо у Новом Пазару.
Морам још да кажем, министре Вулин, да ће ваш рад бити успешан онолико колико се ми поштени грађани у овој држави осећамо безбедним и сигурним, а безбедности нема без добро обучене професионалне полиције, али богами, ни бројне полиције.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Вулин.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Знате, систематизација у МУП-у је донета годинама раније и тада је одређено где, како, која полицијска управа има који број припадника. Уколико бисмо се доследно држали овог процента од три полицајца на хиљаду становника, бојим се да када би то помножили и поделили са овим милионима којима ми живимо, да би полиција била бројнија од здравства, од просвете и бројних других институција, тако да то тешко да можемо да урадимо у свакој општини. Свака полицијска управа коју бисте сад анкетирали, би вам рекла да има мали број људи, треба ми више људи. То је сасвим разумљиво и то је сасвим у реду.
Није ствар у пуком пребројавању, већ је ствар и о обукама и техници и свему што је потребно. То је оно што се ради.
Помињали сте позорнике. Ми смо сада покренули једну велику акцију увођења, данас се то модерно зове полицајац у заједници, а то је позорник. То је онај полицајац који има свој реон, ту је малтене до пензије. Он познаје свакога, ради ту. Ја очекујем да ћемо до краја ове године већ обучити и запослити преко 400 таквих полицајаца. Да би прошао основу полицијску обуку, мора да прође девет месеци, па прође све оне безбедносне провере. Дакле, потребно је бар годину дана да би се то ефективно радило и прошло.

34/3БД/ВЗ

Ја људе не делим по вери и нацији и не верујем у кључ. Мислим да је СФРЈ уништио кључ, да сама чињеница што је неко Бошњак или чињеница што је неко Србин о њему мени не говори баш ништа. Мени говори његова стручност, говори ми његово знање, његов патриотизам, његов однос према земљи, његов однос према послу. То су ствари које ја рачунам као нешто што је битно. Које је вере и које нације, не значи ми баш ништа.
Када је жандармерија у Новом Пазару била 58 дана, радећи да се оне ужасне сцене оног пуцања по кафићима и међусобног убијања људи, да колико-толико смири ситуацију, мислим да смо у томе једним делом успели, нисам задовољан до краја, али једним делом јесмо успели, није било ниједне једине притужбе на рад жандармерије, а одмах да вам кажем да је огромна већина припадника жандармерије није била ни из Новог Пазара, не знам, право да вам кажем, које су вере и нације, не бих могао да се изјасним, морао бих да проверим то, али сад не могу то да вам кажем. 

35/1ТЂ/МП17.40 – 17.50

Знам да није било ни једне једине притужбе, иако ти људи нису били из Новог Пазара, нити са простора Рашке области, ни једне једине, што говори да сама вера и нација неће донети ништа. Наравно да увек треба водити рачуна и о томе, што је природно, што је логично. Ако имате већинско становништво ове или оне нације, то је логично због познавања обичаја, због познавања простора, али један од проблема које имамо у Новом Пазару јесте што је врло тешко бити успешан полицајац у Новом Пазару када је толико родбински повезан, што је природно и разгранато, доста је тешко зауставити некога ко вам је брат од овог или онога, с ким сте блиски цео живот, мала средина, радило се. Врло често онда, чак и из Полицијске управе за Нови Пазар, траже интервенцију споља, а управо да не би били оптерећени међусобним родбинским односима. 
Знате, ја имам поверење у сваког свог полицајца, али мени мало, мало па стигне нека пријава која каже ово је мој брат од стрица, а ја погледам брат од стрица на потерници, брат од овога на потерници, брат од онога на потерници. Дакле, ја нећу да судим о полицајцима на основу тога, него судим само и једино искључиво на основу њиховог рада. Треба водити рачуна о националној заступљености, али то мени, док сам ја министар унутрашњих послова, неће бити преовлађујући фактор, јер то би онда значило да у свим општинама где су нпр. Мађари у већини треба да буде Мађар начелник полицијске управе, да у Бачком Петровцу мора да буде Словак, да у Прешеву мора да буде Шиптар. Зашто?
Извините, зашто? Ја хоћу доброг полицајца и уопште ми није никакав проблем, као што знате, у дирекцији имам више Бошњака. И што  да их немам? Дабогда их било, сви да буду, зато што су добри полицајци, и то је једино што ме занима. Тако да све остало иде у други план и све остало није аргумент.
Када се десило да је један Србин у Новом Пазару, полицајац, учинио једну ружну и неопростиву ствар, када је у питању његово понашање пред џамијом, тај полицајац је одмах био суспендован, против њега се води дисциплински поступак. Он је Србин, али он је Србин из Новог Пазара. Морао је да зна да то не сме да уради, морао је да зна да то никада не сме да се деси. Нисам сигуран да га је чињеница што је Србин натерала да то уради. Није. Он је рођен ту. Ко зна шта му је било у глави и због тога је кажњен, и то никада неће бити део Министарства унутрашњих послова и никада неће бити део наше политике, али не верујем да је вера и нација одређујућа и да кључ који је уништио државе у којима смо живели, многи од нас смо генерација, да треба да буде основни критеријум.
Основни критеријум је образовање, основни критеријум је поштење, основни критеријум је способност. Све остало долази после тога. Ја у таквој Влади радим и  такво Министарство водим и увек где год сам био такво министарство сам водио и увек ћу се држати тог критеријума. Хвала. 
ПРЕДСЕДНИК: Реч има премијерка Брнабић. 
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Додаћу само још једну ствар коју сте ви у вашем обраћању поменули, али само да је нагласим.
Нама се ускоро приближава цензус, односно попис становништва. Попис се дешава једном у десет година. Сада смо померили због пандемије проузроковане корона вирусом за 31. октобар 2022. године. 
Претходни попис су неки политичари, неки политички лидери, неке политичке странке, групације бојкотовали. То је једна од најнеодговорнијих ствари које неко може да уради и да саветује грађанима који у те опције њихове верују. Дакле, попис 
35/2ТЂ/МП

становништва и број становника на једној територији у једној локалној самоуправи једини релевантни податак  за институције у читавом низу области и за читав низ одлука, као што је, рецимо, број полиције и број полицајаца који су запослени у тој локалној самоуправе, као што је, рецимо, број запослених у тој локалној самоуправи, број запослених, максималан број запослених се одређује уосталом и по броју становника у тим локалним самоуправама, а који се извлачи из цензуса, буџет, буџетска средства и трансфери, буџет за националне савета националних мањина и разне неке друге ствари.
Ви бојкотујете или саветујете вашим грађанима или људима који вам верују да бојкотују нешто што ће онда имати ужасне реперкусије за квалитет живота тих истих људи у наредних 10 година, а вама тај бојкот неће донети али апсолутно ништа, апсолутно ништа. Људи ће за шест месеци или годину дана заборавити да сте бојкотовали попис. 
Дакле, само желим још једном да апелујем сада да немамо више такве неозбиљне и неодговорне одлуке од политичара зато што, још једном понављам, бојкот пописа становништва политички не доноси апсолутно ништа, али као последицу има да сте тим истим људима у тим локалним самоуправа ускратили много у наредних 10 година. Хвала. 
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем. 
Реч има посланик Бачевац. 
МУАМЕР БАЧЕВАЦ: Хвала вам на овим констатацијама и то је истина и то је оно што је СДП заступао. Нажалост, странка вашег коалиционог партнера и нашег, господина Зукорлића, је била у бојкоту и она је направила огромну штету грађанима Новог Пазара и Санџака. Ето, 30 хиљада мање становника се приказује и толико мање полицајаца и толико мање запослених и толико у јавним институцијама и толико мање лекара и толико мање свих. 
Да вам још нешто кажем, једину кампању позитивну за вакцинацију у Санџаку води само једна партија – СДП Расима Љајића. Једна партија је антиваксерска, а друга се прави блесава. Ти резултати које сте поменули су резултат наше позитивне кампање, једино наше. Сви други су у мањој или већој мери против вакцинације. 
У сваком случају, вама хвала премијерка. Желим да се захвалим и госпођи министарки за заштиту животне средине Вујовић. Знате, ово стање, ова епидемија и човечанство није само погођено њоме, него и њен виновник и мени је драго што је у фокусу ове Владе, централна тема ове Владе заштита животне средине. Имам обавезу испред градоначелника и његовог кабинета у Новом Пазару да се захвалим госпођи Вујовић, јер сте заиста учинили много да се реше основни проблеми које имамо са животном средином у Новом Пазару, огромне своте новца, решили сте и проблем у Пријепољу – Стањевине, у Новом Пазару сте иницирали асфалтирање до нашег Голог брда, 20 милиона сте определили за пројекат регионалне депоније Нови Пазар, Тутин и Рашка, 20 милиона за уређење две зелене површине, 6,2 милиона сте дали за приватна ложишта итд. То је патриотизам. То је борба за бољу Србију, а све друго су празне приче. 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Реч има Драган Марковић. 
ДРАГАН Д. МАРКОВИЋ: Поштована председнице Владе, поштовани министри, даме и господо народни посланици, изгледа да су ови из опозиције успели да нам наметну тему и да се ми бавимо темом која ништа добро не доноси грађанима Србије, али пре него што будем говорио о њима, желим само да питам министра Александра Вулина да ли он зна или не зна да сада можда сваки 15-ти аутомобил може да прође технички преглед. Значи, колапс јер се примењују неки стандарди који нису примерени у Србији, имамо возила која су стара две, три године а да им се тражи нешто и та возила не

35/3ТЂ/МП

могу да имају доградњу, јер грађани у Србији возе возила где је просек старости, мислим, између 10 и 15 година, па да видимо како тај проблем да решимо, а посебно аутопревозници. Они који имају камионе, они немају шансе да региструју ниједно возило. То да знате.  

