Народна скупштина Републике Србије / Активности / Народна скупштина / Заседања / стенографске белешке / Трећа посебна седница Народне скупштине Републике Србије у Тринаестом сазиву - 2. дан
Трећа посебна седница Народне скупштине Републике Србије у Тринаестом сазиву - 2. дан
ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)
(Седница је почела у 11.00 часова. Председава Владимир Орлић, председник Народне скупштине.)
*
**
ПРЕДСЕДНИК: Поштоване даме и господо, поштовани народни посланици, поштовани председниче Републике Србије, настављамо рад Треће посебне седнице Народне скупштине Републике Србије у Тринаестом сазиву.
На основу службене евиденције о присутности народних посланика, констатујем да седници присуствује 165 народних посланика.
Ради утврђивања броја народних посланика присутних у сали, молим све да убаце своје идентификационе картице у посланичке јединице.
Констатујем да је, применом електронског система, утврђено да су у сали присутна 163 народна посланика, односно да су присутна најмање 84 посланика и да постоје услови за рад.
Обавештавам вас да су спречени да седници присуствују следећи народни посланици: Ратко Николић и Радомир Лазовић.
Сагласно члану 90. став 1. Пословника Народне скупштине, обавештавам вас да сам позвао да данашњој седници присуствују: председник Републике Србије Александар Вучић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић, вршилац дужности Канцеларије за координационе послове у преговарачком процесу са привременим институцијама самоуправе у Приштини Милан Равић и њихови сарадници.
Настављамо разматрање Извештаја о преговарачком процесу са Привременим институцијама самоуправе у Приштини од 1. септембра 2022. до 15. јануара 2023. године.
Прелазимо на листу пријављених за реч.
Први на листи је народни посланик Жика Гојковић. Имате реч.
ЖИКА ГОЈКОВИЋ: Хвала.
Поштовани председниче државе, поштовани председниче Скупштине, даме и господо, колеге посланици, пошто имам мало времена као самостални посланик, неке ствари ћу морати да прочитам, да бих успео да стигнем на време.
Питање Косова и Метохије несумњиво представља српско национално државно, као и црквено питање првог реда. Али, гледајући јучерашњу Скупштину, сви они који су је гледали могли су да схвате да, говорећи о Косову, ми много више говоримо о себи и да после јучерашње Скупштине могу да буду задовољни само они који мрзе Србију и они који су на Косову против Срба.
На почетку, то одмах треба рећи, да ниједан озбиљан политичар, желим да верујем, како у опозицији тако и у позицији, не види Косово и Метохију као монету за поткусуривање и да на било који начин не би потписао било какав документ који би
1/2МВ/ЉЛ
Косову омогућио самосталност, попут учешћа у Уједињеним нацијама или нешто слично. Зато стварно не видим апсолутно никакав разлог да једни другима то спочитавамо и користимо за прикупљање јефтиних политичких поена.
Да бисмо успешно водили дијалог и прошли кроз ову деценијску кризу, потребне су само две ствари. Једна је да запад, а на првом месту Европска унија и САД покажу разумевање за ситуацију у којој се налази наша држава, која је показала максимално стрпљење и приврженост мировном решењу, за разлику од оне друге стране која је звецкала константно оружјем и прогањала наше људе на Косову.
Под два, оно што је чини ми се најтеже, а требало би да буде најлакше, да на унутрашњем плану државни интереси буду изнад страначких, тј. да бар једном покажемо јединство када је важно, а важнији моменат од овога чини ми се да тешко може бити. Тачније, да покажемо јединство као што показују наша браћа и сестре на Косову.
За разлику од Приштине и Куртија, чију је премијерску функцију обележио сукоб са добрим делом Европе и запада, а нарочито са САД у последње време, наша држава, жели ли то неко да види или не, показала је геополитички прагматизам у овом времену јасних подела и непријатељстава, а при том учинила све да сачува мир, стабилност и, колико год је могуће, национални интерес Србије.
Решење питања Косова, то нам је свима јасно, од капиталног је значаја за нашу земљу, а то је пре свега државотворно питање. Зато је изузетно важно да се што пре формира Заједница српских општина, а ако ништа друго, онда бар због заштите колективних права нашег народа на Косову и Метохији, као и да се настави дијалог за који је очигледно направљен оквир. Алтернатива дијалогу је нови сукоб са светом, изолација и економски крах државе, а то је мало ко јуче хтео да каже, вероватно плашећи се да би изгубио који политички поен. Ја сам убеђен са Србија то себи не сме да дозволи.
Шта то значи конкретно? Пошто нема довољно времена, а и мислим да је то велики проблем, да наши људи не знају шта у ствари значи прикључење ЕУ, морам да подвучем да нисам од оних који су еврофанатици, али сам свестан да то морамо једноставно да урадимо. Конкретно, то значи да ако оставимо по страни колико смо и до сада били зависни од ЕУ и САД, а то је 75% економске сарадње, не рачунајући директне неповратне субвенције. Рецимо, само један податак, да европски инвестициони план за Западни Балкан износи девет милијарди евра, а Србија би као највећа држава захватила највише новца од тог буџета.
Са друге стране, одлазак инвеститора би направио огромну штету, губитак визне либерализације би нас бацио у фазу тоталне изолације попут оне у којој смо били деведесетих година, што нико од нас не жели. Одлучност западних дипломата је више него јасна, одбијање плана са собом носи последице, а с обзиром да је Србија потпуно зависна од ЕУ и страних инвестиција знамо куда то води. Зато је ЕУ примарни циљ, не само због економских разлога, већ и због тога, колико год то парадоксално звучало, што ће на једино такав начин сви Срби живети у једној држави.
2/1МЗ/ЈГ11.10 – 11.20
Шта нас је историја научила, ако кажемо да је историја учитељица живота? Да смо сјајном стратегијом и храброшћу добијали ратове, а губили их дипломатијом, да смо одбијали повољне понуде по пут Плана З-4, а после уз „Олују“ и „Бљесак“ пристајали на лошија решења, као и у Рамбујеу. Да не говорим о срамоти пред Међународним судом правде или можда не би било лоше да се сетимо наших нејединстава кроз историју због личних партијских интереса, који се прожимају кроз целу нашу историју, преко братоубилачког рата, па све до дана данашњег, када смо опет подељени због истих ових истих интереса.
Уместо да будемо сложнији него икада и у томе, браћо и сестре, не видим разлику између левих и десних или оних који су за Европску унију или против. Интерес је исти и нажалост он је огољен, а то је лични однос према председнику државе или прецизније призивање неуспеха у преговорима, не би ли коначно показали колико је тај Александар Вучић издајник. А то што ћемо остати мрачно и изоловано острво на репу Европе, то је мање битно. Битно је наћи издајника и покупити који политички поен. Е па, даме и господо, ја можда не знам ко је издајник међу нама, али зато јако добро знам да издајник не може бити онај за који гласа 2.200.000 људи.
И када говоримо о томе, само још мало једну ствар, јуче је неко рекао како треба да одбијемо потписивање преговора и да то подржавају овај, онај човек, стварно умни људи, али то су људи који се налазе у својој позној животној доби, људи којима стварно скидамо капу за све што су урадили, али и људи који су решили своју егзистенцију.
Ја бих волео да чујемо оних неколико стотина хиљада људи који су добили посао преко страних инвестиција, шта ће они да кажу ако прекинемо преговоре и ако страни инвеститори оду и изгубе своје послове. Мислим да је њихово мишљење у овом моменту важније.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам, господине Гојковићу.
ЖИКА ГОЈКОВИЋ: И зато завршавам са једном реченицом, која је нажалост можда и постала клетва: „Помози Боже да се Срби сложе“.
Хвала вам, живела Србија.
ПРЕДСЕДНИК: Следећи пријављени је Роберт Козма.
РОБЕРТ КОЗМА: Хвала на аплаузу. Хвала.
Хвала, председниче Скупштине.
Неспорно је да до споразума и до помирења треба да дође, неспорно је да треба да решимо све животне проблеме са којима се суочавају наши грађани на Косову и Метохији. Верујем, надам се да се око овога не споримо. Међутим, ово овако како је организована ова седница о Косову и Метохији, без да је посланицима послат Предлог споразума, стварно нема пуно смисла, а поготово нема смисла када председник и представници владајуће већине час говоре о Предлогу споразума, онда кажу ипак је иницијатива, затим је платформа, онда је оквир за будуће деловање. Онда и председник Србије себи даје за право да посланицима држи предавања о томе шта је нон-пејпер. Зато када председник Србије каже да су претили санкцијама Србији, ми не можемо а да не посумњамо да су заправо претили санкцијама председнику лично, њему лично. Јер оно што знамо јесте да председник Србије води преговоре искључиво о заштити сопствених интереса и о сопственом опстанку на власти.
Дакле, не можемо а да не посумњамо да су претили санкцијама њему лично, на исти онај начин на који су Сједињене Америчке Државе и Велика Британија у децембру 2021. и у децембру 2022. године увели санкције његовим блиским сарадницима Звонку Веселиновићу и Милану Радојичићу. Да ли се о томе ради? Да ли је поручено да сте се преиграли, да је рачун напокон дошао на наплату?
2/2МЗ/ЈГ
Ослањајући се на овај двојац који тешко да би се могао назвати политичарима, пре дружином из једног другог миљеа, ослањајући се на овај двојац срозан је углед Србије. Омогућено је да нас гледају са подозрењем када тражимо заштиту свих индивидуалних и колективних права Срба на Косову и Метохији, да нас гледају са подозрењем јер је Српка напредна странка завела страховладу на северу Косова.
И уместо да се фокусирамо на решавање свакодневних проблема наших грађана на Косову и Метохији, а то подразумева да могу слободно да се крећу, да могу слободно да путују, да могу слободно да раде и да се запосле у институцијама уколико желе, да могу да се школују, а да им се дипломе признају, да могу да се лече, а да лекове набављају на рецепт у државним апотекама. Уместо да то решавамо, ви им на њихову муку додајете и страховладу на северу Косова. То је резултат ваших преговора. Десет година преговарате, за вас увек испреговарате останак на власти, а за грађане на Косову и Метохији све већу и већу неизвесност.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Републике.
(Далибор Шћекић: Не знаш ни где је Косово, срам те било.)
(Александар Јовановић: Гласније мало, не чује се ништа.)
(Далибор Шћекић: Ћути, бре, тамо.)
(Александар Јовановић: Срам те било.)
ПРЕДСЕДНИК: Ако можете и ви Ћуто Јовановићу и ви Миливојевићу и сви остали да се примирите, дао сам реч председнику Републике.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Даме и господо народни посланици, неколико ствари које бих желео да разјасним. Нећу одговарати сада свакоме, него ћу сачекати да прође двоје или троје посланика, четворо посланика, па ћу онда одговарати, али ћу се осврнути, разуме се, на свачије излагање.
Господине Гојковићу, постоји иначе код нас једна флоскула неистинита, да сваки пут касније дође лошији предлог. Не, најбољи доказ вам је да после Венс-Овеновог плана дошао план контакт групе која је за Србе био повољнији него што је био Венс-Овенов план. Није то правило. Нажалост, неретко се и догоди. Али, оно што је важно, то је да људи морају да разумеју, сада се обраћам људима због бесмислица које сам нешто касније чуо, људи морају да разумеју да није питање увек онога што на било којем папиру стоји, а што смо јуче, макар оно што је најтеже за Србију, о томе отворено говорили, нескривено показали све, већ је и питање политичког моментума, питање околности, питање живота око нас и шта је то што можете да урадите у датим околностима. То је оно што ми неретко заборављамо и то је оно због чега набијамо као ној главу у песак. Нисам то јуче довољно успешно образложио.
Ми смо живели у времену и нисмо ни сањали, нисмо ни пратили, нисмо ни гледали како је снажила хрватска војска, па нисмо разумели како се нешто догодило 1995. године, нисмо разумели како су се неки на Косову наоружавали 1997, 1998. и 1999. године, мислећи да ћемо све лако, увек потцењујући све, зато што ми када седимо у кафани или када седимо у Скупштини, не поредећи кафану или Скупштину, мада је јуче, нажалост, личила на, грешком људи, желим да верујем грешком, а не злом намером, иако ми је више личило на злу намеру. Надам се да ћемо имати довољно мудрости да извучемо поуке из тога, да научимо када је време, колико да чекамо и шта је то што можемо да урадимо.
Вама бих управо обрнуто рекао. Кажете – види, Вучићу, преговараш већ десет година. Па да, да не преговарам десет година, морали бисмо да признамо независно Косово. И океј је, знам да је то ваша политика, разумем да је то ваша политика, само да, то и јесте смисао да то не учинимо, зато што нам околности не иду на руку. Не знам шта бисте друго. А при томе нисам за замрзнути конфликт и не мислим да је замрзнути конфликт решење, напротив.
2/3МЗ/ЈГ
Кажете – Вучић је дошао да нам држи предавање шта је нон-пејпер. Не, само сам одговорио, иначе сам морао да слушам свакојаке бесмислице, лажи и глупост. Демантовао сам јуче, у чињеничном смислу, не у смислу политике другачијих ставова итд, у чињеничном смислу 24 лажи. Толико сам, избројали су моји људи јуче, 24 директне лажи о томе ко има двојно држављанство, ко нема, значи 24 чињеничне лажи сам јуче био приморан да демантујем. Нисам држао никакво предавање, само вам дао дефиницију у једној реченици шта значи нон-пејпер. Да нисам дошао да причам о томе, рекли бисте ми – ниси дошао да причаш о томе. Када причам о томе, зашто причаш о томе? Шта год да сам урадио, увек бисте рекли исто.
3/1ЈЈ/ИР11.20 – 11.30
Онда сте рекли две ствари, једну мање опасну онако узгредна је лаж, али вама иманентна, средње име, а то је каже, хоће људима у Србији то да кажем, каже – знате нама се чини да је уцењен Вучић, а не Србија. Прво, да бисте некога уценили морате имате нешто чиме бисте га уценили. Поновићу вам, нити имам рачуне, нити било какво богатство ни у иностранству нити било где у земљи да би било ко било шта имао да ми одузима, да било шта имам да изгубим.
Друго, мене не интересује, знам ја и политичаре које су под санкцијама Америке и Велике Британије са којима се редовно састајем, па шта? Да ли ви стварно мислите да мене интересује да ли ће неко да уводи санкције? Па, ја сам био поносан на санкције које су против мене уведене 1999. године, био сам крив што сам бранио земљу, а нападао агресоре. Па, ви стварно мислите, каже, објавите ово, молим вас, да видите како је то за Вучића тежак податак. Хајде, молим вас, објавите то још једном да сам био под њиховим санкцијама 1999. године, срећан што сам био против оних који су извршили агресију на нашу земљу.
У ком свету ви живите? Ви стварно мислите да се неко узбудио, да се неко насекирао због тога. Што да ми забране да негде отпутујем? Ништа вас ја не разумем, не разумем тај однос.
Дакле, због грађана Србије, нико ми никада ничим личним није претио нити има чиме, само да знате о каквим лажима је реч, али они се, то је и она иста мантра у којој они поверују у сопствене лажи, свакога дана набаце на камару безброј лажи и онда, узми коју хоћеш лаж, измисли и причај глупости пред свима. Ви и не стигнете, мени добро дође да једанпут годишње или два пута годишње или два пута годишње дођем у Народну скупштину да на све те лажи могу да одговорим, да људи схвате о каквим глупостима причају, а онда сте урадили нешто што је много опасније од ових бесмислица и глупости које сте испричали, а то је да сте поново учествовали у криминализацији нашег народа и наших људи на северу Косова и причате о српској страховлади на северу Косова. Говорите, не боримо се за лекове. Не, него се ви борите за лекове. Када сте неки лек пренели на Косово и Метохију? Кад? Па никад, наравно, али шта вас брига за чињенице кад год тако нешто измислите, слажете тим горе по чињенице и кога брига.
Говорите све оно што поједине стране службе наменски раде, разарајући Србију и разарајући српско национално ткиво на северу Косова и на целом Косову и Метохији и преко медија које организују и преко политичара који организују на најдиректнији начин и на најбруталнији могући начин.
Нисте рекли о Косову ни реч, ни о Куртију, ни о правди или неправде која долази из иностранства, ни о чему и ову тему ви сте нашли да причате о мени. Ја ту патолошку потребу морам да признам, не могу до краја да разумем. Ја разумем да ви патите због тога што никада нисте могли и никада нећете моћи да ме победите, али је, да ви у свакој теми и у свему у француско-немачком плану, у Извештају о Косову и Метохији, у свему видите нешто како бисте могли да наудите мени лично, зато морате неком другом да се обратите, стварно нисам надлежан за то, али вас молим само да размислите шта је тема о чему ми данас разговарамо.
Као што треба да погледате какав сте резултат направили својим јучерашњим наступом. Ако хоћете да вам ја помогнем, са једне стране погледајте какав сте резултат за Србију направили, што је много важније, ужасан, а онда погледајте какав сте резултат направили за своје политичке партије, а тај резултат вам је још ужаснији. Пошто знате, сада се ради на дневном нивоу, можете да видите како људи реагују. Размислите мало о томе какве су ваше поруке грађанима. Размислите мало о томе шта је
3/2ЈЈ/ИР
то чиме сте допринели, немојте да живите у свом балону лажи и илузија које чујете са једног медија или са различитих друштвених мрежа у потпуно ограниченом кругу људи из свог света, који нема везе никакве са реалношћу. То вам је мој мали савет.
На крају, ја никада нисам преговарао о опстанку на власти ни са ким, нити ћу, нити ме то занима. Толико сам вас пута побеђивао да ми је дојадило и најубедљивије у историји Србије и верујем да скоро се неће десити да неко тако убедљиво победи и не два пута, већ много пута на различитим изборима.
Посебно сам поносан на резултате, јер те победе су резултат резултата онога што смо направили, урадили за грађане Србије. Никада нећу преговарати због опстанка на власти, мене интересује опстанак и напредак Србије, а ви сте толико опседнути влашћу да и када о лековима причате, ви видите српске криминалце, јер бисте хтели нешто против Србије да учините, не бисте ли нажао направили нешто Вучићу или не знам коме. Тако тај диктатор који није навикао да чује ништа ружно, јуче сам чуо стотине увреда, 24 директне лажи демантовао, нема шта нисам чуо о себи и све друго. Једноставно вам на вреди, морате да нађете политику коју ћете да имате.
Схватио сам да је ваше решење за косовски чвор, да укинемо страховладу на северу Косова, да оде Вучић, да оде СНС и онда демократско питање, све је решено. То је ваше решење. Ваш осмех ми све то потврђује, честитам вам на том решењу, желим вам много успеха, сигуран сам да када будете преговарали са народом о томе колико ће поверења да вам да, да ће бити још мање него што је било на претходним изборима.
ПРЕДСЕДНИК: Чисти одговори и вама, господине Гојковићу, никоме ни име ни странка нису поменути.
