Прва посебна седница Народне скупштине Републике Србије у Четрнаестом сазиву

2/1БН/ИР12.20 – 12.30

МИЛОШ ВУЧЕВИЋ: Хвала лепо.
Поштована председнице Народне скупштине Републике Србије, поштовани потпредседници, поштовани народни посланици, представници традиционалних конфесија, представници државних институција, ваше екселенције, представници дипломатског кора, поштовани грађани Србије, даме и господо, браће и сестре, да живимо у време геополитичке стабилности, мирољубиве сарадње и општег напретка у свету, ово би била прилика да се констатује да су резултати Владе Републике Србије у претходних пет мандата, када су српске владе предводили садашњи шеф државе и актуелна председница Народне скупштине, изврсна одскочна даска за скок у будућност и да су нам нове победе загарантоване.
Необориви су егзактни показатељи који сведоче да је реч о најуспешнијим владама у новијој историји Србије и у том смислу, Влада коју ћу предводити биће у највећој могућој Влада континуитета, кажем, у највећој могућој мери, јер због усложњавања геополитичких околности и међународног положаја Србије, будући успеси наше земље и друштва неће зависити искључиво од нас самих и наше способности да стратешки планирамо будућност. Ипак, верујем у снагу нашег народа и његову љубав према отаџбини и слободи као нашу снагу и утемељење да превазиђе све Сциле и Харибде, захваљујући снажној и убедљивој подршци грађана Србије, државној и национално одговорној политици председника Републике, Српске напредне странке и наших коалиционих партнера који са нама деле и добро и зло. 
Наша држава је након фискалне консолидације, започете 2014. године, ушла у фазу прогресивног развоја без премца у својој новијој историји и тај развој је са изузетком времена пандемије ковида био предвидив и стабилан и подразумевао је стално померање границе наших успеха, али и очекивања грађана. Не можемо, међутим, да дозволимо да будемо равнодушни у самозаваравању да нас се не тичу и не дотичу турбулентна дешавања у нашем ближем и даљем окружењу, јер иако објективно сукоби којима смо сведоци широм света немају никакве везе са нама, други ће се, ако ништа друго, постарати да они и те како имају везе са нама.
У историји је процес прерасподеле моћи у свету ретко пролазио без сукоба и ратова великих размера. Остаје нам да се надамо да је људски род довољно сазрео да ту транзицију овог пута изведе на колико-толико миран начин, иако нам рационални и регионални сукоби, пре свега и рационално сагледавање којима сведочимо дају много разлога за стрепњу и бојазан. 
Што су догађаји у свету драматичнији, то мале државе имају већу потребу за непрестаним изналажењем начина да се прилагоде у борби за сопствени опстанак. Да би се ефикасно могла водити једна тако деликатна и прилагодљива политика која ће онемогућити да постанемо невољна жртва светских вихора, потребан нам је снажан корен. Верујем да нема никога ко се не би сложио да тај корен у најмању руку треба да садржи непоколебљиве и свим минулим вековима потврђене колективне вредности, јаке институције, вредан рад, најшири могући друштвени консензус о кључним питањима од заједничког интереса, као и стабилну и функционалну Владу која ће успешно предвиђати изазове, ићи им у сусрете, отклањати сваку опасност и користити ма и најмању прилику да Србија сваког дана буде јача него претходног. 
Говорити о спољној политици данас у времену у коме се свет мења, никада забележеном, а понекад и тешко разумљивом брзином, свакако није лако. Но, управо због тога, због бура и олуја која ударају са свих страна, понекад и са најмање очекиваних 




2/2БН/ИР

страна, спољна политика наше не велике, али поносне земље, мора бити чврсто утемељена на јасним и опште прихватљивим принципима, а два угаона камена којима је наше деловање према спољном свету омеђио данашњи председник Републике, ступајући на место председника Владе пре 10 година, јесу политичка независност и војна неутралност. 
Влада коју ћу предводити, ако ми укажете поверење, ни у ком случају неће одступати са тог пута, водећи се при томе у спољној политици принципима који су уткани у оснивачку Повељу Уједињених нација, али и овде помало неправедно заборављеног Покрета несврстаних, чији смо некада били оснивач, а о чијем раду учествујемо у својству посматрача, јер верујемо у бољи и праведнији свет заснован на начелима мирне коегзистенције, суверене једнакости међу нацијама и ненасилног решавања спорова.
Мир за нас нема цену и увек ћемо давати подршку његовом достизању тамо где га данас, нажалост, нема, односно његовом очувању тамо где је угрожен.
Када су у питању неки од нас удаљени делови света, то подразумева нашу спремност да увек пружимо своје добре услуге завађеним странама уколико саме сматрају да такву улогу Србија може да да или да буде од користи, као што је то био случај више пута у скоријој прошлости. 
Но, када је у питању наш регион, допринос Србије очувању мира и стабилности биће активан и континуиран. Када говоримо о нашем залагању за очување мира и стабилности на Западном Балкану, то није нешто што проистиче само из вредности и принципа којима се водимо, већ представља и израз наших веома практичних интереса. 
Наиме, свакоме би морало бити јасно да све оно што смо постигли у претходних 10 година, од развоја инфраструктуре па до раста плата и пензија, да ништа од тога не би заправо било могуће да нисмо имали мирно и стабилно окружење у претходној деценији. Исто тако, ниједан од циљева нашег социо-економског развоја неће бити достижан уколико мир и стабилност буду угрожени у времену пред нама. 
С тим у виду, ми смо спремни да уложимо пуно труда и енергије, па и ресурса сваке врсте у очувању мира и стабилности у региону. Спремни смо да зарад тог циља понешто и жртвујемо, али постоји само једна ствар коју не можемо и нећемо жртвовати, а то су животи наших људи. Ова црвена линија је повучена тачно на оном месту на којем би је повукла и свака друга демократска држава европског континента. И ја молим наше међународне партнере да то приме к знању. Пуноправно чланство у ЕУ остаје стратешки циљ Републике Србије и Влада коју ћу предводити наставиће са посвећеним радом на испуњавању свих постојећих критеријума кроз спровођење реформских процеса који су у крајњој линији, пре свега, корисни за наше грађане и нашу привреду.
Не можемо, међутим, игнорисати чињеницу да се из године у годину процес приступања ЕУ све више оптерећује новоуведеним политичким критеријумима који раније нису постојали. Шта ће нам бољи доказ за ово о чему говоримо од тога да Европска комисија, ценећи наш напредак у реформским процесима, већ три године заредом препоручује отварање новог кластера преговарачких поглавља са нашом земљом, али да се таква одлука блокира на седницама Европског савета, јер Србија, забога, не испуњава очекивања појединих великих и моћних држава чланица. 
Када се пређе са правила која су важила за све на некаква очекивања која нису дефинисана нити копенхашким критеријумима, нити увојеним преговарачким оквиром, јасно је да се тиме улази на терен суште политике.


2/3БН/ИР

 А о каквим очекивањима се заправо ради, мислим да је то свима познато. Наравно, у питању је жеља неких да се Србија понизи признавањем независности тзв. Косова, односно једнострано проглашене независности Косова и Метохије, на овај или онај начин, као и да се придружи режиму санкција према Руској Федерацији, што би на концу водило ка истом резултату.
Одговор Србије на све то мора се базирати на дугом историјском искуству нашег народа који нас учи томе да нас велики и моћни понекад могу поразити, али нас не могу понизити. Понизити можемо једино сами себе, а то ни у ком случају нећемо учинити, јер смо свесни да нема тог просперитета и боље будућности која се може градити на темељима колективног понижења.
Понављам, пуноправно чланство у ЕУ остаје стратешки циљ Републике Србије и напорно ћемо радити на његовом достизању, јер је то у најбољем интересу наше привреде која је саставни део толико јединствених ланаца вредности који завршавају на тржишту ЕУ, а самим тим и у интересу државе и свих наших грађана. Ипак, на самој ЕУ и њеним кључним државама чланицама је да коначно отворе врата за нове чланице кад превазиђу тзв. замор од проширења и спроведу унутрашње реформе у процесу одлучивања. То је нешто што се не рефлектује само на Србију, пошто видим да су та врата још увек затворена и за оне добре ђаке у нашем региону који испуњавају критеријуме и ненаписана очекивања, па ипак не напредују на путу ка чланству брже од Србије. И верујте ми кад кажем, нико од њих и неће ступити у чланство ЕУ пре нас. 



3/1ТЂ/MJ12.30 – 12.40

Да не буде никакве забуне, ми у потпуности разумемо све изазове са којима се ЕУ данас суочава и унутрашње препреке које оптерећују процес проширења, препознајемо притом и добру вољу многих у Бриселу и у престоницама европских држава да се Западни Балкан структурно, па макар то било и поступно, интегрише у јединствено европско тржите. То одговара нашим тежњама и потреби за убрзаном конвергенцијом за ширим централно-европским окружењем. Високо ценимо како финансијску, тако и стручну подршку ЕУ и активно ћемо радити на свим програмима и пројектима који ће нас на функционалан и практичан начин ближе повезати са ЕУ. 
Најбољи пример за тако нешто представљају тзв. зелене линије, односно зелене траке за брзи прелаз нашег камиона преко граница шенгенског простора, уведене током пандемије ковида, а које је потребно сада проширити, како у смислу квалификованих оператера, тако и у смислу категорија роба које су обухваћене. 
Не можемо говорити о европским интеграцијама, а да не говоримо уједно и о економским интеграцијама унутар нашег региона, будући да се ради о високо комплементарним процесима. Србија представља географски центар Западног Балкана. Једина смо држава која се граничи са свима у региону, а заслугом претходних влада изборили смо се и за улогу несумњивог економског мотора на овом делу континента.
За нас су од великог значаја све иницијативе којима се бришу административне и сваке друге баријере, јер за економску сарадњу држава не треба и не смеју да постоје такви видови барикада, односно проблема и хоћемо да видимо Западни Балкан као део процеса и у оквиру Берлинског процеса и у оквиру Отвореног Балкана, јер смо увек спремни да идемо један корак испред заједно са нашим суседима и да овај регион, регион Западног Балкана, остане отворен за све оне који желе да му се придруже, пре свега говорим о процесу Отвореног Балкана. Економске интеграције региона представљају рачуницу у којој свако добија, а Србија као централна и највећа држава свакако највише. 
Стратешко опредељење за чланство у ЕУ ни у ком случају не значи да смо спремни да занемаримо даље развијање односа са нашим традиционалним пријатељима. Неки од њих су можда географски удаљени, али те баријере у 21. веку све више губе на значају. Морамо бити способни да препознамо дух времена и да се гро глобалног раста већ данас налази на простору Азије, Африке и Латинске Америке на којима би требало појачати наше присуство.  
Посебно бих истакао значај стратешког партнерства Републике Србије са Народном Републиком Кином, која ће током ове године бити крунисана ратификацијом и ступањем на снагу Споразума о слободној трговини, чиме ће нашим привредницима бити отворена врата великог кинеског тржишта. Упркос опречним ставовима многих на западу, за нас Кина представља пријатељску државу, беневолентног партнера и поузданог савезника одбране нашег територијалног интегритета, а наша позиција према политици једне Кине неће се мењати. Веома се радујем скорој посети председника Сија Београду и сигуран сам да ће оно означити нову етапу челичног пријатељства Србије и Кине. 
Србија се не може и неће одрећи пријатељства са Русијом, чији народ сматрамо братским, баш као што је то случај и са Украјинцима. Пријатељство се приказује и доказује у тешким временима. Иако данас можда нисмо у могућности да у практичном смислу помогнемо нашим руским пријатељима, сасвим сигурно им нећемо ничим одмоћи. 
Подсетио бих све присутне да је трагични рат у Украјини почео 24. фебруара 2022. године. Савет за националну безбедност Републике Србије већ наредног дана је усвоји Закључак у 15 тачака које су потом потврђене од стране Владе Републике Србије. Тим закључком је дефинисана принципијелна позиција Србије. Ми смо јасно осудили 
3/2ТЂ/MJ

напад Русије на Украјину, али исто тако смо изразили своје неслагање са политиком санкција против Руске Федерације којима не желимо и нећемо се придружити. 
Нема никакве сумње у то да ће се притисци на Србију да промене своју политику према овом ратном сукобу наставити и вероватно и појачати, али наше опредељење је да истрајемо на истим позицијама, будући да  је та политика издржала тест времена током дугих 26 месеци рата. За нас је територијални интегритет Украјине неприкосновен и свакога унутар Међународне заједнице можемо да погледамо у очи, укључујући и оне који су се брутално и агресивно обрушили и нарушили наш територијални интегритет, интегритет наше отаџбине. Пред њих је довољно поставити огледало, баш као што је то учинио председник Републике Србије својим обраћањем на заседању Генералне скупштине УН. 
Сједињене америчке државе су светска сила, извесно најмоћнија земља на свету, наравно да је у најбољем српском интересу да градимо што је могуће бољи однос са Американцима  и то ћемо и чинити. Тамо  где постоје фундаментална неслагања, као када је реч о статусу Косова и Метохије, ми ћемо неуморно понављати наш став и никада од њега нећемо одустати. Радићемо колико год је потребно да нас наши амерички партнери чују и што је више могуће разумеју, односно уваже наше аргументе у сферама у којима са наши и амерички интереси поклапају, радићемо вредно и посвећено на томе да степен сарадње буде још виши, а корист за наш народ још већа. 
Чврсто верујем да наши односи поново могу бити на високом нивоу, а да период који је отпочео 1991. године, око чије интерпретације се политички вероватно никада нећемо сложити, може напокон прећи на поље историје и трезвеног сагледавања чињеница стручне јавности са обе стране. 
Сумирајући овај део излагања желим још једном да нагласим то да ће спољна политика Владе, под мојим руководством, своје утемељење имати у националним интересима Републике Србије који подразумевају како одбрану територијалног интегритета наше отаџбине, тако и чување свих наших развојних потенцијала. То су два лица једне исте медаље без којих нема изградње просперитета и боље будућности за нашу децу и нараштаје који долазе. 
Стуб националне безбедности наше земље су Министарство одбране и Војска Србије који су претходној, изузетно тешкој, години показали висок ниво спремности и способности да у кратком времену ставе на располагање све капацитете за одбрану територијалног интегритета и суверенитета наше земље. Захваљујући великим улагањима државе, Војска Србије је одржала и значајно унапредила своју оперативну способност, а Министарство одбране успешно припремило и организовао све субјекте од значаја за одбрану земље. 
Министарство одбране је значајно допринело и консолидацији домаће одбрамбене индустрије, а наменска индустрија је постала један од мотора развоја индустрије и свеукупне привреде Републике Србије. Република Србија је чврсто опредељена за мир и јачање и стварање партнерских односа са свим земљама, али у данашњем врло сложеном геополитичком окружења, са два озбиљна буктећа сукоба других земаља, а који прете да прерасту у глобалне сукобе, неопходно је да појачамо наше одбрамбене капацитете као примарног ослонца у заштити виталних националних интереса. 
Препознајући значај, способност и прихватање и капитализације нових технологија, будућа Влада ће наставити са интензивним улагањима у Војску Србије и даље подстицање наше наменске производње. Због све сложенијих изазова и претњи безбедности нова Влада ће предузети активности на изради нових стратегијских докумената и планирања развоја система одбране. Нови дугорочни план развоја система 
3/3ТЂ/MJ

одбране Републике Србије даће амбициозну, али реалистичну визију Војске Србије која има висок кредибилитет да заштити одбрамбене интересе Републике Србије и учествује у изградњи мира у свету. Овај документ представљаће водич за развој оптималних, делотворних и одрживих војних способности за извођење свеобухватних дејстава до половине наредне деценије. 
Посебна пажња у наредном периоду биће посвећена примени концепта „тоталне одбране“ који је усвојен прошле године у циљу стварања неопходних услова за интегрално ангажовање свих субјеката система одбране и ослањања на сопствене снаге и потенцијале, повећање броја грађана обучених за одбрану земљу и при чему служење војног рока са оружјем представља најзначајнији и најпотпунији облик припреме грађана за одбрану. 
Република Србија остаће посвећена изградњи мира у свету кроз ангажовање својих капацитета у мултинационалним операцијама под окриљем УН и ЕУ, чиме показује да је активан чинилац очувања међународног мира и безбедности, потврђује сопствени углед и јача поверење у Војску Србије у међународном окружењу, као и властите одбрамбене капацитете и националну безбедност. 
Политика одбране биће чврсто усмерена на унапређење одбрамбене сарадње првенствено у непосредном окружењу, кроз учешће у регионалним иницијативама које имају значај за јачање поверења, а тиме и утицај на мир и стабилност. Један од показатеља доброг рада Владе у протеклом периоду јесте константан успон Републике Србије на листи Global firepower где у последње две године обележен напредак од пет позиција, а током последњих седам година помак од чак 33 места. Одбрамбена политика будуће Владе обезбедиће да се овај позитиван тренд настави и Република Србија боље позиционира у глобалној војној арени. 
Привредна друштва из групације одбрамбене индустрије Србије су у последњих неколико година успела да самостално инвестирају значајна средства у ревитализацију, модернизацију и унапређење дела својих производних капацитета, а у инвестиционе програме у протеклом периоду улагала је и отаџбина, наша држава. Ово је потврда нашег стратешког опредељења да се опремање Војске Србије тежишно врши производима из домаће индустрије. 
Током 2023. године обезбеђен је подстицај предузећима одбрамбене индустрије Србије у виду инвестиционог програма за унапређење и модернизацију производних капацитета у вредности од 11,6 милијарди динара, а нови инвестициони програм планиран је у наредном периоду, с обзиром на повећани обим потражње за производима наше наменске индустрије на домаћем и светском тржишту.
4/1ДЈ/МП12.40 – 12.50

Улагање у развој нових технологија довешће до пораста производње савремених средстава. Уводе се нови типови наоружања са бољим карактеристикама, а који су конкурентнији и профитабилнији на светском тржишту, што је нарочито битно са позиције очекиваних комплекснијих услова извоза и пословања узрокованим новим изазовима, ризицима и претњама.
Захваљујући повећаним способностима и напорима Војно-техничког института и одбрамбене индустрије Србије, а од октобра 2022. године у наоружање Војске Србије уведено је 57 нових типова наоружања, чиме је настављен континуитет вишеструког убрзаног развоја наоружања и војне опреме током последњих 10 година. Од наведеног је преко 20 нултих серија, што потврђује да су и за та средства успостављени капацитети за серијску производњу. 
Војсци у истом периоду из предузећа одбрамбене индустрије Србије испоручено је преко 100 сложених борбених система и технике, новопроизведених и модернизованих, више хиљада стрељачког наоружања нове генерације, више стотина савремених оптичких и оптоелектронских нишанских и извиђачких система, велика количина муниције побољшаних карактеристика разних калибара и више хиљада комплета заштитно-балистичке, телекомуникационе и разне друге опреме, као и више хиљада теренских униформи и чизама, а обезбеђена је и попуна 100% ратних материјалних резерви хране. 
Тежишни инфраструктурни пројекти били су усмерени на изградњу објеката за смештај, одржавање и набављање технике, а интензивирани су и радови на изградњи објеката инфраструктуре у касарнама предвиђен за размештај новоформираних јединица. Према закљученим уговорима са предузећима одбрамбене индустрије Србије финансирана је производња и модернизација преко 270 сложених борбених система у области артиљерије, ПВО системи, оклопних возила, командно извиђачких и теренских возила, роботизованих ваздухопловних и земаљских платформи, модернизованих авиона, и као и додатних количина новог стрељачког наоружања са савременим оптичким нишанима и муниције побољшаних карактеристика разних калибара, чија је испорука у току.
У капацитетима ВТИ-а и одбрамбене индустрије Србије у току су убрзане активности на развој производње више врста дронова, који ће осим извиђачких моћи и да реализују и сложене борбене задатке. 
Са новонабављеним системима беспилотних летилица, као и онима који се тренутно налазе у серијској производњи у Србији створене су способности јединствене у региону, а у појединим сегментима се можемо мерити и са другима, много већим земљама.
Поменуте набавке наоружања и војне опреме, како домаће индустрије тако и из иностранства, вишеструко су увећале способности Војске и омогућује да премости вишедеценијско заостајање у односу на окружење. 
У складу са директивама и смерницама председника Републике за развој оперативних и функционалних способности Војске Србије у наредном периоду је за потребе додатног јачања и опремања војске планирано закључење уговора и сукцесивне испорука још 850 сложених борбених система из домаће одбрамбене индустрије, новопроизведених и модернизованих до краја 2027. године.
Да би се то остварило, као први корак планирана је реализација пројекта П – 300 за опремање Војске Србије системима наоружања из домаће индустрије, код којих је завршен развој успостављена серијска производња, како би се на најбржи начин додатне количине наоружања испоручиле војсци. 