36/1АЛ/МЈ17.50 – 18.00

Значи, колапс је. Шестомесечни технички преглед за превознике, како за путничке, тако и за теретни саобраћај не може нико да прође. То је питање за вас.
Питање за Дмитровића - зашто нисте реаговали или можда се реаговали, а органи и тужилаштво или судство није предузело ништа да се на основу кривичне пријаве Иве Ђилас да је претукао њен бивши супруг Драган Ђилас и таста, ево, јуче, прекјуче видимо и дадиљу и морамо да се боримо, ту је и министарка правде, да се уведе неки закон, нешто што никада не застарева. Ово није лустрација, ово је кривично дело које је извршено и потписано од стране лица које је доживело физички напад од стране свог бившег супруга и све институције у Србији треба тиме да се баве, а не само кад је у питању овај лажов, преварант и силеџија и управо ти лажови, преваранти, силеџије злоупотребљавају нешто што се зове лаж сведока. Сведоци могу да лажу, министре и министарка правде. Они могу да лажу, могу да лажу и адвокати, али та лаж не може да се преноси преко политичких конференција за штампу, а да се касније испостави, а не касније, већ сада, нико у Србији не верује у ту причу. Али, они злоупотребљавају ту тему, па је шаљу у оне земље које не воле Србију, могу слободно да кажем тако, и ми томе морамо да станемо на пут, јер ћемо све време. 
Ево, данас, поштована премијерко, већ два сата и 15 минута ви сте сви скупа причали о нечему што је лаж, о нечему што нико ни луд у Србији не може да прихвати да је то истина то што су причали ти криминалци и убице у затвору. Сада, њима је најлакше узму две камере ставе статив на асфалт и држе конференцију и објављују их медији, па онда преузимају неки страни медији те њихове приче и Србија се криминализује на начин, а да не постоји ни једна истина у тој причи.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала господине Марковићу. Истекло је три минута.
Реч има министарка Поповић.
МАЈА ПОПОВИЋ: Ја бих вам одговорила да сваки окривљени има право да износи одбрану на начин како сматра да њему највише иде у прилог у смислу ослобођења његовог од кривичног гоњења.
Међутим, у овој ситуацији везано за „Крик“ који је објавио исказ Беливука и касније исказ Миљковића је невероватно да се то, као што је министар Вулин малопре и рекао, узима као нешто утврђена истина. То су само њихови иницијални искази. Поставља се питање на који начин, ја сам то поставила питање већ у ранијим изјавама, на који начин су њихови искази доспели у јавност имајући у виду да је у току предкривични поступак, односно у току истражни поступак који је сам по себи јаван? Евидентно је да је у том неком поступку неко извршио кривично дело и без овлашћења поступајућег тужиоца изнео одбрану окривљеног у јавност. Ко је то - то ће се сигурно утврдити у наредном периоду. 
Морам да вас исправим јесте ви у претходном делу вашег излагања рекли да могу да лажу. Законска терминологија није да они могу да лажу, него да износе своју одбрану на начин како сматрају да им највише одговора, што значи да они могу да лажу, али сведоци не могу да лажу. Сведоци не смеју да лажу, јер се они заклињу да ће пред судом говорити истину. Уколико сведоци лажу приликом давања својих исказа они такође врше кривично дело давања лажног исказа. 
Везали сте и предмет Ђиласа који је извршио насиље у породици итд. И даље чекамо реакцију надлежног тужилаштва. Нажалост, та дела застаревају у одређеном року. Ми у евентуалним изменама законског текста можемо да предвидимо да одређени дела насиља не застаревају. За сада је то резервисано за ратне злочине и тежа дела да их сада не набрајам. То је интересантан предлог имајући у виду да уопште насиље, као такво је у 


36/2АЛ/МЈ

експанзији, а посебно насиље над женама. Тако да можете да ставите у предлог у том смислу ка Министарству правде да упутите имајући у виду да ћемо ми у наредном периоду мењати и Кривични законик и Законик о кривичном поступку. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Министар Вулин.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Захваљујем.
Видите, закон за који сте ви гласали, господине посланиче, Закон о безбедности саобраћаја, који је регулисао ове техничке прегледе и на основу кога је донет Правилник о техничком прегледу возила који доноси Министарство саобраћаја је донет 5. јуна 2018. године. Од тада до данас је остављен простор од три године да се прилагоде технички прегледи да се прилагоде овом закону. Три године. Након три године од неких 853 привредна друштва која су имала овлашћења да се баве техничким прегледима сада по том закону функционише око 500 привредних друштава и 121 привредно друштво је престало са радом, али је поднето још 546 захтева за отварање нових техничких прегледа. 
Разумем да има некада и гужве, некада је и мало спорије, некада се уигравају. Сваку примедбу коју имате, као што смо имали за онај пример где једно возило није прошло технички преглед јер није имало неку прскалицу на фару, ми смо поднели пријаву против тог техничког прегледа које се тако понашало. Молим вас, када год имате тако нешто, обратите се саобраћајној полицији. То је у нашој надлежности и ми ћемо урадити и проверити, али три године се одлаже примена овог Правилника. Једном је морало да почне. 
Као што се у овом парламенту гласали, сећате се, за путне, за нови закон о томе да морате да пријавите своје пребивалиште, да ако промените адресу морате то да промените и у свим другим документима који су валидни. Једном мора да почне. Сада је почело, 2018. године је донет закон. Добар део вас је гласао за тај закон, данас се тај закон примењује. Бићемо наравно максимално толерантни у оквиру закона и у оквиру Правилника који доноси Министарство за саобраћај и на основу тога наравно учинићемо све да свако возило буде исправно. 
Знате како, далеко било, када се деси нешто, онда неко дође и каже – како сте могли да имате неисправно возило у саобраћају и како је возило прошло технички преглед и онда имате нападе са свих страна откуд то да је нешто са неисправним кочницама могло да буде у саобраћају, па што се то десило, па ко је крив, па онда почнемо да одмотавамо, па дођемо до техничког прегледа, па до полицајца који је то допустио итд. 
Наравно да ниједно возило неће испасти из саобраћаја за мања оштећења, за огреботине, за недостатак прскалице или тако неких глупости, али оно што је битно то је битно и водиће се рачуна о томе. Све примедбе грађана молим вас обратите се саобраћајној полицији. Ми смо ту да помогнемо, да проверимо као што смо поднели пријаву против овог техничког прегледа који је за та то искључио возило, што стварно нема никаквог смисла. За све обратите нам се. Ми смо ту да помогнемо, али мора да се поштује закон који смо сами донели и Правилник који је из тог закона произашао. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Још неко од чланова Владе? (Не.)
Реч има Драган Д. Марковић.
ДРАГАН Д. МАРКОВИЋ: Наметнута нам је тема о „Геоксу“ који ће бити затворен и спочитава се да је због тога крива Влада. Наравно да није крива Влада јер технологија производње је веома важна, моделе које производи ова фабрика, тржиште итд.


36/3АЛ/МЈ

Држава би могла да се окриви да је данас курс евра 150 динара, да нам је неколико држава увеле санкције итд. Према томе, држава Србија никада није била економски стабилнија, сигурнија, здравствено безбеднија, међународно популарнија и то не сме да се дозволи да неко ко на улици се бави политиком, а не тамо где треба да се бави политиком и да ако каже да нешто не ваља, а шта си ти урадио? Значи, разлика између ове државе и бивше оне који су били на власти као Драгана Ђилас ова држава доводи инвеститоре и доводила је, а Драган Ђилас доводио је Тању Фајон и оне друге европске парламентарце да покажу они како је угрожено људско право у Србији, како ово или оно. 