А што ви вичете Миливојевићу?
(Срђан Миливојевић: Поменуо је господина Козму.)
Ви вичете и када говори зелено-леви и кад говори Ћута Јовановић и кад говоре сви остали. А што се сада дерете?
(Срђан Миливојевић: То је безобразно што браните Александра Вучића.)
Да, да будете на насловним странама данас, ел тако? Показали сте се јуче довољно и ви и сви остали.
(Срђан Миливојевић: И ви сте показали колико сте кукавица и да не знате да водите седницу.)
Показали сте се за целу седницу, за оба дана, а да вам кажем искрено и за сва времена. И, треба да вас буде срамота.
(Срђан Миливојевић: И вас.)
И на овој седници и за сва времена, тешка срамота да вас буде.
Пошто смо то утврдили сад можемо даље.
Реч има Милија Милетић.
Ви само наставите да дивљате, да покажете и Србима са Косова и Метохије који вас гледају и јуче и данас, али и свима у овој земљи да је то дивљање једино што умете да покажете у Народној скупштини, а и ван Народне скупштине.
Дао сам реч, господину, Милији Милетићу.
МИЛИЈА МИЛЕТИЋ: Захваљујем се председниче Скупштине, др Орлићу, уважени председниче Србије, господине Александре Вучићу, директоре Канцеларије за Косово и Метохију, господине Петковићу, господине Којићу, поштоване колеге посланици и грађани Србије, ја сам Милија Милетић и долазим из Сврљига, то је најлепша општина у Србији која се налази поред града Ниша, а то је најлепши град у Србији. Иначе сам овде изабран са листе Александар Вучић – Заједно можемо све, а представљам Уједињену сељачку странку.
3/3ЈЈ/ИР
Ја ћу као човек и као особа која живи у Сврљигу, која прати целокупну ситуацију подржати овај извештај, јер мислим, господине председниче, да ви радите на најбољи начин за сваког човека, а посебно за наше људе који живе на Косову и Метохији.
4/1ВС/МЈ11.30 – 11.40
Они су ту са нама, то су показали у претходном периоду, јер сваки њихов глас, свака њихова жеља јесте да будемо са њима, да Србија буде са њима, а ви сте то и показали.
Извештај који је овде нама достављен показује како раде људи који воде Косово, то су људи који не знају за поштовање ничега, они су гађали нашу децу на Божић на Бадњи дан, они су гађали нашу децу и на тај начин показали да не желимо да будемо са њима, али ми овде, на челу са вама господине председниче, желимо мир и стабилност и то је била наша политика за изборе који су били 2022. године.
Једна од најбитнијих ствари јесте да има будућности, да морамо разговарати, да морамо преговарати и морамо живети и постојати доле на Косову и Метохији. То је апел свих нас и ми који живимо у сваком делу Србије, већи број нас даје подршку таквој политици, а то се показало и на претходним изборима.
Једно од битних ствари јесте и то што нашим људима који живе на Косову и Метохији, помаже се и у обради њива, помаже се у сваком погледу, у изградњи путева, у изградњи манастира, цркава, то је велика ствар за сваког оног који живи доле.
Ја још једном кажем Косово је срце Србије јесте и биће, али остало је исто да и Сврљиг и Бела Паланка и остали делови Србије јесу органи који су део организма који се зове Србија.
Још једном председниче Србије, вама желим успеха, желим здравља, среће, да водите Србију, да наставите да радите и да буде мир и стабилност за сваког човека и на Косову и овде у Србији и на целом Балкану и у свету.
Живела Србија заједно са Косовом и Метохијом, сви заједно!
ПРЕДСЕДНИК: Хвала господине Милетићу.
Реч има Иван Костић.
ИВАН КОСТИЋ: Грађани Србије, народни посланици, председниче, чланови Канцеларије за Косово и Метохију, браћо и сестре са Косова и Метохије, помаже Бог, ја сам апсолутно уверен на Бог неће дозволити да било ко од политичара потпише било какав споразум који ће се односити на то да Србија призна лажну државу Косово као посебан међународни фактор у то сам апсолутно уверен.
Без обзира председниче што сте ви нама на једним консултацијама рекли да ће после вас политичар који дође издати Косово. Ја у то не верујем, јер знам да Косово и Метохија није у рукама ни једног политичара, већ у рукама Цара Лазара и Стефана Дечанског, без обзира ко не верује у метафизику, ко косовски мит сматра за завет он зна да ће тако бити.
Што се тиче понашања у Скупштини, када председник Скупштине у неком будућем мандату буде човек који не буде политички и страначки острашћен и задојен том клицом странчарења која је огромна и у овом сазиву, а које је било у прошлом, онда неће бити ни онаквих инцидената који су јуче били зато што тај човек који буде водио Скупштину ће пазити на ред и пазити да дозволи сваком посланику да изађе у јавност и каже оно шта мисли за шта га је народ изабрао.
Ја бих вас председниче питао једну ствар и волео бих да ми на то одговорите без икакве страст, мржње, да ли ви верујете да постоји могућност да Србија донесе неку нову платформу за преговоре са лажном државом Косовом и Метохијом?
Да ли ви верујете да то можете да урадите, да ова Скупштина донесе такву платформу, јер ако ви не верујете онда џабе све ми овде причамо и без обзира на наша надгорњавања ми нећемо наћи решење и не треба онда да се због тога, ако ми не верујемо у то и ако немамо решење позивамо на геополитичке околности, јер су ово политичке околности сада тренутно у свету много боље за нас него 2004. и 2008. године.
4/2ВС/МЈ
Ако немате идеју, питајте Србе са Косова и Метохије, пошто сте мајстор за анкете, за истраживања јавног мњења, питајте монахе и свештенике на Косову и Метохији шта они мисле који је предлог добар за Србију и да ли се они слажу са предлогом Француске и Немачке, па ћете добити одговор из кога ћете моћи да извучете неку идеју шта треба да урадите по питању будуће политике.
Ја ћу се овде само обратити народним посланицима и јавности и да подсетим на речи председника Скупштине, који је у једној емисији рекао, ако се одрекнемо европског пута, остаћемо без посла, хлеба и плата. Председниче Скупштине, ви сте ово рекли.
Да ли ико верује у ово и зашто обмањујете јавност, па Србија ни 1917. године није остала без хлеба. Немојте да плашите јавност и зато желим овде да поручим свим грађанима Србије, народним посланицима, да платформа и поруке са којима председник иде у јавност нису реалне. Зашто се жури са доношењем решења? То се жури ЕУ и Америци због проблема које сада имају у свету, а Србији се не жури.
Проблем на Кипру траје од 1974. године, 40 година и нема решења.
Економске санкције Србији, остаћемо без страних инвестиција, само да подсетим на царински рат са Аустроугарском 1906. године, када смо били зависни од трговине са Аустроугарском 88 посто. Даље, 1910. године, када смо нашли тржишта, зависност од Аустроугарске је била 30 посто и повећан је обим размене робе са другим земљама, тадашње Европе и света за 30 посто. Значи прича о европским инвестицијама, да нам је ЕУ, једина алтернатива, не стоји.
Према званичним подацима једна трећина инвестиција је из Кине. У светском БДП, ниво страних улагања инвестиција се смањио у задњих десет година, са 5,3 на 1,3 посто. Ми треба да се окренемо домаћим инвестицијама, јер то је једина будућност за Србију. Неће бити повлачења страних инвестиција, као што није дошло до повлачења страних фирми у Русији. По подацима Универзитета Сен Гален, од 1404 фирме, само је 120 напустило руско тржиште, а неке су продале свој капитал, Нисан је продао за један долар, а направљен је уговор да се после шест година врати фирма за један долар.
За крај, пошто нема више времена, хтео бих само да вас питам, ко вас саветује председниче да се одричете институционалне сарадње са Русијом. Девет месеци се нисте чули са Путином, Дачићу не дозвољавате да се види са Лавровом, иако је био предлог да се види у трећој земљи, председник Скупштине Србије, на четири позива у Думу не сме да оде, и мене сада интересује због чега се одричете јединог партнера који нас чува у СБ и УН?
ПРЕДСЕДНИК: У једној реченици ја само да вам кажем, да сте ме поштено насмејали, ви боље од мене знате да ли добијам позиве или не добијам и колико. Прецизније информације имате ви, очигледно, на ту тему.
Што се тиче ових ствари, нећу ја да полемишем са вама са овог места. То када вам се не допада неки мој став, то ћу ја из клупе, немојте да вичете. Управо, саопштавам, нећу одавде да одговарам на полемике по мојим ставовима. Сачекајте човече, седите лепо, сада сте говорили, седите лепо, пристојно и мирно као и сви други, све је у реду, него оно што сте покушали да кажете да је неко други крив за ваше јучерашње понашање, не није.
И то да кажем и вама и свима који гледају, нити ја нити било ко одавде није вас позвао и рекао – дођите, па дивљајте. То сте радили сами својом вољом, ако сте сада због тога незадовољни, то је поново само ваш проблем, али оно је била срамота јуче што сте урадили.
Реч има председник Републике.
4/3ВС/МЈ
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Јавио сам се, врло кратко ћу да одговорим на неке ствари, али добро је да говорим о суштини, јер ово јесте суштина и било би добро да смо јуче говорили о томе, уместо што сте покушали насиљем да ме спречите да одговорим.
Кажете, Бог неће дозволити потписивање. Нисам превелики верник, али верујем у Бога и нисам с њим на ти, као ви, али рачунам да и неко одавде размишља и то бих оставио земаљском послу да потписује или не потписује, па смо то око потписивања још јуче разрешили.
Што се тиче Скупштине, лоше, врло лоше и срамно је било ово јуче, лоше за нашу земљу, за вас ужасно, а свима нама непријатно и баш лоше.
Није то први пут, радили сте ви то и испред Скупштине, радили сте ви то и лупајући Скупштину, и проваљујући и на све друге начине, није то решење. Сада сте у парламенту, институцији, говорите, износите аргументе, побеђујте, губите, то је политика, а ово није политика.
5/1ГД/МП11.40 – 11.50
Нисте ви овде дошли да говорите лепо, јер ваша посланичка места су мало даље и немате ви овде шта да радите ни са Пословником, ни са било чим другим, него на својим местима.
Насиље није нешто што људи воле и не воле ни неред, ни хаос, али колико се обрадовао Курти и његови медији вашим понашањем, Хрвати и њихови медији вашим понашањем и сви су на вашој страни. Гле чуда, пошто су неки говорили о неким чудним именима, тако да можда сте задовољни тиме, можда нисте.
Оно што је много важније, што је суштина, неколико ствари. Кажете, геополитичке околности су боље за нас. Плашим се да су много лошије за нас него што су икада биле. Плашим се да су најлошије за нас у последњих 10, 15 година. Зашто? Знам ја како то изгледа код нас Срба. Знам ја. Имам ја ту и у делу породице - е нек је мечка заиграла мало пред њиховим вратима, сада ће Руси да узврате, сада ће овако, сада ће онако, па ће наши да их побеђују, па ће да буде, аха. А онда видите да, у ствари, дебелу цену свега тога плаћамо ми. Шта се променило? Ништа, осим што је теже и лошије за нас.
Желим вама да кажем, дакле, што се институционалне сарадње тиче, био сам један од ретких, једини, који се срео са министром Лавровим у Уједињеним нацијама у септембру месецу, 19. или 20. септембра и због тога оштро критикован свуда на западу. А шта је то што ми тачно замерате? Шта је то што ми тачно замерате? Ја сам се са њим лично срео. Било је нас 20 - нас 10, њих 10. Шта је проблем? Шта ми замерате ту? Не знате ни сами, али сте заборавили да се тај сусрет десио, а ја нисам заборавио.
Да ли мислите да треба да излажемо Србију притиску, па да то треба да радимо сваки дан? Сасвим могуће. А што помажете под знацима навода држави на такав начин? А шта смо ми ту урадили против руских интереса? Што седимо и трпимо? Не мешамо се у сукобе, никоме и знају да је против наших закона када имате добровољце и сваки дан на Телеграм мрежама гледам причу о српским добровољцима. Што рушите законе Србије?
Јесам ли им некада замерио то што вас помажу? А ја никада у животу нисам позвао Наваљног нити било кога другог. Па, нисам. Само, разлика између мене и вас је што ја поштујем Русију, а не служим Русији, служим само Србији и то је била моја политика и биће моја политика.
Хоћу неколико суштинских ствари, јер овде су суштинске ствари поменуте важне. Нашли сте један институт. Има још један институт који је још повољнији за вашу процену око онога ко је угасио своје фирме, али није питање ко је угасио своје фирме у Русији, већ шта су стварне последице. Последице су структурално катастрофалне, иако мање од оних какве су сви очекивали.
Људи ви мени о томе говорите, који се тиме бавим сваки дан по цео дан и гледам и волео бих да прођу и зато не учествујем у санкцијама и у свему другом. Немојте, када вас молим. Дакле, Русија не производи. Има, прво, недостатак за напредну технологију, има недостатак, јер не производи, не постоји на светском тржишту полупроводника, односно чипова. Производе их Американци, дизајнирају. То је оно што је сада најважније. Раде са Мексиком и Канадом. Тајван више од 50%, али то су амерички чипови и у Европи свега 10% се производи. То су Шведска, Финска, Скандинавске земље. Па, ми смо одавде имали покушај реекспорта из Финске за Русију чипова, зато што са тим имају проблеме.
Дакле, Русија се боље снашла него што су многи мислили, али немојте само, ко Бога вас молим, да ми говорите да им је много лепо што имају санкције. Ко Бога вас молим, јер то као да слушам „Треће око“ и неке емисије на неким нашим телевизијама које никаквог смисла са реалношћу и додира са реалношћу немају.
5/2ГД/МП
Дакле, веома је тешка ситуација, али неки су очекивали да ће последице бити много теже. Као што ћу вам ја рећи, да бисте видели само колико рационално гледам, ја мислим да је највећа грешка запада то што су најавили тенкове, посебно немачке тенкове. Хоћете ли да вам кажем зашто? То су страшни тенкови. Не зна се који је бољи, Чаленџер, Леопард или Абрамс. Они су уједини руски народ као што га никада нико није ујединио. Имали су проблема са одобравањем рата. Имали су безброј проблема у томе. Како су најавили немачке тенкове, 87% Руса одобрава, а није их било ни на 60%.
Највећа политичка грешка коју је Запад направио јесу тенкови. Невероватно је како су у једном дану уједини Русе. А какве то везе има са реалношћу која се тиче економије, технолошким напретком и свим осталим? То нема везе са навијањем.
Када водите земљу или хоћете, пледирате на то да водите земљу, морате на реалан и рационалан начин да сагледавате аргументацију.
Кажете Орлићу, рекао је - ако нам зауставе европски пут. Па, тачно је рекао не зато што је еврофанатик, зато што он зна добро колико ми проблема имамо, колико тешких речи изговоримо и све друго.
Не мислите ваљда да треба да се вратимо у 1906. или 1917. годину? Година 1917. нам је била толико успешна да смо изгубили трећину мушког становништва што од куге и тифуса, што од постратних последица, не самог директног ратног учествовања. Па, шта, треба у те године да се вратимо? То треба да нам буде циљ?
Разумео сам ја вашу и метафору. Дакле, када смо то могли да издржимо, можемо да издржимо и много мање тога, ако је то била метафора, али ја не мислим да ми треба да издржавамо било шта. Због чега бисмо да издржавамо било шта друго? Немојте да сметнете са ума да смо сви ми данас неупоредиво себичнији него тада. Данас ми не желимо да имамо деце као што смо желели некада да имамо. Данас ми не желимо да радимо по 12 и 14 сати, као некада. Не желимо ни по осам, ни по шест. Данас ми немамо више раднике који ће да раде на путевима. Не можемо да их нађемо. Сви хоће да буду у канцеларији, да раде два до три сата дневно и да имају огромне плате. Па, све се променило. Па, како мислите да то све изведемо? Или себе нећемо да погледамо у лице и нећемо да видимо шта се то све променило око нас, онда смо наивни и доћи ћемо до погрешних закључака, јер када имате погрешне премисе, закључак ће вам бити погрешан.
Причате о Царинском рату 1906. године. Царински рат је допринео, у ствари, ономе што се после тога звала анексиона криза 1908. година, па богами и балканским ратовима, а затим и Првом светском рату, зато што су наши односи са Аустријом нас дотле довели. Срећом, 1908. године смо имали Стојана Новаковића који никада неће бити вољен и хваљен у српској историографији. После тога нисмо имали никога ко би нас сачувао такве катастрофе.
Сада само да ми не говорите – јао, ти си против тога. Не, снимили смо највише филмова о Првом светском рату, о деведесетим, од Кошара до не знам чега, од улица до споменика, од Стефана Немање до свега другог. Славна историја. Хајде мало да се зауставимо, да немамо такве последице. Хајде да пробамо да чувамо мир, да пробамо да сачувамо децу, да градимо мир и да градимо будућност.
Још нешто да вам кажем. Пристојни људи не говоре о ономе што су у неким разговорима који нису били за јавност изговарали, али пошто сте то поменули, рећи ћу вам, нисам вас лагао и не стидим се тога што сам вам рекао. Ја знам како ствари иду. Српска држава је могла у ових десет година својом снагом, ако хоћете ауторитетом државног руководства делимично, зато што много тога зависи од државног руководства.
6/1ДЈ/ЦГ11.50-12.00
То можете да видите, упоредите само две арапске земље, једну која има пет пута више нафте од од ове друге, а ова друга десет пута развијенија од оне прве. Није све у томе, већ и у одлукама које се доносе.
Зато вас ја молим само да реалније сагледавате ситуацију. Ако ви знате некога ко је према Русима био коректнији од нас у целој Европи, због чега сам изложен и порузи и нападима жестоким и језивим притисцима на сваком самиту на којем се појавим, на сваком, никада ни од кога од њих нисам тражио ни хвала да ми каже, јер ја нисам тиме бранио Русију, већ сам тиме бранио српску слободу, да имамо своју политику и да имамо свој став. То је била наша одлука, као што сам то и јуче чинио.
Први говорник данас из опозиције говорио је о томе – еј Вучићу, преговараш десет година, ниси се договорио. Ви сте онда рекли - можемо да преговарамо још 50 година. Шта ви у ствари хоћете сви од мене? Хоћете да не преговарам, хоћете десет година, хоћете 50, шта у ствари хоћете? Разумео сам да хоће власт. То је нормално. Не замерам им ништа, то је океј.
Само ми реците да поправимо све ово и да урадимо, шта би смо добили? Шта је то што би нам неко сада помогао? Говорите о инвестицијама. Кажете неће се повући. Повлачење инвестиција је језиво. Повлачење инвестиција је нешто што не бих пожелео никоме. Морам да признам да су се Руси боље снашли него што је било ко на западу и било где очекивао. Да ли им је добро? Није. Да ли им је лепо и да ли санкције имају утицај? Свакако да имају и то великог. Свакако и то великог. Немојте да имате никаквих илузија. Тај ко вам прича другачије, тај вас ужасно обмањује.
