27/1БД/ВЗ16.35 - 16.45
Онда је град Београд отишао корак даље и већ обећао да ће они куповати таблете за све основце, што је опет нека могућност које саме локалне самоуправе имају. Ја бих поздравила тај, заиста, чини ми се, значајан и одговоран и добар потез локалне самоуправе у Београду, али јесте нешто где ми гледамо кроз Владину Канцеларију за информационе технологије и еУправу, коју смо поново ми основали 2017. године. Гледаћемо да ли постоји начин да у будућности ми то урадимо за све основне школе, а опет да направимо неки стратешки уговор у коме би стално обнављали ту ИКТ опрему коју ученици користе у основним, али и у средњим школама.
Ја то у овом тренутку не могу да обећам, али је свакако нешто о чему ми размишљамо и гледаћемо како то да урадимо и у ком неком временском опсегу је то финансијски одрживо да урадимо.
На крају крајева, у сам пројекат повезаних школа, дигитализацијом школа, ми смо, и ви сте то одобрили, ми смо са Европском инвестиционом банком потписали споразум, ЕИБ, потписали споразум од 65 милиона евра само за дигитализацију школа, тако да заиста на најодговорнији могући начин приступамо томе.
Али, ево, ја вам обећавам да ћемо погледати то и да ћемо у најкраћем могућем року изаћи са неким предлогом. До тада, свака локална самоуправа, која може да уради ово што је урадио град Београд, мислим, то су неке ствари које локалне самоуправе неке могу, неке не могу, али волела бих да више улажу, свакако, у образовање и подршку најмлађима. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Мисала Праменковић има реч.
МИСАЛА ПРАМЕНКОВИЋ: Захваљујем се на одговорима, поштована премијерко. Заиста ми је драго да чујем да су спорне, заправо законске одредбе, које су биле у претходном закону, елиминиране на тај начин.
Уједно бих искористила прилику и да апелујем на локалне самоуправе, како сте и сами рекли, да све своје ресурсе и капацитете усмере према побољшању квалитета образовања и са тог аспекта сви заједно утичемо на побољшање образовног система.
Следећа два питања бих упутила министрици културе, госпођи Маји Гојковић.
Наиме, из медија смо сазнали да је град Београд откупио одређени број уметничких дела, превасходно ради заштите истих и како би уметничка дела остала у власништву града, па бих желела да нас мало више, подробније информишете о томе.
Друго питање се, такође, односи на Министарство културе. Наиме, питање очувања културне баштине је једно од кључних питања за даљи развој културе и занима ме шта Министарство културе конкретно ради на овим пољу, уколико би сте нас могли информирати о томе? Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Потпредседница и министарка Гојковић има реч.
МАЈА ГОЈКОВИЋ: Извињавам се, мислила сам да је ово већ треће питање, односно ваш коментар, па нисам пажљиво слушала.
Чини ми се да сте питали нешто око ове последње афере и догађаја око откупа слика, које је и град Београд, али и Министарство културе и информисања успело да спаси од једне потпуно необичне, да не будем група да кажем незаконите и нелегалне аукције.
Трагично је што је држава за тако нешто сазнала уз помоћ медија, да су медији први добили информацију да се припрема продаја 144 уметничких дела и 25 уметничких дела примењене умесности, за неких, очигледно, намештених 80 хиљада евра.
27/2БД/ВЗ
Када смо видели попис слика, наравно, прво смо морали уопште да се пријавимо преко Музеја града Београда, да би нам дозволили као држави приступ. Слике су биле у врло лошем стању, али сама имена су говорила о томе шта се ту припремало, јер данас на тржишту један Мића Поповић, слика Миће Поповића кошта негде око 300.000 евра, да не кажем да је ту Мило Милуновић, Зора Петровић, Лубарда, велика имена модерног сликарства или сликарства 20. века наше државе.
Први пут се у историји десило, а ту се говори о заштити културног наслеђа, јер то јесте наше културно наслеђе, десило да заједно град Београд, музеј, једна установа културе и Република Србија спрече крађу уметничких дела.
Можемо само да замислимо данас шта се дешавало од 2000. године у оно време оних сурових, пљачкашких приватизација, где су друштвене фирме одлазиле у руке приватника, али никада нисмо сазнали, нити ћемо изгледа сазнати коме су припала и на који начин уметничка дела која су купована новцем државе, јер ниједна од тих фирми није била приватна, па да се тврди да у питању приватна куповина.