4/2ДЈ/МП

У оквиру овог пројекта, припремљен је и предлог трећег инвестиционог циклуса, чији фокус је на развоју нових технологија и повећању способности фабрика наменске индустрије и ремонтних завода за производњу нових, као и ремонт и модернизацију постојећих средстава наоружања и војне опреме. 
С тим у вези, наставиће се и опремање модернизованим тенковима и борбеним возилима пешадије, системима класичне ракетне артиљерије, домаћим и увозним системима ПВО, више наменским хеликоптерима, новим и модернизованим радарима и модернизованим авионима „Орао“, као и изградња радарских и ватрених положаја хангара за смештај технике. У зависности од финансијских могућности, отпочеће опремање новим више наменским борбеним авионима.
У складу са изграђеном стратегијом, роботизације Војске Србије посебна пажња биће посвећена беспосадним ваздухопловним и земаљским платформама, што представља сегмент у коме наша војска већ располаже завидним способностима. Реализоваће се опремање килер дроновима тактичког и оперативног радијуса, наоружаним и извиђачким дроновима и беспилотним летелицама и земаљским платформама. 
Имајући у виду нарастајући значај овог сегмента, као једног од битних мултипликатора моћи једне војске, исти ће бити подржан командно-информационим системима једне генерације, како би се остварио оптимум у синергијском дејству посадних и беспосадних платформи у здруженим операцијама свих видова и родова војске. 
Инвестиционим средствима Републике Србије и из сопствених прихода наша одбрамбена индустрија ће наставити да унапређује свој производне и технолошке капацитете. На тај начин обезбеђује се обим производње, задовољење потребе наше војске, наређеног нивоа попуне ратних материјалних резерви, као и способности индустрије да одговори у светским оквирима, растућим захтевима и потребама.
Истовремено, нове технолошке линије ће представљати гарант да наша војска буде и у наредном периоду опремљена најсавременијим наоружањем, а да наша одбрамбена индустрија одржи и унапреди своју конкурентност на страном тржишту. 
Доношење одлуке о поновном активирању обавезе служења војног рока позитивно ће се одразити на јачање ратних, организационих капацитета и подмлађивање резервног састава војске. То би дугорочно представљао битан чинилац одвраћања потенцијалних агресора од угрожавања суверенитета и територијалног интегритета и целовитости Републике Србије.
Биће предложен краћи облик обавезног служења војног рока у периоду од највише до четири месеца, а за то време могли би смо да добијемо обученог војника и свакако безбеднију и сигурнију државу. Враћање обавезног служења војног рока није припрема за рат, већ је то припрема да се сачува држава и да имамо генерације које знају да бране своју државу, које знају да бране и своје породице, мајке и очеве, а сутра своје супруге и децу.
Треба да знамо и како се поступа када су неке елементарне непогоде и када су неке друге ситуације и када сви очекују да војска и полиција буду прве на помоћи, јер постоји тзв. "трећа мисија" војске, а то је помоћ цивилним органима.
Такође, треба да знамо да када год је била највећа мука, било да је реч о снежним наносима, поплавама, пожарима, али и у доба короне, војска је увек била ту и помагала. Увођење обавезе служења војног рока је од користи за целу државу, за цело друштво и за све који ће сутра служити војни рок, јер ће се сигурно боље осећати и бити на понос целе отаџбине и њихових породица.

4/3ДЈ/МП

У том смислу, Министарство одбране и Војска Србије припремили су предлог више модела обавезног служења војног рока, са јасно дефинисаним позитивним и негативним ефектима који ће бити презентовани председнику Републике ради разматрања и опредељења одговарајућег модела.
Побољшање стандарда припадника Војске Србије је значајно питање на коме се непрекидно ради и има утицај на све категорије кадра. Данас је припадник Војске Србије плаћен за 150% више него што је то било 2012. године. У току 2023. године реализовано је значајно увећање плата припадницима специјалних јединица.
Циљеви Владе у области одбране и безбедности у наредном периоду биће доградња стратегијског доктринираног планског и нормативног оквира система одбране, јачање одбрамбене индустрије Србије и унапређење развоја и опремања Војске Србије и побољшања стандарда професионалних припадника Војске Србије.
Ова Влада ће од првих дана свог мандата суочити се са озбиљним и далекосежним спољно-политичким изазовима и то је само почетак. У том смислу, наш највећи изазов у предстојећем периоду биће без сумње одбрана суверенитета и територијалне целовитости земље у међународној арени, односно борба за наше Косово и Метохију.
Ових дана постојала је сасвим очигледна намера да се још једном погази међународно право и суверенитет Србије и да се Приштина уведе у чланство Савета Европе. Таквим поступањем према нашој земљи још једном се потврђује да нема никаквог јединственог случаја када је у питању једнострано проглашена лажна државност лажне државе на простору наше јужне покрајине. Тај термин још од 2007. године до данас нашироко користе они који покушавају да нам земљу цепају и отимају и то све време тврдећи како они стриктно поштују међународно право и принципе на којима почивају међудржавни односи, настали после Другог светског рата.
Поставља се питање - зашто? Верујем да коришћење речи "јединствен случај" за Косово и Метохију заправо жели да се сакрије оно што је у њиховим нормама међународног права успостављен чврст принцип да за Србију и Србе не важи ни једна норма и ни један принцип тог њиховог међународног права. Само тако и даље могу да се праве невешти и да тврде да су принципијелни, иако Србима на једној територији оспоравају и одузимају иста она права која признају и штите за све друге народе на тој истој или непосредно суседној територији.
Осим новог бруталног кршења међународног права, сецесионисти би у пријем Савет Европе били дефакто награђени за прогон, систематско обесправљивање и тлачење српског народа на Косову и Метохији. Недавно су значајни кораци у том правцу учињени изјашњавањем унутар Парламентарне скупштине Савета Европе, а наставак рада на том  срамотном процесу биће не само чин понижавања Србије, већ и акт против свих вредносних темеља те међународне организације, чије је Србија посвећен члан.
Дакле, и поред чињенице да 12 држава чланица Савета Европе не признаје једнострано проглашену независност тзв. "Косова", спонзори Приштине решени су да беспризорним кршењем Повеље УН и Хелсиншке декларације учине деликт против међународног права и виталних државних и националних интереса Србије. За ову прилику нећу улазити у опште познато тзв. "претходно питање", а то је да тзв. "Косово" није и никада неће бити држава, па с тога по правилима Савета Европе ни не може бити примљено у чланство те организације.
 
5/1МЈ/ЦГ15.50 – 13.00

Међутим, полазећи из те позиције немогуће је не указати на то да је процес убрзаног учлањења Приштине покренут иако су нас наши западни партнери у свакој прилици уверавали и саопштавали да не постоји ни теоријска могућност да се тако нешто деси, односно да подрже пре него што Приштина омогући формирања Заједнице српских општина, обустави изградњу полицијских база и употребу специјалних и тешко наоружаних јединица за обичне полицијске послове и прекине и поништи нелегалне одлуке о отимању више од милиона метара квадратних земље у власништву  Срба на северу Косова и Метохије.
Да апсурд у овом случају буде већи уважени правни експерти Бироа парламентарне скупштине Савета Европе су у својој студији јасно навели да Приштина у пракси крши начела владавине права, суштински ускраћујући Србима коришћење српског језика, бруталном полицијском репресијом коју над њима непропорционално примењује поменутим незаконитим експропријацијама итд.
Због свега наведеног Влада Србије ће бити принуђена да адекватно реагује ако чланство Приштине у Савету Европе постане извесно. Сасвим је јасно да је то у овој ситуацији, да је јасно да је у овој ситуацији Србија жртва политичког одговора, дела колективног запада на ситуацији у Украјини, али тиме се и Србији као кандидату за пуноправно чланство у ЕУ шаљу јасне поруке о перспективама и њене евроинтеграције, што ће Влада Србије такође морати да третира као једну новину чињеницу.
Ми ћемо у складу са недавним договором председника Републике и Владе у техничком мандату учинити све да спречимо пријем самопроглашеног Косова у чланство Савета Европе, иако нам шансе нису велике. Али, као и много пута у нашој историји наша решеност да бранимо своје позиције није инспирисана не шансама за успех, већ праведношћу нашег циља и вредношћу онога што бранимо. 
У односу спонзора Приштине према Србији најречитије говори то што су они све акте насиља против српског народа на Косову и Метохији и окупацију севера покрајине третирали као спровођење владавине права. Другима речима, они на сваки напад на специфичне интересе српског народа на Косову и Метохији гледају као на природан и пожељан процес консолидације онога што доживљавају као независну државу.
Наводне санкције које повремено запад уводи Приштини само су козметичке мере које за циљ имају фингирање некакве уобичајене политичке или дипломатске праксе, што потврђује и чињеница да је наводно укорена и санкционисана Приштина у протеклих годину дана учествовала на свим међународним форумима које су организовали ти што су их казнили. Добила је визну либерализацију за путовање у земље ЕУ, унапређена је у статусу Парламентарне скупштине НАТО алијансе, а недавно је кажњена и отварањем врата за приступ у Савет Европе.
Имајући све наведено у виду, Београд ће остати посвећен дијалогу са Приштином, уколико се покаже да из тог процеса може да проистекне ишта продуктивно, што би допринело миру и стабилности у региону. Међутим, било би неодговорно заваравати се да екстремистима које предводи Аљбин Курти могуће учинити било какав суштински помак у правцу истинске нормализације односа и побољшања услова живота обичних људи. То непобитно доказује ток дијалога у периоду од Куртијевог доласка на власт, откада је међународна заједница гласном тишином пратила Куртијево насиље и прогањање Срба, док је дијалог безмало претворила у пуки оквир за легализацију једностраних и противправних потеза Приштине. 
Чињеница је да је таква политика међународне заједнице према приштинском тиранину доживела потпун пораз, када је сам Савет безбедности УН недавно прихватио образложен предлог Републике Србије да размотри ситуацију на 
5/2МЈ/ЦГ

Косову и Метохији и то по пријави за наоружавање међународног мира и безбедности, иако Савет безбедности није никаква судска инстанца у међународним односима, његово прихватање да по хитној процедури сазове ванредну седницу због приштинског прогона Срба представља чињеницу која има и имаће опипљиве кривично-правне последица по налогодавце и извршиоце свих злочина почињених на Србима на Косову и Метохији током протеклих година.
Говорећи о угрожености Срба на Косову и Метохији сви бисмо морали стално имати на уму то да је Приштина готово од првог дана по доласку Куртија на власт 2021. године непрестано преузимала ескалаторне потезе. Она је тим поступцима континуирано вршила добро испланирано, систематско и широко распрострањено насиље против Срба и мање, више настојала да за њих креира неподношљиве услове за живот. Сасвим је очито да је циљ тзв. деловања Приштине под Куртијевим вођством био и остао то да примора све, или готово све Србе на напусте покрајину.
Ја сам показатељ те демонске намере. Чињеница је да је од 2021. године регистровано чак 494 етнички мотивисана напада на Србе и СПЦ, док је за целих девет година пре Куртијевог доласка на власт забележено укупно 669 таквих напада, на срамоту оних који неће да виде злочин против читавог српског народа на Косову и Метохији и који сада угуравају приштину у Савет Европе уз тврдњу да је она веровали или не шампион владавине права. Чињеница показује и то да ни један такав напад о којима сам говорио никада у епилогу није санкционисан, па чак и онда када је припадник илегалних тзв. косовских снага безбедности, злогласни Азем Куртај пуцао и ранио српско дете и његовог рођака. 
Ове је чињенице о положају српског народа чуде само подржаваоце Приштине, иако је њима самима Курти од почетка говорио да га дијалог не занима, да су  Срби криминалци, да не може да гарантује да неће пасти крв Срба на мирним протестима, које су држали да би заштитили своја основна права. На крају, чак и сасвим отворено и то испред зграде Европске спољно политичке службе 14. септембра 2023. године каже Курти, цитирам – Срби ће да плате и да пате.
Када већ говорим о Приштини као шампиону владавине права, требало би имати на уму и то да је тзв. косовско правосуђе које Србе на КиМ српске повратнике масовно прогони под лажним оптужбама за ратне и друге злочине, крајем прошле године је сасвим транспарентно донело одлуку да поменути припадник илегалних косовских безбедносних снага, поменути Азем Куртај који је на Бадњи дан 2023. године из службеног ватреног оружја ранио Стефана Стојановића, дечака старог 11 година и његовог рођака Милоша, буде слободан човек и брани се са слободе. 
Упркос свему томе, нико од оних који подржавају Приштину не траже одговорност за Стефанове и Милошеве ране, као ни ране до још петорице других Срба које су Куртијеви злочинци маскирани у плаве полицијске униформа на правди Бога упуцали 2021. године на овамо. О томе у каквом су тамном вилајету Срби на КиМ принуђени да живе, вољом великих чија је моћ сразмерна само њиховом лицемерју најбоље говори недавно хапшење Срећка Софронијевића, младог човека које су 13. октобра 2021. године зликовци у редовима косовке полиције упуцали у леђа док је покушавао да заштити малолетно дете. 
Ако му је метак пробио плућа, Срећков живот је тада спашен чудовишним напором лекара. Да би га на концу две и по године касније Куртијеви полицајци на Брњаку ухапсили под оптужбом за нарушавање Уставног поретка тзв. Косова.
О каквом се то поретку ради који је Срећко нарушио, подмећући своја леђа да заштити дете и ко ће његовој породици објаснити да је крив само због тога што је преживео, показаће време пред нама. пуно тога сам рекао, а све је то опет исувише мало 
5/3МЈ/ЦГ

да би се дочарало у каквим условима Срби живе на КиМ, односно са каквим се изазовима суочава наша држава.
Без обзира на све, још једном понављам то да ће ова Влада заједно са председником Републике и свим другим државним институцијама наставити бескомпромисну борбу за очување нашег суверенитета и територијалне целовитости на КиМ. У тој борби ми ћемо поступати максимално одговорно и готово по сваку цену ћемо чувати мир и стабилност, али немојте никако имати сумње у то да ћемо тражити и налазити начине да заштитимо наше виталне државне и националне интересе, као и безбедност и опстанак Срба и све друге грађане Републике Србије који живе у покрајни.
Србија је после Немачке једина држава која је целом својом територијом у Европи, а која се граничи са толико суседа. Ова позиција је у многоме обликовала и наш национални карактер, утицала је на наше политичке елите вековима и свакако ће бити фактор који ће у многоме обликовати политику и ове Владе.
Ова влада ће свакако бити Влада континуитета. Много добрих процеса је започето и ми ћемо са њима наставити. Руковођен примером председника Републике Србије Александра Вучића и његове политике који успева да у немогућим условима сачува земљу од разних зала и недаћа које злосудно и непрекидно лебде и прете нашем народу. 
Србију ћемо од изазова чувати и даље, радити заједно са председником и Народном скупштином и на послетку, сигуран сам, ма колико год наши задаци били тешки, у томе успети. Захваљујући визији и јасној политици нашег државног руководства успели смо много тога што је наизглед деловало немогуће. Један од таквих подвига био је и креирање у историји никад бољих односа са Мађарском. Мађарска данас није само партнер, она је и савезник. Срби и Мађари никада у историји нису били ближе да се међусобно називају браћом, него што су то данас. Колико је то важно најбоље знају и Срби и Мађари у северној српској покрајини, у Војводини, а на овом месту морам да нагласим да таквог успеха не би било без прегалаштва свих оних који су у нашој земљи следили ову визију, попут сада нажалост покојног Иштвана Пастора, дугогодишњег лидера СВМ и председника Скупштине АП Војводине.

6/1МЗ/МТ13.00 – 13.10

Он је на најбољи могући начин дефинисао положај Мађара у Србији рекавши: „Ми војвођански Мађари нисмо пријатељи Србије, ми смо грађани Србије. Српско-мађарско савезништво ће само напредовати у годинама које долазе и бићемо светао пример свима у ратом захваћеној Европи како се историјске разлике могу оставити по страни и заједно корачати у будућност“.
Румунија је једина држава са којом никада нисмо били ни у каквој врсти сукоби, а Румуни су једини народ са којим српски народ није никада ратовао. У Румунији су познате две пословице које на најбољи начин осликавају овај однос: „Румунија има само три пријатеља – Дунав, шуму и Србина“. Друга изрека: „Румунија никада није ратовала само са своја два суседа, а то су Србија и Црно море“. Не заборавимо то да је Румунија, уз Босну и Херцеговину, наш једини сусед који, упркос бројним притисцима, није признао нелегално и једнострано проглашену независност тзв. Косова. 
Бугарска држава је по много чему слична Србији, површином, бројем становника, бурном историјом. Били смо у нашој заједничкој прошлости неретко и на истим, али и на супротстављеним странама. Морамо заједно да смогнемо снаге како бисмо превазишли оне трауме, које сигурно и даље постоје у оба народа због бројних сукоба и који су неретко били иницирани вољом трећих страна. Морамо, јер је то у интересу и српских и бугарских генерација које тек долазе. Слични изазови су пред нама. Волео бих да макар на неке од њих дамо и заједничке одговоре, а економско и инфраструктурно повезивање је увек најбољи метод за изградњу међусобног поверења. 
Северна Македонија је држава која у Србији увек може пронаћи партнера, али и више од тога. Срби и Македонци више немају ниједну тему која нас удаљава. Не постоји ниједно питање око кога би се могли раздвојити, односно где би могао бити посејан раздор. Пројекат „Отвореног Балкана“ нас је додатно зближио, а разрешење црквеног спора уклонило и последњу препреку на путу изградње међусобног поверења и заједничког рада, какав није виђен од распада бивше Југославије. 
Албанија је држава са којом смо кроз пројекат „Отвореног Балкана“ вероватно успели да досегнемо максимум односа у задатим околностима. Настојаћу да се тај ниво одржи и у наредном периоду. Знам да се Албанија и Србија вероватно никада неће сложити када је реч о статусу Косова и Метохије, али исто тако верујем да можемо имати заједничке интересе, када на дневни ред дођу теме од регионалног значаја, које се подједнако тичу обе државе. 
Црна Гора је држава која кроз историју није имала никог ближег од Србије и нема разлога да тако не буде поново. Иза нас су године вештачки креираних подела, а испред нас су дани заједничких победа. Србија није, нити ће оспоравати црногорску државност. То су подметања оних који не желе да виде слогу Београда и Подгорице. Ми ћемо увек инсистирати на поштовању права српског народа и српске цркве у Црној Гори, у складу са европским стандардима, као што то радимо и у комуникацији са другим државама. Верујем да доносиоци одлука у Црној Гори деле мој оптимизам и да ће на радост и многих од нас који смо рођени у Србији, а пореклом смо из Црне Горе однос између наше две земље ићи само узлазном путањом.
Босна и Херцеговина је држава три конститутивна народа, међу којима је и српски. То је држава чији интегритет ми поштујемо и који никада нисмо доводили у питање, нити ћемо то чинити. Свако ће увек у Србији имати саговорника, уколико жели да ради на јачању дејтонске Босне и Херцеговине, државе у којој ће се поштовати слово, а не произвољни дух Дејтонског мировног споразума из 1995. године, државе у којој ће Република Српска моћи да остварује сва она права која јој следују и која српски народ жели да оствари.

6/2МЗ/МТ

Нико нам не може забранити да волимо Републику Српску, нико нам неће наметнути кривицу, нити стигму геноцидног народа. Никада више Дрина неће бити река на којој се успоставља ембарго Срба против Срба. Републику Српску ћемо помагати, штитити и волети као нико други и као никога другог, па свидело се то неком у међународној заједници или не. Република Српска живи и живеће, а Србија ће увек бити ту за њу. 
Дубоко верујем да је историјски договор Срба и Бошњака могућ. Хармонија коју смо успоставили у Рашкој области, или како наши суграђани Бошњаци кажу – Санџаку, пример је за односе Срба и Бошњака у Босни и Херцеговини. Ми Бошњацима желимо све најбоље. Ми са њима желимо да заједно градимо и радимо, да правимо мостове, пруге, путеве и брзе саобраћајнице којима ћемо премостити не само реке, него и разлике којих има и које не смемо гурати под тепих, али исто тако којима не смемо дозволити да нас спрече у намери да се помиримо. Говоримо истим језиком, иако га другачије зовемо, пробајмо и да се мало боље разумемо. 
Хрватска је држава са којом имамо комплексно историјско наслеђе. Свесни смо бројних изазова који стоје на путу опоравка наших међусобних односа. Нико  не треба да очекује да ћемо зарад поправљања релација са Загребом одустати од свог права на истину, тугу и правду. Уколико то друга страна искрено жели, нека зна, ми да разговарамо увек хоћемо. Ми да поправљамо односе желимо, а уколико буде обостране воље, верујем да то и можемо. 
Срби у Хрватској ће увек моћи да се ослоне на своју матичну државу, која ће их помагати, не само финансијски, него и културно, и тако онемогућити њихову асимилацију и нестанак овог многострадалног дела нашег народа.
Србија мора да тражи пријатеље, од постојећих изазова да прави прилике, од мање наклоњених субјеката да прави пријатеље, а од пријатеља савезнике. Знам да то није лако. Велико историјско бреме је и на нашим плећима, опомене и горка искуства. Но, будимо људи и будимо способни да праштамо и да истовремено не заборављамо, али увек треба да нас води једна мисао – буди спреман да опростиш другоме оно што си већ опростио себи. Не мислим да је могуће, а ни да је потребно градити некакве нове савезе, по угледу на творевине које нису издржале тест времена, попут Југославије или разних балканских савеза. 
Нећу ни да будем носилац накнадне памети, па да судим српским великанима који су се готово сви одреда залагали за државу у којој би живели сви Срби, али и сви Јужни Словени. Ипак те државе више нема, нити је више може бити. То питање остављам историчарима, а све нас заједно позивам да престанемо са лутањем тим ходницима југоносталгије и трошењем времена на изналажење закључка да ли се југословенска епопеја морала завршити трагично. Данас то радити исто је као и бесциљно лутати бестрагијом. На процесе на које не можемо утицати немојмо више ни обраћати пажњу. Извући поуке је једно, али живети у прошлости је нешто сасвим друго. 
Желим да српски народ гледа у будућност и окрене се победама. Више од свега нам је потребна идеја новог националног оптимизма. Двадесет први век за Србе мора бити век победа, век рађања и век мира. Ми Срби смо прескупо платили своју слободу. У прошлом веку смо изгубили милионе живота, у претпрошлом смо гинули у готово свакој генерацији. Па то су ране које не би могле да зацеле ни далеко бројнији народи. Зато наша политика мора бити политика мира. Може један светски сукоб да прође и без нас Срба. Нити смо завадили велике, нити их можемо мирити, а Срби да страдају за туђ рачун, у туђем интересу, неће више никада. 