Ја вас молим, ако имате времена дођите до мог Кабинета, показаће вам мој тим да видите каквог све ефекта санкције имају. Санкције су врло озбиљне и озбиљну штету праве. Он се веома, веома добро снашао у монетарној сфери. Капа доле, како се зове ова жена, Баулина, или тако некако, није важно, боље су посао обавили нешто што су ови на Западу очекивали, али да санкције имају огромног утицаја – да, имају.
Што се нас тиче, Бога молимо, и да изговорим оно што је забрањена реч у свету, да само мир завлада што пре, пошто видим да је то забрањена реч свуда. Не сме мир да буде, него мора да буде побеђена или поражена она друга страна. Само би нас мир спасио. Овако, сваки наставак рата, ми награбусисмо, зато што нико неће нас да трпи. Не само због санкција Русији, него неће због тога да се Путин не би позвао на косовски преседан, јер је он то њима говорио у разговорима. То су ми рекли и Шолц, и Макрон, и Шарл Мишел. Уосталом, то је он и јавно рекао. Да ли би се у будућности позивали, не, то је друга ствар? Да ли имамо коректан однос? Да, имамо врло коректан однос.
Мислим само да не треба да се играмо са тим и да мислимо и да багателишемо, како би се то народним језиком рекло, потенцијалне претње које долазе са Запада. Није овде питање љубави или идеологије, овде је питање опстанка нашег народа и опстанка наше државе.
За нас, да се мало мање бавимо, да мало мање учествујемо у ријалитију „Три карте за Холивуд“, да се мало више посветимо својим проблемима, да гледамо своју земљу и да видимо како ће наша земља да напредује, онда сам сигуран да бисмо имали више успеха. Хвала вам.
(Иван Костић: Реплика.)
ПРЕДСЕДНИК: Основа за реплику нема. Имена нема. Посланичке групе нема.
(Тамара Миленковић Керковић: Пословник.)
Ви хоћете по Пословнику?
(Бошко Обрадовић: Постављено је неколико питања.)
6/2ДЈ/ЦГ
Значи, ви нешто кажете, добијете одговор. Ви добијете одговор. Ви имате још пријава. Немојте да вичете. Све ово може да се каже лепо, шта год ко има.
(Бошко Обрадовић: Нико не виче.)
Вичете, зато вам кажем.
Само полако. Ви имате још пријава за реч. Колико ја видим ваша посланичка група ваша…
(Бошко Обрадовић: Хоћете да правимо као јуче? Можемо ли нормално да радимо?)
Све је у реду. Значи, имате још три пријаве за реч. Само полако.
(Бошко Обрадовић: Нема полако.)
Да ли можете да не вичете?
(Бошко Обрадовић: Тражимо реплику, дај нам право реплику.)
Обрадовићу, вичете, Обрадовићу.
Ви хоћете по Пословнику?
(Бошко Обрадовић: Дај право на реплику.)
Немојте да вичете.
(Бошко Обрадовић: Нико не виче.)
Вичете, дао сам реч по Пословнику.
(Бошко Обрадовић: Реплике, тражили су реплике, да. Немој да правиш проблеме као јуче.)
Добро, само полако, знате да Пословник има предност. Само полако. Ваша колегиница је добила…
Нећете по Пословнику?
ТАМАРА МИЛЕНКОВИЋ КЕРКОВИЋ: Не.
ПРЕДСЕДНИК: Да искључим? Ево искључићу.
Извините госпођо Керковић, не дозвољава Бошко Обрадовић. Искључујем.
(Бошко Обрадовић: Дај право на реплику.)
Само полако. Значи, вас сада искључујем јер је тражио ваш председник посланичке групе.
(Бошко Обрадовић: Немој да се правиш луд.)
Зашто вичете ви)
(Бошко Обрадовић: Ти си изазвао инцидент. Председник Републике ти каже да даш реплику и ти не даш.)
Зашто вичете, Обрадовићу? Својим посланицима не дате да говоре, својим посланицима.
(Бошко Обрадовић: Ево да видимо ко прави проблеме овде.)
ИВАН КОСТИЋ: Хвала председнику на одговору реалном и хвала што је реаговао да се да реплика. Опет понављам, ви управо са вашим ставом овако острашћеним изазивате реакцију код народних посланика.
Хтео бих само да вам кажем, господине председниче, да нико овде не служи Русији. Српски покрет „Двери“ служи само првенствено српским интересима и то да знате. Нити нас ко финансира ни са Истока ни са Запада, то је важно нагласити. Овде се ради о томе зато што је чудно да данас у овом моменту имамо такве песимистичке изјаве са ваше стране по питању економских санкција, по питању повлачења инвестиција, а имамо конкретне доказе да сарадња са Русијом која нас чува у Савету безбедности није на оном нивоу на којем би требала да буде.
Ми имамо константно задњих месец дана и понављам, то је тачно од тог Њујорка, имамо изјаве шефа посланичке групе који говори јуче да смо ми у геополитичком офсајду.
6/3ДЈ/ЦГ
Имамо председника Одбора за Косово и Метохију који је био и председник посланичке групе са Русијом, који говори да је наш пут, пут у евроатлантско партнерство, човек који је шеф делегације за сарадњу са парламентарном Скупштином ОДКБ-а и који је председник Одбора за Косово и Метохију.
Мој је предлог да таквог човека смените са тог места јер није достојан да буде на месту председника Одбора за Косово и Метохију ако тврди да је наш пут, пут у евроатлантско партнерство. Зато нас чуди зашто се политика променила, јер сматрамо да политика та ослањања у једном делу на Русију, не да све карте ставимо на Русију, јача позицију Србије. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: То је била реплика.
Реч има председник.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Дакле, стварно нема никакве потребе, нисам вас разумео, ја немам проблем са репликама. Ја уживам у томе када ви говорите, само је проблем у томе што беспотребно вичете и тумачите као да ви имате право да будете председник Скупштине или било ко други.
Ја сам погрешио па сам га замолио да вам да то право, иако немам право да на такав начин утичем, али да ли је било објективног основа? Па није, али нема везе, ја волим да у томе учествујем зато што мислим да је добро и хвала вам што сте ми пружили прилику.
Дакле, ви говорите о евроатлантским интеграцијама. Држава Србија није у атлантским интеграцијама. Држава Србија се налази на европском путу још од 2000. године и тај пут није мењан од 2000. године. Што се атлантских интеграција тиче, јуче сам вам потврдио у свом излагању и зато ме чуди да или не волите да чујете или је лакше када не чујете, а то је да Србија не жели у НАТО, да будем сасвим прецизан. Србија не жели у НАТО. Србија жели да љубоморно чува своју војну неутралност и жели већу снагу да има.
Сад, кад већ говорите о томе, о економији, инвестицијама, ми смо прошле године имали четири милијарде и 416 милиона евра страних директних инвестиција. Стране директне инвестиције су вам из много разлога значајне, али да сада не причам о томе, можда буде прилике касније. Од тога имали смо велики скок азијских инвестиција, кинеских и јапанских. Нешто мање европских него што смо их имали годину дана раније, али и даље је доминантно и убедљиво највише европских инвестиција. А руске инвестиције су нам биле на нивоу од око 2,5%. Од око 2,5%, само да то имате у виду.
7/1АЛ/СЧ12.00-12.10
Дакле, разумљиви су и разлози.
(Народни посланици добацују.)
Ништа ви не разумете и боље да ништа и не говорите и да не добацујете. Не причам вама, него чули сте човека који буквално појма нема и ништа не разуме о томе.
Дакле, државу кад водите, ви морате да израчунате све и да видите како ствари реално стоје. Са Немачком имамо трговинску размену 8,3 милијарде, која ће већ ове године да иде преко девет можда и десет милијарди. То је питање фабрика које овде раде. Те фабрике су генератор нашег највећег извоза и покривености увоза извозом. Огроман проценат имамо покривености увоза извозом. Управо због тога што се налазимо у ланцу снабдевања нарочито у аутомобилској индустрији. То је лек за српску привреду. Одатле нама, мени исплаћујемо веће плате, одатле пензионерима данас почињемо, четвртог и десетог, исплаћујемо веће пензије и тако даље. Само то људи морају да знају.
Немамо ми проблем да сарађујемо. Добиће ускоро да раде диспечерски центар и тако даље. То је оно што углавном ми плаћамо њима. Ми смо отворени за то као што плаћамо гас. Дана не каснимо. Када сам постао потпредседник Владе дуговали смо 650 милиона и први мој састанак са Путином, били су Тома Николић и Дачић као председник и премијер, био сам ја тамо у Сочију, је био такав да је било врло непријатно и када смо се враћали ја сам рекао и једном и другом - све ове дугове претходне власти морамо да измиримо и измирили смо их. Постао сам премијер 2014. године, а почетком 2015. године више ни динара нисмо дуговали и ни динара не дугујемо ни данас. Све плаћамо, како се каже, у валути. Све доспеле обавезе измирујемо. Ни од кога не зависимо и тако се понаша озбиљна и одговорна држава.
Ако су заинтересовани и ако имају инвеститоре, увек су добродошли. Учествовали су на тендеру за Бор заједно са Кинезима. Кинези су дали повољнију понуду. Никакав проблем немамо. Нажалост, они сада имају других брига и других проблема.
Што се тиче односа са самом Руском Федерацијом, пошто смо установили да не постоји ниједна друга европска земља која има боље односе, а ни то вам није довољно, не знам шта бих вам више на то рекао. Не знам шта бих вам више на то рекао. Стварно мислим да се понашамо толико одговорно, толико фер, али ја да бринем све бриге и Русије и запада, а једни и други то траже на све могуће начине стварно нисам у стању, нити могу, нити хоћу. Довољно брига имамо у Србији које морамо да решавамо, проблема које морамо да решавамо и то ћемо да урадимо.
Тако да ја мислим да је то веома важно, а ово, молим вас да будете прецизни, европске интеграције су једно, а евроатланске интеграције су нешто сасвим друго и ту људи морају да направе разлику и то морају да разумеју.
Опет да вам кажем, неће ту Бог помоћи ништа. Ту ћемо мало ми да помогнемо, ви да нам не одмогнете и то је то. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има Хаџи Милорад Стошић.
(Тамара Миленковић Керковић: Повреда Пословника.)
Па нисте хтели. Дао сам вам малопре.
(Тамара Миленковић Керковић: Како нисам хтела?)
Немојте то да радите. Нема смисла. Стварно нема смисла. Управо сам дао реч човеку, а малопре када сам је дао вама, ви нисте хтели и ваш шеф посланичке групе је рекао да не говорите. Стварно нема смисла.
Наставите, господине Стошићу.
7/2АЛ/СЧ
ХАЏИ МИЛОРАД СТОШИЋ: Поштовани господине председниче, уважени директоре Канцеларије, даме и господо народни посланици, поштовани грађани Србије, поштовани председниче Републике Србије, господине Вучићу, Посланичка група ПУПС - Солидарност и правда захваљује вам на исцрпном Извештају који сте поднели јуче и на и на информацијама које сте нам дали у јучерашњем дану.
На почетку истакао бих да ће Посланичка група ПУПС - Солидарност и правда подржати овај Извештај и гласати за.
Питање које је на дневном реду већ дужи низ година оптерећује не само народ на КиМ већ цео српски народ и све добронамерне људе не само у Србији већ и шире. Криза дијалога од 2018. године се стално продубљује да би током овог извештајног периода дошло до њене крајње ескалације и да су привремене институције Приштине интензивно деловале на терену кроз брутално насиље и претње употребом насиља против Срба, намећући једноставна решења која ће максимално отежати живот и опстанак Срба у нашој јужној покрајини.
Претходни догађаји указују колико сте били у праву, господине председниче, о свему, о чему сте све време говорили и јуче такође.
Са друге стране, морамо бити поносни на представнике Срба са КиМ што су у свим тим догађајима стално били са својим народом на терену и овом приликом ја их поздрављам срдачно, који се налазе на галерији.
Посебан значај у свему томе је заштита нашег народа који вековима живи на просторима КиМ и који је опстао и остао на том простору без обзира каквим је све изазовима и притисцима излаган у претходним годинама. То је свакако значајно јер на указује да су корени српства на КиМ далеки, веома дубоки и неуништиви. Због свега тога ПУПС у целини, а и Посланичка група ПУПС - Солидарност и правда у Скупштини Републике Србије даје вам пуну подршку у решавању питања КиМ.
Од септембра месеца прошле године насиље Приштине попримило је све елементе, свеобухватног, системског прогона по етничкој основи. У извештајном периоду о степену угрожености Срба на КиМ сведочи податак да је забележено 68 етнички мотивисаних напада. Режим привремених институција самоуправе Приштине нескривено употребљава полуге власти тамошње институције како би директно угрозио елементарна индивидуална и колективна права Срба. То потврђују догађаји у којима су све чешће директно и индиректно укључени поред припадника специјалних снага РОСУ и припадници тзв. косовских безбедоносних снага.
Те наоружане приштинске структуре косовско-метохијских Албанаца су 6. јануара у околини Шрпца оружјем или покушајем убиства једног седмогодишњег дечака Стефана Стојановића и двадесетједногодишњег Милоша Стојановића показали однос према српском народу, што је можда још горе да тај злочин привремене приштинске институције окарактеришу као напад на грађане Косова, а такође за нас ништа ново. Готово сви међународни званичници прихватају ту изјаву и на исти начин осуђују поменути злочин.
Терор над Србима се наставља, а кулминирао је догађајем када су припадници РОСУ бојевим мецима пуцали на возило два Србина и тешко ранили Миљана Делевића, а пуком срећом остао је у животу. Поступање ових безбедоносних структура привремених институција јасан је показатељ да се жели пуно подчињавање српског народа на КиМ и стварање немогућих услова за живот који би Србе приморао на исељавање.
7/3АЛ/СЧ
Посебно забрињава илегално успостављање приступа РОСУ на више локација на северу КиМ, у овом случају општине Лепосавић постављањем разних барикада и контролних пунктова. Хапшење Срба под разним измишљеним оптужбама, као у случају Пантић, говори нам на шта су све спремни како би вршили притисак на Србе. Случај Пантић само је један у низу кршења основних људских права када ни породица ни међународних представници немају податке где се налази, у каквом је стању.
Органи привремених институција спроводе насиље против Срба на све могуће начине, кроз злоупотребу и селективну примену прописа, чиме директно угрожавају економску одрживост на њиховим вековним огњиштима.
8/1МЈ/МТ12.10 – 12.20
Најупечатљивији пример ове врсте је случај породице Петровић из Велике Хоче која се бави виноградарством и винарством више генерација уназад, а којој је нелегално одузете 42.000 литара високо квалитетног вина.
Иначе, могу да кажем да сам са групом пријатеља пре отприлике три и по месеца обишао Косово и Метохију, обишао Пећку патријаршију, манастир Дечане и игром случаја и Велику Хочу. Посетио сам породицу Петровић и њихову винарију и могу рећи и сада им дајем пуно подршку. Поздрављам и Срђана Петровића као власника винарије, али и све грађане Велике Хоче. Имају подршку Србије и председника Вучића.
Случајеви тешким етнички мотивисаних насиља дешавају се широм Косова и Метохије. Случај Стефана Томића из Клокота кога су претукли група Албанаца или петнаестогодишњег Лазара Милутиновића из Сувог дола, што значи на целом делу Косова и Метохије.
Кулминација насиља и кажњавање Србије додатно је продубљена нелегалном сменом в.д. команданта регионалног директора косовске полиције севера, Ненада Ђурића.
Сва та дешавања приморала су српске политичке представнике са севера покрајине да у знак протеста 5. новембра донесу одлуку да напусте привремене институције Приштине.
(Председник: Само приводите крају, молим вас.)
Након те одлуке политичких представника Срба приштинске институције настављају грубу репресију над Србима на северу Косова и Метохије 8. децембра 2022. године, када су извршили својеврсну окупацију Северне Митровице са по 300 представника.
На крају само да кажем да ће посланичка група ПУПС гласати за овај Извештај.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам. То је било време посланичке групе.
Захваљујем председнику на свим информација које нам је дао.
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Следећи пријављени је Александар Јовановић.
АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ: Здраво живо свима.
„Мистер президент“, имам један предлог за вас. Пошто ви увек и увек говорите истину, да се овде донесе један детектор лажи и да се прикачите на њега, па да видимо шта ће да се догоди са детектором, да ли ће да преживи.
(Миленко Јованов: Дрегер да донесемо да видимо прво алко тест.)
(Председник: Имам ја предлог за вас, господине Јовановићу, да се обраћате у Народној скупштини у складу са Пословником, ако ме чујете.)
Ја вас молим, председниче, пошто ви утичете на вођење ове седнице, да умирите ваше робове одавде.
Не чујете ме?
(Миленко Јованов: Прво алко тест да се уради, да се види колико је вињака попио.)
Ајде да вас чујем. Ајмо. Ајмо да се вратимо на тему.
(Председник: Господине Јовановићу…)
Овде је реч о Косову и Метохији.
Косово и Метохија. Преговара се 20 година, нешто мање од 20 година о Косову и Метохији.
(Миленко Јованов: Опет си пијан дошао. Колико вињака си попио, па ракије. Што мешаш пића?)
8/2МЈ/МТ
Преговарали су. Неки су овде присутни, неки нису. Преговарао је Борко Стефановић, преговарао је Ивица Дачић. Преговарао је Вук Јеремић. Да ли сам неког још заборавио? Преговарали сте ви и сад преговарате, председниче. И, где смо сад после свих тих преговара?
Нисте добро преговарали, јер након скоро 20 година ево где смо сад, у деведесетим. Поново нам се прети санкцијама, изолацијом, а овде испред Народне скупштине јуче је био један мањи скуп. Прети нам се контрамитинзима. Ви зовете ваше одборе да се спреме за митинг подршке.
(Миленко Јованов: Што лажеш?)
Ја вас молим, председавајући, да овог роба Александра Вучића, Јованова, умирите.
Хоћеш ли да ућутиш?
(Миленко Јованов: Нећу.)
Нећеш? Добро. Онда настави да урлаш. Наставите да урлате само.
Дакле, ми смо дошли назад у деведесете. Ето, тако сте ви преговарали. Шта се дешавало у тих задњих 20 година, то је исто оно што смо видели и јуче. Вук Јеремић издајник, Александар Вучић издајник, Ивица Дачић издајник. Сви издајници.
Оптужујете једни друге за издају и овај драмолет јуче што смо видели, господине председниче, па ја сам гледао много представа у животу, али такву фарсу још нисам видео.
Ви као нешто сад хоћете да се поубијате. Овај вам говори да сте издајници, они патриоте, итд. Кога ви фолирате овде?