Трагично је и сада да постоје уговори где људи закупљују одређене пословне просторе, велике пословне просторе у којима се налазе значајна уметничка дела и они самим тим сматрају, ако су склопили уговор, закључили уговор о закупу неког простора, да они постају власници и културних уметничких дела. И мораћемо и такву битку да водимо у будућности.
Кажем хвала медијима што су нам скренули пажњу на ову добро припремљену лицитацију коју смо на крају успели заједничким снагама да покваримо. Видели смо да једна особа вештачки подиже цену, знамо коју фирму је заступала, али ми смо били одлучни да ово буде први, али не и последњи пут да се одупремо оваквом отимању културног блага наше државе. Завршена је јавна расправа о Закону о културном наслеђу. Сада припремамо усвајање примедби и сугестија. Једна од примедби је била, коју сигурно усвајамо, односно сугестија, да забранимо овакву продају уметничких дела стечајем и да право прече куповине буде обавезно, јер сада се доста, дакле, окрећу главу стечајни управници од права прече куповине, јер када се неко прогласи већ националним културним добром, одмах држава има право прече куповине у односу на друге за ону прву почетну цену.
Да је то поштовано, данас би град Београд и Србија била власник ових уметничких дела за само 80.000 евра, не триста и нешто, колико смо морали да лицитирамо. Али, настављамо борбу судским путем, да би доказали да је права цена тих дела 80.000.
Да се вратим на закон. Уградићемо ово обавезно, да ће морати стечајни управници држави да пријављују која културна уметничка блага се налазе у поседу тих фирми које се налазе у стечају, како би могли ми да их купимо, а не да их купе нека лица за која су те аукције очигледно биле и припремљено.
Овде је било много напада када сам припремила једну изложбу која се звала "Уметност која чека правду 2000. године", уз ову зграду, уз гласачке листиће из оног првог круга гласања, када су били Милошевић и Коштуница такмаци за председничко место, нестало је стотинак слика изузетне велике вредности. Направила сам ту изложбу и каталог, не би ли нам грађани помогли да нађемо та културна добра. Напали су ме, јер су рекли да 5. октобар поистовећујем са крађом уметничких дела. Није ми то била намера, али кад боље размислим, можда и нисам нешто погрешила.
Најважније је да од 2000. године до данашњег дана, осим делова намештаја из овог парламента, ниједна слика није пронађена, нити је прорадила свест код грађана да то врате, што значи да је то била организована крађа уметничких слика у овом здању. Хвала вам заиста што сте поставили ово питање.
28/1ТЂ/ИР16.45 – 16.55
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијерка Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.
Само да потврдим да ће на следећој редовној седници Владе, дакле, следећи четвртак, бити Предлог измене и допуне Закона о финансијској подршци породицама са децом, тако да ћемо решити и те проблеме. Само сам хтела да вам дам ту информацију, јер сам остала дужна. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министарка Јоксимовић.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Захваљујем.
Ја само, у међувремену се консултујући са премијерком, да допуним један део важног одговора око дигитализације и уопште онога што сте исправно поставили као питање. Једно од суштинских питања равномерног регионалног развоја, а то јесте једнако образовање и доступност образовања свима посебно деци у руралним подручјима, а један од услова савременог образовања јесте приступ интернету и управо због тога Влада Републике Србије је конкурисала за велики пројекат у оквиру економско-инвестиционог пакета за западни Балкан за увођење широкопојасног интернета у свим руралним подручјима. Укупна вредност ће бити 76 милиона евра. Да бисмо дошли до тога ми смо претходно са Европском банком за обнову и развој потписали 1,7 милиона евра за припрему документације, што значи да ће бити обухваћено око 90.000 домаћинстава, око 600 места или насеља у Србији, што значи да ће око две трећине наших грађана којима до сада није био доступан интернет, не само школе, већ говорим укупно и о домаћинствима, имати прилику да у будућности дођу до онога што је једно од, чини ми се, основних права постало, а то јесте приступ интернету, јер без тога заиста нема ни конкурентне, ни привреде, ни образовног система, а и те зелене и дигиталне транзиције за коју ће се велика средства у будућности одвајати.