37/1МЈ/ИЋ18.00 – 18.10

Што више треба Тања Фајон да долази, ево, ја прихватам да је угостим једно 10 дана и да јој кажем шта је Србија. Сигуран сам да је та жена и ти парламентарци су видели како тај силеџија и ти његови плаћеници око њега раде и воле Србију.
Ја ако нешто критикујем ја морам да предложим шта је то боље. Ако је ова фабрика лоша, ако је држава лоше радила, шта је то што ћеш ти да урадиш и да доведеш 70.000 радника из СРбије да ради у немачким фабрикама. То је била мисаона именица некада. Ја ово говорим не као политичар, као привредник 40 година и нисам ни кабинетски, ни паушални политичар већ знам данас колико је тешко зарадити новац и колико је тешко мотивисати да дође неко из најјаче економске државе у ЕУ која се зове Немачка.
Сада ми, ево, председник отишао у Македонију, па више је провео времена објашњавајући ко су ови хохштаплери, јер га нападају и новинари и сви редом, итд. него оно што ће бити од сутра, односно за два-три месеца и за шест месеци боље за грађане Србије, да можемо да извозимо, да не чекамо ред на границама итд.
И не само из Скопља, где год да оде и они једва чекају да Вучић уђе у авион да га нападну како не знам ово или оно и он ту посету девалвира на начин као што је…
Тако да, кад је Дачић путовао и обилазио свет и како су, односно повлачили су признања о независности Косова и Метохије, велики број држава, наравно, уз помоћ и заједно са председником Вучићем. Онда му они измислили како, не знам, узимају се паре од привредника и дају се тим државницима и због тога, не знам, те државе су повукле признање о независности Косова и Метохије.
Ми морамо да донесемо закон, министарко правде и председнице Владе. Ове лажи ће бити из дана у дан све више и ако се ми бавимо, то се код мене каже - „упец'о си се“ у причу коју су они наметнули и ми смо се данас сви упецали. И не само данас, него сваког дана.  Ми смо у праву, они лажу. Медији знају да лажу, али то је, кажу – слобода говора. Пази, Бога ти, јел имаш одговорност за слободу говора?
ПРЕДСЕДНИК: господине Марковићу, морам да вас прекинем, јер је четири минута, а предвиђено је три, али ја сам, ето, демократски опредељен.
Зато, хоћете ли имати треће обраћање или нећете?
ДРАГАН Д. МАРКОВИЋ: Нема никог?
ПРЕДСЕДНИК: У ствари, премијерка се јавила. Изволите. 
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Пошто сам прилично екстензивно одговарала о „Геоксу“ током ове седнице, нећу то понављати, али ћу рећи само још једну ствар, дакле, током 2020. године највећи број земаља на свету и ја, ако се не варам, мислим, све земље чланице Европске уније доживеле су огроман раст незапослености. Људи су услед пандемије масовно остајали без посла, фирме су се затварале на крају крајева и због тога што владе нису на време реаговале или нису реаговале са правим механизмима подршке како би сачували радна места.
Србија је и по овоме била прилично јединствена. Током 2020. године, и поред пандемије короне вируса, регистрована запосленост у Србији се повећала. Дакле, ми смо захваљујући свему ономе што смо урадили и ту још једном посебна захвалност председнику Александру Вучићу зато што је он водио кризни штаб задужен за привреду, и водио некако наше правце тога како ћемо да одговоримо, којим мерама, у ком тренутку, са колико новца за директну финансијску подршку привреди и грађанима. 
Ми смо успели захваљујући томе, за разлику од неких других земаља да повећамо нето запосленост, дакле да се незапосленост додатно смањи. То је у Србији прошло, право да вам кажем, прилично незапажено.
37/2МЈ/ИЋ

Док ви имате незапосленост у земљама чланицама ЕУ која је отишла и на преко 20%, Србија је одржала своју запосленост, односно није повећавала стопу незапосленост. Сада се дешава да једна компанија одлази из Србије, да је та компанија имала огромне губитке, трпела током корона вируса, али такође и да је на њену одлуку у ствари пресудно мислим, утицало то што се код нас дешава континуиран раст плата и просечних плата и минималца и што се њима не исплати више да послују на тај начин у Србији, већ ће налазити земље где је радна снага јефтинија.
Ми сада разговарамо данима о томе, данима нас које какви критикују за одлазак једне компаније. Људи који су дозволили да током много мање кризе, светске економске кризе 2008, 2009. године, преко 400.000 људи, између 400 и 600 хиљада људи остане без посла, се сада претварају да су баш јако много заинтересовани за 1.000 људи.
Још једном кажем, људи у Врању, који су били запослени у „Геоксу“ неће остати на цедилу. Колико видим, и председник Александар Вучић је најавио већ за септембар посету Врању и водићемо рачуна о сваком појединачно запосленом у том „Геоксу“, о свакој породици, како би прошли кроз ту транзицију за коју смо још једном знали да долази. Зато што нисмо желели да градимо Србију као земљу јефтине радне снаге. Знали смо да ће такве инвестиције полако одлазити из Србије.
Спремали смо се на такав сценаријо и спремамо се на такав сценаријо, али то ће значити потпуно у једном тренутку потпуно раскрстити са таквом прошлошћу где смо доводили инвеститоре, дајући им субвенције да би наше људе држали на минималцу. То више није случај у Србији. 
Тако да, још једном, поносна сам и на крају крајева што је и у време пандемије код нас велика ствар што једна компанија одлази и затвара се, а не као што је то случај у већини земаља Европе, што не запосленост расте и иде на двоцифрено, него да буде и преко 20%. Такође и овај случај говори о томе каква је Србија земља данас и колико је она различита од те 2011. и 2012. године. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Драган Марковић Палма.
ДРАГАН Д. МАРКОВИЋ: Фабрике се затварају свугде у свету и зашто се дислоцирају велике компаније из некада најразвијенијих европских држава и изабрали баш Србију? Зато што Србија има најбоље услове. Зато што Србија има добре и стручне раднике.
Шта је поента? Поента је да Срби који се зову гастарбајтерима раде у целом свету, да их вратимо да дођу у Србију и да раде, ако су тамо радили у немачком фабрикама и овде, ако су радили у швајцарској фабрици и овде да раде у швајцарској фабрици. Тако да није то нешто што би могло да се каже – е, види, ова једна од не знам колико хиљада субјеката малих и великих компанија радили или не ради. Једна фабрика ништа не може да умањи, нити БДП, када је у питању пуњење буџета, али држава је прихватила да запосли пола радника, односно пола од 1.500 и сигуран сам да ће држава да доведе још неког другог, новог инвеститора и да запосли оне остале који су радили у тој фабрици.



38/1БМ/ЦГ18.10 – 18.20

Оно што је за вас важно министри, да знате, да нема недеља да прође, а да неко не буде заинтересован из најразвијенијих држава Европе и света да отвори своју фабрику у Србији. Ви имате своје ресоре, па се не бавите тим послом, а ја морам да се бавим и одређени ресорни министри, морам да се бавим довођењем инвеститора јер је то данас најважније.
Оно што сте испустили да кажете – није више субвенција из буџета за пензије као што је некада било, није. Шта то значи? То значи стабилност буџета државе, сигурност, све оно што се зове и злато у Народној банци Републике Србије, итд. То су показатељи и чињенице. Могу ови који су у опозицији навикли да краду, да лажу и мажу, како се каже код мене, да причају шта год желе. Али увреде као што су доживели и Вулин и председник Вучић, нећу да говорим шта су мени радили, јер нису ме ни тужили, зато што нема дела, а немате закон који се зове закон о клевети, него можете да причате шта год хоћете, шта год вам падне напамет, итд. Ти људи исто морају да одговарају. Морају да одговарају.
Да направимо закључак. Најбоља држава, председнице Владе, вама говорим и вама министрима, најбоља држава за инвеститоре је Србија. То нисам рекао ја. Србија је кућа на путу. Колико је повећан број возила у транзиту? То причајте. Пустите лопова Ђиласа. Колико данас више путничких возила и теретних пролази кроз Србију. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Акош Ујхељи.
АКОШ УЈХЕЉИ: Хвала лепо.
Поштовани председниче, председништво, чланови Владе, народни посланици.
Желео бих да у правом кругу поставим посланичко питање премијерки Владе Републике Србије.
Као што знате посланичка група СВМ је подржала ребаланс буџета за 2020. годину, као и буџет за 2021. годину, пошто су били састављени тако да су створили добар основ за сузбијање пандемије изазване вирусом Корона и помоћ привреди, а свакако главни циљ нам је био да очувамо свако радно место и да не оставимо ни једног радника без посла. Сада већ можемо рећи да у највећој мери је то остварено. 
Сви знамо да је утицај пандемије Ковид 19 на глобалну економију огроман, а последице су тешке. Због тога је јако важно да се фискална политика и даље фокусира на приватни сектор и да настави да се смањују укупно пореско оптерећење рада, чиме се додатно растерећује привреда, односно повећава конкурентност приватног сектора, задржавају постојећа радна места.
Битно је рећи и то, да су на расходној страни приоритет имали инфраструктурни и капитални пројекти, те политика пензија и плата, а Влада Републике Србије је водила рачуна о томе да са повећањем ове две највеће категорије расхода не изађе из планираног одрживог оквира. Захваљујући макроекономској и фискалној стабилности постигнутој у претходној години Република Србија је имала довољно простора да монетарним и фискалним мерама помогне привреди, ублажавању негативних ефеката пандемије.
Био је предвиђен свеобухватни пакет мера којим је пружена помоћ привреди чији су се позитивни ефекти одразили на макроекономске показатеље. Укупна вредност пакета мера, помоћ привреди и становништву износила је око 12,5% БДП. Одговорно вођење економске политике и константно добро стање у буџету поново је створило довољно простора да Влада Републике Србије помогне привреди у ублажавању негативних ефеката пандемије вируса Корона, те је стога усвојен нови трећи економски пакет мера за подршку привреди и грађанима, вредан 294,4 милијарди динара, чиме је
38/2БМ/ЦГ