Грађани, то јуче што сте видели служило је искључиво да вам се огади Скупштина, а ви који гледате „Фарму“ и Скупштину, пошто је циљ да се избрише разлика између „Фарме“ и Скупштине, то ви управо овде радите.
Да се вратимо на Косово. Значи, Косово и Метохија су огледало нашег друштва и није нико крив зато што сад преговара и како је преговарао. Супер је то што, ево, први пут од нас не траже санкције, не траже да признамо Косово, траже столицу у УН.
Да је ово друштво желело да одбрани Косово, тада када је већ почело осамдесетих година, кад је било потпуно јасно шта је циљ албанских сепаратиста, било је предлога да се комплетна администрација српска пресели у Приштину, да се највећа памет доведе у Приштину. Друштво које стварно жели нешто да чува, а то су све те светиње у које се ми кунемо, а изгубили смо све редом, би то урадило.
Што се тиче ЕУ и оних који преговарају сад тренутно са вама, па било би лепо да поред тог невидљивог, да прекине са политиком тих невидљивих докумената и лепо да дођу, господине Вучићу, да их позовете следећи пут, ако хоће, а било би поштено, да дођу сви ти који су сачинили тај документ, ЕУ, и да изађу овде пред народне посланике и да кажу тачно шта је план, каква је то судбина скројена и за Косово и за будућност ове земље. Али, некако ЕУ, господине Вучићу, и Србија коју ви водите никако не иду заједно.
Желим нешто да кажем да ми случајно не истекне време. Вама поготово сународници са Косова, целој Србији и вама, Еколошки устанак, покрет који водим, никада неће признати Косово и није за то да Косово добије столицу у УН. Коме није јасно чије је Косово, нек погледа у Уставу, што се тога тиче.
Да се вратимо на овај детектор, господине Вучићу, на почетку. Зашто вам то кажем? Сећате се Раките господине Вучићу? Сећате се шта сте тада обећали? У Пионирском парку, после три године игнорисања свега што се дешавало на Старој планини, а дешавало нам се Косово, претио је нестанак да људи оду, јер би остали без воде због вашег кума Николе Петровића и сличних, који су хтели себи да згрну и дан
8/3МЈ/МТ
данас згрћу милионе у џепове да људи остану без воде, пази мајку му. Па сте нас онда ипак примили. На том састанку са мном је био професор Ратко Ристић, тада декан Шумарског факултета, Александар Панић и Деско Стојанов из Раките. И шта сте тада обећали? Да ће тај проблем бити решен, да ћете доћи у Ракиту. Где сте ви три године у Ракити? То сте обећали, људи вас горе још увек чекају. Е зато детектор лажи господине Вучићу.
Оно што је занимљиво, ви сваки свој драматични говор где се ломи судбина земље некако завршавате радосним вестима да смо нашли нова налазишта злата. Чије то злато господине Вучићу? Хоћете да вам кажем чије је злато? Три посто или пет посто је максимум наше злато. Чије су наше воде, наши водни ресурси? Да ли сте их „Кока Коли“. Чије су наше шуме? Ево га овде господин Брауновић. То је та Србија коју ви водите. Против њега треба да се поведе Нирнбершки процес обзиром на то како наше природне ресурсе, шуме како поступа са њима. То се зове пљачка господине Вучићу. Ево питање сада за вас. Чија је ово земља?
9/1МВ/ЛЖ12.20 – 12.30
Нама ће се Косово десити у Горњим Недељицама. Зашто? Зато што су на Косову људи бежали од рата, а овде ће људи да беже од Рио Тинта, за којим ви кукате, са којим сте такође нешто договарали, а да нас ништа нисте обавестили.
Будите сигурни сви ви и сви ви који ово гледате, неће проћи много времена и доћи ће неки Рио Тинто, па ће вам поставити исти такав невидљиви документ пред вас, па ће рећи – видите овако, господо Срби, грађани Србије, уколико не буде било ископавања литијума у Горњим Недељицама, добићете санкције.
Нама се Косово дешава свуда, зато што сте ви Русима дали наш гас и нафту, Кинезима сте дали наш бакар и злато и сада треба намирити трећег предатора, а то су ови Рио Тинто, Данди, који су овде напипали све што је испод наше земље.
Питам вас сада, кажете велика налазишта злата, велика вест, радосна вест за Србију, само не кажете колико је то наше од тога? Ви сте, господине Вучићу, пристали на то да за 5% продате наше природне ресурсе. Косово је ту где је, нажалост. Нама ће се десити Косово и у Горњим Недељицама и у Лазници и свуда.
Да ли имам још времена? Имам још пет секунди.
На крају, Горан Белић, инвеститор мале хидроелектране у Ракити, пустио је Ракитску реку у цев. Обећавам вам сад овде да ћемо ми, ја ћу наћи багер, нећу више бушити те цеви, него ћемо срушити до темеља ту малу хидроелектрану, а ви нас хапсите после тога. Срушићемо је до темеља, јер је она огледало ове државе коју ви водите. То је збирка тешких кривичних дела.
Поручите Горану Весићу, месец дана га молим да ме прими, он ме игнорише. Поручите Горану Весићу да ме прими. Мене као народног посланика више нећете моћи да не примате и прекините више да лажете овај народ. Хвала лепо.
ПРЕДСЕДНИК: Само да вас питам, Брауновић, који основ?
(Игор Брауновић: Право на реплику.)
Нисам чуо. Ви сте лично поменути?
(Игор Брауновић: Да, јесам.)
Добро.
ИГОР БРАУНОВИЋ: Нисам само, наравно, поштовани господине председниче, поменут лично, већ сам поменут и као нациста, јер знате коме се судило Нирнбершким процесом. Али, није ме то толико погодило кад чујем ко ме је поменуо и ко овде кога помиње и ко овде кога прозива.
Надам се само, даме и господо, да полако не улазимо у оно време када у Србији паметни заћуте, а Ћуте проговоре. Још нисам чуо да је неко у Србији некоме промашио надимак. Надимак је у Србији озбиљна ствар, а онај који није спреман чак ни да носи свој крст, како ће бити спреман да брани свој народ и своју земљу?
Нећу се више никад обазирати на оно што је он рекао. Извињавам се што сам то учинио и данас. Хвала свима на пажњи.
ПРЕДСЕДНИК: Помињање странке, Снежана Пауновић.
СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ: Хвала, председниче.
Можда је било паметније и да ништа нисам рекла после колеге Брауновића, али некако ми све ово, поштовани председниче, имали смо раније народну изреку која каже: „Лупа ко отворен прозор.“ Ова сала нема прозоре, али се лупњава ипак чује.
Добро би било да напокон укапирамо да се на власт у Србији не долази причањем празних прича, не долази оптужбама ко је издајник и да овај народ, после три деценије постојања политичких партија какве су СНС и СПС, неће баш моћи нека комби верзија да убеди да смо издајници и да смо тачно сели овде данас да било шта издамо.
9/2МВ/ЛЖ
Нисам ни реаговала зато што је изговорена реченица и зато што су у исту раван, а није природно, стављен Вук Јеремић, Александар Вучић и Ивица Дачић. То не може ни на једну листу говорника у Скупштини да стане и никад није стало истовремено. Зато што су, док су неки у Скупштини бранили интегритет Србије, други олако исти тај суверенитет бланко дали пред међународним организацијама.
Па, није природно ни данас, неколико година после, да у покушају да ситно профитирамо направимо неку паралелу која не постоји. Али, хвала, добро је оставити простор свима нама да укажемо грађанима колика је та разлика и колика је глупост када неко покуша да то изједначи. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Јовановићу, хоћете ли ви да одговорите сада?
Изволите.
АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ: Шта је спорно са тим што ради Игор Брауновић? Знате ли шта он ради? Он људима дели отказе како стигне. То исто важи и за сва друга места где су људи запослени.
Господине Вучићу, знате ли ви који је данас највећи страх у Србији? Не од губитка Косова, него од тога да не остану без посла. Зашто? Зато што сте ви људе запослили и уценили да морају да гласају за вас. То су ти ваши сигурни гласови, да се не лажемо. Дакле, људи се плаше. Ко год нешто каже против онога и не слаже се са вама, попије отказ.
Ево, то питајте Игора Брауновића. Колико сте отказа дали људима, господине Брауновићу? То је та Србија која хоће да иде у Европу.
Неспојиво је, Александре Вучићу, то што је Европа са вама, то је неспојиво. Ја вас сада питам, рецимо, пошто је литијум ултиматум, Косово, избеглице, то ће бити политика ове земље, ја вас сада питам, замислимо сада, господине председниче, да се испод Скупштине пронађе невиђена количина некаквог злата, литијума итд, шта бисте ви, да рушимо ову Скупштину? Рекли бисте народу – па, наравно, нама треба злато, нама треба литијум? Вас тресе грозница, Александре Вучићу, златна. Јуче помињете шта је нама битно…
Господине Орлићу, можете ли да смирите ове робове Александра Вучића, молим вас?
Ви помињете јуче шта је битно у овом светском вихору, шта је битно за сваку земљу и ту се апсолутно слажем. Под један, храна. Под два, вода.
ПРЕДСЕДНИК: Искористили сте и та два минута за реплику да поново извређате друге људе, све сте искористили.
АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ: Трошићу време преостало посланичке групе.
ПРЕДСЕДНИК: Нема овде пет, десет, петнаест реплика, једна реплика постоји. Одговорили сте како сте хтели, искористили то да извређате друге људе.
Имате ви због личног помињања још једном право на реплику и тиме затварамо овај круг.
ИГОР БРАУНОВИЋ: Хвала вам.
Отказ, наравно, нисам дао ниједан, али сам зато након десетогодишње борбе успео да повратим стотину запослених шумског газдинства „Ибар-Лепосавић“ на Косову и Метохији у регуларни радни однос и формирам поново газдинство шумско „Лепосавић-Ибар“ уз помоћ овог човека овде, председника Републике Србије, господина Александра Вучића и Канцеларије за Косово и Метохију, успео пре четири године. То је оно што сматрам својим највећим успехом. Стотину радника „Србијашума“ и стотине породица, захваљујући Александру Вучићу и захваљујући овој власти и захваљујући нашем десетогодишњем труду, данас је опстало да живи и ради на Косову и Метохији. И то смо успели. Хвала вам.
9/3МВ/ЛЖ
ПРЕДСЕДНИК: Хвала свима.
Реч има председник Републике.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Добро је да грађани чују, добро је да грађани виде. Можда мене тресе златна грозница, иако ми се чини да више вас тресе нека друга грозница, али шта ћете.
10/1 МЗ/МЋ 12.30 – 12.40 Што се тиче одласка у Ракиту, ја сам вама потврдио и на седници Народне скупштине Републике Србије да ћу да пођем са вама на више тих места. Онда сте ме позвали када нисам могао, и то јавно, а не да ме стварно позовете, и то организујући скупине својих људи, а ја сам мислио да ме зовете због добре воље па да нешто учинимо за људе, да нешто помогнемо у остваривању еколошких права, ја немам тај проблем. И заиста ћу отићи не само у Ракиту, већ и на свако друго место, као што сам отишао и у Недељице. У Недељицама, иначе, које су они чували од мене, штитили од мене, бранили од зликовца и злочинца Вучића, дакле објашњавали нацији како хоће то дивно село да уништим, у том дивном селу које сам ја хтео да уништим, а где су они имали више контролора него ми, резултат је Александар Вучић 109, а они укупно 11, само да имате у виду, у гласовима. Ето, тако су гласале Недељице, тесно, или како би рекли клинци – нерешено, 109 према 11. Толико о поверењу људи и толико о томе шта људи стварно мисле. Видите, за разлику од свих других у овој земљи који се плаше ваше вике и ваше грознице, нисам фасциниран и не плашим вас се уопште. Да, ја мислим да сте уништили Србију, односно не ви, ми са вама заједно, слушајући ваше глупости и бесмислице око литијума, да смо сви насели на пропагандне, али не само пропагандне, већ озбиљно обављене обавештајне послове страних обавештајних агенција, тиме угрозили нашу земљу, у најбољем случају, надам се, а не верујем, да ћемо икад ишта озбиљније урадимо, надам се на две, три или четири године то одложили, а плашим се заувек, нешто што би био огроман приход Републике Србије, нешто што би подигло у небеса и Лозницу, и Крупањ, и Мали Зворник и Љубовију, а богами и Велики Зворник у Републици Српској и читаво Подриње, али и целу Србију. Уништили смо то захваљујући похлепи појединаца које су финансирали споља, од Рокфелера до неких других невладиних организација, који су узимали новац и уложили огромну енергију да би опет нешто говорили о тобоже Александру Вучићу зликовцу, злочинцу итд. У једној аутократској земљи у којој не смеју ништа да му кажу, а јутрос и јуче чули сте више ружних речи, увреда и лажи него што је иједан председник и премијер у Европи чуо о себи за целог свог мандата. Толико о диктатури. Ви сте такође рекли – ти си, Вучићу, дао Русима гас и нафту. Ја сам дао гас и нафту? Цитирам вас, пошто ја пишем – дао си им, Вучићу, гас и нафту. Дао сам им гас и нафту 2007. године. Интересантан случај. Али шта да радите? Кажете – Вучићу, дао си „Кока-колу“, дао си наше изворе и нашу воду „Кока-коли“, тај уговор је потписан 2006. године. Толико о лажима, поштовани грађани Србије. Али да само знате још једну ствар, да будем сасвим фер. Иако је „Кока-кола“ отпустила значајан део људи, зашто? Па зато што кад ми направимо фабрику која је државна, код нас увек ради три до четири пута више људи него што је неопходно, а онда дође озбиљан инвеститор и онда се он понаша профитабилно, мора да размишља о свом профиту и онда део људи отпусти. Ако ме питате, да сам био на њиховом месту, оних који су били на власти, да ли бих то урадио са „Кока-колом“, да, исто бих урадио. Да, исто бих уради. Дакле, видите колико сам ја фер, ја вам кажем чак и оно за шта ме погрешно и лажно нападнете, ја ћу да станем на страну оних које сте без везе напали, зато што то што ви причате нема никаквог смисла. Помињете да је неко хтео да гради нешто. Па ја само знам за вас да сте хтели да градите. Ја овде имам доказе да сте ви хтели да градите. Хтели сте да градите, па ево вам доказ и овде, ево вам га, идејно саставни део ових локацијских услова, идејно решење мале хидроелектране „Темска“ на реци Темска, израђено од стране „Костић инжењеринг“ д.о.о, Нишка Бања, Улица Краљевића Марка бр. 6. Ови локацијски услови важе 12 месеци 10/2 МЗ/МЋ од давања издавања, и то по захтеву Лилић Драгише, а све време сте ви слали мејлове са својих мејлова и ви се борили за то. А што то, па нисте добили бизнис, па онда смета сви други ако добију бизнис. Па ви помињете професора Ристића. Нисам хтео, пристојан сам човек, па нећу да вам говорим, аман човече, причате о човеку који је био у ревизионој комисији за сваку хидроелектрану и узимао паре за то, а онда како је понестало пара и како су хтели неког другог да ставе, онда сам против хидроелектрана и велики борац. И сви сте такви. Док има паре у џеп – може, а кад нема паре у џеп, онда су сви други криви. Што се тиче других ствари, да се вратимо на Косово и Метохију, пошто је о томе најкраће говорио, дакле, кад ми пребацујете нешто за литијум, да, за разлику од свих у овој сали, за разлику од свих у Србији, ја сам за, то би спасило Подриње. Причате ми глупости о томе, иселиће се 80 или 500 људи, тамо би се доселило 30.000 људи, па би Лозница имала 110.000 људи реалних, а не 30.000, него и 50.000 људи би се и у Рађевину, не само у Јадар, и у читаво Подриње доселило, процветао би нам цео крај, имали би буџет одмах три пута већи него што имају данас, буквално да бацају паре по улици, али када имамо стручњаке који све знају и униште. И сад погледајте, нема ниједне земље у свету која се тог права одрекла, ниједне, не постоји таква земља на свету. Глуп је Олаф Шолц, али је паметан Ћута. Сви су глупи, само је он паметан. Не, у праву је он, ја сам глуп што сам под њиховим притисцима прихватио, односно Ана прихватила, а ја попустио да то учиним. Ја сам глуп, и то је тачно, по том питању. Тако да је то тачно. И даље остаје ово што сам вам рекао, спреман с вама да одем, само немојте тамо да вичете, ако хоћете да разговарамо, с вама спреман да одем и у Лозницу и у Ракиту и на свако друго место, само да без грознице одемо тамо. Ви говорите о контрамитинзима неким. О каквим контрамитинзима говорите? Што измишљате? Видите, то им је иначе још једна врста преваре и трика којом се баве све време. То је оно што раде све време. Ми смо велика политичка организација, највећа која је после Савеза комуниста икада створена на простору бивше Југославије, веома озбиљна. Код нас нема тих игара – доћи ће њих пет или десет, њих 30 неорганизовано. Ми када организујемо, зна се шта је циљ, зна се тачно колико људи очекујемо и када долазе. Нити је ко најавио, нити је иједан страначки орган радио било шта, ништа, зашто се то појављује? Па зато што они не могу да мотивишу никога, осим лажима. Не могу ништа да понуде људима, него морају да кажу – доћи ће они да бране Вучића. Мене не треба нико да брани. Ја сам седео овде јуче када су ови насилници покушали да ме нападну, седео сам, нисам се померио, нисам ни устао, нисам ни обезбеђење позивао, нити било шта слично, седео и гледао кукавице и размишљао да видим докле смеју да вичу – држте ме, не дајте ме итд. Мене то не занима. Дакле, митинзи, због чега митинзи? Када буде било потребе за митинге, када дође нека изборна кампања, ако ме позову да учествујем на неком митингу, тада ћемо то да организујемо и сви ће то да знају, ми ћемо да позивамо људе, немојте ви да позивате људе у наше име и да обмањујете јавност да постоје некакви контрамитинзи. Мени је ово ваше јуче личило на контрамитинг, скупило се 150 људи, иако су их сви позивали, на све могуће начине. Направили су овај инцидент јуче овде позивајући људе не би ли упали у Скупштину. Шта мислите случајно се десило, стварно били огорчени због нечега? Стварно је неко био огорчен због Пословника? Хајде те дечје приче немојте, молим вас, никоме да продајете, сви заједно. Сви смо све видели, цела нација је све видела, сви су све разумели. Мени је проблем што не могу на сваку од ових лажи да одговорим на дневном нивоу, немогуће је. Зато понекад није лоше да дођем у Народну скупштину да то могу да објасним. 10/3 МЗ/МЋ Што се тиче тога да нисмо добро преговарали, е сад, то је већ озбиљна ствар. И да будем сасвим озбиљан, можда сте у праву. Али ја бих рекао, када пођете са почетних позиција, то вам је као да трчите трку на сто метара, а противници су на 20 метара пред циљем, не морају из ниског старта ни да стартују, а ми смо 80 метара удаљени. У таквој трци можете да трчите како год хоћете, можете да смањујете разлику, они ће пре стићи до циља. 11/1ЈЈ/ЉЛ12.40 – 12.50
Трка око Косова није почела 2012. године, није почела чак ни 2000. године, да будем сасвим фер, није почела ни 1990. године, почела је много раније. Само што ми никада нисмо фер једни према другима, па никада нећемо на објективан и озбиљан начин о томе да говоримо, као што нисмо могли ни јуче, као што нећемо моћи ни данас, али, шта да радимо. Постоје паметни људи у Србији, нормални људи у Србији то све знају, то све одлично разумеју и зато сам сасвим сигуран да могу добро да цене шта је оно што је могуће а шта је оно што није могуће, шта је оно што је реално, а шта је оно што није реално.