6/3МЗ/МТ

Подоста смо тога у нашој прошлости имали и сигуран сам да је ова генерација политичара свесна тог искуства. Србија мора сачувати своју биолошку масу, а то је немогуће уколико сваких неколико деценија страдамо, и то тако болно, као да смо закључани у некој античкој трагедији. Имамо и превише датума за оплакивање. Неопходне су нам нове победе, али нам је важно и да се присетимо старих, да у њима нађемо инспирацију, да старој слави дамо нови сјај. Управо то је наш задатак над задацима. Србија у којој ће владати мир, у којој ће се чути само дечји плач, у којој ће се са осмехом, а не злом слутњом гледати у сутра. 
Знам да ове моје речи могу звучати утопистички, уколико се осврнемо око себе и видимо у какву је фазу деструкције свет зашао, али ипак знајмо и то да је ноћ најтамнија пред зору, а свануће српском народу, као и увек што је. Свануће му дан сјајан, као што никада био није. Свитале су зоре и раније, али ова ће бити најбујнија, најведрија и најосунчанија. Верујмо у то и вером побеђујмо. 
Један од главних приоритета ове Владе ће свакако бити подизање и очување животног стандарда грађана, кроз економско јачање и напредовање. Јака економија је предуслов за подизање животног стандарда грађана, а Србија је, упркос изазовима, успела да очува макроекономску стабилност и ојача своју економију. Адекватном економском политиком у сложеним међународним околностима остварили смо кумулативни и реални раст економије у периоду од 2018. до 2023. године од 22,4%, што је међу најбољим резултатима у Европи. 
Најбољи показатељ економског напредовања наше државе је свакако раст бруто друштвеног производа, који представља све оно што произведемо у једној години. Ако се сетимо да је у 2012. години БДП у апсолутном износу био 33,7 милијарди евра, а на крају 2023. године БДП Србије достигао чак 69,5 милијарди евра, што је више него дупло за 12 година, то јасно показује колико смо ојачали нашу економију. До 2027. године очекујемо да БДП нарасте до 94,2 милијарде евра, а ако будемо добро радили можда и до 100 милијарди евра. То је више него три пута свега што смо остварили за само 15 година. Јавни дуг нам је на нивоу 47,7% БДП-а на крају марта, док је јавни дуг еврозоне у четвртом кварталу 2023. године износио 88,6% БДП-а. Најзадуженија земља Европске уније у четвртом кварталу 2023. године су биле Грчка, са дугом од 161,9% БДП-а њиховог националног, Италија 137,3%, Француска 110,6% и Шпанија 107,7% њиховог БДП-а. 
Када је реч о запослености, стопа запослености у четвртом кварталу 2023. године износила је 50,5%, а незапосленост 9,1%, што је за 0,3% мање у односу на четврти квартал 2022. године. Очекујемо да незапосленост 2027. године буде 8%. Пред нама је важан задатак, да незапосленост држимо на нивоу између 7% и 9%.

7/1ГД/ЛЖ13.10 - 13.20

Просечан број регистрованих запослених у 2023. години износио је 2.306.955 лица. Данас имамо 450 хиљада више формално запослених него у периоду од пре 2012. године. Просечан број формално запослених у фебруару 2024. године је износио 2.311.258,00 лица. 
Оно што бих желео да истакнем и да је стопа незапослености код младих 2012. године износила 53,2%, а у четвртом кварталу 2023. године стопа незапослености младих је 26%, што још увек није довољно, али је дупло боље него 2012. године и јасно показује колико смо успели да направимо нових радних места за младе. 
Што се тиче просечне плате, она је у јануару 2024. године износила 95.836 односно 818 евра. У односу на јануар 2023. године, просечна нето зарада у јануару 2024. године номинално је већа за 15,8%, а реално за 8,8%. 
Просечна нето зарада у 2023. години износила је 86.000  динара, односно 734 евра, у односу на 2022. годину, просечна нето зарада од прошле године номинално је већа за 14,8%. 
Од првог јануара повећана је минимална зарада за 17,8% и то значи да минимална зарада сада износи 47.154 динара, односно просечно 401 евро месечно. 
Минимална зарада је 2010. године износила 15.805 динара, а ове године је први пут прешла 400 евра. Очекујем да ће 2027. године износити 76.147 динара, односно 650 евра. 
Када је реч о страним директним инвестицијама, које су, такође, предуслов за јаку економију, укупан ниво инвестиција у 2023. години је био рекордан и износио је 4.522.000.000 евра. Јануарски прилив директних страних инвестиција 558,4 милиона евра, само у јануару ове године. 
Србија је прва по нивоу страних директних инвестиција на Западном Балкану у периоду од три године и имамо 51,5% укупних инвестиција Западног Балкана, односно 47,1% укупног БДП, 54,7% укупног извоза робе из држава Западног Балкана у последње три године и 55,7% од извоза из држава Западног Балкана у 2023. години. 
У последње четири године, које су обележене глобалним шоковима, у Србији је усмерено 15,9 милијарди евра страних директних инвестиција, од чега је више од половине инвестирано у производне секторе. За наше грађане то значи отварање нових радних места, сигурну исплату зарада и пензија, стабилно и несметано функционисање здравственог система, школства, безбедности и свих осталих функција државе. 
Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у 2023. години износила је 65,5 милијарди евра, а извезено је робе у вредности од 28,6 милијарди евра. 
Током прва два месеца 2024. године вредност спољнотрговинске робне размене је повећана за 0,6% и износила је 10,6 милијарди евра. У овом периоду извоз робе је вредео 4,7 милијарди евра, што је повећање од 3,2%. Увоз робе износио је 5,9 милијарди евра, што представља смањење од 1,3% у поређењу са прва два месеца 2023. године. 
У 2012. години, тој преломној години, укупна спољна трговинска робна размена Србије износила је 23,4 милијарде евра, што представља раст од 3,3% у поређењу са робном разменом у 2011. години. 
Извоз је износио 8,7 милијарди евра, што представља раст од 3,5% у поређењу са 2011. годином. Увоз је износио 14,7 милијарди евра, што је пораст од 3,2% у поређењу са претходном годином. 
Бруто девизне резерве Народне банке Србије које су основ очувања економске стабилности наше земље и гарант наше економске независности су на крају фебруара 2024. године износиле више од 25 милијарди евра, што је њихов највећи износ крајем месеца од 2000. године, од када се подаци прате на тај начин. 

7/2ГД/ЛЖ

У односу на крај децембра бруто девизне резерве повећане су у јануару за 127,8 милиона евра и у марту је вредност динара према евру остала готово непромењена. Резерве злата су на рекордном нивоу и износе око 40,9 тона у вредности од 2,9 милијарди евра, што је скоро три пута више него 2012. године, када су резерве злата биле 14,8 тона. 
Инфлација је на силазној путањи скоро годину дана, од априла прошле године. У фебруару 2024. године у односу на исти месец 2'23. године била је на нивоу 5,6%. 
Дакле, Србија је, упркос свим изазовима и проблемима са којима се ми као цео свет суочавамо, остала јака и стабилна. То потврђује међународне рејтинг агенције. Оне су и у годинама кризе наставиле да потврђују наш кредитни рејтинг, који се сада налази на корак до инвестиционог. Надам се да ћемо у наредном периоду успети да пређемо на тај виши ниво, што ће бити огроман успех за нашу земљу. Рејтинг агениција  "Standard end Poors" нам је у октобру потврдила кредитни рејтинг на ниво ББ плус, стабилним изгледима за његово даље побољшавање, а рејтинг агенција Moody's нам је у септембру потврдила рејтинг на нивоу Ба2, са стабилним изгледима за његово даље побољшавање. "Fitch Raitings" нам је 9. фебруара ове године потврдио кредитни рејтинг на нивоу ББ плус и задржао стабилне изгледе за његово даље побољшање. 
Потврда исправности наше економске политике и аранжман који имамо са ММФ-ом, који због одличних резултата омогућује да се стендбај аранжман третира као аранжман из предострожности једну ревизију раније.
У децембру 2023. године Одбор директора ММФ-а је закључио да макроекономски резултати Србије у оквиру договореног програма остају јаки, уз опоравак раста, текућу дезинфлацију, смањење дефицита текућег рачуна и рекордно високе девизне резерве. 
Јака економија и спровођење Програма "Скок у будућност", заједно са председником државе до 2027. године омогућиће: увећање плата и пензија, тако да у 2027. години просечна плата буде увећана на 1.400 евра, а просечна пензија 650 евра на месечном нивоу, да минимална зарада у 2027. години буде увећана на 650 евра на месечном нивоу, смањење стопе незапослености, тако да у 2027. години стопа буде смањена на 8%, искорењење сиромаштва, тако да стопа сиромаштва буде смањена на 16%.
Посебно ћемо водити рачуна о пензионерима који су поднели велики терет, захваљујући коме је наша економија много јача данас и желим да им се лично обратим. 
Желим од свег срца да вам се захвалим на подршци коју дајете политици наше државе. То је огроман подстрек да истрајемо на путу изградње снажне, слободне, независне, достојанствене наше једине отаџбине Србије. 
Управо такву политику желимо да водимо, јер имамо исту верзију и сан. Ону исту визију и веру коју сте и ви имали док сте отаџбину градили и за њу се борили. Борили сте се да сачувате нашу земљу у тешким временима и то свако од вас. Претрпели сте и својим великим срцем и радом допринели да се Србија усправи и ојача на свим пољима. Вама смо захвални на неизмерној љубави према отаџбини и успешно спроведеним реформама. Наше обећање према вама гласи да ћемо, захвални на свему што сте чинили, предузети све да живите сваким даном све боље са својим најмилијима, да ћемо имати континуирани раст пензија која ће пратити раст плата, јер смо ојачали нашу привреду и да ћемо напредовати у свим аспектима бриге о вама на различите начине, као што су пензионерске картице, ваучери за одмор  у Србији, проширење здравствених услуга и на сваком другом пољу. Србија данас то може захваљујући вама, драги пензионери. 


7/3ГД/ЛЖ

Програм "Скок у будућност", који ћемо спроводити, види модернизацију као један од предуслова развоја наше земље и подизање нивоа животног стандарда наших грађана кроз дигитализацију, вештачку интелигенцију, биотехнологије и образовање. 
Носилац модернизације у Србији је сектор информационо-комуникационих технологија, тзв. ИКТ сектор. Извоз услуга ИКТ сектора из године у годину бележи највећу стопу раста и најбрже растућа привредна грана. Извоз ИКТ услуга у 2023. години је био 3,44 милијарде евра, а у 2012. години свега 375 милиона евра, што значи да је од 2012. године увећан за више од девет пута. Извоз ИКТ услуга у 2023. години је већи у односу на 2022. годину за 27%. Суфицит у извозу ИКТ услуга за целу 2023. годину био је 2,6 милијарди евра, што је 33,7% више него 2022. године. 
Значајни резултати су остварени у области изградње телекомуникационе и и иновационе инфраструктуре. Пројекат "Повезане школе" завршен је 1. јануара 2023. године, захваљујући којем је преко академске мреже уведен брз, поуздан и безбедан интернет у свих 1.800 основних и средњих школа у Србији и њиховим издвојеним одељењима. Тиме је 750 хиљада ђака и њихових 100 хиљада наставника добило приступ интернету. 
Државни дата центар у Крагујевцу је у 2023. години добио је сертификат према стандардима EN 50600 за испуњење највишег нивоа поузданости, сигурности и ефикасности чувања опреме и података који за сада поседује само осам дата центара у земљама  западне Европе. 
Услуге Државног дата центра, поред јавне управе, користе на комерцијалној основи и највећи светски ИТ гиганти, попут Оракла, Ај-би-ема и "Хуавеја". У децембру 2023. године Влада Републике Србије потписала је Меморандум са Европском организацијом за нуклеарна истраживања ЦЕРН, чиме смо постали део велике глобалне рачунарске мреже, тек седма земља у Европи и десета у целом свету у којој ЦЕРН чува своје податке. 

8/1БН/МЋ13.20 – 13.30

Даљим развојем електронске управе, Е-управе, олакшан је живот свих грађана, а јавна управа је постала ефикаснија, доступнија и транспарентнија. Захваљујући Е-управи електронски је размењено преко 210 милиона докумената, што значи да смо грађанима укинули исто толико одлазака на шалтер. До сада смо захваљујући Е-управи уштедели преко 650 милиона листова папира, односно сачували скоро 66 хиљада стабала дрвећа, 24 милиона киловат струје и преко 280 милиона литара воде. 
Информациони систем „Пронађи ме“ за случај хитног обавештавања јавности о нестанку малолетног лица успостављен је у октобру 2023. године. Република Србија је тиме постала прва земља у региону која успоставља овај систем по узору на систем Амбер Алерт. Од свих инфраструктурних и других пројеката који су веома важни за Републику Србију, желим да нагласим да је од свега важнији живот сваког нашег детета, јер он нема цену. 
Влада и Светски економски форум су основали Центар за Четврту индустријску револуцију у Србији, један од два таква каква постоје у целој Европи, у циљу унапређења за примену технологије Четврте индустријске револуције усмерен на биотехнологију и примену вештачке интелигенције у здравству. 
У области биотехнологије, наша земља је објединила своје најбоље капацитете и у БИО4 кампусу окупила више од 1000 доктора наука са седам факултета и девет научних института, који ће заједно са студентима и привредницима чинити јединствено место концентрације талента, знања и инфраструктуре. БИО4 кампус у Србији гради нови европски центар развоја нових технологија који обликују и нашу садашњост и нашу будућност. Ово је нарочито видљиво у важним областима живота као што су образовање, здравље, пољопривреда и храна, али и национална безбедност. Сама изградња овог комплекса од 170 хиљада квадратних метара модерног образованог и лабораторијског простора започета је у децембру 2023. године. 
С друге стране, Србија се издваја и као лидер у вештачкој интелигенцији у овом делу Европе са важном улогом на глобалној сцени. Усвајањем прве стратегије за развој вештачке интелигенције још 2019. године, затим оснивањем Института за вештачку интелигенцију, као и пуштањем у рад „Супер компјутера“ у Крагујевцу 2021. године, поставили смо темељ за будућност која је већ сада ту и нова Влада је одлучна да настави са додатним улагањима у вештачку интелигенцију, а даље унапређење ове области ће бити дефинисане новом стратегијом за 2013. годину. 
Србија ће тако, између осталог, постати дом највећег „Суперкомпјутера“ за вештачку интелигенцију у југоисточној Европи, али и лидер у примени вештачке интелигенције у јавном сектору. Наставићемо са подршком у развоју аутономних возила Републици Србији, јер је наша земља једна од првих земаља у Европи која је већ доделила лиценце за тестирање ових возила. Верујем да ће аутономна возила подржана вештачком интелигенцијом значајно допринети бржем и безбеднијем саобраћају, а да ће значајан део ових возила бити развијан и произведен баш у Србији. 
Морам да кажем да је Ана Брнабић, као председник Владе, уз сву подршку председника Републике, најзаслужнија што је данас ИТ сектор најбрже растућа у Србији компанија, односно привреда и што је наша земља у погледу дигитализације и вештачке интелигенције међу водећим у Европи. 
Поставили сте темеље модернизације Србије, а нова Влада ће наставити тим путем који ће омогућити да наша земља буде међу лидерима у развоју и примени модерних технологија. Модернизација као део програма „Скок у будућност“ до 2027. године донеће нашој земљи увећање извоза ИКТ услуга на 10 милијарди евра годишње, увећање броја запослених у ИКТ сектору на 140 хиљада запослених, изградња и почетак рада БИО4 кампуса, Биоекономског центра до краја 2026. године, институционално, 
8/2БН/МЋ

систематско и применљиво увезивање образовања наука и истраживања, интензивни развој области развоја вештачке интелигенције, проширење Научно-технолошког парка у Нишу и изградња кампуса техничких факултета у Београду. 
Изградња инфраструктуре је кичма развоја сваке земље и ту смо заиста много напредовали, што можете видети и што се види на сваком кораку. Данас када се упутите у било који део Србије, видећете много активних градилишта, али и километре изграђених путева и аутопутева. Србија ће у наредне четири године бити велико градилиште, јер је изградња и инфраструктура за нас од пресудног значаја. 
Експанзија грађевинске индустрије у протеклој деценији је нешто на шта треба посебно да будемо поносни. Док већина земаља које су чланице ЕУ бележи пад у Сектору грађевинарства, у Србији овај сектор бележи раст. Прошле године у Србији је вредност грађевинских радова била већа за 11,2% у односу на годину раније. У четвртом кварталу прошле године издато је 15,6% више грађевинских дозвола него у истом кварталу 2022. године. 
Учешће грађевинарства у БДП производу земље 2012. године износио је 3%, а 2022. године ово учешће износи 5,5%. Вредност свих грађанских радова на територији Србије износио је 1,6 милијарди евра, док је прошле године вредност свих грађевинских радова у нашој земљи износио чак 5,6 милијарди евра. 
Пораст у вредности грађевинских радова доприносе велики путни и железнички и инфраструктурни пројекти. Од 2012. године изграђено је преко 450 километара аутопутева и брзих саобраћајница, а тренутно је у фази изградње нових 650 километра, док је у наредном периоду планирано закључивање уговора о изградњи додатних 880 километра.
Само у 2023. години пуштено је у саобраћај скоро 90 километара аутопутева и брзих саобраћајница, док је за 2024. годину планирано да се изгради још близу 166 километра аутопутева и брзих саобраћајница. Имајући у виду дугорочно планирање развоја путне инфраструктуре до краја 2026. године се очекује и завршетак радова на додатних 300 километара аутопутева и брзих саобраћајница. Доказ да водимо рачуна о равномерном развоју Републике Србије када је у питању путна инфраструктура су саме локације на којима се реализују ови радови. Од Крушевца, Прељине, Пожеге, Шапца, Лознице, Новог Сада, Београда, до Бачког брега, Српске Црње, Зрењанина, Кикинде, током мандата ове Владе почећемо да градимо аутопутеве Пожега-Бољаре, прву фазу брзе саобраћајнице Крађорђе, од Малог Пожаревца преко Младеновца и Аранђеловца до Чибутковице, аутопут Пожега-Мачкат, а надам се да ћемо имати новца да почнемо изградњу брзе саобраћајнице Краљево-Нови Пазар.
Током мандата Владе коју ћу водити биће завршен Фрушкогорски, Моравски и Дунавски коридор, као и сектор цео обилазнице око Београда, од Бубањ потока до Панчева. 
Тренутно су у фази изградње два моста преко Дунава, један градски мост у Новом Саду и други мост као део Фрушкогорског коридора. Желим да напоменем да је у изради и пројектно-техничка документација за још два моста, један пешачко-бициклистички у Новом Саду и други мост у Бачкој Паланци. Израђује се и пројектна документација за друмско-железнички мост на обилазници око Београда код Винче.
Другим речима, у фази реализације је тренутно пет мостова преко Дунава, што се никада није догодило у историји наше земље. 
У прилог чињеници да се не развија само друмски саобраћај, морам да напоменем да је у периоду од 2012. године до данас изграђено преко 100 километра нових пруга, а реконструисано скоро 850 километра, а у току је изградња и реконструкција на 

8/3БН/МЋ

преко 200 километра. У децембру ове године пустићемо у саобраћај 108 километра брзе пруге од Новог Сада до Суботице, а почећемо изградњу 230 километара брзе пруге од Београда до Ниша. 
У овом тренутку ниједна земља у Европи не гради толико километара брзе пруге као Србија. Нас у наредном периоду чека реконструкција и модернизација додатних 2000 километра регионалних пруга.
Оно што нас чека у наредном периоду је и наставак реформе железничког сектора и унапређење услуга на железницама. Србија гради железницу 21. века, тако да очекујемо да и наша предузећа буду на том нивоу и да се њима управља професионално, а да те компаније послују по тржишним и одрживим принципима. Очекујем рационализацију и унапређење железничке мреже и услуга, као и отварање тржишта у складу са европским стандардима и праксом. У претходном периоду је отворено тржиште за теретни саобраћај, а у 2024. години, поред два државна железничка превозника, јавножелезничку инфраструктуру користило је још 17 приватних фирми за обављање услуга превоза у теретном саобраћају. 
Такође, наше реформисане железничке компаније треба да учествују на тржишту других земаља Западног Балкана које је такође дерегулисано. 
Кроз програм „Скок у будућност“ даћемо снажан замах изградњи инфраструктуре и планирамо да урадимо следеће. У области друмском саобраћаја изградићемо додатних 487 километра аутопута и брзих саобраћајница. Планирамо програм рехабилитације и ургентног одржавања регионалних државних путева. То значи да ћемо за четири године, поред изградње аутопутева и брзих саобраћајница, реконструисати укупно 6000 километра путева, што значи потпуно рехабилитацију наше путне мреже.
Као што сам већ напоменуо, у области железничког саобраћаја планирамо да изградимо и реконструишемо преко 2000 километара регионалних железничких пруга, као и брзе пруге Нови Сад-Суботица и Београд-Ниш. Тренутно реконструишемо пругу Ниш-Димитровград, а почетком јуна почиње изградња железничке обилазнице око Ниша. Реконструишемо пругу Ниш-Брестовац, као и Крагујевац-Суботица. У јуну почиње изградња пруге Земун Поље-Аеродром Никола Тесла, Национални стадион, а у децембру почиње изградња брзе пруге Београд-Ниш. Планирамо да реконструишемо пруге Врбас-Сомбор, Панчево-Суботица, Сталаћ-Краљево-Рудница са везом до Новог Пазара, Крагујевац-Краљево-Чачак-Пожега-Ужице, Ваљево-Врбница, као део пруге Београд-Бар, као и наш део пруге Београд-Сарајево од Руме до Лознице. 
9/1ТЂ/СЧ13.30 – 13.40