између осталог обезбеђено додатних 500 милиона евра за привреднике кроз прву гарантну шему и 500 милиона евра кроз друге гарантне шеме како би се обезбедила додатна ликвидност привреди. Морамо поново нагласити да је све урађено у циљу очувања постојећих радних места. 
Моје питање гласи. Које мере планира Влада Републике Србије, односно какве програме предвиђа за убрзавање привредног опоравка, а у циљу не само очувања, већ и отварања нових радних места. Хвала лепо.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијерка Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: У овом тренутку оно што је планирано су додатне пореске олакшице, пре свега за запошљавање младих, зато што ми и даље имамо прилично високу стопу незапослености младих, она је нешто око 21, 22%, што је опет када погледате одакле смо кренули 2012. године када је било преко 51% незапослености младих, одлично. Али, далеко да смо ми задовољни овим где смо данас.
Тако да, од 1. јануара 2022. године планирао додатне пореске олакшице за запошљавање младих, посебно за младе који треба да добију прво радно место. Програм „Моја прва плата“, Дарија је о томе причала, је имала презентацију резултата за сада иде заиста јако добро. Тако да, гледамо са министром финансија да ли можемо да издвојимо додатна средства да наставимо са програмом и да проширимо обим програма „Моја прва плата“. Мислим да око 80% учесника остаје вероватно на пословима које су добили у оквиру тог програма.
Такође, даћемо додатне пореске подстицаје, односно смањити порезе за улагање у иновације, у истраживање и развој и креирање интелектуалне својине у Србији поново да би додатно ставили фокус на инвестиције које стварају додатну вредност, које плаћају људе више него два или три пута просечне плате, а онда практично и пуне буџет па ми из тог буџета онда дајемо подршку за све оне људе који су ниско квалификовани како би унапредили њихове вештине и читаву привреду вукли ка горе.
Ми ћемо наставити са огромним инвестицијама у инфраструктуру, путну и железничку инфраструктуру. Биће, мислим, додатни буџет, још већи буџет за инвестиције у заштиту животне средине зато што су на крају крајева и то сада инвестиције и инфраструктуру, водоводне, канализационе мреже, постројења за пречишћавање отпадних вода, регионалне санитарне депоније, трансфер станице итд. Надамо се да нећемо имати потребе више да толико новца улажемо у директну финансијску подршку приведи због последица пандемије зато што се надамо, не знам и не гарантујем, и не знамо, да је најгоре што смо видели од корона вируса иза нас. 
Постоје различита мишљења у свету и да је тек најгоре испред нас и да ће бити још варијанти и да ће бити различитих сојева, да ће привреда још трпети. Ја се надам да тако неће бити, али опет морамо бити спремни због чега се и трудимо поново да смањујемо дефицит који је планиран да имамо на крају крајева резерве и за додатне мере подршке уколико буде било потребно, али то је на крају крајева и до свих нас. 
Због тога нам је толико важна вакцинација. Још једном молба да они који се нису вакцинисали оду да се вакцинишу, посебно млађи људи, људи до 30 година старости. Ту имамо огроман простор за напредак. Ако тако буде било онда чувамо једни друге и чувамо нашу економију, самим тим чувамо наше плате и пензије и наш раст и напредак. Тако да, у зависности од тога ћемо видети какве додатне подстицаје да планирамо. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има посланик Акош Ујхељи.

39/1МЗ/ЛЖ18.20 – 18.30

АКОШ УЈХЕЉИ: Хвала лепо. 
Моје друго питање желео бих да поставим министарки за европске интеграције, а односи се на ИПА III. Приоритети оба програма су пружање помоћи земљама корисницима у испуњавању политичких, економских и других критеријума који се односе на усвајање правних тековина Европске уније, изградњу административних капацитета и јачање правосуђа, као и помоћ земљама у процесу припрема за коришћење структурних и кохезионих фондова, након приступања Европској унији. 
Помоћ треба, између осталог, да пружи подршку земљама у њиховим напорима јачања демократских институција и владавине права, реформе државне управе, реформи привреде, поштовању људских и мањинских права, унапређењу регионалне сарадње, достизању одрживог развоја и смањењу сиромаштва. 
Помоћу критеријума за издвајање средстава води се рачуна о капацитетима сваке земље да користи фондове и да управља њима, као и о поштовању услова за приступање. ИПА помаже да те земље остваре стандарде и вредности на којима је изграђена унија. На тај начин ИПА је права инвестиција у будућност. Захваљујући ИПА програмима у протеклим годинама, успешно смо остварили изузетно важне пројекте у Војводини, као што је нпр. израда техничке документације за пругу Суботица-Баја, ревитализација навигационе инфраструктуре канала Бегеј, изградња Мађарског дома културе на Палићу, изградња више километара бициклистичких стаза у Суботици, изградња граничног прелаза Рабе-Кубекхаза.
Ако преведемо горенаведена улагања на динаре, онда можемо рећи да Европска унија на сваки наш динар дода још око седам динара. То ниједна друга земља до сада није урадила, осим Европске уније. Морамо подвући и рећи да је Министарство за европске интеграције, на челу са министарком Јоксимовић, у протеклом периоду урадило огроман посао и захваљујући том раду држава је успела да без губитка иједног динара заврши капиталне пројекте и инвестиције које је делом финансирала Европска унија. 
Према предлогу Европске комисије, Европска унија би до 2027. године требало да обезбеди бесповратна средства у износу од 14,5 милијарди евра за ИПА III југоисточној Европи и Турској који ће се користити за финансирање пројеката који доприносе спровођењу политичких, економских и институционалних реформи и напредак у процесу европских интеграција.
Моје питање гласи – у којој фази се налази реализација програма ИПА III?
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Реч има министарка Јоксимовић. 
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Захваљујем, посланиче. 
Хвала и на похвалама, добро је да неко прати ИПА. Много причамо о томе и заиста је важно да поменемо ово питање, зато што претприступни фондови који стоје Србији на располагању, као земљи која приступа, су заиста допринели, не само у Војводини, оно што сте ви поменули, већ заиста широм Србије, пре свега регионалном развоју, а и наравно у складу са нашим националним приоритетима и пре свега нашим Националним планом инвестиција „Србија 2025“, где заиста комбинујемо где год можемо грантове Европске уније са буџетским средствима. 
Ми смо недавно, ево, пре једно две недеље, организовали једну велику конференцију коју је отворио председник Вучић, а учествовао је и комесар Вархељи, где смо заиста, ја сам организовала ту конференцију, прошли шта је све то урађено у ИПА II перспективи, за наше грађане да буде јасније, то је период 2014-2020. година, дакле, седмогодишњи период, које смо све пројекте из тих фондова, наравно, комбинујући и са буџетским средствима и са свим оним што смо на један добар начин програмирали и 
39/2МЗ/ЛЖ