Хоћу да кажем да је овим заиста показана и додатна одлучност Владе да сви грађани у Србији било где, на било ком месту да живе, имају то једно важно право, посебно млади, посебно деца, а то је право приступа интернету и надам се да ће овај пројекат већ од идуће године кренути да се реализује. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Мисала Праменковић.
МИСАЛА ПРАМЕНКОВИЋ: Захваљујем заиста на одговорима.
Држим да су ово јако значајне информације за све нас народне посланике, али и за саме грађане, јер се заиста ради о конкретним стварима, о видљивом напретку и у то име се и захваљујем, јер се заправо види одлучност саме Владе на челу са председником државе да сва подручја која су приоритетна у погледу развоја саме државе и друштва, као што је породица, као што је образовање, као што је култура, али и сваки други сегмент живота, који су просто испреплетани, немогуће је одвојити једно од другог, у том смислу, дакле, и одговоран однос према јавној својини, да ли из области културног наслеђа, да ли из области јавних финансија, је најбољи показатељ одговорности при вођењу државе. Захваљујем се.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Бранимир Јовановић.
БРАНИМИР ЈОВАНОВИЋ: Хвала, председниче.
Поштована председнице Владе, поштовани министри, поставићу два питања и оба ће бити упућена премијерки Ани Брнабић. Заправо, прво питање сам планирао да поставим министру Томиславу Момировићу, али пошто је он одсутан, поставићу вама.
28/2ТЂ/ИР
Неколико такси удружења из унутрашњости Србије ме је контактирало и они имају један конкретан проблем, а то је да не могу да нађу адекватне возаче за своја такси возила. Наиме, закон је такав да је 2018. године у новембру месецу подвучена црта, па су сви они таксисти који су до тада радили добили лиценцу да могу и даље да обављају ту делатност, односно да возе за такси удружења.
Они који се после тога запошљавају морају да испуне неке од услова, односно три услова. Први услов је да да имају адекватну стручну спрему, конкретно завршену саобраћајну школу и пет година радног искуства или, други услов, да имају одређене стандарде који важе за возаче који раде у иностранству и, трећи, да имају сертификат о стручној оспособљености, а тај сертификат издаје Агенција за безбедност саобраћаја, али га не издаје за Б категорију, него за Ц, Д и Е категорије.
Они имају тај проблем што једноставно људи одлазе у пензију и тек виде да ће то бити проблем. Одлазе у пензију, мењају посао, недостају им возачи. Он је нарочито изражен у унутрашњости Србије, по градовима и општинама које имају мањи број становника, јер тамо важи другачије правило – на једно такси возило иду обично два возача. У Београду је другачије – на једно такси возило дође један возач и сад и они кажу да нису били довољно укључени у израду закона и потребно је да пронађемо решење што пре. Ако не изнађемо решење, они ће тек имати већи проблем како буде пролазило време.
Друго питање је у вези са кризом око корона вируса и односи се на последице које свакодневно видимо. Ми видимо заправо да је ситуација код нас из дана у дан све боља. Чини ми се да је данас 326 регистрованих позитивних од короне. Охрабрују резултати, наравно, да се затварају ковид болнице, да се оне враћају у један уобичајени режим и мислим да смо одлично спровели и тај процес имунизације.
Међутим, свуда у свету је изражен један други проблем, а биће сигурно и у Србији, а то је да се погоршала демографска слика. Оно што ме конкретно интересује, знам да смо пре две и по, три године усвојили мере које подразумевају да подстичемо наталитет у Србији, али с обзиром да се у свету променила ситуација, да је промењена слика реалности због Ковида.
Шта ће држава код нас конкретно учинити да поправи евентуално ту демографску слику? Ту не мислим само на наталитет, него мислим и на миграције становништва. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијерка Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Што се тиче вашег првог питања, рећи ћу вам, сећам се тачно тог законског решења зато што сам лично, као председница Владе Републике Србије, разговарала и преговарала тада са такси удружењима око измена и допуна закона тадашњег. Тада су управо такси удружења тражила оваква решења за које смо, ако се тачно сећам, ми у Влади Републике Србије и у ресорном министарству мислили да су сувише стриктна. Они су желели таква решења да би практично заштитили своју професију од нефер конкуренције, своја радна места и обезбедили, на крају крајева, што је и легитимно, да негде школовани возачи возе грађане и баве се такси превозом.