Имам ја жељу, Петковић има жељу да Партизан победи Челзи, ја имам жељу да Звезда победи Реал, али не иде, није реално. Само хоћу да вам кажем да постоје ствари којима сте ограничени и које не можете да промените. Зато бих вас замолио да ми кажете и да ми дате бар два или три датума, да могу да изаберем, пошто имам неке државничке обавезе, мени су по три месеца унапред заказани дани и онда морам да правим простор када негде идем, да ми јавите када да одем, радо ћу отићи до вас, али вас молим да вам не будем секретарица и да не преносим ја поруке Горану Весићу, нема смисла. Свашта у животу могу да радим, али да баш не будем и ваша секретарица, немојте молим вас. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Ви сте већ реплицирали мало пре, јел тако?
Ви хоћете датуме да понудите. Добро.
А ви хоћете Пословник? Изволите.
ТАМАРА МИЛЕНКОВИЋ КЕРКОВИЋ: Уважени председниче, поштовани народни посланици, уважени председниче Скупштине, ја сматрам да је повређен члан 107. Пословника Народне скупштине, који каже да је говорник на седници Народне скупштине дужан да поштује достојанство Народне скупштине, с тим што вас молим да ме по обичају не прекидате када образлажем због чега је тај члан повређен.
Најпре, ми смо чули више пута да су се овде појављивали насилници, да су ти насилници хтели да туку председника, чули смо такође да је оно јуче све била једна фикција, међутим, оно се јуче десило због тога што је од Скупштине направљен експрес лонац, због тога што се није водило рачуна о Пословнику.
Такође, овај члан је повређен…
ПРЕДСЕДНИК: Госпођо Миленковић Керковић, ви сте се сада јавили не због нечега што је неко сада урадио и рекао, него да објасните мени шта сте радили јуче и због чега?
ТАМАРА МИЛЕНКОВИЋ КЕРКОВИЋ: Молим вас, не прекидајте ме.
Ја имам питање за говорника који је повредио достојанство Народне скупштине.
ПРЕДСЕДНИК: Нема овде постављања питања за говорнике. Кад се по Пословнику јавите, онда нема питања за говорнике.
ТАМАРА МИЛЕНКОВИЋ КЕРКОВИЋ: Ја се јављам по Пословнику, по члану 107, који сам прочитала и ја вас молим да ме не прекидате у образложењу. Никога нисте прекидали осим мене. Ја вас молим да ме пустите да образложим повреду Пословника.
ПРЕДСЕДНИК: Али, нико не поставља питања за говорнике кроз повреду Пословника, госпођо. То је немогуће.
ТАМАРА МИЛЕНКОВИЋ КЕРКОВИЋ: Ја питам због чега се зову насилницима људи који су… (Искључен микрофон.)
11/2ЈЈ/ЉЛ
ПРЕДСЕДНИК: Ево, ја ћу да вам одговорим, пошто се обраћате мени када укажете на повреду Пословника.
Не желите да се изјашњавамо? (Не)
У реду, не морамо да се изјашњавамо и да разговарамо. Не знам зашто тако радите? Мало пре сам вам лепо дао реч, Бошко Обрадовић није дозволио да говорите. Сад инсистирате, вероватно зато што Бошко Обрадовић није ту сада, да интервенише. Ето, изашао човек. Нисте хтели ове датуме да понудите.
Значи, немојте да се више објашњавамо око онога што је било јуче. Нико од вас, наравно да не уме да одговори на питање, шта сте радили овде, око централне говорнице? Овде где седи председник Републике? Шта сте људи, радили овде? Нема смисленог одговора. Свима вам кажем, да се не јављате више и да објашњавате, оно јуче је било катастрофа, које сте ви урадили, врло свесно, врло намерно. Нема изговара за онакво понашање, заиста дивљачко и срамно.
Ви имате право на реч.
АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ: Господине, Орлићу, не знам што мене гледате када говорите о томе шта се јуче десило. Немојте да обмањујете јавност.
ПРЕДСЕДНИК: Рекао сам свима вама, не вама лично.
АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ: Немојте ви, свима нама, нисам ја јуче био овде, него неко други, пустите те приче.
Господине Вучићу, пет година лаж Информер, лажу сви овде да сам ја хтео да гради малу хидроелектрану, хајде дајте, да ли хоћете да ми дате тај папир, па да покажемо. Хајде, дајте папир? Да ли можете да ми дате папир? Да ли могу да дођем да узмем папир? Хајде, сад га одмах покажите редитељу преноса, нека Александар Вучић покаже где је то Ћута хтео да гради малу хидроелектрану. Лаже.
Ви помињете професора Ратка Ристића и њега стављате у неки контекст. Па, вама су о малим хидроелектранама и о литијуму рекли највећа памет ове земље упела се да вам каже каква је катастрофа тај литијум. Па, ви кажете, за академика Шолају, за Владимира Стевановића, за Драгану Ђорђевић, за највећу памет ове земље, ви то не слушате. Не, вама је „Рио тинто“, вам ја, ја вам кажем, литијум попио ум.
А што се хране тиче, јуче сте говорили о храни, ево данас пољопривредници овде, просуће млеко. Па, ви знате колико те Горње Недељице произведу млека годишње, милион литара. Колико хране произведу. Слушајте шта вам каже Институт за пољопривреду колико вреди то што никне из наше земље тамо. И, свака нормална држава чува као мало воде на длану, они који хране овај народ, а ви сте се на то намерачили, да оно мало људи што је остало да живи на селу, да то раселите и уместо пољопривреде, малине, меда и млека, ви нама нудите концетровану киселину „Рио Тинта“.
ПРЕДСЕДНИК: То је било тих два минута, господине Јовановићу које сте тражили и добили и да пружите одговор и понудите неке термине и нисте то поменули ниједном речју.
Значи, добили сте прилику коју сте тражили, а нисте одговорили оно за шта сте тражили реч, него сте причали са, не знам, редитељем преноса, шта сте већ рекли.
Реч има председник Републике.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Гледаћу да се мање јављам.
Дакле, причате патетичне приче око тога, јао да заштитимо наше сељаке. Па, гледамо да их заштитимо колико можемо зато нам је буџет за пољопривреду, рецимо, готово три пута већи него 2012. године. Да ли је довољно? Па, није довољно, борићемо се да буде више, јер све мањи број људи хоће да се бави пољопривредном зато што не може да се заради толико колико у неким другим областима, али је тачно, трудимо се и боримо
11/3ЈЈ/ЉЛ
да дамо што је могуће више новца и зато кажем да ћемо још једанпут покушати баш за млеко да подигнемо премије, а ту посебно имамо проблеме са великим ланцима и да сад не објашњавам, а много мање са сељацима.
Знате, у свакој земљи, многе земље су подигнуте због рада рудара, због рада рудника, а ви бисте да оставите земљу без рудника. Видео сам, да немамо ни угља, да немамо ни струје, да немамо ничега, да укинемо Колубару, да укинемо Костолац. Видите, ја бих да чувамо и сељака, али да чувамо и рудара. Тамо где имамо нешто што је нафта 21 века, страшно је глупо и већ смо добили златну медаљу за глупост у свету пошто смо ми једини. Разумем да ви пледирате на то да сте паметнији од Олафа Шолца, да сте паметнији од Макрона, од свих сте паметнији и то је у реду, било да је у питању стање грознице или не, али вас смо молим, да пустите и да не мислите да сви морају да добију новац од „Ривер воча“ или од некога да би имали свој став. Мене није плаћао ни „Рио Тинто“ ни МиоТинто, ни Кинко и како год да се зову нити ме они интересују, мене интересује Србија. Мене интересује шта је то што доноси добробит Србији и то када будемо ишли и кад се нађемо, онда ћу да вам понесем и да вам покажем рачуницу шта је то што смо због вас и ваше неодговорности успели да изгубимо као земља.
Што се тиче овога о чему сте говорили, дакле, да, нисте ви на своје име, него сте то радили на име Лилић Драгише из села Темска. Да бих вам објаснио људи о чему се ради, да не бринете, имам ја и директно признање Александра Јовановића, имамо и снимак када говори, а имамо и уписано, па цитирам Александра Јовановића. Он каже – да, тачно је да сам помагао бившем пријатељу да предаје и добије папире за изградњу мале хидроцентрале од 50 киловата и то је рекао 30. августа 2018. године, а то је та хидроцентрала, званична документација, а ово вам је изјава, господина Александра Јовановића за „Јужне вести“. Дакле, само да видите званично је сам дао такву изјаву и потврдио за свог пријатеља Лилић Драгишу.
12/1ВС/ЈГ12.50 – 13.00
Па, кад бизнис није прошао, е, онда смо установили кога брига сад идемо у напад на тај бизнис. Кад не могу ја да згрнем паре, неће нико да згрне паре. Е, толико како то иде. Што се Косова тиче? Немојте да причате то Косово је овде, Косово је онде, много је тешка мука нашем народу на Косову. Јер неко би могао да вам одговори да сте и ви Косово. Са колико проблема се суочавамо, и кад причате о томе ко је где био? Тачно је, нисте били овде, и то је погрешио председник Скупштине.
Ево где је био господин Јовановић, (показује слику), стао у ципелама на столицу пошто је то тако пристојно, погледајте људи ово је пристојно, ово се деца уче у првом разреду основне школе да не смеју овако да се понашају, а ово је оно од јуче. А зашто је прљао ђоновима својих ципела инвентар Народне скупштине? Па, да би направио бољу слику у свом телефону. Толико о пристојности, васпитању, и понашању у Народној скупштини и поштовању према Народној скупштини.
ПРЕДСЕДНИК: Истина, признајем, за ово ја нисам знао. Не треба господине Јовановићу више ништа да кажете.
После овога више ништа не треба да кажете. И треба, и треба и вас да буде срамота, не због онога што сам рекао малопре, него због овога што смо сада сви видели и показали. Да се пењете ту на клупе и на седиште. Стварно срамота, стварно срамота.
Марина Рагуш је следећа пријављена за реч.
(Александар Јовановић: Председниче, можете ли да ми дате реч да одговорим на то?)
ПРЕДСЕДНИК: Е, само омогућите госпођи Рагуш да говори.
Да не вичете.
МАРИНА РАГУШ: Хвала господине председниче Скупштине, ја вас молим да ових тридесетак секунди уврстите у моје време, с обзиром да су ми га други отели.
Господине председниче Републике, вама хвала коначно што обећасте човеку да ћете поћи са њим у Ракиту, јер ми трпимо мобинг овде сваки пут и јадање, слушамо како сте му обећали, а нисте хтели да испуните то обећање, и видим да целокупан тај политички наступ је уствари због неузвраћене пажње са ваше стране. Нећете ми замерити, даме и господо, пре свега грађани Србије, бавићу се темом ове седнице, а тема јесте – Извештај о преговарачком процесу са привременим институцијама самоуправе у Приштини, од 1. септембра прошле године до 15. јануара ове године.
Насиље Приштине против Срба у покрајини, од септембра 2022. године јасно је попримило све елементе који су потребни да би се могло окарактерисати као свеобухватан системски прогон на етничкој основи. О степену угрожености Срба на КиМ, сведочи податак да је у протекла четири и по месеца, забележено 68 етнички мотивисаних напада, што чини безмало 25 посто укупног броја таквих напада на Србе од доласка Аљбина Куртија на чело привремених институција самоуправе у Приштини.
Те наоружане Приштинске структуре косовско метохијских албанаца су 6. јануара ове године у пуној мери потврдиле свој антисрпски карактер и управо на Бадњи дан, а током прославе тог великог православног празника, припадник тзв. косовских безбедносних снага Азем Куртај је ничим испровоциран у Готовуши код Штрпца, из ватреног оружја покушао да убије једанаестогодишње дете, србина, Стефана Стојановића и двадесетједногодишњег Милоша Стојановића. Последичне реакције званичника привремених институција самоуправе, уместо да се јасно осуди очит злочин на етничкој основи, почињен против деце, даме и господо, искључиво из разлога националне и верске мржње према Србима, јер десило се на Бадњи дан, Приштински званичници су га у својим тобожњим осудама окарактерисали као напад на младе особе или грађане Косова, што је очито, иако је очито било да је припадник тзв. косовских безбедносних структура пуцао у Стојановиће.
12/2ВС/ЈГ
Слика овог злочина из мржње да буде још израженија, сличну логику о осуди и догађају употребили су готово сви међународни званичници у покрајини, да не помињем нас, ово је други дан заседања на ову тему.
Шта више, она је још неразумљивија, ако се има у виду да се напад у Готовуши одиграо готово истовремено са предајом одговора команданта КФОР српској страни на њен захтев, за испуњење, пазите, одредби Резолуције 1244. СБ УН и Војно техничког споразума из Куманова, који гарантују право на повратак дела српских безбедносних снага на КиМ. Поменути захтев Владе Републике Србије команданту КФОР, упућен је 16. децембра 2022. године у јеку кризе, коју је неоснованим хапшењем Миљана Аџића и Дејана Пантића, претходно покренула Приштина, имајући у виду да су Приштински званичници том приликом и јавно претили Србима који су мирно протестовали на барикадама, Влада Републике Србије је у свом захтеву детаљно елаборирала читав опсег продуженог систематског насиља који се од 1999. године, проводи над Србима, на КиМ. Истовремено, та иста Влада Републике Србије, указала је да снаге КФОР, од 1999. године, нису успеле да заштите Србе и нису испуниле одредбе чланова 9. и 15. поменуте Резолуције, даме и господо, поготову ви, са десне стране политичког спектра, који налажу демилитаризацију ОВК, и других наоружаних група косовских албанаца.
Упркос свему наведеном, командант КФОР је одбацио овај захтев. Да вас подсетим, за све ове године, од НАТО агресије, ово је први званични захтев Владе Републике Србије и председника Републике, кога сте господо, са десне стране политичког спектра назвали јуче „издајником“.
Истовремено, истоветну природу су сваки пут све отвореније приказивали припадници специјалних снага РОСУ, током сваког од деветнаест досадашњих илегалних упада на север КиМ. Подсећања ради, те снаге су током једног од прошлих упада на север КиМ, из ватреног оружја тешко раниле Срећка Софронијевића у октобру 2021. године, иако су се интензитет и природа њихових насиља против Срба у протеклом периоду по било којем критеријуму драстично повећали, терор РОСУ, је недавно кулминирао догађајем у којем су њихови припадници бојевим мецима гађали возило у којем су се налазила два србина, а које се удаљавало од места на којем су се припадници РОСУ налазили.
13/1ГД/ИР13.00 – 13.10
Шта је циљ? Стварање немогућих услова за живот које би Србе приморали на исељавање и то неспорно потврђује управо овај последњи напад у којем је рањен Делевић, а који се одиграо на магистралном путу Косовска Митровица – Рашка код локације на Бистричком мосту у општини Лепосавић и ја могу даље само да наводим оно што је Канцеларија за КиМ у свом извештају поднела нама народним посланицима и ово је тема требало је да буде свих нас. Ово су рањени Срби, ово су рањена српска деца на велике православне празнике са јасном поруком да Србима на КиМ места нема.
Никада вас нисам чула, даме и господо, вас са леве позиције, којима су уста толико пуна људских права, када сте осудили ово, када сте осудили право на живот, право на кретање, право на рад, на верска испољавања, када су ваше невладине организације говориле о томе. Ево, ја можда грешим, исправите ме, можда сам ја у заблуди. Шта, јел Срби немају права, а сви остали имају?
Сада да се вратимо на ту издају председника Републике. Александар Вучић, слободно се смејте, кога ја довољно дуго знам је крив и одговоран зато што је на сваком месту, у сваком моменту, неретко на врло груб и тежак начин, борио се за живот и права, оно што би цивилизована Европа требало да препозна, не само Срба са КиМ, већ свих грађана Србије, за то је крив, на начин да није желео да буде проточни бојлер или шалтер, да оно што добије из Брисела, Вашингтона, Москве испоручи.
Сада, да будемо потпуно отворени, да би он био сигуран и на миру, јер нико од вас га не би осудио ни за шта да је увео санкције Руској Федерацији, да је предао КиМ, он би био, како беше, председниче Републике, фактор стабилности и мира. А шта ви радите? Мислите да не знамо? Па, и ми присуствујемо тим форумима. Кажете, многи од вас, са својим невладиним организацијама - сада је моменат, сад дижи лествицу, пући ће. То сам ја лично чула, даме и господо. То је то, да се не лажемо.
Мислите да не знамо колико пара улази у земљу? Супер, нека улази. Кроз ПДВ ући ће у наш буџет, али да назовемо ствари правим именом.
Видите, ја сам сведок да није пукао у много горим ситуацијама о којима ће ретко ко икада знати. Можда историја за неких 100 година пише о томе. Морам да вас разочарам, не постоји тачка пуцања на било који притисак, а оно што је мене изненадило изнад свега јесте неспремност свих вас да разумете да се овде не ради о Вучићу, нити о напредној странци… Професоре, од вас очекујем бар мало цивилизованије понашање. Не говорим често. Неће трајати дуго. Нема потребе да се смејете. Послушајте, после ћете да одговорите.
Дакле, ово је Вучићу последњи мандат. Он нема права више да се, по Уставу, кандидује. Хајде мало да говоримо сада рационално и о чињеницама. Мислите да СНС пада тешко да буде опозиција? Прва ћу вам рећи да једва чекам тај моменат да видим шта је то што ви доносите. Шта је то што ви нудите као решење?
Ево, полако се траг по траг оставља од теме до теме, један по један. Ево сачекаћу и ја то, јер сам у својој политичкој каријери најдуже било опозиционар, да видим која су то ваша решења, само, молим вас, даме и господо, ви претенденти на власт, треба да имате следећу чињеницу на памети. Ова странка, СНС, је једна од најутемељенијих странака у народу, па за шта год будете планирали да урадите овом народу и овој држави, имаћете посла са свима нама, а када вам Србија каже, то неће бити леп одговор.
Чули смо пре извесног времена прошле године је на једном заседању да нисте добро урадили, завршили пројекат Очистимо Србију од политичких неистомишљеника. Ево, ја вам гарантујем да нећете тај пројекат да спроведете никад зато што је реч о народу. Народ је вас лустрирао, а ви хтели да лустрирате нас. Пазите цинизма и то једина чињеница.