У области водног саобраћаја реконструисаћемо и проширити капацитете луке Богојево, урадићемо реконструкцију и проширење капацитета луке Прахово и проширење капацитета луке Сремска Митровица. Пројекат „Заплови Србијом“, развој крузинга на Сави чији је циљ стварање могућности успостављања речне везе бродом између Шапца, Сремске Митровице и Београда.
У области ваздушног саобраћаја Аир Србија, која је понос наше земље и најбржа растућа регионална авио компанија у Европи, наставиће да се развија. То значи да ће Аир Србија до краја мандата ове Владе имати до седам милиона путника, а аеродром Никола Тесла преко десет милиона путника. У току је завршетак радова на новом терминалу аеродрома Константин Велики у Нишу, који ће бити отворен за путнике од 1. јула ове године. 
Планирамо изградњу друге фазе аеродрома Росуља у Крушевцу. Изградњу новог терминала, уместо постојеће зграде на аеродрому Константин Велики у Нишу, као изградњу хангара, платформе и паркинга аеродрома Морава у Краљеву.
Када је у питању развој спорта, и ова Влада ће наставити континуитет препознавања овог важног сегмента за здравље нације. У последњих једанаест година улагања су највећа у историји, што наши спортисти свакако и заслужују и пре свега оправдавају резултатима за понос. Годишњи буџет највећих националних спортских савеза којима се обезбеђују услови за рад, припреме спортиста, организација кампова за перспективне спортисте и учешће на међународним такмичењима у 2024. години су иницијално увећани просечно за 14% у односу на претходну годину. Кроз додатна улагања од 389 милиона динара, током првог дела 2024. године, сви олимпијски програми спортских савеза финансирани су у максималним захтевним износима и тако ће се наставити и улагања ће бити подржана новој Влади као додатни мотив за спортисте. 
Ми ћемо предвидети и предвиђени су у договору са председником Републике и са спортским делатницима да награда за сваку златну олимпијску медаљу на Олимпијским играма у Паризу буде 200 хиљада евра, што је скоро три пута више него на Олимпијским играма у Токију када је награда износила 70 хиљада евра. 
Србија је у протекле две године била домаћин 24 велика међународна такмичења и добила је бројна признања за одличну организацију, као и подршку за кандидатуру у организовању нових међународних такмичења у будућности. На тај начин се подиже углед Србије у свету, доприноси развоју спортског туризма и унапређује спортска инфраструктура. 
У 2024. години имамо 567 носилаца националног спортског признања, а 424  перспективних спортиста од навршене 15 године прима спортску стипендију, што је највећи број спортских стипендиста у историји. Држава ће ове године у ту сврху издвојити скоро две милијарде динара. 
Кроз програм „Скок у будућност“ извршићемо значајна улагања у спорт, изградићемо национални фудбалски стадион са 52 хиљаде места, изградићемо нови стадион Чика Дача у Крагујевцу. Знам колико су нам одбојкаши донели радости и зато ћемо им изградити национални одбојкашки тренинг центар, као и нову спортску дворану Спортског друштва „Раднички“.
Специјализована изложба EXPO 2027 Београд са темом – играј за човечанство ће бити један од главних замајаца за развој Србије и спровођење програма „Скок у будућност“. Колико је значајно то што је Србија добила организацију изложбе EXPO можда најбоље показује чињеница да је 1889. године као експонат за EXPO изложбу у Паризу подигнут Ајфелов торањ, који је данас један од симбола Француске и један од најпознатијих светских атракција који годишње посети преко седам милиона људи. 
9/2ТЂ/СЧ

Такође, на изложби EXPO у Чикагу 1893. године, само четири године после Париза, наш српски геније Никола Тесла је наизменичном струјом са преко 200 хиљада електричних сијалица осветлио целу изложбу EXPO, захваљујући чему је изложбу у Чикагу посетило чак 27 милиона посетилаца.
Оно што је интересантно јесте да је изложбу у Чикагу и оно што је Тесла урадио била прекретница у примени наизменичне струје и представљала је Теслину победу над Едисоном, јер је након изложбе преко 80% поруџбина електричних проводника било са наизменичном струјом и као што је Тесла рекао – ако будем имао среће да остварим барем неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цело човечанство, а ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та да је то дело једног Србина. Тако ће и наш EXPO бити део српске памети за добробит и будућност целе Србије. 
У одређеним опозиционим круговима у нашој земљи могли су се чути критике упућене о одржавању EXPO изложбе у Србији. Те критике биле су најблаже речено неконструктивне и више су имале за циљ да омаловаже и обесмисле значај ове изложбе за саму Србију. Управо на овом месту хоћу свим нашим грађанима да поручим и подсетим да је баш ова изложба била замајац, не само привреди наше земље, већ и културе и уметности. Управо за потребе ове, по некима, не битне изложбе, Србија је, примера ради, у Паризу окупила и послала те 1900. године своју интелектуалну, културну и привредну елиту да представи душу и обичаје нашег народа, његову величину, историју и лепоту. 
Тада се тако у духу јединства и заједништва доживљавала шанса да са свим другим државама и народима света на једном месту приближимо нашу земљу као пријатеља и партнера и тада су тамо српску културу представљали најзначајнији уметници те епохе, као што су Паја Јовановић са својим монументалним делом „Крунисање цара Душана“ који ће том приликом добити златну медаљу за ову слику, Бета Вукановић са сликом „Слава у Србији“, Марко Мурат који је насликао слику чудесне лепоте „Улазак цара Душана у Дубровник“, Леон Коен са сликом „Јосифов сан“, Ђорђе Јовановић, први академски вајар у Срба, а који је за своје дело Споменик косовским јунацима у Крушевцу, такође, добио златну медаљу, Ђорђе Крстић и многи други.
Јасно је и по овом се може видети како једна је једна мала земља сложно радила на свом имиџу и промоцији, како би још боље примиле и прихватиле друге државе и народи. Знало се и тада да управо ова манифестација, ова изложба представља прилику да покаже ко сте и шта сте и да се на одговарајући начин Србија афирмише. У том смислу, 2027. године имаћемо јединствену и богом дану шансу коју треба да искористимо паметно, баш као што су и наши преци учинили. Изложба EXPO која је 2017. године одржана у Астани, такође, је добар пример, јер је на изложби у Астани излагало преко 100 земаља, а посетило је 3,9 милиона људи или у просеку преко 22 хиљаде људи дневно. 
Све ово што сам навео показује колико је добијање ове изложбе за Србију велика ствар, а која ће испромовисати нашу земљу, као земљу модерних технологија и вештачке интелигенције, али земљу традиције са изврсном туристичком и гастрономском понудом, земљу богате културе, игре и песама. 
Када је реч о организацији EXPO изложбе и радовима на терену, они теку по плану. У Сурчину на простору где ће бити изграђен EXPO комплекс налазиће се и нови београдски сајам, национални фудбалски стадион и акватик комплекс и 1.500 станова. У оквиру EXPO планирана је изградња следећих објеката: нова траса железничке пруге која спаја железничку станицу Прокоп са новом будућом железничком станицом национални стадион, 18 километара дужине, девет километара нових градских булевара са

9/3ТЂ/СЧ

прикључком на аутопут Милош Велики, јавни паркинзи са преко 9.000 места, као и сви пропратни елементи гасне, канализационе, телекомуникационе, енергетске инфраструктуре. 
Објекат будућег сајма и изложбени павиљони и комплекс за међународно специјализовану изложбу EXPO 2027. године будућа бруто површина комплекса 230 хиљада метара квадратних који се простире на 25 хектара, 1.500 стамбених јединица за учеснике EXPO 2027. године, национални фудбалски стадион са 52 хиљаде седишта у складу са ФИФА стандардима, акватик центар, спортски комплекс прилагођен ФИНА стандардима који подразумева арену са затвореним базенима са најмодернијом технологијом за водена спортска такмичења и капацитета седења са 4.000 људи. 
Нови пристан на реци Сави је пројекат који општина Сурчин чека деценијама, што ће EXPO 2027. године учинити још атрактивнијим, јер ће омогућити приступ будућим посетиоцима изложбе, са воде посредством речних крузера и такси бродића. 
Пројекат који је уско везан са EXPO и од историјског значаја за главни град је изградња метроа, а радови на метроу теку планираном динамиком. Када у потпуности буде завршена прва линија метроа, она ће повезивати Железник и Миријево и биће дугачка 21,3 километра и имаће 21 станицу, 41 гарнитуру. Друга предвиђена линија на потезу Бежанија – Миријево у дужини од 24 километра са укупно 24 станице и 40 гарнитура. Обе линије ће се укрштати на Савском тргу. Линија три метроа Бањица – Бежанија биће у дужини од 24 километра са 22 станице и 27 гарнитура. 
Очекујем да следеће године почнемо са изградњом метро станице, јер је изградња метроа једна од најважнијих инфраструктурних пројеката у Србији који ће утицати не само на унапређење јавног транспорта у престоници и побољшању укупног квалитета живота Београђана, већ и шире на свеобухватни привредни и технолошки развој читавог друштва. 
Интегрални развој као један од кључних делова плана Србије 27 трасира пут новом приступу напретку сваког места, општине, региона у Србији. Ово је свеобухватни концепт и не само да тежи економском расту, већ даје приоритет туристичким, еколошким, културним и социјалним потенцијалима и циљевима развоја једног краја уз подршку релевантних институција на свим нивоима, узимаће у обзир потенцијале, услове и ресурсе које они поседују. Србија, земља са богатим природним и културно-историјским наслеђем ће кроз ревитализацију и уређење најудаљенијих крајева до отварања изложбе EXPO 27 у Београду посетиоцима из целог света понудити обновљене локалитете и неистражену лепоту коју цела Србија има да понуди.
10/1ДЈ/ЈГ13.40-13.50

Влада Републике Србије је програм интегралног развоја покренула пре три године у циљу креативнијег и ефикаснијег коришћења ресурса,  кроз институционално повезивање различитих грана привреде, туризма, културе, пољопривреде, гастрономије и природних богатстава. Један од кључних циљева интегралног развоја Србије је отварање нових могућности за инвестиције у сектору смештених капацитета унутар туристичке понуде. Овај приступ не само да задовољава потребе туриста, већ ствара и отвара нова радна места чиме нам доприноси развоју локалне економије. 
Резултати у првим пилот општинама и планирани пројекти говоре о ефикасној динамици у којима се они већ увелико спроводе. Пре свега говорим о Овчарској-кабларској клисури, Овчар Бањи пределима изузетних одлика која деценијама посматрани искључиво као транзитно подручје. Са овим радовима који су извршени, пре свега пројектима из прве фазе Природњачки центар у Овчар Бањи, реконструкција Железничке станице у Овчар Бањи, пристаниште на језеру Међувршје, приступна саобраћајница на Каблару, Амфитеатар и трг у Овчар Бањи, а на језеру Међувршје је упловио први домаћи еколошки тримаран за превоз туриста, показали смо да Србија може и мора и боље и другачије. Ипак, позиционирању западне Србије на туристичкој мапи главни замајац даће „Каблар skywalk“, први стаклени видиковац у Србији чија изградња је у току и очекује се да буде спремна за прихват туриста током лета ове године.
На југу Србије коначно је у току дуго сањана реконструкција и санација пута преко Радан планине вредна једно око осам милијарди динара која спаја пет општина Куршумлију, Лебане, Медвеђу, Бојник и Прокупље два округа Јабланички и Топлички и три бање Пролом, Кушумлијску, Сијаринску бању чинећи их јединственом туристичко целином.
Рестаурација археолошког налазишта „Царичин град“, изградња иновативног центра за посетиоце са музејском поставком и виртуелним приказом, као и уређење самог центра Лебана доприноси подизању југа Србије на виши ниво туризма и промоције као нови културно-историјски и гастрономски центар Србије. Системско уређење Сијаринске Бање са изградњом културног центра, моста, римског купатила, новог хотела, фабрике флаширане воде и многих других ствари подићи ће ову, иначе веома посећену бању на југу Србије на највиши ниво бањског туризма у Европи.
Изградња јединственог моста, пасареле и саобраћајног прилаза на најочуванијој средњовековној тврђави Маглич, чија је рестаурација у току, затим првог едукативно-еколошког парка у Свилајнцу представљају само неке од многобројних покренутих пројеката који унапређују сваки део Србије.
Циљ је да сви ови делови Србије на рационалан и одржив начин користе потенцијале да са квалитетним развојним пројектима улазе у тржишну утакмицу, која ће поносно резултирати новом Србијом, односно сликом Србије сада.
Када је реч о туризму, остварили смо рекордне резултате у прошлој години. Србија је била прва дестинација у свету по стопи раста прихода од страних туриста у односу на 2019. годину по извештају туристичког барометра УН. Овај податак износим као чињеницу, али и као јак и необорив аргумент којим нашим грађанима желим да докажем да наша земља заиста може да буде лидер у туризму, не само у региону, него и у целој Европи.
То показују чињенице, само још ми треба да поверујемо у то, да верујемо у снагу нашег народа и наше државе, да верујемо сами у себе. У прошлој години, прву пут у новијој историји земље број страних гостију премашио је два милиона и то захваљујући стопи раста од 20% међугодишње, чиме је број страних гостију по први пут премашио број домаћих туриста, а наша земља је у 2023. години била прва дестинација у свету по стопи раста прихода од страних туриста у односу на 2019. годину.
10/2ДЈ/ЈГ13.40-13.50

Девизни прилив од туризма је у 2023. години износио рекордних 2,25 милијарди евра, што је за милијарду и 112 милиона евра више него 2019. године, а чак 3,5 пута више него што је то било 2012. године. Са готово свих водећих страних тржишта, достигнуте су двоцифрене стопе раста доласка туриста у односу на 2022. годину. Туристички промет са Кином је на путу опоравка, будући да су кинески туристи у 2023. години по броју ноћења претекли рекордну 2019. годину.
Србија према извештају Европске туристичке комисије је била једина земља у Европи која је остварила овај резултат, док остале европске земље нису достигле тај ниво промета са Кином. Динамичан раст страних гостију, корелације са повећањем директних авио линија „Ер Србије“ ка другим дестинацијама, „Ер Србија“ је у 2023. години саобраћаја ка 87 дестинација, што је 29 дестинација више него 2019. године. 
„Ер Србија“ је у 2023. години према прелиминарним резултатима остварила рекордан профит од 40,5 милиона евра. На тај начин српска национална авиокомпанија је наставила са позитивним трендом пословања и практично забележила двоструко већих профит у поређењу са претходном годином, без иједног евра државних субвенција. „Ер Србија“ је у редовном и чартер саобраћају у прошлој години превезла укупно 4,19 милиона путника, што је трећи најбољи резултат у историји компаније, дугој скоро 97 година. Број путника на аеродрому „Никола Тесла“ је у 2023. години достигао рекордних 7,95 милиона, што је повећање за око 30% у односу на период пре короне. 
Нова Влада ће наставити улагање у туризам кроз пројекте интегралног развоја у оквиру програма „Скок у будућност“. Широм Србије утоку је низ пројеката. Током маја ове године очекује се завршетак изградње спортско-рекреативног центра са ауто-кампом у Ковину, а у Новом Саду завршавамо радове на уређењу спортско-рекреативних терена.
Такође, до 1. јула 2024. године биће завршене три деонице бициклистичких стаза на подручју Подунавља у дужини од око 70 километра. Изградњом ове три деонице, рачунајући и постојеће стазе биће комплетирана бициклистичка рута од белоцркванских језера до Голупца, која је део трасе међународног бициклистичког коридора ЕВ6.
Покренута је реализација од четири капитална пројекта у сфери наутичког туризма у вредности од 13 милиона евра. У припремној фази и у фази реализације тренутно је изградња међународног путничког пристаништа у Баноштру, дуплирање капацитета на пристаништу у Доњем Милановцу, као и изградња марине у Великом Градишту и Голупцу. План је да радови на пристану у Доњем Милановцу буду завршени ове године, а остала три пројекта у2025. години. Пред тога, следеће наутичке сезоне треба да се пусти у рад и пристан у Сремској Митровици и код тврђаве Рам.
ЕXPO је свакако пројекат од кога очекујемо да буде круна наше туристичке понуде и као што је Ајфелова кула некад постала симбол Француске, оно што ћемо градити за ЕXPO биће симбол Србије, као земље будућности.
Влада коју ћу предводити имаће задатак да у области културе направи прогрес и напредак као онај који смо успели да урадимо у Новом Саду. Као што је Нови Сад постао европска престоница културе и једновремено остао српска Атина, тако ћемо у овој области створити претпоставке за квантни скок и то са највећом вољом сматрам нашом часном дужношћу.
Пре него што вам изложим шта планирамо да урадимо у области културе, морам се на кратко осврнути на оно што смо до сада урадили улажући у културу од Суботице, Београда, Јагодине па до Ниша у априлу ове године завршили смо радове на Народном позоришту у Суботици, што је један од највећих инфраструктурних пројеката у култури. Реконструисали смо Народно позориште у Београду, изградили смо нову малу сцену Народног позоришта у Нишу. 
10/3ДЈ/ЈГ13.40-13.50

Такође, реконструисали смо више од девет деценија старо здање Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини, а након десет година детаљних радова на једном од најважнијих локалитета у Србији, археолошко налазиште „Медијана“ у Нишу је поново отворено за посетиоце. После 78 година од расформирања логора, завршили смо Меморијални центар „Старо Сајмиште“, јер негујемо културу сећања и желимо да достојно обележавамо места страдања нашег народа.
За последње три године, преко конкурса Министарства културе „Градови у фокусу“ широм Србије смо обновили, адаптирали и реконструисали 108 објеката културе у вредности од милијарду динара. На овај начин, деценијама девастирани домови културе, који често нису обнављани од времена некадашње Југославије, данас су постали нови и модерни културни центри, а многи градови и општине су добили обновљене музеје, галерије, позоришта и биоскопске сале међу којима је и Нови Пазар, Кнић, Дољевац, Мали Зворник, Осечина, Рума, Кикинда, Смедеревска Паланка, Нова Варош, Шид и други.
Са новом Владом наставићемо интензивна улагања у културу и пред нама је реализација великих инфраструктурних пројеката, доношење нових и побољшање постојећих закона у области културе, наставак децентрализације културе и јачање система заштите културног наслеђа, побољшање радно-правног статуса запослених у култури и оснаживање културне дипломатије.
До почетка ЕXPO 27 реализоваћемо низ великих и важних инфраструктурних пројеката, који ће у значајној мери побољшати не само културну понуду Београда и Србије, већ ће и битно унапредити квалитет живота наших грађана. Природњачки музеј у Београду, један је од најдуговечнијих музеја у земљи који поседује богату колекцију, сада недоступну широкој јавности. Први пут у историји добићемо модерно опремљену и функционалну зграду у Блоку 13 у Новом Београду. Уз Меморијални центар „Старо сајмиште“, Музеј савремене уметности, будућу националну концертну дворану и друге садржаје, нова зграда Природњачког музеја биће део јединственог кварта културе.
Музеј „Николе Тесле“, најпосећенији музеј у земљи, јединствен у свету, који чува оригиналну и личну заоставштину Николе Тесле, коначно ће у некадашњој фабрици хартије „Милана Вапе“ у Београду добити адекватан простор за излагање и смештај драгоцене збирке.
Пресељењем у зграду бивше главне железничке странице у нашем главном граду, Историјски музеј Србије добиће модерно опремљен излагачки простор и заједно са спомеником Стефану Немањи на Савском тргу биће део амбијенталне целине која представља историју српског народа и наше државе. Одатле ћемо слати поруку ко смо и шта смо. Та тачка са све стране и домаће туристе биће прва и полазна тачка за упознавање са нашом историјом и културом, она коју су управо нападали сви противници нашег идентитета и самопоштовања. Биће то бисер Београда и целе наше отаџбине Србије.

11/1МЈ/ИР13.50 – 14.00

Обновом дела Југословенско драмског позоришта и изградњом нове сцене Бојан Ступица, једном од најпознатијих позоришта у нашој земљи, добиће најсавременију опрему и адекватне услове за рад. Отварањем дечијег музеја и две позоришне сцене у згради некадашње поште на Савском тргу у Београду, по угледу на најпознатије европске установе тог типа, наша земља добиће јединствени музеј у коме ће уживати и најмлађи посетиоци. 
Планирано је отварање женског музеја у Београду, установа која ће се бавити женским стваралаштвом кроз историју и дати могућност женама које се данас баве културом да прикажу своје стваралаштво. 
Када је реч о великим пројектима, ван престонице, завршетком изградње Народног позоришта у Суботици, Србија ће добити једну од највећих и најмодернијих опремљених позоришта у овом делу Европе. Обновом постојеће и изградњом нове зграде Галерија Милена Павловић Балири у Пожаревцу, посвећена је једна од најпознатијих српских уметница, значајно ћемо унапредити музејски и свеукупни културни живот у овом делу Србије. 
Потпуна обнова старог језгра Сремских Карловаца, духовног и културног центра српског народа допринеће даљем развоју културне туристичке понуде овог града и наше земље. Отварањем музеја стакларства у Параћину Србија ће по први пут добити музеј посвећен важном сегменту нематеријалног културног наслеђа. Захваљујући музеју кошарке у Чачку, који ће ускоро бити отворен, првог тог типа у региону, моћи ћемо одлично да представимо традицију и развој овог спорта у Србији. 
До краја ове године очекује нас и отварање музеја ћирилице у Рачи, покрај Бајине Баште, установљен у циљу очувања ћирилице и представљања вредности нашег писма, као развоја културе и туризма у овом делу Србије. Поред тога, у наредне четири године наставиће се реализација капиталног пројекта истраживања, заштита и презентација археолошког налазишта Бело брдо у Винчи, којем је напокон након много деценија заустављена без девастација локалитета од светског значаја, као и капиталног пројекта, истраживање, заштита и презентација налазишта Царичин град у општини Лебане, једног од најважнијих археолошких локалитета у овом делу Европе. 
Током припреме овог експозеа из надлежног министарства ми је саопштено да постоји план да се у наредном периоду ово културно добро од изузетног значаја за Републику Србију предложи за упис на листу Светске културне и природне баштине УНЕСК-а. Сада са овог места кажем да то није план, него мора бити задатак и да са његовом реализацијом се крене одмах. Такође да се у Влади наредних шест месеци предложи списак свих културних добара које надлежно министарство сматра за упис на листу УНЕСК-а. У том смислу, очекујем да ће се на том списку промтно наћи и најстарији књижевни часопис у Европи „Летопис“ Матице Српске. То је прогрес који очекује и за који ћу се старати да се реализује одмах, јер је то офанзива културне дипломатије и позиционирање наше културне баштине на светској мапи. Очекујем да ће у наредном четворогодишњем периоду започети изградња националне концерте дворане којим би Србија први пут у историји добила најмодернији опремљен концертни просто и тако постала чвориште музичког живота у читавог региону.
У претходне четири године направљен је велики помак у доношењу закона којим се регулише област културе, првенствено област заштите културног наслеђа. У периоду пред нама очекује нас заокруживање овог важног процеса, доношењем нове стратегије развоја културе Републике Србије, закон о заштити непокретног културног наслеђа, као и два закона која целокупна културна јавност дуго очекује, новог побољшаног закона о кинематографији и закона о позоришту. 