Дакле, као Влада смо се трудили да то радимо у сарадњи са управо људима којих се тај закон највише и тиче. Могу да разумем сада у потпуности проблеме које имају такси удружења у мањим срединама и мањим општинама, да је ту потпуно другачија ствар од, рецимо, онога што ми имамо у Београду или у Новом Саду. Чини ми се да један закон мора да буде за читаву територију Републике Србије.
28/3ТЂ/ИР
У том смислу никада не бежимо од тога да отворимо додатне консултације и ја ћу препоручити то министру Момировићу. Спремна сам и да лично узмем учешће у тако нечему, јер знам колико су то осетљиви проблеми. Ако могу да нам дају конкретне предлоге, али пре тога да се и они конкретно договоре са својим колегама из других градова и општина. То је нешто што би нама, као Влади, олакшало тај посао, а чини ми се да би било најодговорније према грађанима Републике Србије.
Дакле, не можете увек свима угодити зато што су законска решења таква да морају на све да се примењују, али смо спремни да отворимо додатне консултације. Само урадите то. Нека то такси удружења ураде прво једни са другима, па нек нама кажу шта је то што би било у њиховом најбољем интересу, у најбољем интересу свих осталих грађана, а ми ћемо заиста у сваком тренутку сести поново са њима за сто, па да видимо шта можемо да урадимо.
Што се тиче овог другог питања, рећи ћу да сам изузетно задовољна тиме каква је у овом тренутку епидемиолошка ситуација у нашој земљи. Она је из дана у дан све боља и све стабилнија. Апсолутни бројеви падају и проценат позитивних у односу на тестиране пада. Он је данас отприлике 3%, што је изузетно добро.
29/1МЈ/МЈ16.55 – 17.05
Ми у овом тренутку имамо вакцинисаних два милиона 464 хиљаде 701 особу што је отприлике 45,6% пунолетног становништва у Републици Србији. Ревакцинисано скоро два милиона људи, милион 963 хиљаде 486, ја поново користим и овај форум и ово место да позовем грађане Републике Србије, посебно оне испод 30 година старости, да се вакцинишу, да завршимо са Корона вирусом. Ми у овом тренутку имамо довољно вакцина да ни једну додатну вакцину не добијемо у Републици Србији, да вакцинишемо преко три милиона 115 хиљада људи, а при том нам већ данас стиже додатних 100 хиљада Спутњик вакцина. Дакле, молим вас, имамо вакцине, дајте да искористим то. Сви желе да дођу у Републику Србију да се вакцинишу. Молим наше грађане да заиста будемо одговорни до краја и да ставимо тачку на ову пандемију.
Што се тиче демографске слике, ви сте потпуно у праву, она се погоршава у читавом свету, шта ми можемо да урадимо? Па, што се тиче наталитета радимо ово што смо већ почели да радимо и трудимо се да то побољшавамо и кроз ове измене и допуне Закона о финансијској подршци породицама са децом, који ће се наћи на Влади следеће недеље, па одмах затим и у скупштинској процедури, ви ћете као народни посланици моћи да дебатујете о њима, али такође и сталним отварањем радних места и све квалитетнијим радним местима.
Знате, много људи се током Корона вируса и вратило у Републику Србију и то је велика шанса за нас, и то је велика шанса за додатни позитивни утицај на нашу демографску слику. Ми морамо њих да задржимо у Републици Србији. То радимо, ево још једном захвалност и председнику на свему што он ради са својим тимом и још 300 радних места за Ваљево, ево само јуче је потписан тај нови уговор.
Просечна плата која је у овом тренутку, дакле у марту 555 евра. Ја сам гледала, рецимо поређење са регионом и колико је то значајно рећи ћу вам да је Црна Гора, која је нама значајно бежала до само пре неколико година, у марту је имала просечну зараду од 526 евра, БиХ 506 евра, Северна Македонија 457 евра, Албанија 369 евра, то је оно што су имали у последњем кварталу 2020. године. Немамо податке за март 2021. године. Бугарска 580 евра, дакле то је оно што је нама аспирација, да престигнемо Бугарску у просечним платама до краја ове године и то је оно што на крају крајева радимо и за миграције. За то да људи који су се из иностранства вратили у Републику Србију током Ковида, остану у Републици Србији, да нађу овде радна места, а и да створимо високо квалитетна радна места да би људи остајали и да би се људи враћали у Србију.