13/2ГД/ИР
Оно што сам очекивала и морам признати највише од овог националног опозиционог спектра је да буде макар интелектуално честит, јер су ствари, када је реч о КиМ, врло јасне и једноставне.
Наша јужна покрајна, даме и господо, налази се у преамбули нашег Устава. Да би се тај статус променио, мора да се мења Устав. Преамбула се мења једино на референдуму. Да ли је тако? Ко је издајник? Ко је издајник? Да ли се променио Устав? Да ли смо имали референдум?
Кварим вам рачун, знам, али ћу га кварити сваки пут. Онога момента ако дођемо до тога, и то грађанима Србије треба да буде потпуно јасно, нема више било кога и међу нама овде, међу напредњацима и међу свима вама ко ће се сакрити иза њега. Не, сада о овом питању, јер је врхунско, државничко и национално питање. Има лепо свако да каже своје мишљење – и грађани Србије на референдуму, и САНУ, и СПЦ, и, господо и даме, сви ви, јер то је питање свих питања. Најлакше је Вучића за громобран, а ви комотно уживате или у свом опозиционом статусу или неком већ другом. Овај пут неће моћи, јер, да вас обавестим, и то је, такође, још једна чињеница, не постоји француско-немачки предлог, иницијатива више. Постоји европска иницијатива и то вам је човек када је дошао прошли пут, а ја имам те стенограме, нико није хтео да га пита, осим мене на крају, јер нисам имала довољно времена за то, када је рекао – добио сам папир за нови преговарачки оквир. Баш вас је било брига. Тема је била – ух што мрзим Вучића, ајде, Вучићу, молим те, склони се, не можемо више да те гледамо. То је тема.
Дакле, европска иницијатива, њу су подржали и оних пет земаља које не признају независност тзв. Косова. Због грађана Србије највише ово говорим. У последњих неколико дана обманули сте јавност, обманули сте своје бирачко тело. А зашто? Да будемо опет отворени до краја - јер сте га затровали све ове године. Гајили сте људе који су ишли улицама за вама и гинули за своју неку појединачну правду. Чиме? Мржњом према Вучићу и сада фрка. Како ћете тим људима да говорите о чињеницама? Шта ћете тим људима да кажете? Зато је ово добра прилика, да се види шта радите и зашто народ обмањујете и те несретне људе вучете за нос.
Коначно, ова иницијатива је тек први корак и то је чињеница, даме и господо, и то такође знате, сви ви који сте јуче носили транспаренте „Издао си Косово“, „Издајник“, „Издаја није опција“ итд. То је тек први корак. Дакле, док не добијемо преговарачки оквир, о томе ће се преговарати изнад свега.
Пошто и моје колеге треба да говоре на ову тему, ја се извињавам што сам узела мало више времена.
14/1ДЈ/МЈ13.10-13.20
Сви ћете ви, јер је човек дошао да чује шта је то што хоћете, имати прилике да учествујете у нашим црвеним линијама, он је своје рекао, јер не може другачије, обавезује га Устав и заклетва коју је положио, не може другачије. Обавезује га његова природа, то вама смета, а његова природа је да ће ићи до краја, а то је да је Косово и Метохија саставни део Републике Србије. Нема независности, а то је, даме и господо, да не постоји та столица у УН која ће прихватити тзв. „Косово“, то је он јуче рекао.
Притом, у ова два дана требало је да говоримо шта су такође ваше црвене линије, који су ваши планови и програми, јер он нам је дао десет тачака. И коначно, крив је и одговараће народу за то што нам је купио 10 година мира, што је изградио путеве, болнице, омогућио да се пензије исплаћују из реалних извора, што је омогућио да највећа сила тренутно у свету, САД, тај човек који је имао искуства НАТО агресије, да, коме су биле уведене санкције само зато што се дрзнуо да са Владом националног спаса брани земљу од ултиматума који ни један државних на свету није могао да прихвати. Тај човек је успео.
Замислите да све те који су били декларисани непријатељи српског народа приведе за сто и да нас чују и сада се више не прича о међусобном признању и да нас чују на начин да свака косовска влада пада, јер схватају да немају независност, јер схватају да Срби и даље живе на северу Косова и Метохије, јер схватају да Србија држава 900 милиона евра улаже у Косово и Метохију.
Морам да вам кажем, срам вас било, јер су због оног јуче ликовали сви који су нас поломили претходних година. Ту срамоту, историјску, ми нећемо моћи да скинемо са себе, да будем прецизнија, ви. Какав год да је председника Републике, он је дошао да отворено разговара са вама о најтежем питању, у најтеже време, у време рата између нуклеарних сила који може да се заврши само на тај начин да неко од њих баци тактичко нуклеарно наоружање, а ви сте изашли са транспарентима.
Ту су људи са севера Косова и Метохије, јужно од Ибра, и шта се им показали - Баш нас брига за вас што вам на децу пуцају и убијају, баш нас брига за ваше животе, нама је једино важно колико ћемо ми сами добити, нама су једино важни политички поени, нама је једино важно хоће ли нам спонзор међународни дати овај пут троструко већи буџет, јер види, ломио сам Вучића, јер то је тема. Нема друге. Само да се сломи Вучић. Зашто? Зато што је он највећа брана и због тога је највећи политичар кога је Србија имала у последњих неколико деценија.
Ви, драги наши сународници, ви који представљате народ који живи на северу Косова и Метохије и да не заборавимо, народ који живи јужно од Ибра, гледајте и памтите, својој деци у аманет оставите ко је какав траг оставио ових дана.
Грађанима Србије, пошто човека знам, морам да поручим, ићи ће до краја. Поквариће вам рачун, будите уверени. Да, да, хоће, јер није сам, није сам. Србија је иза њега и Србија зна да за њега гласа и Србија зна да са њим нема предаје.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам, госпођо Рагуш.
Поштовани народни посланици, сагласно члану 27. и члану 87. ставови 2. и 3. Пословника Народне скупштине, обавештавам вас да ћемо данас радити и после 18,00 часова због потребе да Народна скупштина што пре размотри извештај из утврђеног дневног реда.
Реч има Срђан Миливојевић. Изволите.
СРЂАН МИЛИВОЈЕВИЋ: Поштовани грађани Србије, очекивао сам да свестан своје одговорности за катастрофалну политику коју је водио последњих 11 година, али не само последњих 11 година, већ откад је закорачио у политичке воде Србије, Александар Вучић поднесе оставку и заувек напусти бављење политиком.
14/2ДЈ/МЈ
То би била реакција једног часног човека, дубоко свесног одговорности која проистиче из његове политике.
Ми нажалост имамо посла са човеком који и те како свестан да су резултати његове политике апокалиптични за државу Србију, трагични за њене грађане, погубни за будуће генерације и катастрофични са аспекта наших националних интереса.
Поставља се питање – који порив може неко имати да са таквом страшћу уништава сопствену државу? Одговор на то питање лежи, пре свега, у нескривеној мржњи коју Александар Вучић испољава према Србији, у презиру према родној груди, у багателисању отаџбине, на којем би му позавидели многи окупатори који су оштрили очњаке на костима наших предака.
Ја морам да питам – зашто сте, господине Вучићу, дошли у Народну скупштину? Да донесете Извештај Петра Петковића? Има народна скупштина своју курирску службу, не морате ви да глумите потрчка Петра Петковића.
Преговоре са светом сте водили по принципу – мој последњи услов, пристајем на све, само ме у власт не дирајте. Вама је ваше самовлашће важније од Србије. Ваша фотеља вам је битнија од отаџбине, од грађана, од Устава и интереса ове земље.
Како вам је уместо Косова најскупља српска реч постала „чопор“? А „вођа чопора“ још скупља?
Погледајте ове ваше полтроне што овде дрхте и тресу се да ли су ставили довољан број вукова на „Твитер“ и „Инстаграм“ профил.
(Миленко Јованов: Локаторе си постављао.)
(Марина Рагуш: Срам те било.)
Ставите и Беливука. Где је Беливук?
(Миленко Јованов: Ти га заступаш овде.)
Ставите и Бука Бранковића, осликава вашу политику. Ставите и вукодлаке, ставите и Легијиног вука из јединице за специјалне операције.
(Миленко Јованов: Па ти га заступаш овде.)
Ви стварно мислите да ћете ви нас да уплашите са вашим истакнутим чланом Беливуков?
(Миленко Јованов: Ти си Беливуков портпарол.)
Па нећете.
Ставите и наручиоце спота против Оливера Ивановића и извођаче радова из Косовске Митровице и њих ставите,
(Миленко Јованов: Хуљо једна.)
Од памтивека курјаци кољу јагањце, али и дан-данас на свету има много више јагањаца него…
ПРЕДСЕДНИК: Миливојевићу, вређате све у сали, али зашто то радите људима који су горе на галерији?
(Миленко Јованов: Издајниче.)
СРЂАН МИЛИВОЈЕВИЋ: Господине Вучићу, хоћете ли молим вас да узмете даљински управљач за руковање овим Орлићем, да својим безобразлуком не штити ваш кукавичлук?
ПРЕДСЕДНИК: Ја сам вас замолио да не вређате људе који су на галерији, Миливојевићу.
СРЂАН МИЛИВОЈЕВИЋ: Јуче смо показали, господине Орлићу, шта су урадили у овој Скупштини. Ваше легитимно право је да покушавате да направите овде инцидент и да покажете Скупштину гором.
14/3ДЈ/МЈ
Ваше је легитимно право и да ширите насиље и мржњу овде. Наше право је да се томе супротставимо. Пустите грађане да кажу шта имају да кажу кроз уста народних посланика.
Дакле, од памтивека су курјаци клали јагањце, али је и дан-данас на свету много више јагањаца него вукова.
Где вам је ова радикалска памет била пре 25 година? Знате ли колико би данас српских младића било живо, колико би за њих Паштрић и Кошаре била дестинација за ђурђевдански уранак, а не места голготе и страдалишта са којих су се неки вратили без главе, неки без руке, неки без ноге, а неки се никада нису вратили?
Кажете – ви носите свој крст, али на тај крст разапињу Србију, а не вас. Кажете нам, овде држите предавање патриотско, извињавате се јуче дечацима из села Готовуше, извињавате се Стефану Стојановићу и Милошу Стојановићу из Готовуше. Па када им се извињавате, онда им реците – извините што смо 9. јуна 1999. године заменили српску полицију и војску са вашим саборцима из Ослободилачке војске Косова и препустили српску децу на милост и немилост.
15/1АЛ/МП13.20 – 13.30
Вама је Устав светиња, то нам тврдите, али Косовски устав над овим се ви заветујете, над овим се ви заклињете, а када се заклињете на Мирослављево јеванђеље окренете ону страну где Јуда продаје Христа за 30 сребрњака и ту се ви заклињете.
(Народни посланици СНС добацују.)
Када већ причам о Косовском уставу, ко се од вас заклео над косовским уставом, а данас преговара у Рајској бањи да га скину са црне листе и каже – ако ме скинете са црне листе ја ћу средити да се Срби не буне када Вучић заврши посао. И треба да гледате у под када вас то питам.
Ви неког позивате да није бранио Косово када су гореле светиње.
Па немојте никада заборавити да сте 9. јуна 1999. године имали ишијас, када је требало бранити косовске светиње, јер сте се укочили док сте носили намештај у стан од два ара који сте добили мењањем Пећке Патријаршије за стан од два ара, а порту Дечана сте претворили у паркинг за НАТО тенкове. Срам вас било.
(Народни посланици СНС добацују.)
Шта ћете када у сан дође Лазар и пита – има ли је Бела црква самодрж где причестих војску? То су речи једног радикала Александра Вучића. Хоћете можда Милошу Обилићу да кажете – о витешки подижниче, када загрми сутра ћу на Косову убити Мурата. Ви му кажите – о витешки подижниче, па ја се том Мурату данас дивим, а не теби.
(Народни посланици СНС добацују.)
Па такви и нису могли код Мурата да приђу, ни коњу његовом када је Богоје Видар постао Хећим.
Заспали сте пре 25 година на железничкој станици у Карлобагу, пробудили сте се сада тако буновни и пропустили све возове за Европу и будућност. А, ти возови сада иду 350 километара на сат и ви сте купили најскупљу карту за тај воз и трчите са вашим радикалским пртљагом за тим возом, а из радикалског испада силуета Оливера Ивановића, оивичена кредом на улици у Косовској Митровици, чауре метака којим је убијен Славко Ћурувија, чаша којом сте наздравили убицама Зорана Ђинђића, зарђала кашика - политика убијте једног Србина, ми ћемо 100 Муслимана и испада из тог кофера шоља са знаком Јединице за специјалне операције Легије.
(Миленко Јованов: Локаторе.)
(Народни посланици СНС добацују.)
Шта је даље план ваше погубне политике? Где селите Јариње? У Сталаћ, Ћуприју? Шта је следеће на лицитацији? Подриње, Шумадија, Ниш. Не називају ови добри људи издајницима због овог што ћете урадити, него због оног што сте урадили 9. јуна 1999. године.
(Миленко Јованов: Постављао си локаторе, издајниче.)
Слушам вас како овде патетични гласом кажете – ја знам своју судбину, мене чека судбина премијера са ових простора. И ви и ја знамо да мислите на Иву Санадера, хрватског премијера, који је осуђен на 18 година затвора, јер ово не може бесплатно.
Када кажете – предаја није опција, мислите на мирну предају власти, јер све друго сте дали и Пошту и Телефон, Телеграф, Олимпијски комитет, Газиводе, све што сте се бусали у груди, кукавне и нејаке сте дали. Срам вас било.
Дајте сада оставку. Покажите спремност да се суочите са својим неделима.
Ја за крај могу само да вам кажем, прошли пут сам вам нудио клупу кошаркашког тренера, сада вам је преостала само клупа Специјалног суда за организовани криминал.
15/2АЛ/МП
И за крај, има на Зејтинлику међу чуварима српства, на бесмртној стражи српства и гробова неких шест Миливојевића. И кажу – не дам. Не дам - кажу. И устао је васкрсни војвода Вук са Чедомиром Миливојевићем и кажем – не дам очевину и не дам дедовину, моје је. И Грм и Арчибалд Рајс. У овој сали, браћо Срби чувајте се себе, оваквих се чувајте, које не могу собом да владају, а хоће земљом да владају.
Доле тиранин, живела слободна Србије. Не дам, не дам.
(Народни посланици СНС добацују.)
ПРЕДСЕДНИК: Ви хоћете по Пословнику? Добро. Видим. Даћу вам реч сада. Само ако могу да се сви у сали примире да можемо да дамо реч даље.
(Далибор Шћекић: Убио си премијера свог. Миран.)
(Срђан Миливојевић добацује.)
Миливојевићу, не треба да урлате даље. Изурлали сте се, извикали сте се комплет у ових девет минута мржње. Не морате сада још додатно.
Извикали, извређали све гледајући у посланике СНС најгорим стварима, а ја сам вас у једном тренутку само замолио да то исто не радите Србима са КиМ. Ипак сте морали.
Значи, повреда Пословника.
Реч има Марсенић.
ПРЕДРАГ МАРСЕНИЋ: Хтео бих само да појасним. У питању је опет члан 106.
Господине председниче, ми сваки дан имамо врло сличан проблем. Дакле, уколико је било нешто, ако можемо да се саслушамо, молим вас, ако је било нешто спорно у говору претходног говорника, мислим да је ваша дужност да га опоменете. То није дужност владајуће већине јер и они крше тиме, тачније и ви, члан 106.
Уколико није било ништа спорно, онда владајућа већина мора да буде опоменута због тога што крши овај Пословник. Значи, не ради се овде о томе да ли се слажемо или се не слажемо са тим што се говори, него се ради о принципу, о принципу вођења седнице.
Јесте, господине, заиста је тако. Значи, не ради се о томе да ли је неко у праву или није у праву када износи то што говори. Ако имамо вређање, то треба да се заустави. Молим да реагујете на време. Ето, само толико. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Ја сам прво помислио, господине Марсенићу, да сте се јавили зато што сте хтели да реагујете на увреде на мржњу коју је изговарао Миливојевић, на најодвратније ствари које је упутио представницима Срба са КиМ, а ви заправо не реагујете због тога него зато што неким другим народним посланицима у овој сали је то очигледно сметало.
Вама није сметало ништа.
(Предраг Марсенић: Ви треба да реагујете.)
Све сам разумео, него да ли ви хоћете да се Скупштина изјашњава?
(Предраг Марсенић: Да.)
Скупштина ће да се изјасни, а ви не треба да вичете и да добацујете са места, јер и у оном сраму од јуче и тај Миливојевић је са вама осталима био овде и јуришао на председника Републике. Тако да, јасно ми је што вам то његово не смета, а што вам сметају људи који се са тим не слажу.
Шта сте још рекли да је повреда Пословника?
Значи, за реч се јавио председник Републике.
Да ли је још неко хтео повреду Пословника?
Ви сте хтели?
Изволите.
15/3АЛ/МП
ЛЕПОМИР ИВКОВИЋ: Поштовани председниче, позивам се на члан 107. где се каже да говорник на седници Народне скупштине мора поштовати достојанство Народне скупштине.
Претходни говорник је употребио речи – доле тиранин. Те речи су употребили завереници пре масакра краља Александра и краљице Драге. Знам то одлично пошто сам играо једног од завереника у Серији „Крај династије Обреновић“ и те речи представљају директан позив на масакр председника наше државе и његове породице.
Претходни говорник је познат по твитовима где председниковог брата и сина оставља у шахту и говори како ће проћи као Гадафи.
(Срђан Миливојевић: Што ме ниси тужио?)
(Народни посланици СНС добацују.)
Ако су они …
ПРЕДСЕДНИК: Миливојевићу, немојте да вичете поново.
ЛЕПОМИР ИВКОВИЋ: Ако су они по шахтама, он би вероватно био на јахтама на неким егзотичним дестинацијама.
Стидим се увреда које су упућене нашем народу на КиМ. Браћо и сестре, хвала вам што сте невиђеном борбом на барикадама показали не само Србији него и целом свету како се бори за своју државу и за своју веру и за свој физички опстанак а на својој земљи.
Госпођа Рагуш је малопре рекла да је председник Вучић најбољи председник или владар Србије задњих неколико деценија.
16/1МЈ/ЦГ13.30 – 13.40
Имао сам прилику да у једној телевизијској емисији кажем, завршавам, и да га упоредим са знаменитим српским владарима, рекавши да би у њихово време он био раван њима, а сам Бог зна да ли би се они могли мерити с њим у данашње време. И погрешио сам. Извињавам се свима. Не би Александар Вучић био раван њима, него би и у њихово време био бољи. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала господине Ивковићу.