спроводили, шта смо све урадили. Дакле, подстакли регионални развој, подстакли бројне пројекте из инфраструктуре, из заштите животне средине такође, саобраћајне, путне инфраструктуре, социјалне инфраструктуре, дигиталне инфраструктуре, чак и здравствене инфраструктуре и, наравно, оних програма који су усмерени на демократију, владавину права, институционалне реформе у разним областима итд. 
На тој конференцији заиста смо, ја сад не бих понављала шта смо све идентификовали као најважније пројекте, али је јако важно оно што чини ми се да је тада и председник Вучић рекао, а чини ми се потврдио и комесар Вархељи, то је да смо одговорно заиста добро до сада, спремно и ефикасно користили ова средстава и у процесу програмирања, дакле, приоритизације шта је то што је важно, а што се уклапа са оним што је обавеза државе кандидата која користи, а то је да буде у складу са реформама у области европских интеграција, са укупним напретком државе и да покрива оне области које и Европска унија хоће да подржи у самој земљи која преговара чланство.
Исто тако, речено је тада и ја ћу поновити да смо заиста тиме показали да ценимо сваки евро који је ушао у Србију, дакле од пореских обвезника Европске уније, и да смо на заиста крајње одговоран начин, а на корист и добробит грађанима Србије, било где да живе у Србији, дакле, на било којем месту у Србији да живе, јер ови програми посебно подстичу развој мање развијених општина и наравно локални економски развој.
Када је у питању ИПА III перспектива коју сте поменули, то је заправо сада нова седмогодишња перспектива 2021-2027, коју је, како сте рекли, определила Европска унија – 14,1 милијарду евра за земље кандидате и потенцијалне кандидате укупно, дакле, у овом седмогодишњем периоду, и за коју смо ми већ прошле године, ево да и то споменем, урадили све међуресорне консултације у Влади Републике Србије, припремили неки начелни оквир и стратешки одговор који свака држава мора да напише као стратешки документ својих планова, да бисмо успешно програмирали и та средства.
Оно што је важно, то је да ће у овој перспективи највећи део средстава из те ИПА III седмогодишње перспективе ићи на зелену агенду и одрживо повезивање. Чак 42,4% средстава укупних ће ићи на пројекте из животне средине. Мислим да је ово јако важно да чују и локалне самоуправе и сви заинтересовани, дакле, и пословна заједница и академска заједница, и да на време размишљају у том правцу, јер ће се заиста отварати значајна средства. 
Истовремено, то некако допуњује оно што је и „Србија 2025“, наш инвестициони план, и уопште што су наши приоритети, тако да мислим да је заиста важно да се на време интересују и прате посебно локалне самоуправе. Такође, значајан део новца ће ићи на конкурентност, подстицање конкурентности и инклузивног раста, што је око 22% укупних средстава, прекогранична сарадња, између осталог, са Мађарском имамо једну од најбољих прекограничних сарадњи уназад десетак година, ту ће такође ићи средства, и наравно на владавину права, добро управљање, усклађивање са правним тековинама Европске уније итд.
Све у свему, желим да вам кажем да је Србија сигурно предњачећа земља у региону и као земља која преговара, која је успоставила механизме и за програмирање и за спровођење међуресорне консултације редовно имамо, све моје колеге министри, наравно, у договору и са локалним самоуправама, са академском заједницом, невладиним сектором, пратимо ово и пратимо оно што су приоритети Европске уније, јер су то, између осталог, и наши приоритети. Нови извор раста би требало да буде управо то улагање у заштиту животне средине, а које долази не само из финансирања и буџета и буџетских средстава и европских фондова, већ и кроз инвестиције. Управо су директне стране инвестиције најбољи начин да на неки начин појефтините овај веома захтеван финансијски модел заштите пројеката и заштите животне средине, јер све оне компаније 
39/3МЗ/ЛЖ

које дођу из земаља које имају високе стандарде у области заштите животне средине, оне су своју технологију, свој know-how већ доносе и тиме, наравно, и нама олакшавају и појефтињују, а са друге стране и подижемо удео онога што је зелена економија. 
Мислим да смо постигли и неки консензус у погледу тога и председник и премијерка су врло активни и прате у складу са новом методологијом и коришћење ИПА фондова, сви смо укључени у то и заиста мислим да ће то бити један додатан подстрек за све наше грађане у наредном седмогодишњем периоду, а свакако ће допринети, наравно, и неком бржем путу европских интеграција.
Вама хвала заиста на интересовању. Врло често причамо о другим аспектима европских интеграција који су високополитички, не увек тако пријатни у неким сегментима, али добро, процес је комплексан, али ово је важна компонента од које сваки грађанин у Србији је до сада, у свакој од општина у Србији, видео макар неку корист. Да ли је то била локална инфраструктура или је то постројење за пречишћавање отпадних вода или програми локалног економског развоја или ИПАРД програми за пољопривреду, за рурални развој, набављање и занављање опреме и механизације, што је такође део нашег права на коришћење ИПА фондова, мислим да је заиста значајно да о томе говоримо, а тиме подигнемо и свест свих да се више заинтересују. 

40/1ЈИ/МЋ18.30- 18.40

Није то квантна физика, знате, није лако написати пројекат, али постоје процедуре може се то научити, ми већ радимо са локалним самоуправама широм Србије, са заинтересованим корисницима да науче правила писања зрелих пројеката, јер зрелост пројекта је кључно за добијање средстава из европских фондова, али кажем то није нешто што не може да се научи понекад ми то мистификујемо, многи већ у Србији то добро раде, добро користе и циљ је да то подигнемо на још виши ниво све у интересу одрживог раста и развоја наше земље, што је приоритет Владе Републике Србије. 
Хвала. 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Акош Ујхељи. 
АКОШ УЈХЕЉИ: Хвала лепо. 
Прво бих желео да се захвалим на одговорима. Верујем да сте све нас убедили да Влада Републике Србије чини све у циљу отварања нових радних места, покретања привреде, повећања стандарда и уређења свих друштвених области од економије до културе. Убедили сте нас да не само да имате јасан дугорочни план мера финансијске и економске политике, већ предузимате и конкретне мере. 
Посланичка група СВМ сматра да је јако важно да негујемо добре односе са суседним земљама, јер на такав начин можемо постићи изузетно добре резултате, а ово што говорим потврђује и то да су односи Србије и Мађарске најбољи у историји. 
Посебно поздрављамо изузетно добру сарадњу министарке Јоксимовић са министром Сијартом, јер то показује да ако имамо заједнички циљ са комшијама, а то је пре свега улазак Србије у ЕУ можемо увек наћи партнере који ће нам помоћи без обзира на националну припадност. 
Хвала на пажњи. 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Хаџи Милорад Стошић. 
ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Захваљујем, председавајући и поштовани председниче Скупштине.
Уважена председнице Владе и министри, даме и господо народни посланици, поштовани грађани Србије, имам посланичко питање за министра за бригу о селу господина Милана Кркобабића. 
Поштовани господине министре, у овој Народној скупштини питали смо вас пре месец дана око програма доделе бесплатних средстава за куповину сеоских кућа са окућницом. Тада смо подржали вас и Владу Србије у реализацији концепта подршке селу и сеоском становништву сматрајући да целој Републици значи ова промена, да се о проблематици села говори и делује на позитиван начин и стицање проблема с којим се сусрећу житељи села, али и предности живота на селу. Сведоци смо позитивног одјека како овај програм има у свим крајевима земље. 
Користим ову прилику да вас питам о практичном искуствима и проблемима које наши грађани имају, они који су заинтересовани за куповину сеоске куће са окућницом. У медијима је пропраћено да сте у Палати Србије пре двадесетак дана организовали састанак са свим представницима општина и градова Србије и да је састанак био у изузетно радан и успешан. 
С тога вас питам како оперативно делују представници локалних самоуправа, јер сматрамо да је у потпуности оправдано ваше опредељење да се све активности које су у интересу села Србије одвијају уз паралелу и синхронизовану активност вашег министарства и локалних самоуправа?


40/2ЈИ/МЋ

Само суштинско укључивање локалних самоуправа донеће добре резултате, побољшању услова за живот на селу. Имајући у виду да ПУПС већ три месеца спроводи своје активности широм Србије под називом „Караван ПУПС-а“ сагледавајући кадровску и оперативну оспособљеност локалних руководстава ПУПС-а на спровођењу програмских задатака и циљева ПУПС-а под слоганом „Србијо, и ово је Србија“ како би исказали бригу о сваком месту у Србији био то град, општина или село. 
У комуникацији са грађанима широм Србије, грађани су се посебно интересовали за конкретне активности Министарства за бригу о селу, пре свега по питању обнове и оживљавање села Србије. 
Током обиласка уочили смо да је добар део локалних самоуправа веома заинтересован за пројекте које покреће Министарство за бригу о селу, с тога бих вас замолио да нама и грађанима појасните детаље тих активности вашег министарства како би грађани имали много више информација и могли да искористе прилику да искористе те бенефите и министарства и Владе Србије. То је прво питање.
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Реч има министар Милан Кркобабић. 
МИЛАН КРКОБАБИЋ: Господине председниче Народне скупштине, уважени потпредседници Народне скупштине, госпођо Брнабић, цењени народни посланици, ово је јединствена прилика да одговарамо грађанима Србије на питања која они прослеђују преко народних посланика. 
Мени је, посланиче Стошићу, изузетно задовољство данас да укратко скицирам ове наше активности. Велико је интересовање грађана Србије данас за доделу празних кућа. Ако узмемо, рецимо да у једној Сремској Митровици тренутно постоји неких 60 захтева, да у Белој Цркви, па да не идем даље доле до југа, али морам да истакнем и један интересантан податак овде у Народној скупштини Србије.
Рекли сте да сам имао сусрет са представницима локалних самоуправа. Тачно имао сам, али био је интересантан и по нечем, јер су и представници локалне самоуправе општине Прешево узели учешће. То значи да смо успели да постигнемо пуно поверење, пуну сагласност у озбиљност и неопходност једног оваквог програма. 
Али, хајде да будемо конкретни, сад нас гледају и слушају неки људи у Србији, није њима до општих фраза, они хоће неке конкретне ствари. Видите колико их интересује затварање фабрике, видите колико их интересују друге конкретне животне ствари. Рецимо, данас ти млади људи у Србији који имају мање од 45 година нису власници никакве имовине, а држављани су Републике Србије, имају могућност да одаберу кућу у руралном делу и да дођу у њено власништво. 
Република Србија, ово Министарство је спремно да издвоји до 1.200.000 динара. То је нешто што је конкретно, нешто што је видљиво, пре свега, желео би да се обратим младим људима који живе на селу. Данас је познато да у селима Србије живе три генерације и да она најмлађа генерација често није ни власник имања, нити је неко ко може да одлучује о неким битним стварима. Ово је њихова шанса, шанса да се осамостале, да дођу над крова над главом и да наставе да раде своју основну делатност у склопу тог свог домаћинства. Највећи број заинтересованих је управо из те треће генерације. 
Истовремено, ово немојмо да потценимо, имамо пуно младих људи данас који живе у великим градовима, живе са родитељима, ево сад нас гледају из станова са 60, 70 квадрата, мисле да заснују породицу или су засновали, а рецимо раде од куће нешто што је иманентно 21. веку и што ће бити иманентно данима који су пред нама. Значи, то је нека циљна група којој се такође обраћамо. 