11/2МЈ/ИР

Два програма Министарства културе „Градови у фокусу“ који се спроводи у претходних осам година и „Престоница култура Србије“ који се реализовао у претходне три године показали су се као пун погодак у децентрализацији културе и њене равномерне доступности свим грађанима Србије. Поред тога, овим мерама подстакнута су многа запошљавања, развој туризма и укупни локални развој. наставком реализације ових програма и планираним повећањем опредељених средстава за њих у наредне четири године биће изграђен, конструисан и обновљен велики број културних центара, позоришта, биоскопа, музеја и галерија, библиотека и архива у свим деловима наше земље. 
У оквиру заштите нашег културног наслеђа и у наредне четири године наставићемо да пружамо пуну подршку његовом очувању и представљању са посебном пажњом усмереном ка неговању и заштити споменика културе на КиМ, обезбедићемо кроз буџет континуирану подршку за редовно функционисање манастира Хиландар, као и за неопходне радоне на нашим најзначајнијим светињама, као што су Жича, Сопоћани, Бањска и други. У оквиру ове области планирамо и образовање посебног тела које би се бавило откупом значајних уметничких дела српских аутора, посебно у иностранству, како би наше културно наслеђе било сачувано на достојан начин и како би било доступно грађанима Србије.
До 2012. године није постојала системска брига за филмску индустрију, што показује и податак да је те године буџет Филмског центра Србије износи свега 24,8 милиона динара, док је ове године за буџет Филмског центра опредељено милијарду динара за снимање нових филмова. Подстицај за филмску и аудио, визуелну уметност уведени су 2016. године од када из године у годину значајно расту улагања у ову област, што би нам омогућило да се Република Србије наметне као једна од најпривлачнијих дестинација у региону за продукцију аудио визуелних дела.
У 2024. години за подстицаје за филмску индустрију, опредељено је 2,25 милијарди динара, што је за 450 милиона динара више него претходне године. Подршка филмској индустрији омогућује наставак значајних остварења која се баве важним националним темама које до сада нису биле забележене на филмском платну, као што су „Дара из Јасеновца“, „Олуја“, „Мрак“, „Хероји Халијарда“, „Краљ Петар Први“. У склопу наставка подршке развоја филмског стваралаштва планирамо успостављање националног центра за филм којим би се постигао виши степен координације и ефикасности у овој области.
Захваљујући програму доделе подстицаја у области аудио визуелне производње последњих година постоји велико интересовање инвеститора за производњу ових дела у Србији. У том сегменту наша земља је тренутно једна од најпривлачнијих дестинација у региону. Све ово је допринело развоју не само овог сектора, већ и повећању броја запослених, пре свега у култури, као и напретку привреде у целини.
Оснаживањем културне дипломатије подразумева јачање активности пројеката у оквиру међународних организација, првенствено УНЕСКО, као и повећање културне размене и дистрибуције културних садржаја из наше у иностранство. Поред јачања постојећих културних центара Србије у Паризу и Пекингу, у плану је успостављање културних центара у Лондону, Москви, Берлину, Варшави и другим европским метрополама, као и у региону. То ће у значајно мери утицати на повећање видљивости културних садржаја из Србије на међународном плану и допринети даљој афирмацији наших уметника на светској сцени. 




11/3МЈ/ИР

Даме и господо, култура сећања је један од оних испита на којима смо пречесто као народ и као држава у прошлости падали. На тај начин смо чинили грех према онима који су својом жртвом и страдањем нас задужили и свакако нису заслужили такав однос. Та нас зла коб некако прати и прогања кроз историју. Подела на Обреновце и Карађорђевце, подела на припаднике НОБ-а и југословенске војске у отаџбини, подела на црну и белу руку и тако у недоглед, можда је најгора пост петооктобарска подела када нисмо смели да изустимо слово НАТО агресији, слово патњама и страдањима нашег народа да не бисмо случајно грубим тоном дирнули у савест оних који су чинили злочине и погроме над нашим народом. Најгоре од свега је што смо вођени политичким поделама заборављали на недужне жртве, од Петровачке цесте, Бљеска, Олује, преко страдања током НАТО агресије, па до Мартовског погрома. 
Једна од највећих заслуга председника Србије Александра Вучића јесте та што нас је окупио и охрабрио као народ да томе свему кажемо доста. Данас, ми коначно на нивоу најважнијих државних манифестација имамо право да оплакујемо наше жртве и славимо наше хероје, да им се захвалимо, да нашим борцима и њиховим породица уручимо споменице и медаље, као макар симболичан захвалности и молбу за извињење што их је држава презрела и продала у претходном периоду. Управо он нас је све једнодушно окупио и највише допринео да победи култура сећања код нас као незамењив и јединствен интегративни фактор, да знамо ко смо, шта смо и одакле смо и да се тога никада не стидимо. Ту политику ћемо наставити и неговаћемо је још више. још више ћемо чувати културу сећања, исправљаћемо неправде које су жртвама учињене кроз заборав. Знаће се и цениће се они којима ништа није светије било од отаџбине. Знаће се и то вам добар стојим, свако место где смо страдали или где је било ко страдао у нашој отаџбини. Жртве има да се поштују, а јунаци слободе да се славе.
У наредне четири године наставићемо радове у Меморијалном центру Старо сајмиште. Планирана је израда сталне поставке и почетак радова у Италијанском павиљону како би ово место колективног убијања Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату у потпуности могло да прикаже и документује сав ужас страдања који се ту догодио.
О посвећености неговању културе сећања сведочи активно учешће Србије у пројекту обнове Блока 17, односно некадашњег југословенског павиљона у државном музеју Аушвиц биркенау, постављање нове сталне изложбе у некадашњег логору смрти очекујем у наредних годину до две, у зависности од договора свих учесника око динамике радова.
Програм Скок у будућност препознаје културу као један од приоритета и зато ћемо урадити много на обнови културе и културних наслеђа. Завршићемо реконструкцију Меморијалног центра Старо сајмиште у Београду, завршићемо реконструкцију Културног центра у Пироту. Изградимо нову зграду Природњачког музеја у Београду. Изградићемо нову зграду Музеја Никола Тесла у Београду. Урадићемо адаптацију, тј. претварање зграде железничке станице у историјски музеј Србије. изградићемо нову зграду Галерије Милена Павловић Барили у Пожаревцу. Потпуно ћемо обновити старо језгро Српских Карловаца. Изградићемо музеј стакларства у Параћину. Реконструисаћемо ЈДП и изградити нову сцену Бојан Ступица. Изградићемо нову зграду Музеја кошарке у Чачку, урадићемо заштиту археолошког налазишта Белог Брда у Винчи. Изградићемо дечији музеј и две позоришне цене у Београду. 



12/1МЗ/МЈ14.00 – 14.10

Имајући у виду чињеницу да пољопривреда и прехрамбена индустрија имају значајан удео у БДП-у српске економије, као и да је петина запослених у Србији ангажована у овом сектору, те да је то једна од грана привреде која остварује суфицит у спољно-трговинској размени, нова Влада ће значајан фокус својих активности усмерити управо у правцу јачања овог сектора. 
Да нам је пољоприведа важна показује чињеница да је за 12 година поверења које смо добили од народа буџет за пољопривреду увећан за скоро три пута, са 40,8 милијарди, колико је износио 2012. године, на 114,3 милијарде, колико данас износи. Тим рекордним буџетом успели смо да исплатимо све заостале субвенције из свих претходних година, које су повећане од 60 до 400% и никада није било веће улагање у примарног произвођача.
Буџет за 2024. годину, од 119 милијарди динара, намењен је искључиво за текућу годину, захваљујући потпуно новом начину финансирања, увођењем јавних позива и строгој контроли пријава и исплата кроз систем е-аграр. По први пут, после више од 20 година, могуће је пољопривредницима исплаћивати субвенције у текућој години за ту годину. 
Кроз програм „Скок у будућност“ у оквиру пољопривреде, нова Влада ће спровести бројне мере које ће пољопривреду учинити одрживом, конкурентном, продуктивнијом, технолошки напреднијом, радићемо на повећању сточног фонда, а пружићемо већу директну подршку пољопривредницима. Завршићемо комплетну дигитализацију пољопривредних система. Повећање конкурентности пољопривреде је неопходно како бисмо могли равноправно да се такмичимо на захтевним спољним тржиштима, а са друге стране да обезбедимо грађанима Србије пољопривредне, прехрамбене производе прихватљивог односа цене и квалитета. 
У циљу подршке српском аграру, посебно у околностима све израженијих климатских промена и поремећаја на светским тржиштима, изазваних сукобом у Украјини, и ова Влада ће задржати висок ниво директних плаћања, која су у прошлогодишњем буџету за пољопривреду вишеструко повећана. На овај начин настојимо да допринесемо стабилности дохотка пољопривредника, уз истовремену могућност за унапређење конкурентности, а кроз поједностављен систем мера. 
Ревитализација и раст сточарства један је од приоритета и спроводиће се кроз мере и активности усмерене на очување сточног фонда, односно на заустављању вишегодишње тенденције његовог смањења. 
Од 2012. године урадили смо много како бисмо стимулисали развој сточарства, као једне од најважнијих грана у пољопривреди. Повећали смо давања по квалитету грла млечне краве за 60% и сад она износи 40.000 динара, укинули смо доњу границу за број грла и количину продатог млека, тако да сада субвенционишемо сваки литар произведеног млека. Повећали смо субвенцију по кошници пчела са 800 на 1.000 динара. За органску сточарску производњу дајемо 40% веће субвенције у односу на конвенционалну производњу. Обновили смо, после две године паузе, меру за очување животињских, генетичких ресурса и меру за подизање засада винове лозе.
Током мандата нове Владе настојаћемо да систем подршке сточарству, који се тренутно базира на више мера и на различитим категоријама животиња, заменимо једном мером или са две мере које ће омогућити плаћање по сваком грлу стоке уз више нивоа подршке за квалитетне приплодна грла, али и укључивање свих осталих грала у систему подршке. 
Што се тиче млекарства, повећањем буџета за пољопривреду повећали смо  и премије, па је тако премија за млеко 2012. године била пет динара по литри, а данас је скоро четири пута већа, 19 динара по литри. 
12/2МЗ/МЈ

Увели смо прелевмане на увоз млека, 15 динара по литру и млечних производа како бисмо примарног произвођача који се бави млечним говедарством заштитили од драстично ниже цене млека у земљама ЕУ. На тај начин сачувана је цена млека у откупу за примарне произвођаче у висини од 50 до 70 динара и са подигнутом премијом по литру млека у износу од 19 динара успели смо да заштитимо наше пољопривреднике и повећамо им зараде од млека. 
Унапредићемо досадашњи систем подстицаја у сектору млекарства, а он ће бити реализован кроз плаћање премија за млеко према квалитету испорученог млека. Плаћање већег износа премије за млеко вишег квалитета допринећемо унапређењу квалитета млека на нивоу газдинстава, док ће у крајњој инстанци потрошачи имати у понуди млеко бољег квалитета за исхрану. 
Наши пољопривредници су у претходном периоду већ имали прилике да се упознају са правилима коришћења ЕУ фондова, кроз коришћење ИПАРД фондова, односно претприступних фондова ЕУ за рурални развој. У наредном периоду Србија ће примењивати ИПАРД 3 програм, који нашој пољопривреди доноси 288 милиона евра бесповратних средстава из буџета Европске уније. 
На овај начин пружићемо снажну подршку нашим произвођачима да инвестирају у проширење и унапређење своје примарне производње, а нарочито у унапређење прераде на газдинству и диверзификације њихових активности, како би се допринело повећању додатне вредности њихових производа и њихове конкурентности, а самим тим и њиховом профитабилнијем пословању. Поред тога, овакав систем подршке учиниће наше пољопривреднике у потпуности спремним за коришћење средстава из Европске уније, односно њихових буџета када Србија постане чланица Европске уније.
Додатно, нова Влада ће наставити мере кредитне подршке и пројектног финансирања, како би се кредитна средства учинила доступним пољопривредницима, под условима повољнијим од комерцијалних, а у циљу финансирања набавке како обртних, тако и основних средстава. 
Када је реч о извозу пољопривредно-прехрамбених производа из Србије, без обзира на чињеницу да остварујемо позитиван спољнотрговински биланс у овој области, унапредићемо структуру извоза, у смислу повећања учешћа прерађених производа у извозу. Тренутно око 70% вредности извоза пољопривредно-прехрамбених производа из Србије чине примарни производи, које друге земље увозе као сировину и даље прерађују. Наш циљ је да се ови производи прераде у Србији и извезу као прерађени производи, односно као производи са вишом додатном вредношћу, а самим тим и по вишој цени.  Поред тога, наставићемо са усклађивањем тржишних стандарда са европским, како би наши пољопривредни производи на европском тржишту били подједнако вредновани. 
Унапређење информационих система у пољопривреди и наставак процеса дигитализације представља још један од важних задатака нове Владе, један од важних система чије постојање је услов за чланство у Европској унији и коришћење фондова Европске уније, али и ефикасно и транспарентно коришћење буџетских средстава. То пре свега говорим у интегрисаном систему управљања и контроле, као и систему идентификације земљишних парцела, као његовом најважнијем делу. Ови системи омогућавају да се кроз комбинацију ортофото снимака различитих слојева идентификације парцела и дигитално повезивање са регистром газдинстава и другим релевантним регистрима обезбеди циљано, наменско и контролисано плаћање корисницима, као и контрола извршавања њихових обавеза. На овај начин, могућност манипулација, злоупотреба и превара биће сведена на најмању меру, што ће допринети очувању буџетске стабилности, нарочито у делу буџета за пољопривреду. 

12/3МЗ/МЈ

Имајући у виду да је просечна старост носилаца пољопривредног газдинства у Србији 60 година и да је тек сваки једанаести носилац газдинства млађи од 40 година, стимулисаћемо младе људе за останак на селу кроз посебне програме подршке, како би се зауставио одлив становништва из руралних области и живот на селу учинио квалитетнијим. С друге стране, имајући у виду велики број старачких домаћинстава, која нису тржишно оријентисана и производе само са сопствене потребе, прилагодићемо систем субвенционисања овој категорији пољопривредника, уз поједностављено плаћање и мање потребних услова. 
У складу са глобалном ситуацијом, посебно у домену климатских промена и јачања еколошке свести, озбиљан задатак који стоји пред нама јесте обезбеђење одрживости пољопривредне производње, као интегрисаног система биљних и сточних производних пракси које дугорочно задовољавају потребе људи за храном, чувају квалитет животне средине и природних ресурса, имају високу економску вредност и унапређују квалитет живота пољопривредника, локалне заједнице, али и друштва у целини. 
Поменуо бих и две области које су можда неоправдано недовољно потенциране до сада, а сматрам да имају озбиљне развојне могућности. Реч је о ловству и рибарству. 
Ловство је важан део културног и историјског наслеђа наше државе. Користећи се научним искуствима и позитивним примерима из праксе, покушаћемо да кроз уређење ловства оно поново постане репрезентативна привредна грана. Уређење ове привредне гране је од изузетне важности, с обзиром на то да у нашој држави имамо око 80.000 ловаца. Јасним и дефинисаним законским решењима на којима планирамо да радимо очуваћемо дивљач и природу, поспешити низ привредних делатности и подићи ниво безбедности. 
Рибарство је у Србији заступљено производњом рибе у рибњацима, аквакултуром, изловом риба из отворених вода, као и прерадом рибе. Просечна потрошња рибе у Србији по глави становника је 5,1 килограм, четири пута мање од европског просека. Иако малог значаја у промету и са малом потрошњом рибе, потенцијал овог сектора у Републици Србији је изузетно велики. Захваљујући сопственим ресурсима, Србија би могла, од великог увозника, да врло брзо постане велики извозник рибе, а што је врло важно с обзиром на то да све земље Европске уније имају велики дефицит рибе у спољнотрговинској размени. 
Споменуо бих и производњу вина, где смо захваљујући значајним улагањима у винарство 2,4 пута увећали број винарија у Србији, са 200 винарија, колико их је било 2012. године, на 500 винарија, колико имамо данас. Ми смо у претходне три године подигли 953 хектара нових винограда. Морамо подизати много више хектара винограда и ма колико се нама те субвенције чиниле велике, нова Влада ће радити на томе да оне буду много веће. 
Што се тиче међународне сарадње у пољопривреди, од новембра месеца 2022. године усаглашено је шест сертификата за извоз пољопривредно-прехрамбених производа у НР Кину. До сада смо потписали и усагласили сертификате за извоз јабука, меда и хране за кућне љубимце, а за потписивање су спремна још три сертификата, и то за пилеће месо, суве шљиве и боровнице. 

13/1ГД/МП14.10 -14.20

Поред тога, потписали смо Споразум о слободној трговини са Кином, који ће ступити на снагу 2024. године и то је највећа и најважнија ствар којом смо отворили врата непрегледног тржишта, а када је реч о пољопривредним производима, чак 60% нашег извоза биће ослобођено царине већ у првој години ступања на снагу овог споразума. У року од пет година још 16% наших производа биће ослобођено царине. 
Један од најзначајнијих развојних пројеката како за пољопривреду тако и за нашу земљу, јесте унапређења изградње система за наводњавање. 
Спроведене су јавне набавке, започета је изградња, реконструкција и санација система за наводњавање на 128.000 хектара пољопривредног земљишта. Дакле,  у Бачкој, Банату и Срему 103.000 хектара, у Шапцу, Чачку, Панчевачком риту и Тополи 19,5 хиљада хектара, у Свилајнцу, Неготину 2.000 хектара. У Руми и Сремској Митровици завршићемо системе за наводњавање на 3,5 хиљаде хектара пољопривредног земљишта.
Кроз буџет у пољопривреди урадићемо још низ пројеката снабдевања водом за пиће које ће унапредити услове живота широм земље. 
Отпочели смо радове на уређењу и коришћењу воде пештерског водовода на територији општине Сјеница и Тутин, чиме ће пијаћу воду добити 3.000 људи у Тутину и око 5.000 људи у Сјеници. У Новој Вароши биће решено снабдевање водом за пиће домаћинстава у седам села са преко 4,5 хиљаде људи и око 5.000 грла млечних крава. 
У оквиру пројекта изградње хидромерилационог система Сурчинско доње поље рехабилитоваћемо и модернизовати постојећу каналску мрежу, објекте за наводњавање и одводњавање, као и изграђену нову пумпну станицу "Јаково". 
У домену заштите од поплава на територији Обреновца, Сава-Колубара-Тамнава, реконструисаћемо насипе реке Колубара од ушћа Саве до моста на путу Београд – Обреновац и од моста на путу Београд – Обреновац до високог терена у Мислођину.
Надаље, на територији општине Уб изградићемо брану са акумулацијом Памбуковица ради формирања акумулације за прихватање поплавног таласа у условима великих вода, а све како бисмо насељена места, па и плодне њиве заштитили од поплава.
Урадићемо регулацију реке Грабовице у дужини од 500 метара низводно и 900 метара узводно од постојеће регулације, што ће омогућити заштиту од поплава, ерозије и бујице и формирање уједначеног и континуалног степена заштите приобаља. 
Урадићемо и брану са акумулацијом "Ариље - профил Сврачково", чиме ће се обезбедити комплетно снабдевање водом за 300.000 становника на подручју Ариља, Пожеге, Лучана, Горњег Милановца и града Чачка.
Не смемо да заборавимо да је у овим кризним моментима за нашу земљу (санкције, бомбардовање, епидемија Ковида) пољопривредно прерађивачки сектор обезбеђивао је више него потребну прехрамбену сигурност грађана Републике Србије. Зато ће нова Влада кроз партнерски однос, реална решења и економски засновану подршку учинити максималан напор да пољопривредни прехрамбени сектор постави на високом месту у српској економији, а које му реално и припада.
Правда држи земљу и градове. Нису ово само речи које су толико пута чули и које стоје на страницама уџбеника из Увода у право на првој години Правог факултета. Ово је насушна мисао која нам увек мора бити звезда водиља, која ће нас инспирисати да се жртвујемо, али учинити да побеђујемо како бисмо свом народу обезбедили право, правду и безбедност. 
Сви знамо да је Устав највиши правни акт једне државе и сви знамо да је судска грана власти независна од преостале две, извршне и законодавне. Исто тако мора бити јасно да је на носиоцима судских функција велика одговорност. Они морају у својим пресудама увек узимати у обзир како општи интерес, тако и ретрибуцију у корист оштећеног, чега нам је неретко недостајало и због чега су грађани са правом дизали глас и постављали питања. 
13/2ГД/МП