Што се тиче достојанства Скупштине, ви јесте потпуно у праву. Оно што је радио Миливојевић малопре, је све супротно томе. Конкретно члан 107. Видите и то је показатељ неке страшне тобожње диктатуре и аутократије. Што и такве ствари најодвратније људи изговарају говорећи, пре свега о себи. Разумео сам сугестију. Да о томе прецизније водимо рачуна.
Реч има председник Републике.
Ви сте хтели прво.
Ви сте по пријави за реч.
Маријан Ристичевић, по пријави за реч.
МАРИЈАН РИСТИЧЕВИЋ: Даме и господо народни посланици, ја ћу прво о економији.
Захвалан сам председнику Републике на две изјаве везане за производњу млека. Саветујем пољопривредне произвођаче да се, с обзиром на неки протест, да се договоре са представницима министарства, пошто постоји добра воља да се тај проблем реши.
Морам рећи и ово, мада никада не говорим о Вучићу, да као председник одбора сам имао прилику да зато што смо трошили више од планираних средстава за подстицаје у пољопривреду, да сам више пута одлазио код њега и тражио да утиче на Владу Републике Србије, и тражио од седам па до 15 милијарди. Увек смо добијали.
Стога, још једном молим пољопривредне произвођаче да седницу са председницима министарства и да се договоре о томе да наша биљна производња буде посвећена нашем сточарству.
Малопре смо имали једног примерка, који очигледно спада у ту врсту делатности. Ви не схватате да ми њега недовољно поштујемо. Он би напросто био божанство, рецимо у Индији. Он би тамо био божанство, а овде мислим да је он један од оних који од ове Скупштине, у том делу прави зверињак. Предлажем убудуће да га доносе у кавезу. Тако ћемо бити безбедни. Да се на ову мржњу коју је он изрекао плаћа порез. Ја верујем да би био највећи порески обвезник у Србији. Можда би му конкурисао само комшија онај мали Поздерац из Трстеника. Вероватно би били негде ту. Да се на безобразлук, да је безобразлук извозни производ, он би био страшан извозни потенцијал.
Међутим, морам нешто да кажем, с обзиром на његове оптужбе. Он је овде рекао како смо ми убили Оливера. Заборавио је да смо убили Кенедија, да истребили Индијанце, да смо бацили атомску бомбу на Хирошиму, то је заборавио. По питању Оливера, прво да кажем да свако ко је преживео власт његове странке треба да добије животну награду, јер је преживео. Дакле, од Пекића, до Сркија локатора, тој странци спаса нема. Пекић, Мићуновић, Зоран Ђинђић и на крају Срки локатор, представља ту странку. Онда су стварно дошли до дна.
Даме и господо, ово је фотографија из 2000. године, ово су фотографије 2000, 2001. године, када је било доле још увек тврдо. Ово сам ја са покојним Оливером. Сркија локатора није било, он је био на шиптарској страни. Недавно је пао дрон. О томе ћу касније. Оливера Ивановића су убили они које су они амнестирали. Дакле, он не дозвољава право да они који су побили жетеоце, они који су у Гораждевцу пуцали на децу
16/2МЈ/ЦГ
купаче, они су на Задушнице дигли аутобус у ваздух, они су у мартовском погрому убијали и хиљаде протерали, он не дозвољава да су можда они убили Оливера Ивановића. Он каже да смо ми.
Можда су га вероватно убили оних 1.800 терориста укључујући и Куртија, кога су амнестирали. Недавно је један дрон покушао да шпијунира положаје Војске Србије. Војска Србије је тај дрон оборила. Курти се ту гадно преварио. Уместо да је ушао у трошкове, јер дрон кошта, уместо да је користио старог Сркија локатора, који је ем јефтинији, ем поузданији. То је онај лик коме је за време агресије НАТО пакта нису смели да дају пушку, већ су му дали лопату. Нису знали на коју страну ће да пуца. Добра процена Војске. Он говори о 30 сребрењака. Колико сребрењака је Срки локатор добио, не само за лоцирање Војске, већ колико је добио зато што су изручили генерала Лазаревића, браниоца Косова и Метохије. Колико је тих сребрењака било.
Он прича о земунском клану и Легији. Да ли знате, а ја сам једини овде изгледа гласао за Владу Зорана Ђинђића? Ја мислим да сам једини. Да ли знате да Зоран Ђинђић није хтео Сркија локатора да прими у странку, док је био жив. Када су га убили, онда је ушао у ту странку и постао народни посланик. Он је аванзовао на убиству Зорана Ђинђића, он је искористио Легију и земунски клан, он је постао посланик. Никада не би ушао у ту странку да је Зоран Ђинђић преживео.
Даме и господо народни посланици, ја сам згрожен поступцима наводно патриотске опозиције. У сенци њиховог патриотизма најбоља је хладовина. Да им кажете да се боримо за Косово, они би питали јел може онлајн?
Сада да видимо ко је где био 1999. године када је било тврдо на КиМ. Један од ових патриота је био у Лондону. То је шеф овог мало из Трстеника, овог малог поздерца. Његов шеф је био у Лондону, покушао да научи Њутнове законе, али ето, није успео. Син нафташа, функционера.
Други је побегао у Француску, Милош бегановић. Тек толико пребегао на агресорску страну, а данас би као он бранио Косово. И 2004. године није био овде за време Мартовског погрома. Тек касније је преговарао са овим Шиптарима и био претеча косовске независности. Дакле, то су они који су ишли у америчке амбасаде и тражили само да се одложи проглашење косовске независности. Е то су ти велики патриоти.
Они ништа теже од три прста у животу нису дигли и покушали то да уновче. Онај последњи је био у библиотеци да издаје часопис под називом његове странке. Добро је, да је пала нека бомба као на Народну библиотеку могао је изгорети као књишки мољац. Е то су ти патриоти који данас причају. Узмеш 36.000 евра за фиктивни уговор за стан. Није ти добар Чачак. Оћеш на Дедиње. На фиктивни уговор узмеш 36.000 евра и дођеш на Дедиње. Па да, Дедиње је срце Србије, колико ја видим.
Онда ти који ништа теже у животу од три прста нису дигли напали на председника републике. Веровали или не. Ја сам већ прошао тог њиховог топлог зеца. Ни тада се нисам бојао, не бојим се ни сада, а вероватно их се председник републике боји још мање него ја.
Даме и господо, народни посланици, они треба да знају да нешто морамо да научимо из прошлости. Јуна месеца 1941. године је Немачка напала Русију. Не знам да ли су тенкови били леопарди. Мени је Русија увек симпатичнија, али у то време било је најжешће клање Срба на територији НДХ. Клали су фамилију председника републике, клали су фамилију моје мајке. Дакле, клали су фамилију моје мајке. Усташе.
17/1МВ/СЧ13.40-13.50
У то време Тито долази у Београд да дигне устанак Срба против Срба. Није то био грађански рат, то је био рат против Срба. Цену коју смо платили је да је Тито искористио и Србе и Русе, освојио власт, комунизирао бившу Југославију створену крвљу Срба. И шта се десило? Онда по совјетском моделу распарчао ту државу на штету српског народа, дарујући као Стаљин српске територије новоствореним републикама. Тако је то било и ја то тако доживљавам.
Гле чуда, нисмо се научили на историјским грешкама. Јуче се то поново дешавало, да док сви около нападају Србе, унутар неко покушава да дигне устанак против Срба у Србији. Као да нисмо видели да од својих разлика кад направимо поделе можемо подељени да страдамо. Као да нисмо видели да, док су се сви борили против нас, ми смо се борили између себе, против себе, и док су усташе клали Србе ми смо као Срби њима у ствари помагали.
Даме и господо народни посланици, Черчил је рекао да нам се историја понавља и све нас више кошта. Колико видим, овима јуче није била цена у питању. Хтели су да искористе тај проблем који у свету постоји. Ми морамо да нешто научимо. Наше најбоље решење у садашњем тренутку, а цитираћу Наполеона: "Треба знати када навући лављу кожу, а када кожу лисице". Зато је наше најбоље решење најмање лоше решење и тога треба да будемо свесни.
Даме и господо народни посланици, поштовани председниче, наш тај мали чамац који сада немамо где да привежемо за који велики чамац, који треба кроз немирне буре и олује светских размера да провучемо кроз брзаке, тај наш мали чамац треба провући. Зато молим све ове од јуче, нећу рећи издајнике, несрећнике несхваћене, да док ми покушавамо да весламо, молим их само да не љуљају чамац и да не нападају посаду.
Даме и господо, ја ћу завршити са оним – и ја не признајем независно Косово, ја не пристајем на Косово у УН, али сам ту ако не дај Боже се деси да ови около бивши Југословене опет жедни наше крви нападну, уз помоћ оних других који су око нас – НАТО пакт. Ако у крајњој варијанти замислите ако не дај Боже дође до сукоба, ако ови други наоружају ове прве и дају им као Украјинцима четири, пет милијарди да нас сломе, па ми ни оружје не можемо купити. Али, без обзира, не дај Боже ако се то деси, ја ћу бити ту, нећу побећи као онај француски петлић, што би Војвођани рекли кикирез. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Добићете и једно и друго.
Ви хоћете реплику за ово локатор?
(Срђан Миливојевић: Да.)
Ви хоћете Пословник?
Хајде прво ви онда. Изволите.
ГОРИЦА ГАЈИЋ: Хвала, председниче.
Указујем на повреду Пословника члан 107. став 2. – коришћење увредљивих израза и речи. Претходни говорник је рекао прву увредљиву реч – Милош Бегановић, другу увредљиву реч за посланике који седе овде претпостављам – ови несрећници. Молим вас, дужни сте били да опоменете говорника да се не изражава увредљиво. Овде не седе несрећници, овде седе посланици који имају легитимитет таман толики колики има и председник Републике, јер смо ми и председник Републике једино бирани непосредно.
ПРЕДСЕДНИК: Госпођо Гајић, да не претерујете сада много, нема потребе.
ГОРИЦА ГАЈИЋ: Дозволите ми, нећу реплику.
Значи, дужни сте, само опомените…
17/2МВ/СЧ
ПРЕДСЕДНИК: Госпођо Гајић, чуо сам вас.
Што се тиче овог првог - Милош, ви сте ту препознали председника своје посланичке групе и заправо сте се зато јавили да реагујете. Да ли ви разумете да не би било никакве потреба да ви то радите и на овај начин да је ваш председник посланичке групе присутан у сали, да би се онда сам јавио ако сматра да је лично прозван? Али, он није у сали, он од јутрос није у сали. Ево, ви сада погледајте колико је сати.
То вам је, такође, показатељ искрености и бриге и за седницу и за Косово и за Метохију и за сва питања о којима ми говоримо данас. Онда се ви јављате по повреди Пословника да реагујете. Значи, знате да то по Пословнику не може.
Што се тиче овога легитимитет председника Републике и ваш, знам да није некима лако, али немојте да покушавате да неозбиљношћу поправите утисак од јуче, да нас насмејете. Ништа није било јуче смешно.
Треба ли Скупштина да се изјасни?
(Горица Гајић: Треба.)
Треба да се Скупштина изјасни. Добро, изјасниће се Скупштина, а ви само обратите пажњу на ово што сам вам рекао, добронамерно је било. Ваш председник посланичке групе, исто важи и за посланичку групу Заветника и странке Вука Јеремића и све остале, да су они ту у сали не би морали ви злоупотребом Пословника да их браните, а њих нема. Нема од јутрос никога.
Право на реплику, изволите.
СРЂАН МИЛОВОЈЕВИЋ: Захваљујем, господине председниче Народне скупштине. Све се може кад се хоће.
Не бих да будем личан у својој реплици, али зарад грађана. Поштовани грађани Србије, мене овде проглашавају да сам неки локатор. Дана 24. марта 1999. године ја се нисам усељавао у стан од два ара. Мој брат је тог дана добио војни позив, и један и други. Један се добровољно пријавио у јединицу која мери радиоактивност и уклања касетне бомбе. Из његове јединице настрадало је 24 људи, 24 млада човека, шесторица су се вратили живи. Вратили су се живи тако што су заборављени на приштинском аеродрому 9. јуна 1999. године, када је потписана Кумановска капитулација. Њима су рекли – немојте да одржавате никакву радио везу. Они су седели до 14. јуна у близини аеродрома приштинског.
Онда када су остали гладни, мој брат је сео у пинзгауер и кренуо у Приштину да купи храну за своје пријатеље и саборце. Имао је срећу да га не зарове албански терористи, они које сте ви пустили место НАТО трупа. На срећу су наишле међународне трупе и пребачени су до Подујева истог дана. Други брат је тешко рањен, ја о њему води рачуна.
Када говоримо о локаторима, у локаторе се најбоље разуме народни посланик Маријан Ристичевић, заустављен 30. јануара на територији Лознице возећи аутомобил 85км на сат, где је ограничење 50км, који се прво позвао на посланички имунитет, а затим на познанство са Братиславом Гашићем. Братислав Гашић је звао начелника полиције, а након тога је речено да му се не пише пријава. Толико о локаторима. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Сад Маријан Ристичевић има право и завршавамо овај круг реплика.
МАРИЈАН РИСТИЧЕВИЋ: Даме и господо народни посланици, ја не возим тако споро и било је ван насељеног места. Проблем је био са овим вашима који су то доставили, што није било знака за улазак у насељено место и спор је настао око тога, али Боже мој.
17/3МВ/СЧ
Што се тиче ваше приче о неким становима итд, ето те 1999. године ја сам био са редаристима, али сам био и посланик. Гађана је Влада Републике Србије у којој је радио и министар информисања, данашњи председник. Гађана је и зграда РТС-а, у којој је радила његова мајка. А ви се позивате на браћу којима свака част, али како сте могли да будете локатор против исте те браће?
И нисмо ми пустили албанске терористе, већ ви сте те терористе који су угрожавали вашу браћу пустили пре суђења на слободу. Они су вероватно убили Оливера Ивановића.
18/1МЗ/МТ13.50 – 14.00
Што се тиче госпође која је овде говорила, знате шта је заједничко за Куртија и Коштуницу? Јел знате шта је заједничко? Рећи ћу вам ја, већ кад тражите. Дакле, обојица нису дозволила Србима да гласају на председничким и парламентарним изборима.
Године 2000. су поништени избори на територији наше јужне покрајине зато што су бирачка места затворена пре времена. Требало је да се понове ти избори. Али, кад се одбије 100.000 Срба са Косова, онда је Коштуница могао да буде председник. Зоран Ђинђић покојни је тражио да се то призна и да идемо у други круг, али Коштуница није.
ПРЕДСЕДНИК: То је било два минута.
МАРИЈАН РИСТИЧЕВИЋ: Вероватно је Курти узео рецепт од оног ко га је пустио и он је други који је забранио Србима да гласају. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Завршили смо са тим репликама.
Реч има председник Републике.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Поштовани народни посланици, али пре свега уважени грађани Републике Србије, могли сте да приметите чудне ствари. Трудио сам се да у ова два дана слушам сваког говорника, рачунајући да ћемо нешто да чујемо, али се на крају свело углавном на утркивање у нивоу и снази увреда које ће да изговоре против мене. Немам, како бих рекао, посебан проблем, мислио сам да се и не осврћем на излагања неких од претходника, али ћу искористи прилику да говорим о неким озбиљним стварима на основу бесмислица које су изговорили.
Чули сте од бар неколико говорника – зашто си, Вучићу, дошао? Зато што сте ме ви звали. Зато што сте доносили заједничка саопштења у којима сте рекли да тражите седницу Скупштине да дођем. Јел мислите да за мене има нешто лепо овде? Јел мислите да сам чуо неку лепу реч о себи? Да је лепо трпети псовке, увреде да си убица, криминалац, мајмун, лудак, овакав, онакав? Онда реагујете на то што је неко рекао – несрећници, а на све ово пре тога нисте ни реч рекли. То је било све у реду. И ваше пароле су биле у реду. Јел вас мало стид?
Лепомире, слушао сам вас малопре. Седите, молим вас.
ПРЕДСЕДНИК: Што ви добацујете, Миливојевићу?
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: А шта је вама у свему томе смешно? Што, да нисте ви Лепомир Ивковић, велики српски глумац? Познати по томе што су сви ветеринари лудели док сте имали продавницу пљескавица, јер су јурили кучиће да их сачувају да остану у животу и сад ви објашњавате то све.
ПРЕДСЕДНИК: Без добацивања, Миливојевићу.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Не може да не добацује, зато што, људи су могли да виде, кад је рекао у једном тренутку како може да влада онај ко не може да влада собом. Ја мислим да је то била најбоља дефиниција и да су то људи на најбољи начин могли и да виде, чак и јуче, ко не може да влада собом, а ко може да влада собом кад је тешко владати собом и када сте нападнути без икаквог разлога и провоцирани цео дан.
Кажете – ситуација је апокалиптична, погубна и катастрофична зато што мрзим Србију. Србију волим највише на свету. Не постоји ништа што волим као Србију. Могу да упоредим то само са љубављу према својој деци и ни према коме другом и ни према чему другом.
Што се тиче ситуације, ситуација у Србији је у последњих 10 година у историји наше земље, мада то многима чудно звучи, јер ми нисмо научили да говоримо лепо и да нешто похвално кажемо, објективно најбоља. Никада у историји није била боља. Да ли је довољно добра? Не, није. Да ли сам задовољан, да ли сам срећан? Не, нисам. Да ли је некада у историји било боље? Не, није. Никада. А када то? У време Немањића,
18/2МЗ/МТ
Бранковића, Дејановића, Лазаревића, Карађорђа, Милоша, Александра, Михајла, Милана, Александра, Петра, Александра, Тита? Када пре? Па плата је овде била 329 евра, данас је 740 евра, пре само десет година, и то после великог скока у односу на ранији период.
Говорите – узео сам карту, не знам где, у Карлобагу за воз. Нисам био тамо никада, али нисам могао да узмем карту за воз нигде у Србији, јер нам нисте сачували ниједну пругу и ниједан воз пристојан, па смо морали да градимо из почетка и пруге и возове, да бисмо их урадили више него у претходних 50 година.
Нажалост, чим говорим, чим одговарам, они напусте салу.
Хоћу грађанима Србије да кажем, иако сам ја морао да трпим увреде, вику, дреку, оптужбе за убиства и не знам шта све, да сви они који су нам говорили како је Косово срце Србије, са чим сам сагласан, четворо њих званичних шефова посланичких група су мање провели у овој сали, заједно, него ја сам. Толико колико мени није стало, а ја сам председник Републике. Ипак, председник Републике, због институције говорим, а не због себе, као што видите, није ми тешко да будем овде више него четири пута више него они. Толико о поштовању, толико о теми, толико о интересу и толико о борби.