Ја ћу вам рећи још један податак, данас сам изнела тај податак и на Копаоник бизнис кворуму, изузетно важан. Мислим да сви треба да се поносимо тиме, а то је да је бечки Институт за међународно истраживање или међународну сарадњу, не замерите ми не могу да се сетим тачно како се зове, а и прилично сам уморна данас од свих активности које имамо као Влада и којима се заиста поносим, показао је да је први пут од 2015. године до 2019. године преокренут тренд одлива мозгова и да смо ми први пут у овом периоду имали нето прилив људи у Републику Србију, а посебно младих у старосној категорији у популацији 24 до 29 година, а у свим категоријама високообразованих становника.
Дакле, више се људи вратило у Србију, него што је отишло из Србије. То је невероватан податак и тај податак ће, ја могу то да гарантујем, не само остати такав, него ће тај нето прилив само расти и ја очекујем додатни прилив из иностранства. Тако да је то све оно што ми радимо да преокренемо нашу демографску слику, али то је огроман изазов и за много богатије земље. Зато Србија треба да трчи брже од свих осталих и ми то радимо у овом тренутку.
Успели смо то и у 2020. години када нам је био, па најмањи пад у Европи или међу најмањим стопама пада у Европи. У овој години када се трудимо да буде највећи раст и тиме што је током 2020. године под онако изузетно тешким околностима, када је
29/2МЈ/МЈ
незапосленост расла и у земљама региона и у земљама Европе, нама нето запосленост расла.
Тако да је то велика борба и рећи ћу вам још овај податак што се тиче стопе незапослености. У Републици Србији у овом тренутку је она нешто изнад 9%, Црна Гора 21,2%, БиХ 16,6%, Северна Македонија 16,1%, Албанија 11,8%, тако да је то нешто чиме се ми боримо за наше људе и за наше људе из иностранства да се враћају у Републику Србију. Настављамо ту борбу на свакодневној основи, али ће требати још много труда и рада. Желим да се захвалим свим грађанима Републике Србије на подршци, на томе што су препознали ту храбру и одговорну политику још 2014. године и од тада је у све већем броју подржавају и вама поштовани народни посланици на томе што заиста и ви свакодневно напорно радите на дискусији око законских предлога које Влада Републике Србије шаље. На крају крајева, то нама свима помаже да се брже мењамо и да брже мењамо услове за пословање у Србији да се наши људи све више враћају у Србију. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Бранимир Јовановић:
БРАНИМИР ЈОВАНОВИЋ: Хвала вам на одговорима. Веома је важно што и ви као председник Владе показујете једну отвореност да разговарамо о свим питањима и да решавамо све и што сте позвали на разговор да решавамо те проблеме које имају таксисти у унутрашњости. Надам се да ће и они бити укључени у наредном периоду у оквиру радних група на изменама и допунама закона. Сигуран сам да ћемо и ми овде у Скупштини подржати све оне добре предлоге.
Такође, веома је важно и прави је начин што радимо да очувамо радна места што се види по повећању животног стандарда и по повећању плата из месеца у месец, тако да нећу поставити даља питања. Ово ће бити мој закључак, наравно и због тога што по Пословнику, највеће посланичке групе некако увек добију најмање времена да поставе питања, тако да ћу се одрећи трећег круга постављања, односно закључка. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Живота Старчевић.
ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Поштовани председниче Народне скупштине, поштована председнице Владе Републике Србије, уважени министри, даме и господо народни посланици, пре отприлике три сада на свом фејсбук профилу Мариника Тепић је поставила следеће, цитирам: „Док чекамо привођење Палме због подвођења девојчица и жена, зашто новинари не питају тужилаштво шта ради, Дачића о блиндама за довожење девојака или Вучића о дружењима у Бокељки, уместо што преносе помахниталог Палму. Тако се затрпава ово зло“, крај цитата.
Даме и господо, да није болесно, ово би било смешно, а свакако је тужно. Можда је и добро, јер је ова Ђиласова сеоска опајдара показала да једино што зна јесте да шири подмукле лажи по селу и ништа више од тога.