Скупштинска већина на челу са Српском напредном странком је 2019. године донеле измене Кривичног законика, којим је у наш правни саобраћај враћена казна доживотног затвора, без права на условни отпуст. 
Изменама из те године увећани су бројни посебни минимуми када је реч о казнама затвора за различита кривична дела. Да није било тако, бојим се да многи крвници не би осетили мач правде, који увек мора стајати у руци носиоца правосудне власти не да би се било ко угњетавао, већ, напротив, да би се угњетавани заштитили и да би се указао неопходно задовољење у виду изречене казне онима који су им нанели зло. 
Слушали смо подоста о правима починиоца кривичних дела, од оних који то говоре професионално, без додира са реалним светом и из удобности својих синекура. Свакога ћу саслушати и свачије мишљење уважити, али ми сви као друштво морамо бити свесни да без страха од правичне казне неће бити ни уздржавања код оних који су деликтима склони и који би насиљем да постигну све оно што не могу радом или благим деловањем.
Зато и стручна правна јавност мора имати више слуха за оне који су угњетавани, за оне који су повређени и за оне који се сматрају недовољно заштићено. Увек ћу охрабривати све којима је то посао да спроводе закон, имајући на уму колико је частан и важан посао који обављају и какве све последице може изазвати претерана благост према онима који никакву самилост својим жртвама нису исказали.
Будући да сам и лично адвокат, да потичем из адвокатске породице, да ме је тај хлеб отхранио, врло добро ми је познат сваки проблем са којим се могу суочити наши адвокати, али и наши тужиоци и судије. 
Ја знам да ми имамо добре стручњаке. Знам да у нашим судовима и тужилаштвима седе честити људи. Желим да и они знају да ће у мени увек имати човека који ће бити спреман да их саслуша, да им помогне да уради оно што је посао извршне власти, да омогући услове за несметан рад и деловање од којег ће корист имати читава држава, јер ће народ увидети да живи у правној држава и да се овде злочин никада неће моћи исплатити.
Судство је независно, а тужилаштво је самостално у свом раду. Тако и треба да буде. То ипак не значи да је било ко неодговоран за свој рад. Сви смо у коначници одговорни народу, јер због народа и радимо, а од народа добијамо плату. Није то само питање пуког професионализма. Реч је о истинском и дубинском родољубљу, јер има ли ишта светије од правде? Какво је уопште смисао постојања државе у којој нема правде? 
Србија јесте земља правичних људи и јесте правна држава. Дајем вам реч, тако ће бити и у будуће. 
Жене су светиње сваком родољубу. Жена мора бити поштована, заштићена, оснажена. Жени се увек мора указати дужно поштовање, јер је она симбол обнове, рађања и победе. Жена доноси на свет нови живот и то је чини бићем које је заправо најсличније Богу. Зато ће ми се увек будити најдубље осећање презира и одвратности према сваком насилнику који дигне руку на жену, према ономе који жени, нечијој мајци, сестри, ћерки науди на било који начин, а поготово уколико се усуди да покуша да јој одузме живот.
У заштити жена држава увек мора да буде будна, безкомпромисна и оштра. Према онима који би да убију жену, доносиоца новог живота нико, а поготово национално свестан појединац, не може и не сме да има самилости. Жене ће у Србији имати иста права и исте почетне позиције као и мушкарци. 
Ми не стварамо друштво једнаких у приходу. Ово није и неће бити Влада која ће промовисати идеје уравниловки и самоуправног социјализма. Ми стварамо друштво једнаких у правди, једнаких у приступу и друштву једнаких шанси. У том друштву нема, није било и неће бити места за било какву врсту верске, расне, националне или етичке нетрпељивости. 
13/3ГД/МП
Мој брат је свако ко воли ову земљу. Моја сестра је свака жена која жели Србији добро. Србија јесте била или биће дом сваком Мађару, Рому, Бошњаку, Словаку, Албанцу, Хрвату, Буњевцу, Русину, Русу, Украјинцу, Румуну, Влаху, Македонцу, Словенцу, Бугарину, Горанцу, Египћанину, Ашкалији, Грку, Цинцару, Јеврејину, Немцу, Пољаку, Чеху, као и припаднику сваке друге етничке заједнице, који у миру и слободи живи са Србима у својој јединој домовини у нашој Србији. 
Бранићу право припадника сваке националне мањине да слободно користи свој језик, своје писмо, да исповеда своју веру, чува своју традицију, обичај и културу и изјашњава се како он то жели, без икаквог страха или макар примисли да би због тога на било који начин могао бити дискриминисан. 
У Србији ће се увек слободно чути звона са свих хришћанских цркава, без обзира на то да ли се у њима одвија источни или западни обред. Увек ће се слободно чути езан за минарета. Увек ће се слободно палити свећа на менори. Свако ће се слободно молити богу без страха и без присиле. 
У првом српском уставу, Сретењском, из 1835. године јасно је писало да у Србији нема робова. И не само то, писало је да ће сваки роб који ногом крочи на тло Србије истог тренутка постати слободан човек. Ми смо на ту своју слободарску традицију поносни и ми ћемо чувати међуетнички склад који су мукотрпно градиле читаве генерације пре нас. 
Брак је законом уређена заједница живота мушкарца и жене. Тако стоји у спрским прописима и држаћу их се и ја, а и Влада на чијем сам челу, надам се уз вашу подршку. 
Свакако, ово не значи да ће било која мањина, па тако и сексуална, бити угрожена или да ће било који појединац због своје орјентације смети да буде на било који начин малтретиран или његовом Уставом гарантована права угрожена. 
Ја чврсто верујем у Србију породичних вредности у којој се све здраве тековине традиционализма чувају и поштују, у којој живот увек има предност. 
Свако национално просветитељство и класични конзерватизам никада нису ограничавали право појединца на слободу избора. Напротив, докле год је реч о избору који не угрожава фундаментална права другог појединца и који не подрива оно што су постулати српског друштва, око чега постоји дугогодишњи, рекао бих вишевековни консензус. 
Никоме неће бити ускраћена права која му по Уставу и закону припадају зато што има другачију визију српског друштва, од оне које заступа политика коју ја следим, нити ће ико моћи да на било који начин пати и буде угњетаван због својих опредељења, била она политичка, социјална, пословна, културна, сексуална или нека друга. 

14/1БН/ЦГ14.20 – 14.30

У демократском друштву какво је српско, сваки пунолетни појединац има и имаће прилику да кандидује своју политику на слободним изборима и однесе победу након које би и питања којих сам се дотакао уредио другачије. Али док се то не деси, знајте, одлуке ће се доносити искључиво у институцијама система, а не на улици.
Ја чврсто верујем у демократију, верујем у смењивост власти, верујем у право на избор. Сваком демократском друштву је потребна опозиција, опозиција власти, али не и опозиција државе. Представници опозиције ће у мени увек имати партнера за разговор и договор. Слушаћу њихове предлоге, долазићу у Народну скупштину, бићу спреман на постизање компромиса по сваком питању које је од значаја за функционисање нашег друштва. Али, уколико се из опозиционих редова буду промовисале идеје насиља, инспирисане мржње према једном човеку, председнику Републике и његовој породици, уколико се буде рушила држава на улици недемократским методима, онда на моје партнерство ни не помишљајте. 
Ја сам ту да градим конструктивни однос. Нисам ту уколико било ко жели да из својих политикантских интереса, у овако изазовним међународним околностима, позицију државе Србије, која је иначе тешка, учини још несноснијом и тежом.
Улагање у образовање ће бити једно од најважнијих приоритета нове Владе, јер је то улагање у будућност наше земље. Данас живимо у времену друштва знања, веку науке и технике. Управо образовање је она друштвена делатност од које се очекује да буде полуга брзог и успешног напретка целог друштва.
Данашње образовање условљено је брзим развојем технологија и иновативности, а проток информација је много бржи и зато морамо да научимо децу да мисле, да креативно размишљају, да стварају нове идеје и вредности. Ми ћемо направити образовни систем управо на тим основама. Један од најважнијих корака у том правцу је дуално образовање које данас представља компаративну предност Србије у привлачењу страних инвестиција, али и у оснаживању домаће привреде.
Од када смо 2016. године увели у српско образовање могућност за дуално образовање, доказали смо да је ова промена једна од најзначајнијих реформи. Године 2022. основана је и посебна Канцеларија за дуално образовање и национални оквир квалификације ради унапређивања, праћења и развоја дуалног образовања. Са 14 тренинг центара до 2027. године омогућићемо младима да се образују у оквиру класичног дуалног образовања, као и да се одрасли доквалификују, преквалификују и даље обуче за рад.
Данас млади који се образују дуалним начином могу очекивати брже и сигурније запослење, као и добру плату. Систем дуалног образовања обухватиће око 16.000 ученика, 186 школа, преко 1.100 компанија, 85 дуално образовних профила. До сада су акредитована 54 студијска програма по дуалном моделу који се реализују на 13 високошколских установа, док је 644 студента завршило школовање по дуалном моделу студирања у сарадњи са 103 компаније. Овде је, као и у сталним иновацијама у нашем наставном плану, шанса за наш додатни раст.
Током 2023. године започео је процес издавања и коришћења јединствене студентске платне картице за свих преко 250.000 студената. До краја марта 2024. године забележено је преко 120.000 пријава за студентску картицу. Банка Поштанска штедионица је израдила 108.000 студентских картица.
Такође, план нам је да додатно унапредимо интернационалну димензију нашег образовања. Србија је већ једна од најуспешнијих земаља када су у питању програми размене и просветне сарадње, као што је то програм ЕУ „Ерасмус плус“ који је у претходним годинама обухватио велики број младих студената и наставника.


14/2БН/ЦГ

Трудићемо се да са таквим радом наставимо и да привучемо стране студенте који би се на овај начин упознали са културом и традицијом Републике Србије, али и Србе ван матице које би се додатно повезали са својом земљом. Наставићемо и унапредити разгранату билатералну просветну сарадњу коју већ деценијама негујемо са великим бројем држава света, што укључује програме „Србија у свету“ и „Свет у Србији“, али и поднети предлоге сарадње са земљама са којима до сада нисмо имали просветну сарадњу.
Када је реч о развоју образовања, руководићемо се, пре свега, усвојеним националним стратешким плановима, јасно дефинисаним до 2030. године, а чији квалитет је препознала и Европска комисија која је определила више десетина милиона евра бесповратне помоћи из ИПА средстава за подршку нашем образовању до 2027. године. Као одговор на растућу тражњу за врхунским стручњацима у циљу проширивања капацитета факултета, Србија је започела капитални пројекат унапређивања универзитетске инфраструктуре чија је укупна вредност 176 милиона евра, са 15 подпројеката, било да је реч о изградњи нових факултетских зграда, проширењу постојећих капацитета или реконструкцији постојеће зграде уз опремање. 
Планирано је и опремање кабинета за природне науке у гимназијама. Финансирање ове мере предвиђено је из предприступних фондова. Очекујем да ће ова значајна инвестиција кроз већу очигледност наставе биологије, хемије, физике, допринети развоју практичних и истраживачких вештина код ученика гимназија. 
Велике инвестиције у изградњу и реконструкцију ученичких и студентских домова широм Србије говоре о све већем броју ученика и студената, те можемо рећи да смо за 2023. годину, односно 2024. годину обезбедили 11.181 место за ученике, односно 17.000 места за студенте. Ово је пратило и повећање износа кредита, односно стипендија, те износ стипендија за студенте основних и мастер студија 24.030 месечно, а за ученике 15.000 месечно динара.
Морамо да наставимо да будемо једна од најнапреднијих земаља на европском континенту по квалитету и иновацијама у нашем наставном програму. То смо постигли увођењем Дигиталног света од првог разреда основне школе, као и Програмирање од петог, повећаног броја ИТ одељења, док од 2021. године ученици имају и Основе разумевања вештачке интелигенције у оквиру одређених предмета у основним и средњим школама. Данас смо једна од само 11 земаља на свету која је ово успела да уради.
Ради даљег обезбеђења нових смештајних капацитета у студентским домовима, у овој години се наставља реализација пројекта „Студентско становање“. Укупна вредност пројекта је 32 милиона евра, а циљ пројекта је да се повећају смештајни капацитети у Београду за хиљаду места, а у Нишу за 400 места.
Захваљујући улагањима и унапређивању инфраструктуре опремљености објеката и кадровских капацитета предшколских установа, остварен је шири обухват деце квалитетним предшколским васпитањем и образовањем. У 2016. години он је износио 52% обухвата, а у 2022. односно 2023. години 60,3%, док нам је стратешки циљ да до 2030. године обухват деце од три до пет и по година буде 75%. 
Реафирмација васпитне улоге школе, између осталог, остварује се кроз унапређивање школског спорта као сегмента физичког и здравственог васпитања у виду организоване наставне и ваннаставне спортске активности у области школског физичког васпитања, укључујући и школска спортска такмичења. 
Све наведено је стратешки правац у образовању који Република Србија следити и који ће следити ова Влада континуитета, и то је оно што сам дужан да вам кажем.

14/3БН/ЦГ

Ипак, поред овога, сматрам да одлучно морамо увести и одређене новине у систем образовања. У том смислу, у циљу очувања идентитетске социјализације, сматрам да се мора повести рачуна о уџбеницима од првог разреда основне школе до четвртог разреда средње школе, из области српског језика, историје и географије, а на млађем узрасту из познавања природе и друштва. Дефинисање овог садржаја вршиће се по највишим стандардима и транспарентно, зато што у предметној материји мора да постоји јасан правац и јасна оријентација. Нема играња око најважнијих тема из ове области, јер од овог буквално зависи наша будућност. Ми као држава морамо да јачамо свој корен и своје утемељење.
Друго, сматрам да је обавеза ове Владе да створи услове за увођење обавезности завршетка средње школе. Тековина социјалистичког периода је дефинитивно увођење обавезности завршетка основне школе за све наше грађане. Да би Србија створила компетитивне предности у односу на окружење, да би у ери убрзаног развоја била способна да опстане са својим становништвом и да настави темпо развоја, потребан је нови импулс, ново опредељење, независно и одлучно. 
Морамо направити искорак у односу на стратегије које нам се сугеришу из ЕУ. Морамо имати и своје стратегије, независне и самосвојне. Све државе које су у економији одскочиле и имале најбрже стопе развоја, увеле су обавезност завршетка средњег нивоа образовања. То је наш пут и наше опредељење, да знањем побеђујемо. 
У току трајања мандата ове Владе створићемо предуслове за овај квантни скок у нашем образовању. 
Будуће Министарство просвете и Влада у целини имаће задатак да пронађу начине за повезивање наших факултета и универзитета са потребама привреде и недостајућих кадрова и образовних профила у нашој земљи. Предлоге за решавање ових практичних проблема израдићемо у што краћем року. 
У образовном смислу, сматрам изузетно значајним изналажење решења у погледу наставка рада Комисије за верску наставу. Њена улога и значај у дефинисању веронауке од одлучујућег је значаја и држава ће пронаћи начин да ово радно тело настави свој рад, како бисмо сва отворена питања у складу са позитивно правним прописима решили. Једно од тих питања је свакако враћање статуса верске наставе из изборног програма у изборни предмет. 
Будућност модерне Србије гради се на њеном највећем богатству, а то су наша нарочито талентована и даровита деца. Стога Влада Републике Србије покреће низ пројеката који ће обезбедити развој системског приступа у препознавању и раду са овим ученицима, као и промовисање њихових изузетних резултата, те омогућити подршку какву талентовани и даровити ученици заслужују. У циљу промоције најбољих ученика, такмичара генерације, израђена је платформа „Такмичари генерације“. 

15/1ТЂ/МТ14.30 – 14.40

Кроз програм „Скок у будућност“ током 2024. године уложићемо у обнову и изградњу школа и вртића, односно започећемо изградњу 23 вртића у 18 локалних самоуправа и изградићемо 68 школа у 55 локалних самоуправа.
У Републици Србији око 20% становништва чине млади. По Закону о младима то су грађани од 15 до 30 година. Снажно верујем да су млади покретач друштвеног развоја, основа напретка и одрживости друштвеног прогреса и свесни смо да ће Србија изгледати сутра онако како пре свега они желе и представити њихово огледало.
У јануару 2023. године Влада Републике Србије  је усвојила Стратегију за младе за период од 2023. до 2030. године, а у јуну 2023. Акциони план за имплементацију Стратегије за период до 2025. године. Оба ова документа донета су транспарентно, у широком консултативном процесу који је укључио и укључивао учешће представника младих организација цивилног друштва.
Општим циљем Стратегије Влада се обавезује да ће континуирано и међусекторски радити на унапређењу квалитета живота младих, а кроз пет специфичних циљева фокус нам је на омладинском раду, просторима за младу, а утицаћемо на активно учешће младих у унапређењу образовања, посебних компетенција младих и на здравље, безбедност, социјалну инклузију младих.
Улагањем у младе кроз различите ресоре повећавамо их, наравно, из године у годину, а резултати који јесу циљ су препознати од стране европских независних институција, па је тако по Индексу напретка младих, који је Европски омладински форум објавио у новембру 2023. године, показано да је Србија од 2011. до 2022. године имала континуирани раст, пораст укупног скора на Индексу напретка младих. Највећи напредак је остварен на димензији основе благостања, димензији прилике за младе и на димензији основне људске потребе. Ови резултати допринели су да Србија буде једна од три земље у Европи која је остварила велике резултате у политици према младима. 
Посматрано кроз статистичке показатеље у положају младих на тржишту рада у претходном вишегодишњем периоду регистровано је побољшање, незапосленост младих је смањена са 51,2% на 24,7% у другом кварталу прошле године. Нешто више од 70% младих се запосли исте године када и дипломира. Прецизније, у просеку прође 3,5 месеца од дана када диплому замене радном књижицом, а њихова прва плата је у просеку 92.495 динара бруто. У 2022. години удео младих од 18 до 30 година у укупном броју предузетника је био 27,03%. За пет година у Србију се вратило 92.000 младих, дакле цео један град. 
Транзиција из образовног система на тржиште рада један је од најосетљивијих периода у животу младих људи и кроз развој мера уз подршку наставићемо да утичемо на то да млади људи имају прилику за достојним, односно достојанствен рад на радним местима, али и да охрабримо што већи број њих да се баве предузетништвом. 
Посебан фокус Владе у овој области биће стављен на најосетљивије групе младих на тржишту рада, и то кроз имплементацију гаранције за младе. План имплементације гаранције за младе Владе Републике Србије који је усвојен 2023. године, а покрену 2024. године, на територији филијале Националне службе за запошљавање Ниша, Сремске Митровице и Крушевца, као пилот програм уједно, представља системско решавање на подизању институционалних, кадровски, техничких и свих других капацитета органа и организација које треба да омогуће његово успешно спровођење како би се од јануара 2027. године на основу резултата пилотирања и научених лекција кренуло са реализацијом програма на подручју целе територије Републике Србије.


15/2ТЂ/МТ

Програм „Гаранције за младе“ је иницијатива која се већ спроводи у земљама ЕУ и даје одличне резултате, а основна идеја и циљ програма је да младим људима који су незапослени ван процеса образовања или обуке понуди посао, наставак образовања или стажирање у року од четири месеца. Бићемо подршка младима у активацији на тржишту рада подстицати запошљавање и самозапошљавање младих, предузетништво, али и стицање вештина за лични развој. 
Република Србија је препознала значај улагања у простор за младе у локалним заједницама, а у циљу обезбеђивања доступних и бесплатних услуга за све младе посебно водећи рачуна о младима из осетљивих друштвених група. 
У 2023. години отпочео је процес успостављања омладинских центара у четири града у Републици Србији, а то су: Нови Пазар, Сомбор, Суботица и Ниш, кроз изградњу, реконструкцију, адаптацију простора и развоја програма омладинских простора, а за шта је издвојено 150 милиона динара. 
У складу са увећањем буџета на 200 милиона динара за ове намене од 2024. године наставићемо улагање у реновирање, опремање, подршку програмима омладинских центара, клубова, канцеларија за младе и других простора за младе, као и развој стандарда за омладинске просторе који ће покрити аспекте како политике рада у њима, тако и програма, инфраструктуре, менаџмента, администрације. 
Радиће се на стандардизовању занимања омладинских радника, креирању приступачних програма омладинског рада и неформалног образовања, на развијању партнерства омладинских организација и омладинских радника са локалним актерима. 
Циљ је да обезбедимо сигуран простор за младе који испуњавају стандарде, а у којима могу да се реализују активности за квалитетно провођење слободног времена, да се младима пруже услуге усмерене на њихов развој и зато ће улагања у омладинске просторе, програм и услуге за младе бити увећана.
Према последњим подацима у Србији тренутно имамо 122 канцеларије за младе. Радићемо на томе да у наредном периоду рад канцеларија за младе буде стандардизован, што квалитетнији, да што већи број јединица локалне самоуправе оснује канцеларије за младе које ће координирати међусекторске мере омладинске политике у локалној заједници. 
На крају поглавља о младима обавезујем се да комплетна Влада и државна администрација морају максимално бити посвећене овај теми. Морамо бити синхронизовани на свим местима и у свим ресорима, да заједно стварамо услове да млади напредују, и од тога нећу одступити. 
Нама се као нацији навршава годишњица трагедије која се десила у школи „Владислав Рибникар“ и у Малом Орашју и Дубони. Пуно је симболике у чињеници да се прва годишњица те трагедије навршава баш на Велики петак, односно Велику суботу. Сећање на тај догађај не сме и неће избледети. Заједничка жалост треба да буде оно што ће нас ујединити у труду и раду, личном и системском, да нам се тако нешто више никада не понови.
Ја ћу отворити дијалог са младима како бисмо заједнички пронашли најбоља решења за њихову будућност у нашој земљи јер сматрам да су млади смисао нашег бављења политиком. За кога све ово радимо ако не за младе? Коме ћемо све ово оставити ако не младима? Желим да се промени тај наратив који нажалост и даље трује наше друштво како је Србија земља из које треба отићи. Не, Србија је земља у којој треба остати, у коју се треба вратити, у коју треба доћи. 
Млади, пропутујте, упознајте друге, поразговарајте, својим очима видите. За све то данас имате могућности. Када све то учините и сами ћете сазнати да је истина оно што вам говорим – нема лепше земље од Србије.
15/3ТЂ/МТ


Улагање у здравство је један од главних приоритета програма „Скок у будућност“ и представља окосницу бриге о грађанима, јер здравље нема цену и подразумева следеће кораке – увећање стопе фертилитета на 1.75% кроз увећање постојећих и увођења нових мера увећања ове стопе, опремање здравствених установа свих нивоа: примарних, секундарних, терцијалних и установа које обављају здравствену заштиту на сва три нивоа потребном и неопходном медицинском опремом, отварање нових здравствених установа у области гинекологије, акушерства, онкологије и других обољења која се третирају радиотерапијом, улагање у лекове и медицинска средства за лечење оболелих од ретких болести уз истовремено смањење потребе упућивања на лечење у иностранство. Све опште болнице ће до 2027. године имати магнетну резонанцу и ангио-салу, а домови здравља скенер за скрининг карцинома плућа и мамограф. Сваки округ имаће један покретни мамограф, а у шта ћемо уложити 13,3 милијарде динара. Основаћемо додатна три центра за радиотерапију и радиодијагностику, а додатно ћемо улагати у постојећих шест центара укупне вредности од 20,6 милијарди динара. Кроз програм „Скок у будућност“ заједно са председником државе ова Влада ће изградити нова и обновити сва породилишта у нашој земљи. 
Мало детаљније о томе шта смо радили, а шта планирамо у здравству. Што се тиче Ниша, Универзитетски клинички центар 2017. године завршен и усељен, површине 44.408 метара квадратних, вредности 53,9 милиона евра који укључује изградњу и медицинску опрему. Нови објекат има 609 постеља и 17 операционих сала. За ову годину је планирана изградња клинике за гинекологију и акушерство, а до 2027. године изградња клинике за педијатрију и дечију хирургију и завода за хитну медицинску помоћ. 
Универзитетски клинички центар Србије у марту 2022. године завршена и усељена нова кула централног објекта клиничког центра и започета друга фаза реконструкције и изградње, укупна површина 134.000 метара квадратних, а вредност инвестиција 310 милиона евра. Инвестиција укључује изградњу и медицинску опрему. Након завршетка пројекта у Клиничком центру Србије, у овој најважнијој здравственој установи Србије, имаћемо 1.245 постеља и 34 операционе сале. У току је изградња друге А фазе завршетка радова, а завршетак радова нас очекује до краја 2024. године. Док пројектовање друге Б фазе и завршетак радова коначно до 2027. године. 
У току је реконструкција Клинике за неурохирургију. Ради се на пројектовању и реконструкције Прве и Друге хируршке клинике, као и старог Ургентног центра и Интерне А клинике.
Клинички центар Војводине, до краја ове године биће завршени радови на изградњи ламела Б и Ц Клиничког центра, а површине 34.000 метара квадратних и вредности од 78 милиона евра који укључује изградњу и медицинску опрему. Након завршетка пројекта, Клинички центар Војводине ће имати 362 постеље и 16 операционих сала. Завршетак радова се очекује до краја ове године, а наставак рада преко Министарства за јавна улагања. 