40/3ЈИ/МЋ

Оно што могу да вас обавестим, ако узмем неке просте рачунице да овај први корак Владе Србије који је подржала и премијерка Брнабић и председник Републике Вучић, од 500 милиона динара, то је кап воде у мору, то је толико интересовање. Ја се надам да ће ово бити само први корак и да ћемо ми наставити ту акцију. Циљ нам је, посланиче Јовановићу, тамо где си отишао далеко од Београда да ниједна празна кућа у Србији не остане, ту је наш циљ, то је наш задатак, то је наша патриотска мисија.
Нисам министар Вулин, али узећу мало тог његовог темперамента у помоћ. Искористићу прилику да вам кажем један занимљив податак. Недавно је наша посланичка група имала посету Француском парламенту и сенату. Интересантно ће бити да чујете ово. Непосредно пре короне, званичан податак њиховог секретаријата за рурални развој је следећи, процес одласка људи из градова у села је заустављен. Више је у Француској пре годину и по дана отишло људи из градова у село него обрнуто близу један проценат. Изгледа да је то један глобални процес који се прелива и на нас. 


41/1ГД/ВЗ18.40 – 18.50

Наравно, овде имамо проблеме које су популациони, који су економски и који су, не смемо да заборавимо, безбедносни. Пре свега, не смемо да оставимо празне крајеве. Усуд пусте земље се надвио на Србијом, господо. Ово није патетика, ово није ламент, него реална чињеница која прети Републици Србији.
Значи, акција је у току. Интересовање је огромно. Ту је и премијерка. Очекујемо да ће наставак акције бити већ од 1. новембра. 
Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Хаџи Милорад Стошић.
ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Захваљујем.
Господине министре, захваљујем се на овим исцрпним информацијама које су веома битне пре свега за све оне младе људе који своју будућност виде у стварању свог сопственог пољопривредног газдинства или се опредељују да живе и раде на селу као стручни кадрови који су неопходни селу, односно који имају могућност рада од куће, а уз помоћ министарства и државе Србије. 
Позивам све заинтересоване грађане да искористе прилику и конкуришу по јавним позивима Министарства за бригу о селу. 
Господине министре, на прошлој седници, када је био институт посланичка питања Влади, најавили сте покретање других програма које ће Министарство за бригу о селу реализовати. Проблематика живота у селу је веома сложена и свесни смо да је по многим питањима потребно да се побољшају елементи свакодневних животних потреба које оптерећује становнике села. 
Село није само пољопривреда, није само питање привређивања, село има комплетне потребе, као и сва већа места и градови у Србији, чак и више због слабијег развоја претходних деценија и због разуђености и удаљености села, пре свега у пограничним и брдско планинским подручјима. 
Због тога подржавамо практичне активности Министарства за бригу о селу које даје допринос у спречавању неких стварних проблема становника села. 
Проблем приступа услугама јавних служби значајно оптерећује сва села која су удаљенија од општинских центара, приступ лекару, приступ зубару, општинским услужним центрима, пошти, банкама, републичким и општинским установама представља стварни проблем становништва у даљим селима. 
Опредељење Министарства за бригу о селу за покретање програма за набавку минибусева за превоз сеоског становништва на релацији село – село, односно село – општинско седиште, омогућује становницима села да своја правна, финансијска, здравствена и друга питања лакше реализују. 
Овај програм заиста побољшава услове живота становницима пре свега удаљених села и брдско-планинским подручјима.
Као што рекох, село и становници села имају све потребе, као и становници општинских центара и градова Србије. То се односи на питање друштвено-културног живота, на стварни догађај који се одиграва у реалном времену. 
Не може телевизија да замени стварни живот. Некада су традиције дружења становника села и суседних села били саставни део живота у Србији. 
Програм подршке сеоском становништву да оно лично узме активно учешће у културно-уметничким активностима, било да је реч о личним културним афинитетима и вештинама, било да је реч о неговању културне баштине и неговање традиција, пружиће прилику и извођачима и публици да оплемене своје свакодневне животе. 
Господине министре, замолио бих вас да нам дате детаљне информације о програмима који су данас покренути на Влади Србије и надам се да су и усвојени.
41/2ГД/ВЗ

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Кркобабић.
Изволите. 
МИЛАН КРКОБАБИЋ: Захваљујем, господине председниче.
Господине Стошићу, најавили сте данас две лепе ствари, две добре вести за житеље села Србије. Влада Србије је данас са две уредбе дефинисала два конкретна програма. Један се односи на организовање манифестације под називом „Михољски сусрети села“. То је нешто што је одговор и на питање народног посланика Тандира, упућено за Сврљиг. 
Значи, корона је учинила своје. Људи су помало отуђени. Дакле, не помало, ја бих рекао више него мало и нужни су ти социјални контакти кроз одређене манифестације, културне, спортске и да не набрајам. Значи, хоћемо да организујемо сусрете села и они ће бити организовани у наредном периоду. 
Наравно, све се своди на кључну подршку, финансијску подршку и ево ово сада је један позив за локалне самоуправе, оне могу да конкуришу за учешће на тим манифестацијама у износу до 500 хиљада динара. 
Значи, то су иницијална средства која ће помоћи да један велики број манифестација у сеоским срединама у наредном временском периоду буде одржан. 
Ја рачунам да ће ови пољски радови бити завршени већ октобра месеца и да ће људи, да ће жене тих наших насеља коначно моћи мало да одахну. 
Надам се да ће ове мере у вези пошасти зване корона бити отклоњене и да ће људи кренути у непосредне контакте. Желим да имају спортске сусрете, да имају културне манифестације. Једном речју, да оно што се звала отуђеност остане иза нас. То је први програм.
Други програм је исто веома битан. Он се односи на транспортна возила, минибусеве. Данас је основно како из неког села стићи у друго село, како стићи у централно место. Имају људи аутомобиле, али они који немају, они који су болесни, они који су стари, они који иду у школе и те како зависе од тога. Значи, ово је наш први покушај. Влада Србије је дефинисала средства. Она су намењена. Локалне самоуправе ће конкурисати и ја очекујем да већ у наредна два, три месеца прва наша села која буду испуњавала критеријуме добију те универзалне минибусеве. 
Значи, биће то наш покушај да тим, хајде да кажемо, мултифункционалним, наменским возилима одговоримо неким задацима. То ће бити претеча нечему што ја видим као будућег аутомеханичара на путу, који ће бити опремљен свим пољопривредним алатима за поправку пољопривредне механизације, нешто што раде у Канади, нешто што раде у другим и европским и светским земљама, а даје добре резултате, где су раздаљине велике, а где су насеља расута. 
Значи, ништа није чудно да имамо и мултифункционално возило које ће пружити и стоматолошку, лекарску заштиту, апотекарске услуге да то возило једном недељно стигне у то село и да тим људима омогући да обаве основне ствари. Значи, концепт је – идемо на праг домаћину, идемо са државном управом, идемо са пореским службеником,  да покушамо да ова аутоматска обрада података о којој говоримо, за коју смо много уложили и трудимо се буде доступна. Значи, да тај грађанин, а пре свега грађанин у селима Србије или сељанин, како би рекао Љубивоје Ршумовић или сељак, како каже већина, или домаћин буде грађанин првог реда. 
Захваљујем. 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Реч има господин Стошић. 
Изволите. 
41/3ГД/ВЗ

ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Поштовани господине министре, још једном се захваљујем на овим исцрпним информацијама, нарочито у ова два нова пројекта која је министарство дефинисало и који ће пружити могућност младим људима да своју будућност виде у животу на селу, јер село даје такође велике погодности за живот, нарочито сада у овим условима. 
Ако реализујемо програм који је најавио председник Републике Александар Вучић – издвајање средстава за решавање најбитнијих животних питања у руралним подручјима, у селима и у делу канализације и водовода и путне мреже и остале инфраструктуре, онда свакако имаће могућност да млади људи једноставно се определе да живе, да стварају своју будућност, да стварају своје породице самостално уз помоћ Министарства за бригу о селу и других министарстава, нормално уз пуну подршку и Владе и председника Републике.
Информације које сте изнели су од изузетног значаја, пре свега за грађане који су заинтересовани за ове погодности које нуди Министарство за бригу о селу и Влада Републике Србије. 
Локална самоуправа, ја сам  мало у претходном периоду позвао грађане који су заинтересовани, да потраже информације и да конкуришу на овим јавним позивима, али позивам и локалне самоуправе да оне пруже могућност да грађани добију праве информације, да добију права упутства како би могли да реализују своје потребе преко министарства, односно Владе Републике Србије. 
Поштовани пријатељи, уважени грађани Србије, захваљујем се на пажњи. 
Све вас пуно поздрављам и желим пуно здравља. 
Хвала. 