 
16/1ДЈ/ЛЖ 14.40 – 14.50

Клинички центар Крагујевац, обезбеђена су средства из буџета државе и 22. марта ове године добијена грађевинска дозвола за изградњу новог објекта Клиничког центра Крагујевац површине 24.500 метара квадратних. Вредност инвестиције за изградњу је 45,1 милион евра, а планирано је да нови објекат има 351 постељу и осам операционих сала. Почетак радова на новом објекту је планиран за другу половину ове године, а рок за завршетак радова је 30 месеци. 
Истовремено, се ради на планирању изградње клинике за педијатрију и дечију хирургију, као и клинике за физикалну терапију у оквиру здравственог комплекса, што се такође очекује до 2027. године. 
Спровешћемо пројекат превенције и контрола незаразних болести у Србији, 75 милиона долара вредност је. Циљ је јачање и примарне заштите са формирањем зелених амбуланти у селима и удаљеним подручјима, као и удаљеним приградским насељима уз одговарајућу опрему и обуку доктора опште праксе за рано откривање, превенцију и лечење незараних болести. 
До сада је завршено 88 пројеката реконструкције и изградње у примарној здравственој заштити. Ту мислим на домове здравља и амбуланте од Врања до Суботице, уз набавку намештаја и опреме који им припадају укупне вредности 4,5 милијарди динара. До краја ове године планира се завршетак радова на још четири објекта примарне здравствене заштите укупне вредности 850 милиона динара, а комплетно пројектовање, пре добијања грађевинске дозволе завршено је за још девет домова здравља укупне вредности од пет милијарди динара.
 Завршено је опремање грађевинских радова за 26 установа секундарне и терцијалне заштите, болница и клиника укупне вредности 24,2 милијарде динара, односно 200 милиона евра. У току су радови на 15 болница и клиника, а радови и комплетно опремање ће бити готови до 2026. године укупне вредности око 25 милијарди динара. Припремљена је набавка за извођење радова на реконструкцији ГАК Клиничког центра Србије, као и изградња нове зграде ГАК-а „Народни фронт“. 
У радни однос, а на ово сам посебно поносан, од 2014. године примљено је 45.268 радника у здравствени систем. Само 2023. године и до сада у 2024. години примљено је 12.469 радника. Овако велики број новопримљених је резултат закључка Владе о пријему Ковид радника свих профила у здравствени систем. Због свакодневног прилива информација у вези овог пријема, са анализом ћемо наставити, а очекује се пријем додатних 1.000 радника. План је да се настави са запошљавањем најбољих ђака средњих медицинских школа и студената медицинских факултета. 
Формирали смо и Националну банку репродуктивних ћелија, ткива, ембриона у Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије. Дефинисане су законске процедуре у вези са функционисањем банке, као и поступак за вантелесну оплодњу. Захваљујући овој банци потврђено је већ 138 трудноћа. 
Данас неки питају - у каквој земљи живимо ако се деца лече СМС порукама? Желим да кажем да можда само неколико земаља у свету бесплатно лечи толико људи колико лечи Србија. Од средине ове године нећете моћи да пронађете да у Србији нема иновативног лека или лека за ретке болести, а да га било где у региону има, али ћете код нас пронаћи неколико лекова за тзв. „ретке болести“ и иновативних лекова каквих нема нигде другде у региону, нпр. лек за децу „лептире“. Сада је доступан само у Америци, Немачкој, Француској и у нашој Србији. 



16/2ДЈ/ЛЖ

Средства која се издвајају за лечење ретких болести су са 130 милиона динара, колико је износило 2012. године, порасла на 7,2 милијарде динара у прошлој и овој години. Планирамо увођење неонаталног скрининга за око 40 болести за које постоји адекватна терапија или режим живота који ће деци омогућити да се нормално развијају. Ради се како о болестима метаболизама, тако и о генетским болестима. Планирани рок увођења је друга половина 2025. године. 
Питање демографије и бриге о породици је темељ стабилности и напретка у друштву. Проблем демографије већ је деценијама препознат као један од највећих изазова за европске државе. У покушају суочавања са овим изазовом, већина европских држава развија ефикасне механизме у циљу превенције непоправљивих последица по саме темеље друштвеног поретка. 
Проблем пада наталитета се са правом убраја у међуевропске проблеме највишег приоритета зато што се односи на опстанак будућности сваког народа. Значајан део решења овог акутног проблема односи се на неопходне и неодложне мере које морају да се примене у области бриге о породици, као основној ћелији друштвеног ткива.
Нажалост, у савременим трендовима и токовима глобализације и дефинисања друштвених вредности, све су израженији покушаји преиначења улоге породице и породичних вредности у друштву. Данашња корпоративна свест која је безобзирно оријентисана ка краткорочном згртању профита по сваку цену и у што краћем периоду пружила је кључан допринос бројним појавама које су имале тешке последице по структуру друштва и породице. Историјско искуство нас учи да је породица, као заједница родитеља и деце, одувек била везивно ткиво српског народа, бастион његових моралних оријентира и темељ његовог опстанка. Као таква, стабилна и снажна породица је темељ и незаобилазни савезник државе у постизању и очувању стабилности друштвеног развоја. Зато је значајна улога државе у томе за стратешким приступом, као и доношењем и спровођењем ефикасне регулативе, одбрани дугорочне интересе друштва и на тај начин омогући опстанак нашег народа. Снажна и стабилна породица је кључни национални интерес сваке озбиљне државе, а подршка породици, деци и родитељству један од стратешких приоритета национално одговорне државне политике. 
Србија се, као и већина европских држава, суочава са проблемом наталитета. Према подацима пописа из 2022. године стопа рађања у Србији је 1,35 деце по жени. На попису из 2011. године Србија је имала седам милиона 186 хиљада 862 становника, а на попису из 2022. године број становника је пао на шест милиона 647 хиљада становника.
Просечан број чланова домаћинства је 2,55. Према попису из 2022. године у Србији има милион и 311 хиљада 712 породица са децом. Од тога, преко 50% чине породице са само једним дететом, породица са двоје деце има 473. 669, са троје деце 102.858, док породице са четворо деце има само 17.843, а породице са петоро и више деце 5.516. Дуготрајни пад наталитета доводи до последица као што су мање старија популација, мање радне снаге, смањен економски раст, мањи извори прихода за пензионере, повећани медицински трошкови и потражња за старачком негом. 
Србија није усамљен случај по питању борбе са падом наталитета. Према подацима УН на глобалном нивоу, 28% Владе је усвојило мере за подизање стопе наталитета. У Европи је тај број највећи. Најчешће мере које се примењују су бонуси за бебе, новчана давања за породице, плаћено одсуство са посла за мајку и за оца, пореске олакшице, флексибилно радно време и слично. Већина држава обезбеђује директну подршку у планирању породице, неке кроз државне институције, неке кроз невладине организације.


16/3ДЈ/ЛЖ

Једна од кључних мера које се уводе је обезбеђивање и равнотеже између породице и посла. Више од половине земаља у Европи је понудило флексибилно и скраћено радно време за родитеље и пореске олакшице. Породична политика и мере које је потребно предузети да би даље сачували наш народ и нашу државу, да би се утврдиле јасне и конкретне мере за подизање наталитета потребно је урадити анализу свих јавних политика, из угла позитивне, наталитетне политике изменити их у оним сегментима у којима то можемо и у којима то може да помогне постизању веће стопе рађања.
Тежићемо ка усвајању националне стратегије за породицу у којој би се дефинисали стратешки правци политике дугорочног очувања и јачања породице и породичних вредности. Овакву стратегију су усвојиле Мађарска и Италија. По предлогу председника Републике, нова Влада ће након формирања донети одлуку да родитељи за рођење првог детета добију укупно 500.000 динара, што је петнаест пута више него 2012. године када су добијали укупно 32.000 динара. За друго дете 600.000 динара, што је пет пута више него 2012. године, односно до 2012. године, а за треће дете укупно 2,1 милиона динара и четврто дете укупно 2,9 милиона динара, што је десет пута више него што је било со 2012. године.
Предлог мера које би требали да предузмемо на годишњем нивоу потребно је организовати конференцију о породици са циљем промовисања породичних вредности, али и разговор о проблемима са којима се вишедетне породице суочавају, да мајке већег броја деце добијају посебан статус и да се њихова улога у друштву препозна, као изузетно добра и друштвено корисна, изменити Закон о финансијској подршци породица са децом из 2018. године који у члану 23. предвиђа родитељски додатак за треће и четврто дете на период од 10 година, али само за децу која су рођена од 1. јула 2018. године, пошто за треће и четврто дете за родитељски додатак дајемо средства до напуњене десете године детета. Онда треба да размотримо да то променимо тако да важи за треће и четврто дете које је рођено, односно било живо у тренутку доношења закона и да то важи до његове десете године.
Исти родитељски додатак који је предвиђен за четврто дете треба да се призна и за свако наредно рођено дете. Такоше, ослобођење од пореза на доходак мајке са четворо и више деце, односно да се мајке које одгајају или су одгојиле четворо или више деце ослободе од плаћања пореза на лична примања.
 

17/1МЈ/МЋ14.50 – 15.00

Предлози у циљу подизања наталитета о којима бисмо могли размишљати, отворити јавну дискусију у будућности, узимајући у обзир позитивна искуства породичне политике земаља Европе, можемо покренути иницијативу за оснивање фонда за породичну и дечију будућност која би на националном нивоу деловао као јавна установа при Министарству за бригу о породици и демографији. Основна функција фонда би била праћење изазова и потреба са којима се суочавају савремене породице као да са другим државним органима локалним самоуправама и организацијама цивилног друштва планира припрема, координира и спроводи пројекат од значаја за породицу и децу. 
Покретање и развој посебних програма и пројеката са заинтересованим партнерима ове земље и иностранству пружању разних видова подршке трудницама и породиљама, а поготово онима који из било ког разлога немају подршку породичне средине. Оснивање Канцеларије за породицу у локалним самоуправама са задатком ефикасног спровођења и примене позитивних мера и пројеката, организовање одговарајућих активности, улоге, контакт тачки између републичког органа, локалне самоуправе и цивилног сектора. 
У погледу јачања помоћи породици морамо бити свесни искушења са којима се родитељи, пре свега са којима су родитељи деце са аутизмом и другим развојним сметњама свакодневно суочени. Једна од најтежих дилема са којима су они суочени јесте посао односно егзистенција или двадесетчетворочасовна брига о детету. Консултоваћемо се са овим родитељима, слушаћемо шта им је потребно и изналазићемо начине да у границама могућег ову ствар решавамо. Најважније упориште деце са аутоматизмом и другим развојним сметњама је породица, борба ових породица је тешка и непрестана и урадићемо све да она буде лакше. 
Црква и држава су раздвојене. Србија је секуларна држава и у њој све традиционалне верске заједнице уживају једнака права. Разумем потребу верских заједница да заузимају и јавно износе ставове по питањима која се тичу њихове пастве и увек ћу их са пажњом слушати. Сваки великодостојник традиционалних, хришћанских, исламских, јеврејских верских заједница у мени ће имати адекватног саговорника. Заједно ћемо градити вишеверски склад и разумевање. Србија била и јесте и биће пример верске толеранције коју ћемо са пажњом чувати. 
Српска православна црква је важна институција српског народа, она је чувала националну свест око вишевековног ропства, она је у великој мери градила идентитет, она је описменила наш народ. Она је остајала у оним крајевима наше земље где прерогатива државне власти више није било и очувала народ и страдала заједно са њиме. Српска православна црква заслужује дубоко поштовање. Држава Србија ће увек обраћати пажњу на ставове и потребе СПЦ и борити се за њега легитимна права у свим државама у којима постоје епархије наше многострадалне цркве. 
Као верник и као правник могу јасно да подвучем, секолоризам никада неће бити угрожен, однос државе и цркве. Баш као што ни права цркве никада неће бити нарушена због секуларног карактера државе. Како нас то и српски грб учио, народ је одувек имао две власти, световну и духовну. Оне су раздвојене, али се међусобно уважавају, поштују и слушају и напослетку, свака на свој начин доноси свето јединство народа, државе и цркве и носи наше народно бреме. 
Здрава животна средина је посебно препозната у програму Скок у будућност као једна од приоритета за побољшање животног квалитета живота наших грађана, а самим тим и за свеукупни напредак и развој државе и биће један од приоритета Владе Републике Србије. Улагањем у заштиту животне средине, зелене технологије, зелена радна места, стварамо инклузивније, отпорније друштво, оснажујемо локалне заједнице, ревитализоваћемо рурална подручја и смањити друштвену неједнакост. Изградићемо 
17/2МЈ/МЋ

будућност у којој се просперитет мери благостањем наших људи и здрављем нашег окружења. Како бисмо у томе били успешни, донећемо стратегију заштите животне средине. Зелена агенда која ће дефинисати правце развоја заштите животне средине која ће се поклапати са циљевима Софијске декларације и свих пет стубова зелене агенде за Западни Балкана, декарбонизација, циркуларна економија, борба против загађења воде, ваздуха и земљишта, заштита и очување природе и биодиверзитета, као и успотављање државних ланаца за снабдевање храном и рурални развој.
Посебну пажњу ћемо посветити активностима које треба да допринесу побољшању квалитета ваздуха и унапређењу система управљања отпадним водама у складу са стандардима ЕУ. Животна средина се не може унапредити, нити адекватно заштити уколико се не изгради пратећа инфраструктура и уколико сви не променимо своје досадашње навике. Због тога ће Влада Републике Србије наставити да ради на изградњи зелене инфраструктуре како би смо имплементирали све пројекте од већ сада, а од лоцираних инвестиционих средстава која прелазе пет милијарди евра и која су намењена за изградњу и реконструкцију постројења за пречишћавање отпадних вода, за изградњу нове или реконструкцију постојеће канализационе мреже, изградњу или проширење регионалних центара за управљање чврстим отпадом и заменом котлова у јавним установама и индивидуалним домаћинствима ради побољшања квалитета ваздуха.
У погледу управљања отпадним водама интензивно радимо на томе да до 2027. године изградимо 108 километара канализационе мреже и 32 постројења за пречишћавање отпадних вода. Наш циљ је да до 2027. године имамо првих 35 јединица локалних самоуправа које ће имати комплетно решен проблем отпадних комуналних вода тако што ће свака од њих имати изграђено постројење за пречишћавање отпадних вода и покривеност канализационом мрежом преко 80% територије. Обзиром на то да радом постројења током пречишћавања отпадних вода као нус производ настаје отпадни муљ, свесни количине отпадног муља која ће постројења кренути да генеришу, планирамо да унапредимо и инфраструктуру за управљање отпадним муљем, изградњом спалионице ради добијања енергије из отпадног муља, затим изградњом моно депонија на које ће се као крајња опција одлагати муљ, као и стварањем услова да се муљ користи у пољопривредне сврхе као вештачко ђубриво, у складу са највишим стандардима ЕУ. 
У погледу управљања отпадом у Републици Србији је планиран регионални приступ управљања отпадом, формирањем и изградњом модерних, регионалних центара у оквиру којег ће бити изграђене нове или проширене постојеће санитарне депоније у складу са највишим еколошким стандардима. Поред тога, градиће се додатне инфраструктуре у виду трансфер станица за претовар отпада ради смањења оперативних трошкова предузећа, приступаће се изградњи рециклажног дворишта где ће грађани моћи да оставе своје апарате, кабасти материјал и све остало што настаје у домаћинствима, као и изградњи компостана како би се од органског отпада, отпада од хране, баштенски, зелени отпад, добио високо квалитетни хумус.
У неким регионалним центрима, а у зависности од услова планира се изградња модерних постројења за механичко биолошки третман отпада којим ће се одвајати отпад који има рециклабилни и енергетски потенцијал. Паралелно са тим радићемо на успостављању одвојеног сакупљања отпада у свим јединицама локалних самоуправа, како би се рециклабилни, амбалажни комунални отпад одвојено сакупљао и даље усмеравао у нашу рециклажну индустрију.
У овом моменту имамо само један изграђен регионални центар, у Суботици, а до 2027. године ћемо имати изграђених још девет регионалних центара, Каленић Уб, Пирот, Дубоко Ужице, Ранчево Сомбор, Сремска Митровица, Нова Варош, Нови Сад, Врање и Крушевац који ће обухватити преко 62 јединице локалних самоуправа са преко 
17/3МЈ/МЋ

2,4 милиона становника. Њиховим потпуним стављањем у рад омогућава затварање преко 30 несанитарних депонија. Циљ нам је да се у складу са динамиком изградње регионалних центара постепено ради санација и затварање свих несанитарних депонија које постоје у готово свакој јединици локалне самоуправе на којима се деценијама уназад организовано одлагао отпад, а које имају велики утицај на загађење воде, ваздуха и земљишта. 
Унапређење квалитета и заштита ваздуха је тема која захтева сарадњу различитих сектора, нарочито сектор транспорта и енергетике. Значајан допринос унапређењу ове области реализоваће се кроз примену усвојеног програма Заштита ваздуха у Републици Србији за период 2022. до 2030. године уз усвајање прописа који уређују ову област. Приоритет у овој области је смањење штетног утицаја на здравље људи које ће се остварити кроз смањење емисије различитих сектора, а нарочито енергетике, стационираних постројења сагоревања, сектора саобраћаја, великих индустријских постројења и пољопривреде. За остварење овог циља неопходна је промоција преласка на чист ваздух за све, кроз реализацију промотивне активности која ће се између осталог остваривати кроз едукацију, обуку за примену најбољих пракси, изградњу капацитета и подизању свести. 
У претходних шест година у ову област је уложено преко пола милијарде евра. Већ током ове године покренућемо 40 пројеката у вредности од 70 милиона евра у најзагађенијим градовима. Пружићемо још снажнију подршку локалним самоуправама које су у фокусу решавања проблема загађења ваздуха, да реализује закључак Владе и да до краја 2025. године угасе котларнице на мазут, угаљ и лож уље у што већем броју или да се повежу на систем даљинског грејања. До краја 2026. године интензивно ћемо радити на гашењу 200 котлова у јавним објектима са више од 200 мегавата капацитета који загађују ваздух.