42/1БД/МП18.50 – 19.00

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Даме и господо народни посланици, пошто је на мом сату, који је једини меродаван, још 13 минута, мислим да вас не би овај скупштински сат мало пореметио, а пошто имамо, као што сам више пута већ говорио, један заиста необичан Пословник, који иде од најмање странке и од посланика који немају странке и посланички клуб, до највећих, увек на крају остану посланичка група СПС-а и СНС-а на крају, и чак понекад уопште не добију право да поставе посланичка питања.
Имајући то у виду, а добро, не жалите се што сте највећи, то је све у реду, али имајући у виду да сада Снежана Пауновић и господин Драган Шормаз, ја бих замолио и једно и друго, у складу са нашим добрим односима, али и да се ти односи још побољшају, господине Шормаз, да Снежана Пауновић и господин Шормаз имају само по један круг питања, то је по три минута и молим представнике Владе да кратко одговоре, ако се слажете, а претпостављам да се слажете.
Снежана Пауновић има реч.
СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ: Захваљујем, председниче. 
Када смо вам указали поверење да будете председник Скупштине, то је бланко значило и да ћемо послушати вашу сугестију.
Без обзира што сам једина жена која данас поставља питање, углавном су то постављали народни посланици, а на већину питања одговорила је премијерка. То је она пракса у Србији која каже да мушкарци увек имају дилеме, а жене увек решење.
Пробаћу да будем најкраће могућа. Питање, заправо једна сугестија пре свега за вас.
Сугестија за вас. Време иза нас, Ковид 19 ја сам о томе говорила и када смо имали Предлог закона о подршци деци са породицом, некако ми се чини, стичем утисак да смо према породиљама у време ковида можда остали мало мање дарежљиви, да тако кажем, него у односу на све остале. И у том смислу бих да заједно, не зато што није немогуће предложити једно решење у виду лекс специјалиса, који имам у глави, него бих заиста желела да то буде синхронизовано између законодавне и извршне власти, предложила да када се вратимо или у редовном заседању на јесен, можда донесемо одлуку која би значила или лекс специјалис, мислим да је то најпрактичније, једнократну препоруку да се породиљама у време ковида, које су заиста поднеле велику жртву, пре свега због услова који нису били хумани и негде су изазивали страх, здравствена помоћ није била могућа у сваком тренутку, да се евентуално донесе мера која би значила да када крену у пензију, добију тај стаж увећан за онај период колико су провеле на породиљском боловању, отприлике за 12 месеци, ако се не варам, или за нешто краће.
То би значило да свака од њих, под околностима да су то младе и храбре жене, заиста, које су се определиле за тај корак у ово време, када буду одлазиле у пензију, истина, то је време које вероватно нећемо сви ми дочекати на овим функцијама, али ми се чини да их треба испоштовати и оставити могућност да добију ту бенефицију од рецимо шест или 12 месеци. Ја сам пре за 12 месеци, али прихватићу сваку сугестију која се догоди и да то заједно као Влада и Скупштина, просто, урадимо и то буде још једна од оних мера која помаже овој пронаталитетној политици.
Знам да смо урадили много, али статистика нам не иде у прилог. Први пут је рођено мање од 62.000 беба, а имали смо 50.000, пре свега 53.000 умрлих као последица Ковида 19 и негде сама таква статистика плаши. Тим пре су ове жене и њихова храброст, ове младе жене заслужиле да им се можда на овај начин одужимо.
Ето, од мене једна иницијатива, више него што је питање. Ја се надам да ћете разумети и да ћемо наћи најадекватније решење за све ово.

42/2БД/МП

Имала сам питање и за господина Селаковића, али бићу и једина дама и колегијална и оставити време за колегу Шормаза. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Премијерка Брнабић има реч.
АНА БРНАБИЋ: Ево само кратко. 
Дакле, ми смо ишли у измене и допуне Закона о финансијској подршци породицама са децом. Пробали смо да урадимо максимално што можемо да урадимо у овом тренутку, али морам да нагласим да ми у овом тренутку нисмо 100% задовољни тим законом.
Дакле, постоје још неке ствари које су предлагале организације цивилног друштва, пре свега, са којима смо разговарали и разматрали овај закон, а које имају много смисла, и то рецимо једну од великих ствари, важна ствар је подршка предузетницама породиљама, које морамо да отворимо након Ковида, када се још једном финансијска ситуација стабилизује и знамо тачно са којим буџетом располажемо, зато што у овом тренутку ипак морамо да чувамо новац и за уколико је потребна додатна подршка и грађанима и привреди. Тако да, на томе настављамо да радимо. То није затворена тема.
Друга ствар, као што је председник Вучић најавио, имаћемо додатну финансијску подршку породиљама за рађање деце и на томе ћемо радити брзо. Али, ја се у потпуности слажем са вама да треба да видимо шта још можемо да урадимо. За сада сигурно још две ствари на којима ћемо радити. Ово је једна коју је најавио председник Вучић. И ова друга, где смо ми рекли организацијама цивилног друштва да настављамо заједнички рад на даљим изменама и допунама Закона о финансијској подршци породицама са децом. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик Драган Шормаз.
ДРАГАН ШОРМАЗ: Даме и господо народни посланици, уважени грађани Републике Србије, моје питање упућујем потпредседници Владе и министарки културе и информисања Маји Гојковић.
Наиме, познато је да је још пре неку годину председник Републике Александар Вучић покренуо иницијативу и на основу те иницијативе изграђен је Меморијални комплекс у атару села Прањани и авионска писта, који су посвећени мисији "Халијард".
Шта је мисија "Халијард"? Наиме, после пада Италије, савезници су направили нови план како да скрше нацистичку Немачку и између осталог, САД су прво поклониле Совјетском Савезу неколико њихових буџета, данас би се то мерило стотинама милијарди у новцу и у злату, да обнове своју ратну механизацију, да обнове своје оружје и муницију, а друга акција која се дешавала је да су пилоти, пре свега амерички, али и британски, било је ту и Попљака, Италијана итд, бомбардовали нафтна постројења, фабрике оружја, па чак и јединице немачке армије на Источном фронту. Значи, уништавали су логистику немачке војске.
Сви пилоти су имали упуство да у случају да их противавионска артиљерија немачка погоди, да покушају са својим авионима да дођу до пријатељске савезничке територије, до ваздушног простора изнад Србије и да ту искачу. Нису имали упутство да искачу у околини Загреба или Вараждина, него управо изнад Србије, зато што би ту били сигурни. Зашто су били сигурни? Били су сигурни зато што их је чекала југословенска војска у отаџбини илити четници, што РТС избегава да каже у неким својим прилозима, под командом Драже Михајловића, спашавали су их, доводили су их у околину села Прањани, али и у околину Коцељеве, где су имали два, значи, имали смо два аеродрома са којих смо спашавали те пилоте.
42/3БД/МП

То је највећа акција спасавања пилота или било кога другог у Другом светском рату иза непријатељских линија. Значи, Србија је у то време била окупирана. 
Шта је оно што је најфасцинантније у целом том случају? То је лојалност народа, јер Немци нису уопште знали шта им се дешава. Како то да је тај народ толико добро чувао ту тајну? Зато што је био лојалан, зато што је веровао у краља, отаџбину, Бога и веровао у војску којом је командовао Дража Михајловић. Зато је та читава акција успела. Нико, Немци појма нису имали шта им се дешава у читавом том случају.
Жао ми је што имам овако мало времена, али на крају ћу само поштовану потпредседницу Гојковић питати, с обзиром да сте одавно препознали и афирмисали значај мисије "Халијард", а да сте сада, између осталог, задужени и за ресор културе, коме делом припада и култура сећања, моје питање за вас је да ли ће обележавање мисије "Халијард" бити увршћено у државни програм обележавања годишњица, историјских догађаја, ослободилачких ратова Србије? Хвала. 

43/1ТЂ/МЈ 19.00 – 19.10

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има потпредседница Владе и министарка културе Маја Гојковић.
Изволите.
МАЈА ГОЈКОВИЋ: Хвала, посланиче Шормаз, што сте споменули и отворили ову заиста важну тему за Републику Србију и за Владу Републике Србије и што сте један од посланика који већ више година инсистира на томе да наша држава на овај начин уврсти у државни програм обележавања годишњице историјских догађаја - ослободилачке ратове Србије и да операција Халијард, односно операција „Ваздушни мост“ добије своје сада право и званично место међу овим најважнијим датумима.
Недавно смо, 23. јуна ове године, имали седницу усвајања државног програма. Том седницом и тим нашим одбором је председавала ресорна министарка Дарија Кисић Тепавчевић. Заиста су у том државном програму, не знам колико сте упознати са тим, али претпостављам да постоји на сајту Владе, извучени најважнији историјски догађаји кроз разне ослободилачке ратове у Србији.
Међутим, приметила сам одмах да још увек нема, без обзира што држава и државни врх и Војска Србије обележава заједно са Фондацијом Халијард и амбасадом САД и других држава које су припадале онда антифашистичким снагама читавог света, који су учестовали на правој страни у Другом светском рат, није уврштена Халијард мисија као важан датум, иако се, кажем, сваке године у присуству државног врха, негде око 10. септембра, обележава овај важан догађај зато што је то највећа операција у Другом светском рату спашавања живота савезничких пилота. Укупно 500 савезничких пилота је спашено захваљујући удруженој сарадњи југословенске војске у отаџбини и обичних људи, сељака који су се организовали да помогну америчким, британским, чини ми се, канадским, пољским итд. пилотима који су због њихових погођених летелица завршавали у тада југословенским, односно српским селима. 
Сада се обележава већ 78 година. Желим да нагласим да је први председник који је дошао да ода пошту људима који су дали своје животе, који су учествовали у овој мисији, који су тиме ризиковали животе и њихових жена и њихових породица, јер да су Немци упали у та села они би сви били побијени, што се и дешавало касније када су пилоти напустили ову територију, дошао, одржао је говор, већ два пута је присуствовао тој церемонији и 2020. и 2021. године. 
Године 2021. је била председница Владе, била сам ја, многи амбасадори, били сте и ви господине Шормаз, Владимир Маринковић и многи други посланици и председник је присуствовао церемонији отварања Меморијалног центра, изградње сада праве писте за разлику од Другог светског рата где су сељаци направили провизорну писту. 
Убеђена сам да по овим критеријумима који постоје у државном програму обележавања Халијард мисија мора да буде уписана у ову књигу и да Република Србија заједно од ове године и са Републиком Српском, јер овај трећи аеродром је био поред Добоја у једном малом селу у Републици Српској. Обележава се и ове године и доћи ће на то обележавање и председник Милорад Додик који је и прошле године присуствовао овој церемонији.
Дакле, ми смо издвојили новац као Влада Републике Србије, почели да обележавамо званично са Фондацијом Халијард, са амбасадама и испуњавамо све критеријуме да и овај важан датум буде ту. То је несумњив историјски значај. Овај догађај се проучава на војним академијама, да науче и млади војници како могу да се спасу уз помоћ локалног становништва од тога да их непријатељ не ухвати и свакако један образовни карактер, јер сви ови државни празници и важни датуми у нашој историји заслужују да и млађе генерације буду упознате са славним деловима наше историје. Ми 
43/2ТЂ/МЈ

треба да будемо поносни што смо у Другом светском рату имали два ослободилачка покрета која су се заједничким снагама, свако са својом идеологијом, борили против Немаца, што доказује операција Халијард. 
Иначе, да вас обавестим, управо се снима филм Радоша Бајића који се зове „500 заборављених“ и који ће описати догађаје о овој операцији. Молим подршку парламента да можда и исправимо овај државни програм и да почнемо заједно да обележавамо на овај званичан начин овај важан историјски догађај. Хвала пуно. 
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Пошто је истекло време, ако Дарија жели нешто кратко? (Не.)
Волео бих да се и САД поносе овим догађајем и надам се да ће то бити на много вишем нивоу, него до сада. 
Идемо даље. 
Захваљујем се представницима Владе, премијерки. Хвала. 
Завршавамо рад у делу седнице који се односи на посланичка питања и захваљујем свима на учешћу, а ми сада идемо даље.
Закључујем претрес који је вођен по 3. тачки дневног реда, а да бисмо могли да пређемо на одлучивање. 
Сагласно члану 87. став 5. Пословника, одређујем четвртак, 29. јул 2021. године, са почетком у 19.06 часова, као дан за гласање о тачкама дневног реда седнице Десетог ванредног заседања Народне скупштине у Дванаестом сазиву. 

44/1АЛ/ИЋ19.10 – 19.15

Поштоване даме и господо народни посланици, пре неог што пређемо на одлучивање о тачкама дневног реда, потребно је да утврдимо кворум.
Сагласно члану 88. став 5. Пословника Народне скупштине, кворум за рад Народне скупштине у дану за гласање постоји ако је на седници Народне скупштине присутна већина од укупног броја народних посланика.
Молим народне посланике да убаце своје картице у посланичке јединице.
Констатујем да је применом електронског система за гласање утврђено да је у сали присутно 185 народни посланика, односно да је присутна већина од укупног броја народних посланика и да постоје услови за одлучивање. 
Прелазимо на одлучивање.
Пре преласка на одлучивање, подсећам вас да је Народна скупштина обавила заједнички начелни претрес о предлозима закона из тач. 1. и 2. дневног реда, а с обзиром на то да на предлоге закона нису поднети амандмани, Народна скупштина ће сагласно члану 160. став 3. Пословника одлучивати само о предлозима закона у целини.
Прелазимо на одлучивање.
Прва тачка дневног реда.
Стављам на гласање Предлог закона о изменама Закона о култури, у целини.
Молим посланике да притисну одговарајући тастер.
Закључујем гласање: укупно – 187, за – 186, није гласало – један.
Констатујем да је Народна скупштина већином гласова усвојила Предлог закона о изменама Закона о култури.
Друга тачка дневног реда.
Стављам на гласање - Предлог закона о измени Закона о библиотечко-информационој делатности, у целини.
Молим посланике да притисну одговарајући тастер.
Закључујем гласање: укупно – 187, за – 187.
Констатујем да је Народна скупштина једногласно усвојила Предлог закона о измени Закона о библиотечко-информационој делатности.
Трећа тачка дневног реда.
Пре преласка на одлучивање, подсећам вас да на основу члана 105. став 3. тачка 6. Устава Народна скупштина одлучује о законима којима се уређује закључивање и потврђивање међународних споразума и уговора већином гласова свих народних посланика.
Стављам на гласање - Предлог закона о потврђивању Одлуке Заједничког комитета Споразума о слободној трговини у Централној Европи Број 1/2021 о измени Анекса 4 Споразума о слободној трговини у Централној Европи (ЦЕФТА 2006), којим се утврђује Протокол о дефиницији појма „производи са пореклом“ и методе административне сарадње из члана 14. ст 1. и 3. и укидању и замени Одлука Заједничког комитета Споразума о слободној трговини у Централној Европи бр. 3/2013 и 3/2015, у целини.
Молим посланике да притисну одговарајући тастер.
Закључујем гласање: укупно – 187, за – 187.
Констатујем да је Народна скупштина једногласно усвојила Предлог закона.
Даме и господо, пре закључивања седнице дозволите ми да кажем да је ово наша последња седница у јулу, пошто је 3. августа годину дана од конституисања овог новог сазива Народне скупштине, морам да вас обавестим да је у том периоду одржано 38 седница Народне скупштине, да смо заседали укупно 90 радних дана, да је усвојено 155 закона и 106 осталих аката, значи, укупно 261 одлука, односно акт Народне скупштине Републике Србије.
44/2АЛ/ИЋ

Сходно томе, желим само још да вас подсетим да је у ствари активност Народне скупштине започела конституисањем, односно избором руководства, а то је било 24. октобра. То је практично још краћи рок од годину дана, то је девет месеци. 
Имајући све то у виду, мислим да смо обавили добар посао за државу Србију, за наше грађане и ја желим на томе да вам честитам. Мркоњић је говорио раније – пре рока, али ми смо сада заиста у року… Сви акти који чекају на усвајање у Скупштини, више тих аката нема. Ми смо све што је дошло усвојили. 
Сходно томе, заказаћу следећу седницу када се сакупи довољан број закона. То ће бити наравно у другој половини августа, али у последњој недељи највероватније. 
Исто морам да кажем да ће руководство Народне скупштине морати да ради и у овом времену. Ми већ у понедељак имамо састанак на који ће доћи и председник Републике Александар Вучић са радном групом опозиције која не жели учешће странаца у дијалогу. Настављамо са радом. Да напоменем, ту је и председница Одбора за уставна питања Јелена, која је сада под маском па не могу да је препознам где је. Имамо јасан план наших активности на промени Устава. Очекујемо посете председника парламената Шведске и Словеније, Словенија која је председавајућа ЕУ у наредном периоду.
Сходно томе, желим да захвалим свима на једном заиста огромном труду и раду који смо уложили.
Пошто смо обавили разматрање свих тачака дневног реда ове седнице и одлучивање о њима, закључујем седницу Десетог ванредног заседања Народне скупштине у Дванаестом сазиву. Хвала вам.
(Седница је завршена у 19.15 часова.)


Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31

Будите у току