 
18/1МЗ/СЧ15.00 – 15.10

Влада Републике Србије, која је до сада дала велику подршку да преко осам хиљада домаћинстава замени своје котлове и пређе на еколошки прихватљиве енергенте, наставиће са овим активностима у наредном периоду.
У претходном периоду смо субвенционисали замену, реконструкцију и санацију котларница за грејање у јавним установама, чиме смо подржали преко 80 јединица локалне самоуправе да замени укупно 188 котлова и да уместо угља или мазута пређу на енергетски ефикаснији котао на гас, биомасу или даљински систем грејања, што ће такође бити мера са којом ћемо наставити у наредном периоду, ради побољшања квалитета ваздуха.
Морам да споменем да се Министарство одбране укључује у овај пројекат заједно са Министарством заштите животне средине, пре свега у погледу дела наменске индустрије и гасификације. Радићемо интензивно на унапређењу постојеће мреже за праћење квалитета ваздуха, у циљу боље покривености територије Републике Србије аутоматским станицама, како бисмо имали обимније извештавање о квалитету ваздуха и поузданије стање квалитета ваздуха.
У том циљу, планирана је замена и постављање 17 аутоматских станица за мерење квалитета ваздуха, од којих ће девет нових бити постављене у Лесковцу, Бору, Нишу, Косјерићу, Пожеги, Чачку, Инђији, Прокупљу и Суботици. Свако место у Србији са више од сто хиљада становника, односно сваки град у Србији имаће бар једну аутоматску станицу која ће пратити све најзначајније загађујуће материје и омогућити становништву да у сваком моменту буде информисано у тренутку стања квалитета ваздуха. 
Пошумљавање и озелењавање Србије ће и даље бити приоритет Владе, са циљем да у наредне четири године пошумимо додатних хиљаду хектара земљишта, као што смо то урадили у периоду од 2018. до 2023. године. 
У погледу заштите природе, Влада Србије уложиће напоре да додатно повећа површине заштићених подручја, као и да обезбеди развој функционалне еколошке мреже Републике Србије, кроз управљање заштитним подручјима, заштиту и економско вредновање биодиверзитета.
Влада Републике Србије стога наставља амбициозну политику борбе против климатских промена, узимајући у обзир добробит наших грађана и привреде, као и  допринос глобалним напорима на остварењу међународно договорених циљева заустављања пораста средње глобалне температуре.
Кроз програм „Скок у будућност“ за пројекат из области заштите животне средине ће бити реализовано: изградња 1.108 километара канализационе мреже, изградња 32 постројења за пречишћавање отпадних вода, сарадња 35 локалних самоуправа са преко 80% канализационе мреже и изграђеним постројењима, девет регионалних центара за управљање чврстим отпадом који покривају 62 јединице локалне самоуправе, односно 2.420.000 становника.
Побољшање квалитета ваздуха осам приоритетних градова: Ниш, Ужице, Зајечар, Ваљево, Београд, Крагујевац, Смедерево, Нови Пазар, 200 котлова капацитета од један до 500 мегавата биће замењено у јавним институцијама широм Србије. 
Континуирани развој и улагање у енергетске потенцијале је од кључног значаја за индустријализацију наше земље. Развој наших енергетских потенцијала омогућава енергетску независност по најнижој цени за грађане и привреду, али и стварање предуслова за финансирање и реализацију великих инвестиција које нас чекају у енергетском сектору, а које су процењене на десетине милијарди евра. То ћемо остварити изградњом нових производних капацитета, повећањем резерви гаса и нафте, диверзификацијом рута и извора снабдевања енергентима, од којих смо високо увозно 
18/2МЗ/СЧ

зависни, као што су гас и нафта, подизањем енергетске ефикасности, односно смањењем потрошене енергије у домаћинствима, привреди, јавном сектору, али и у саобраћају. Енергетика даје плус привреди, без развоја енергетског сектора нема ни развоја привреде. Инвеститори желе стабилно снабдевање по повољним ценама и да све више та енергија буде зелена, односно из обновљивих извора. 
Према стратешким документима, 2027. године трошићемо значајно више енергије него данас. Због развоја вештачке интелигенције, технологије, индустријализације, раста привредне активности и животног стандарда.
Када говоримо о енергетској инфраструктури, успели смо да за само годину дана изградимо 110 километара гасне интерконекције од Димитровграда до Ниша и тиме ударимо темељ гасне диверзификације, односно обезбедимо алтерантивне правце и изворе снадбевања и оснажимо енергетску безбедност.
Овим гасоводом смо се позиционирали као транзитна земља на енергетској мапи Европе, јер гас преко наше земље стиже до Мађарске и земаља централне Европе. 
Пред нама је изградња још најмање два гасна интерконектора, и то са Северном Македонијом, као и гасног интерконектора са Румунијом, која је богата гасним лежиштима. Проширићемо и капацитете гасног складишта у Банатском Двору на 750 милиона кубних метара, а разматрамо и проширење на додатно лежиште Честерег, чиме би укупан капацитет био до 1,5 милијарди кубика гаса.
У припреми је техничка документација за изградњу нафтовода између Србије и Мађарске, чијом изградњом ћемо диверзификовати изворе снабдевања сировом нафтом, јер смо данас искључиво везани за нафтовод ЈАНАФ. Обавезне резерве нафте и нафтних деривата тренутно покривају 38 дана просечне дневне потрошње, пет дана више него у 2022. години. Са новим резервоарима у Смедереву, у власништву државе, које завршавамо ове године, складишни капацитети за потребе обавезних резерви ће до краја 2024. године бити увећани за још осам дана, према броју дана просечне дневне нето потрошње. 
План је да до 2027. године, изградњом додатних складишних капацитета, достигнемо ниво од најмање 61 дан резерви нафте. Највећи изазови предстоје нам у области изградње нових капацитета за производњу електричне енергије. До 2028. године морамо да реализујемо пројекат изградње једног гигавата самобалансираних соларних електрана, једног гигавата ветроелектрана, како бисмо променили електроенергетски портфељ ЕПС-а, а тиме избегли стравичан удар механизма за прекогранично прилагођавање цене угљеника на домаћу привреду оријентисану ка извозу. 
Како бисмо омогућили што више ветро и соларних електрана на мрежи, неопходно је да у најкраћем могућем року реализујемо пројекте изградње и реверзибилне хидроелектране Бистрица, као и хидроелектране Ђердап 3. У последњих годину дана успели смо да покренемо и убрзамо припрему ових пројеката, али морамо да урадимо још више и брже, како би физички радови кренули што је пре могуће, односно већ следеће године, када је Бистрица у питању. 
Термоелектрана Костолац Б3 ускоро ће бити пуштена у рад и то је најважнија вест, јер нам тај блок, прва електрана коју смо изградили, после скоро 35 година, доноси прекопотребну енергетску сигурност. До почетка 2025. године завршићемо и ветропарк Костолац, чија је изградња у току. Од кључног значаја је да се на време уговоре и спроведу радови на ревитализацији постојећих блокова термоелектрана, укључујући и неопходне мере из домена заштите животне средине. 


18/3МЗ/СЧ

Ове године смо реализовали један од највећих еколошких пројеката у термоелектранама у Европи, завршетком изградње постројења за одсумпоравање у ТЕНТА, а следеће године очекујемо завршетак истог пројекта у ТЕНТ Б, што значи да грађани у Обреновцу, у околним местима и Београду неће имати проблема са квалитетом ваздуха. 
Ревитализацијом постојећих хидроелектрана добићемо десетине нових мегавата и значајно продужити њихов век. Највећи део припрема пројекта смо већ урадили када су у питању хидроелектрана Потпећ, Бистрица, као и Власинске хидроелектране. 
Да би наши грађани и индустрија имали сигурно и поуздано снабдевање енергијом, планирана су и значајна улагања у развој и модернизацију преносне и дистрибутивне мреже. Текућа и планирана улагања од 500 милиона евра у преносни систем омогућиће интеграције зелене енергије у систем, интеграцију тржишта и бољу повезаност са суседима – Румунијом, Црном Гором, Босном и Херцеговином, Мађарском и Бугарском. 
С друге стране, покренута су историјска, највећа улагања у дистрибутивну мрежу, вредности 440 милиона евра, која су важна превасходно због смањења губитка на мрежи, ефикаснијег управљања мрежом, као и веће сигурности напајања, мањег броја прекида у снабдевању и бржег отклањања кварова. 
Цена електричне енергије у Србији остаје и данас међу најнижима у Европи, али ћемо без обзира на то наставити са заштитом социјално угрожених грађана, у чему смо имали финансијску подршку Европске уније. 
Процес добијања статуса енергетски угроженог купца у претходној години значајно је олакшан и унапређен, уз реформу и дигитализацију процеса, што је Светска банка препознала као пример добре праксе. Право на умањење месечне обавезе за електричну енергију, гас или топлотну енергију у грејној сезони 2023/24. користило је око 170.000 домаћинстава, укључујући и пензионере са минималним примањима.
За сигурну енергетску будућност сматрам да је посебно важно да покренемо друштвени дијалог у вези са питањем употребе нуклеарне енергије. Нуклеарна енергија је базна енергија, која емитује неупоредиво мање угљен-диоксида него фосилна горива, а осигурава стабилност снабдевања. Ако су друге развијене земље препознале потребу и корист од нуклеарне енергије, зашто не бисмо покушали да остваримо саборност свих наших људи из земље и иностранства да сами кроз унутрашњи дијалог и измену законског оквира препознамо најбољи пут и кренемо да радимо сада на томе, како би први видљиви резултат постигли за 10 година? 
Наши циљеви у енергетској транзицији могу се остварити само у садејству јавних и приватних инвестиција. Прошлогодишњим изменама Закона о коришћењу обновљивих извора енергије успостављен је баланс између интеграција и обновљивих извора енергије у енергетски систем и сигурност и одрживост рада система, што је створило и предвидив оквир и подстицајни амбијент за приватне инвеститоре у обновљиве изворе енергије. 
На првим аукцијама за тржишне премије обезбеђена је изградња девет нових електрана на обновљиве изворе енергије, укупне снаге 715 мегавата, у вредности од 1,1 милијарду евра. Посебно нам је важно да се произведена зелена енергија употреби пре свега за потребе наших грађана и привреде. У наредном периоду планирамо да у потпуности спроведемо трогодишњи план аукција, тако да закључно са 2025. годином подстичемо 1.300 мегавата електрана на обновљиве изворе енергије. 

 
19/1ГД/ЈГ15.10-15.20

Наставићемо да подржавамо грађане да кроз субвенције замене врата и прозоре на својим домовима, побољшају изолацију, уграде котлове или соларне панеле како би смањили потрошњу енергије. 
Само у 2023. години, уз субвенције државе и јединице локалне самоуправе енергетски је санирано око 10.000 домаћинстава, а до краја 2027. године планирана је енергетска санација још око 40.000 домаћинстава. 
Стабилан привредни раст, сигурно снабдевање енергентима и енергетска стабилност почивају на минералним ресурсима која обезбеђује рударство. Стога ћемо у наредном периоду радити на даљем повећању учешћа сектора рударства у БДП-у, кроз модел одрживог рударства уз примену светских стандарда у области заштите животне средине и здравља људи, што ће обезбедити довољне количине стратешких и критичких минералних сировина, а грађанима омогућити виши животни стандард, економски просперитет и предвидиву будућност.
Постојеће резерве руда бакра, олова, цинка, са златом и сребром као пратиоцима омогућавају вишедеценијску експлоатацију и значајно подизање постојећих капацитета применом савремених техника и технологија.
Изградњом нове топионице у Бору, која је завршена 2023. године, капацитети производње катодног бакра и злата се повећао два и по пута. Уз примену најсавременијих стандарда у области заштите животне средине уједно смо се позиционирали у сам врх производње бакра у Европи.
Мој циљ као премијера је да енергетика и рударство буду препознати као развојна шанса овог друштва. Данас свега неколико великих пројеката дефинише као доминантног играча у региону, а не да нам представља проблем и буде предмет дневних политичких препирања. Србија не треба лако да одбацује велике рудне потенцијале и природне предиспозиције, већ да их уз испуњавање свих стандарда у области заштите животне средине мудро искористимо за напредак, развој и сигурну будућност наше земље. 
Доста тога смо урадили, али најтеже тек долази. Пледирам да наредне четири године буду тај камен темељац Србије заснован на модерној енергетици у служби њених грађана и привреде, јер без развијене енергетике и рударства нећемо моћи да развијамо ни нашу привреду у будућности.
Борба против криминала и корупције мора да буде трајна мисија друштва и да постоји директна коалиција између борбе против криминала и корупције напретка државе. 
(Борислав Новаковић: Јел ово борба против криминала и корупције?)
Неопходно је да у тој борби учествују све безбедносне институције, јер без њихове сарадње и координиране акције није могуће постићи резултат. Криминал нагриза не само економску, већ и моралну супстанцу у друштву, а широко распрострањену корупцију уништава тржишну економију, утиче на смањење бруто домаћег производа и повећава трошкове функционисања државе, обесхрабрује инвеститоре доводи до сиромаштва грађана и угрожава демократске принципе.
Председник Републике Србије и Влада Србије исказали су пуну одлучност у борби против корупције и организованог криминала…
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланиче…
МИЛОШ ВУЧЕВИЋ: И показали су да постоји нулта толеранција и политичка воља и јасан политички циљ - земља без корупције и криминала, што јасно показују резултати. 
ПРЕДСЕДНИК: Ја вам изричем опомену. 
19/2ГД/ЈГ

МИЛОШ ВУЧЕВИЋ: У 2023. године евидентиран је најмањи могући број кривичних дела у протеклих 12 година. 
ПРЕДСЕДНИК: Изричем вам опомену. 
МИЛОШ ВУЧЕВИЋ: Тренутно смањење кривичних дела настављено је у првом кварталу 2024. године. 
У периоду од 1. јануара 2012. године до 1.4.2012. године процесуирано је укупно 219 организованих криминалних група. Око 1.500 чланова ових криминалних група је ухапшено на територији Србије. 
Од 2014. године до данас континуирано се води борба против организованог криминала и из године у годину број процесуираних групе се крећу преко 20 рекордних група које су откривене, рекордни број процесуираних криминалних група постигнут је 2022. године и износио је 28.
Неопходно је истаћи чињеницу да укупно од почетка 2024. године до данас је укупно реализовано пет организованих криминалних група од којих се чак две терете за извршење најтежих кривичних дела, као што су тешко убиству и тешко убиство у покушају. 
У циљу ефикасније борбе против корупције марта 2018. године формирано је одељење за борбу против корупције. Од како је формирано ово одељење поднето је око 2.500 хиљада кривичних пријава и ухапшено преко 2.500 хиљада лица због причињене штете у износу од скоро 30 милијарди динара, где сте и ви учествовали.
У протеклих 12 година значајно је повећана заплена наркотика. У 2023. години укупно су одузете 7,4 тоне, што је више од три пута у односу на 2012. годину, када је заплењено око 2,4 тоне наркотике. 
У периоду од 2012. године до данас одузето је 60,6 тона наркотика. Пораст количине заплењене дроге првенствено се односи на дроге које су  најзаступљеније, а то су марихуана, амфетамин и кокаин. Такође, број реализованих заплена наркотика повећана је за скоро 2,7 пута у 2023. години у односу на 2012. годину. 
Број кривичних дела против имовине у константном је паду, па је тако од 2023. године евидентирано најмање ових кривичних дела. Тај број је скоро дупло мањи у односу на 2012. годину. Последњих десет година кривична дела тешка крађа и разбојништво, што су вама добро познати, су такође у константном паду. 
Када говоримо о борби против вискотехнолошког криминала у односу на 2012. годину, откривено је 58% више кривичних дела. У оквиру сталне акције Армагедон, која је усмерена на сузбијању дечије порнографије на интернету, од 2011. године поднето је укупно 575 кривичних пријава против 511 лица због изношења 783 дела против полне слободе, на штету малолетних лица. 
Што се тиче спречавања корупције, ми се налазимо на путу до јасног циља и чврстог опредељења спречавања и елиминисња корупције у највећој могућој  мери. Чврсто верујем да се то може остварити само на основу развијеног институционалног и ванинституционалног система прикупљања, обраде и анализе података, као и уз све напоре који се непрестано предузимају у циљу економског, социјалног и демократског развоја. 
Управо статистички подаци указују да у Републици Србији после доношења нових прописа у области борбе против корупције, који су ступили на снагу у марту 2018. године, борба корупције је много ефикасније. У периоду од 2018. до 2023. године поднете су кривичне пријаве против 22.137 лица, наредбе о спровођењу истраге су поднете против 1.602 лица, оптужни предлози су подигнути против 1.796 лица. Подигнуте су непосредне оптужнице против 109 лица. После спровођене истраге поднете су оптужнице против 923 лица. На казну затвора осуђено је 596 лица, а на условну осуду 1.021 лице. 
19/3ГД/ЈГ

Када је реч о високој корупцији, у овом периоду поднете су кривичне пријаве против 618 лица. Наредбе о спровођењу истраге су поднете против 140 лица. Оптужни предлози су поднети против 14 лица. После спровођене истраге поднете су оптужнице против 78 лица. На казну затвора је осуђено 116 лица, а на условну осуду 17 лица. 
Напори које смо уложили у спречавању и борби против корупције препознати су од стране најрелевантнијег саветодавног тела у овој области - групе држава Савета Европе против корупције, имајући у виду да је Република Србија позитивно оцењена у оквиру четвртог евалуационог круга, испунивши препоруке које се односе на судије и јавне тужиоце и народне посланике. 
Чврсто опредељење нове Владе биће наставак политике нулте толеранције и борба против криминала и корупције у којој неће бити заштићених ни по основу партијске књижице, а ни по било ком другом основу. 
Поштовани народни посланици, поштовани грађани Србије, дозволите на крају да вам представим и министре у новој Влади Србије: Синиша Мали, за првог потпредседника Владе и министра финансија; Ивица Дачић, за потпредседника Владе и министра унутрашњих послова; Ирена Вујовић, за потпредседника Владе и министра заштите животне средине; Александар Вулин, за потпредседника Владе, Адријана Месаровић, за министра привреде; др Александар Мартиновић, за министра пољопривреде, шумарства и водопривреде; Горан Весић, за министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре; Дубравка Ђедовић Хандановић, за министра рударства и енергетике; Томислав Момировић, за министра унутрашње и спољне трговине; Маја Поповић, за министра правде; Јелена Жарић Ковачевић, за министра државне управе и локалне самоуправе; Томислав Жигманов, за министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог; Братислав Гашић, за министра одбране; Марко Ђурић, за министра спољних послова; проф. др Тања Мишчевић, за министра за европске интеграције; проф. др Славица Ђукић Дејановић, за министра просвете, др Златибор Лончар, за министра здравља; Немања Старовић, за министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања; Милица Ђурђевић Стаменковски, за министра за бригу о породици и демографију; Зоран Гајић, за министра спорта; Никола Селаковић, за министра културе; Милан Кркобабић, за министра за бригу о селу; др Јелена Беговић, за министра науке, технолошког развоја и иновација; Хусеин Мемић, за министра туризма и омладине; Дејан Ристић, за министра информисања и телекомуникација, Дарко Глишић, за министра за јавна улагања, Новица Тончев, за министра без портфеља; Ђорђе Милићевић, за министра без портфеља; Усаме Зукорлић, за министра без портфеља; др Ненад Поповић, за министра без портфеља и Татјана Мацура, за министра без портфеља. 



20/1БН/ИР15.20 – 15.30
Поштовани народни посланици, поштовани грађани Србије, ово је састав тима Владе Србије који вам предлажем, тима који ћу предводити као први међу једнакима.
Као што видите, чине га људи различитих политичких профила које краси разнородно професионално и животно искуство. Верујем да ће у томе бити наша снага, способност да одговоримо на најразличитије изазове којих сасвим извесно неће мањкати. Мој први и једини захтев је беспоговорна оданост отаџбини. То је завет да са овог места не изневеримо народна очекивања, то је завет да све своје умне и физичке капацитете ставимо у корист народа и отаџбине. Само тако ова Влада ће бити успешна, само тако испунићемо народна очекивања. Само у таквом јединству и слози можемо очекивати и да је и Бог са нама. 
Ово су дани одлуке и дани преломни. Љубав према отаџбини и предани рад јесте оно што ми морамо показати и доказати народу. Ко не буде у могућности да буде вођен овом мишљу и да побеђује за Србију, тај није достојан министарског звања.
Ово је одсудна битка и одсудни моменат наше народне победе. Зато напред у славу, да створимо бесмртну Србију, једну једину, нашу мајку и отаџбину. Њој одани морамо бити. Она је наш сан и вера, бесмртна и једина отаџбина Србија. 
Поред тога, захтевам од свих чланова тима Владе Србије да промптно бдију над очувањем виталних националних интереса, да не штеде своје снаге, а у тој неодустајној борби која нас чека, ја им никад нећу говорити напред, већ увек и искључиво за мном. Морамо бити спремни да сваког дана мандата који нам поверите дамо све за Србију, а да своју једину отаџбину не дамо ни за шта. 
На крају, као што је краљ Милан Обреновић у својој „Здравици Србији“ рекао - позивам вас све да радимо заједно и сложно у част и славу оне чији смо синови, оне чији смо одани и верне слуге дужни сви подједнако бити и вазда остати, оне чија је својина свака кап крви наше, сваки ударац срца нашег, свака мисао ума нашег, оне ради које смо сви дужни бити добри и поштени, искрени и врли, верни и истрајни, праведни и просвећени, оне у чијем самом бићу треба да налазимо довољно моралне снаге, те да једно другом признајемо међусобне заслуге према њој, оне чије величину корак по корак даноноћно и можемо и морамо стварати, оне која потребује свачијег рада, свачије памети, свачије помоћи, у којој свако има и треба да има корисну улогу, оне која потребује удружене снаге свију, оне која је свуда и на сваком месту једна иста, оне коју сви подједнако носе и дужни су је носити и у срцу и у души, оне чије име готови смо сви заједно једногласно и громко изговорити, јер нам њено име душа шапће, јер нам њено име срце казује, име драго, име љубљено, име поштено и име свето, нека живи у вечност једина наша отаџбина Србија! Слава Богу!
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам много.
Чули смо програм и предлог састава Владе који је изнео господин Милош Вучевић, кандидат за председника Владе. 
Сада две ствари.
Под један, у складу са чланом 111. Пословника о раду, изричем меру удаљења са седнице народном посланику Бориславу Новаковићу, меру удаљења са седнице.
(Борислав Новаковић: Зато што сам показао ово, да се дружи са нарко дилером?)
Народни посланиче, имате уста, па можете да причате. Немате никакво право да прилазите мандатару. Немате никакво право да прилазите мандатару. Немате никакво право физички да га угрожавате и немате никакво право да му ускраћујете слободу говора.
20/2БН/ИР

Изричем вам меру удаљења са седнице и дужни сте да се одмах удаљите из сале у којој се седница одржава.
Хвала вам много. Довиђења за вас. 
Срам вас било и срамота. Могли сте да се јавите за реч. Имате време за дискусију, могли сте да кажете шта вам смета. Нисте смели и нико не сме у овој сали да прилази без питања, не ни овом столу, а свакако не мандатару и говорнику. 
Мени је драго што су сви грађани Републике Србије могли да виде како изгледа ваша политика насиља, како изгледа ваше непоштовање овог дома, како изгледа непоштовање грађана Републике Србије. Притом ми је такође драго да је читав дипломатски кор могао да види како изгледа ваша политика и са чим сви ови људи морају да се суочавају сваки дан.
Изволите, удаљите се са седнице. 
Хвала вам.
Такође, у складу са чланом 109, изричем опомену народном посланику Срђану Миливојевићу, зато што прекида говорника у излагању или добацује, односно омета говорника или на други начин угрожава слободу говора.
Дајем у складу са истим тим чланом опомену господину Милојичићу, због тога што сте и ви, такође, сметали и угрожавали слободу говора мандатару док је представљао програм.
Тако да вас молим сада да наставимо да радимо и да покажемо још једном свим грађанима Србије да смо, под један, одрасли, под два, озбиљни и под три, одговорни или да се макар трудимо да будемо такви. 
Хвала лепо. 
Настављамо даље. 
По Пословнику, господин Лазовић.
Изволите.

Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31 1 2 3 4

Будите у току