Кажу – Беливук, Вук Бранковић. Нажалост, не знају ништа о историји, али ту долазимо опет до онога о чему сам вам говорио. Показаћу вам један пример. Видите, поштовани грађани Србије, ово сте видели милион пута на друштвеним мрежама, видите, ово смо Курти и ја. Јел тако? Јел тако, ово смо Курти и ја? Тако изгледа, погледајте. Курти и ја. Видите, Курти и ја се никада нисмо сликали овако. Курти и ја се никада нисмо руковали у животу. Ово је слика, у ствари, Куртија и Дендијаса, само је уместо Дендијаса овај човек који је малопре говорио ставио моју слику и обмањивао јавност да каже – погледајте како се Вучић грли са Куртијем.
Дакле, погледајте о каквим лажовима, болесним лажовима, са каквим болесним лажовима имамо посла. Погледајте, поштовани грађани Србије, погледајте, поштовани грађани Србије чиме се баве, и то раде већ 30 дана, 30 дана, најбруталнијим лажима. Желим грађане Србије да обавестим, не само да се никада нисам грлио са Куртијем, мој посао би био да се рукујем са њим, никада се нисам ни руковао. Само да имате у виду са каквим преварантима и лажовима имамо посла.
Видите, то је човек који је главна звезда албанских медија, у којима каже, погледајте, овде пише нешто на албанском, али сам добио и превод – српски посланик Вучић напио се од среће када је Ђинђић убијен. Погледајте о каквим је бедним лажовима реч. Случајно, пошто су ме прислушкивали у то време, да вас обавестим, те имам у поседу и то, као што имам и званичан документ сада са вашег мејла где сте слали за хидроелектране, дакле, имам сопствени прислушкивани разговор са председником СРС Војиславом Шешељем.
У поподневним сатима је он мени упутио позив у 15 и нешто, ако се не варам, није ни важно, и почео да говори о убиству Ђинђића, имамо то све у транскриптима. „Па, јел се радују људи?“ Ја му кажем: „Не, Војиславе, нико нормалан не може да се радује“. „Шта је нама радио…“ Ја кажем: „Војиславе, нико нормалан не може да се радује томе“. И то имате два пута поновљено у разговору. Снимила служба, прислушкивали су ме, знате, то тако иде у демократским режимима, они прислушкују опозиционе прваке. Али да то нису урадили, ја не бих имао сачуван доказ данас какви су лажови и какви су преваранти. А и жив је, хвала Богу, господин Шешељ, па може да вам потврди или демантује оно што сам ја рекао. А замислите још да кажете да сам пио или не знам нешто слично. Али то су вам те хиљаде људи и измишљотина на дневном нивоу, које када имате посао не можете да демантујете, јер ја бих се у овом тренутку бавио неким потпуно другим стварима. Не бих имао прилику да све ове бљувотине, лажи и бесмислице образложим, објасним народу чиме се служе и шта је то што раде.
19/1ЈЈ/ЛЖ14.00 – 14.10
Дакле, није проблем, када вам каже, замислите, јавите се и кажете, неко је рекао као несрећници некоме, то је страшна реч, а дивно је када кажете, Андреј и Данило, пронађени у шахту као Гадафи. У реду, дирајте мене, није проблем да ја завршим као Гадафи, супер, разумем вашу жељу, разумем вашу патологију, много о вама говори, све у реду, али вас само питам – људи, што то радите породицама, шта су вам они скривили, шта су вам они згрешили, што то радите? Како уопште можете да се радујете нечему што се догодило Гадафију? Како то можете да замислите за било кога? Какви сте то људи? Мислим да се ниједан нормалан човек томе није радовао. Шта ли је у вашој глави?
То што сте ви приметили, то сада да вам испричам, пошто сте ви господине Ивковићу играли добру улогу, да ли је то серија Обреновићи, ја сам свакако запамтио по убиству. У реду, то је Пад династије Обреновић. Дакле, сада када сам био на Хиландару, има једна ствар да видите, овај који је узвикнуо то – доле тиранин, не би ли позвао неке на убиство Вучића, да се догоди исто оно што се догодило 1903. године, а онда када одете на Хиландар и разговарате са монасима, то су дивни људи, они не могу да разумеју и не могу да поднесу никога ко се радовао смрти Александра Обреновића. Ми имамо Хиландар због Александра Обреновића. Има овде људи и других вера, али говорим сада православним верницима који знају да је то једна ода наших највећих светиња, јер краљ Александар је по повратку са Олимпијских игара у Атини 1896. године, донео дукате, злато и новац и отплатио дугове Хиландар бугарском манастиру Зограф и тако вратио Хиландар у српске руке.
Сада да ме питате да ли је важнији тај завереник, па и сам Апис и сви други, који су слабовидог краља убили и жени више десетине пута одсекли брадавице, велики јунаци, и бацили са терасе, или је већи јунак који нам је вратио Хиландар, увек прихватам судбину онога чија ће чесма негде да постоји, од оних који ће сладострасно да се радују нечијем убиству.
Тако да, у историји смо убили Александра Карађорђевића сопственим лажима, оваквим преварама, намештеним сликама, измишљеним речима Жоржа Клеменсоа, говорећи како није изабрао Србију, него је бирао Југославију, и ако је то било једино што је могао да изабере, а да већина Срба живи у једној држави, на истом простору. Тако смо посебно били неправедни према Александру Обреновићу, тако смо према свакоме. Мало мање будемо неправедни када их склонимо са историјске сцене, онда се сетимо да су по нешто добро и урадили. Али, не мислим да је све у реду са људима који чезну за тиме да некога нападну, да дођу овде на подијум, да желе некоме да заврши као Гадафи, или било шта слично. Ти људи срећу и будућност овој земљи не могу да донесу.
Када говорите о погубној, катастрофалној, апокалиптичној ситуацији у свим областима друштвеног живота ситуација је неупоредиво боља. Нисмо имали отворене музеје, ми смо их урадили и платили, и позоришта, више него икада. Стадионе, отварамо три стадиона у Лесковцу, Зајечару, и Лозници у наредна два месеца. Лепотице стадионе, нови центри градова постају то, буквално. Градићемо их још.
Говорио сам о стварима о којима мање говоримо, да не причам о нашој војсци, да не причам о опремљености наше полиције, да не говорим шта смо све урадили, колико болница, клиничких центара и колико их још градимо. Србија је много напредовала, само што ми то никада нећемо да кажемо, зато што смо добили манир жалопојки и кукњава увек.
Не знам да ли сте претили на друштвеним мрежама се једва искоренило са овим великим скоком плата она прича, мајке ти него ћу да радим за 250 евра, пошто смо морали минималну зараду да подигнемо на 400, нешто мање од 400 евра, дакле, тек тада
19/2ЈЈ/ЛЖ
су негде прекинули да обмањују и лажу јавност о плати о 250 евра. Зато што су људи навикнути на њихово време када је плата била 250 евра, чак и 150 евра. Минималац је тада био 150 и мање од 150, не причам о минималцу него о просечној плати. Дакле, и то су све манири и то су све трикови.
Кажете, помињете Кумановски споразум. Видите, то вам је као јуче око Бриселског споразума. Кумановски споразум нити сам ја подржао нити партија којој сам припадао. Али, гле чуда, једна друга партија је подржала, баш партија којој је припадао говорник, она је подржала Кумановски споразум, не ми, него они, званично њихово саопштење. У званичном свом саопштењу исте вечери партија којој сам ја припадао успротивила се Кумановском споразуму, партија којој је он припадао била је за Кумановски споразум. Данас он мени и вама држи придике о Кумановском споразуму. Погледајте о каквим људима ми овде говоримо. То вам је као и она моја слика са Куртијем, лажна, измишљена, фотомонтажа, као и снајпери, пушке око Сарајева, као и све бесмислене приче. Када им кажете - покажите. Па, не могу ништа да покажу. Као, носио си пиво Шешељу, ја носио изборни материјал, јер овај човек и не пије пиво. Па, никад није пио пиво. То је бесмислено да људима ја сада објашњавам. То само служи да изговорите најтеже лажи, најтеже глупости и баш вас брига и понављаћете то безброј пута. Нормални људи мисле да нема потребе да се одговора на све то.
Када нудите затворе свима, добро је то, лековито је, само морате да знате једну ствар, видели сте јуче како су неки нудили свашта, затворе, а онда побегоше напоље пошто су знали о чему ћу да говорим. Пошто су знали да ћу да говорим о црно на бело, 700 хиљада евра отетих. Онда маца појела језик, а шта да радите. А ја видите, не могу сладострасно да гледам на то јер ипак те људе познајем, макар по томе колико ме мрзе, макар по томе колико су клетви просули, макар по томе колико су ми пута смрт пожелели, да им никада не бих пожелео затвор, без обзира на то што су украли од ове земље толико стотина хиљада. Наравно, институције о томе одлучују, али вам само показујем каква је разлика између људи.
Замислите да ови арогантни, бахати и осиони још једанпут дођу на власт, колико би ћерки ваших, наших, свих остало без косе и то не по први пут, као што су исекли косу ћерки Милована Бојића, после 5. октобра и хвалили се тиме у свим новинама. Као када је умро Слободан Милошевић, они су организовали славље. Замислите ви, шта год мислили, ја имам и позитивне и негативне ствари о Милошевићу које бих могао да кажем у историјском неком смислу, у личном односу немам шта лоше да кажем. Дакле, али ви да идете да се радујете нечијој смрти и да то организовано славите на Тргу Републике, са вама нешто није у реду. Са вама није нешто у реду, а није важно о коме је реч, ко год да је, али са вама нешто није у реду.
20/1ВС/МЋ14.10 – 14.20
Тако да ја разумем да се радујете мојој погибији, мојој смрти, да желите да ми брат и дете заврше као Гадафи, све то разумем, а онда само размислите сви који говорите и толико често помињете Бога, а гледа ли то неко одозго и како нам то свима враћа.
И за крај, приметили сте грађани Србије, у ових дан и по како су сви страшно осетљиви коју год реч да изговорите, чак и када кажете да је нешто антидржавно замислите не смете да кажете да је нешто антидржавно, јер сте некога увредили, а овде су вам доносили крпе, банере, транспаренте са најтежим могућим увредама, узгред лажима, али са најтежим могућим увредама. Пентрали се овде, претили, викали, најгоре речи изговарали као што и цео дан данас слушате и никоме ништа.
Узгред, само желим да вам кажем да сам дошао у посед у међувремену, мој тим је прибавио, да знате да имамо и званични документ, не само реч дату за медије, имам званични документ. Мејл послат од Александра Јовановића, Александар Инвента на четири адресе Мирјани Филиповић, Данијелу Николићу, не знам ко је ово, пише – тема Минихидроелектрана Темска – поштована госпођо Филиповић по препоруци Данијела Николића, у прилогу вам шаљем документацију у вези са пројектом МХ Темска на Старој планини. Срдачан поздрав, Александар Јовановић, има и број телефона – 064163, остала четири броја нећу да говорим.
А онда интересантно имате стотину страница материјала. У тим материјалима имате локацијске услове, идејно решење за изградњу минихидроелектране, ситуациони план минихидроелектране, карту захвата воде, нацрт машинске зграде, машинска постројења за захват воде, преграђивање реке Темска.
Дакле, само да видите ко су људи који су нас успели да обману и око литијума и око хидроелектрана и око свега другога.
Дакле, ми то тражимо за себе, кад не добијемо за себе, удри по држави јер држава је најслабији противник, она има најмекши стомак, туци, туци, туци, туци, туци по Србији, туци по држави јер нас држава никада није интересовала. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Не.
(Срђан Миливојевић: Реплика.)
Малопре сам рекао да је затворен круг реплика, а ви сте видели како је то страшна тиранија. Ви сте имали девет минута и да вичете и да најодвратније претите и да вређате девет минута па после додатно то и даље радите, ужасна је тиранија. Тако је.
Стефан Јовановић је следећи пријављени.
Аха, то је Народна странка, а он сад није ту. Дакле, само да бисте разумели сви ви који сте у сали а и ви који гледате пренос.
Дакле, Народна странка и ови који су вам причали, прво да траже изричито захтевају седницу на тему Косово и Метохија, најхитније могуће. Што пре. Одмах да буде, да не могу да живе без седнице. Сада ниједног јединог народног посланика нема из те посланичке групе, из те партије. Од јутрос ниједног јединог. Ево, сад пријавили се за реч, ја читам, дајем им реч, имају прилику да говоре њих у сали нема. Јер, су рекли неке резолуције подносе декларације, чуда божија, то је најважнија ствар на свету. Без тог њиховог пропаде Србија, њих нема.
Е, то вам је показатељ колико им је заиста важно и шта заиста мисле и о свим тим стварима које причају и ономе шта ће да причају за своје медије и данас и сутра и за Косово и Метохију и на коју год хоћете другу тему.
Ево, ја сад читам име и презиме Стефан Јовановић, он у сали није, ни било ко из посланичке групе.
20/2ВС/МЋ
Јесте ли ви из њихове посланичке групе? Нисте. А шта хоћете онда? Нећете реч, јер нисте из те посланичке групе? Е, добро. А видим и вас пуно има, цела двојица. Цела посланичка група вас двојица, свака част и вама. И вама је веома стало Зеленима, не знам сад који сте, има више група тих зелених.
Следећи пријављени за реч Иван Антић.
Шта је сад ово? Повреда Пословника? Не.
Дао сам реч управо. Сад ћете сачекати да саслушате народног посланика ком сам дао реч и прекините да се понашате на тај начин да кад ја некоме дам реч ви онда кренете да вичете и машете тим Пословником.
Тај Пословник прочитајте, само сте колико шест месеци имали за то и превелики вам је напор.
Иване Антићу, изволите.
ИВАН АНТИЋ: Поштовани председниче, поштовани председавајући, директоре Канцеларије за КиМ, народни посланици, браћо и сестре са Косова и Метохије, грађани Србије.
Ја сам Иван Антић, 1999. године сам ратовао на Кошарама и када се војска повукла са Косова и Метохије ја сам остао у Косовској Митровици и борио сам се на мосту.
За разлику од ових данас који бране Косово и који се бусају у патриотске пилеће груди, ја сам се заиста борио за КиМ да остане у саставу наше државе, али никог од ових нисам тада видео поред себе. Иако су били у годинама када су могли да буду у саставу војске Југославије, међутим нико од њих није узео пушку у руке и нико од њих није био са мном. Били су момци који су били доста млађи од њих и које су своје животе оставили да би Косово и Метохија остала у саставу наше државе.
А они су за то време шетали негде по Београду, Чачку, Паризу, вадили индексе, оперисали слепа црева, скидали младеже, а све то како би избегли да иду у војску.
Ја знам шта је рат и знам шта је оружани сукоб и не желим да ичије дете то доживи. И ретко када можете наћи правог ветерана и борца који ће позивати на рат, него углавном они који су се крили од рата, олако позивају на рат и на сукобе, а ово што они данас раде је то - позивање на рат.
Ја вас молим господине председниче да чувате мир, да се грчевито борите за мир, јер само у миру можемо да наставимо да се развијамо и јачамо, а само јаки можемо да заштитимо и сачувамо нашу земљу.
А у име бораца и ветерана са Кошаре, Паштрика, желим да вам се захвалим што водите рачуна о нама борцима, што бринете о томе да се наш глас чује. Булевару сте дали име „Хероји са Кошара“ верујем да ће ускоро исто то бити и за хероје са Паштрика.
Обележавају се сви битни датуми, негује се сећања на наше жртве, откривају се споменици. Ја верујем да ћемо ми бити последња генерација која ће откривати споменике те врсте.
За разлику од ових који су ево ово урадили, ово су терористи ОВК за које смо ми дали животе да их ухапсимо, неки су преживели, били су ухапшени а шта сте ви урадили након две године? Ви сте их ослободили. Све до једног. А како су нам се захвалили?
Јел знате шта је ово? Река Бистрица, Гораждевац, не сунчају се деца, него леже мртва!
А њихова деца тих терориста рањавају нашу децу која су данас горе на балкону. за разлику од ових који су генерале стрпали, добровољно послали у Хаг, добровољно истопили наше оружје, добровољно погасили све наше херојске бригаде и
20/3ВС/МЋ
замислите довели су земљу до тога да су били спремни да узму кредит да плате суседној држави која је у НАТО да чува наше небо.
Данас наше небо, чувају наши мигови, наши ловци. Наша војска је модернизована. Имамо боље оружје, војска је боље опремљена и предводе је најбољи међу нама.
Ту мислим на министра Вучевића, али то не значи да треба да улазимо у некакав сукоб са Албанцима на Косову и Метохији. Данас се КиМ бране кроз повратак и опстанак нашег народа доле. Отварањем радних места, изградњом станова, изградњом мира и суживота са Албанцима на КиМ, али само одговорном политиком.
И за крај свима вама који сте приредили оно јуче, цитираћу једног песника који каже – „Човек који није храбар, не може бити ни поштен, јер за поштење су потребне жртве какве кукавице не уме да поднесе, а потребна је великодушност какву он не може да разуме“. Хвала на пажњи.
(Аплауз.)
21/1ГД/ЉЛ14.20 – 14.30
(Срђан Миливојевић: Нико још овако није причао.)
ПРЕДСЕДНИК: Ви, Миливојевићу, упорно урлате, вичете и завијате.
(Миленко Јованов: Док је он ратовао, ти си локаторе постављао.)
Права слика свега што имате да покажете.
А вама велико хвала, господине Антићу.
Следећи пријављени је Борко Стефановић, ако буде могао да говори од Миливојевића.
БОРКО СТЕФАНОВИЋ: Хвала, господине председниче Народне скупштине.
Председниче Републике Србије, даме и господо колеге, кад смо код колега, има једна ствар на коју бих, заиста, покушао да апелујем на још једног колегу, мог ветерана, који је сада управо надахнуто говорио, да не ставља ствари у тако генералним терминима када говори о избегавању служења војске, учешћа у рату и томе слично, јер сам се лично осетио погођеним, а и многи други овде који седе.
А што се тиче скидања младежа, равних табана, диоптрије, имате тих примера и код вас, богами, и то на важним местима.
(Марина Рагуш: Ко?)
Вулин, рецимо,
Оно што данас причамо, мислим да није добро и да је то двосекли мач и мислим да није добро овакве квалификације говорити генерално, да бих био прецизан. Говорим у име Странке слободе и правде и посланичке групе Уједињени, која није, неће и никада говорила тешке речи, вређала нечије породице или лично људе овде, или учествовала у било каквим изгредима. Зато имам право то да кажем.
Зато захтевам и од вас, председниче Скупштине, да не генерализујете када говорите такве ствари. Мало пре сте то поново учинили.
Зашто то тврдим? Зато што никоме у Србији на Косову и Метохији, за кога год да гласа, неће бити ништа боље и неће нико дати никакав резултат, нити ће се неко заштитити, нити ће неко од деце на које је пуцано зато што носе бадњак, нити хиљаде оних који, нажалост, исељавају са Косова и Метохије, никоме неће бити ништа боље, нити лакше, ако се овде настави олимпијада међусобних увреда, тешких речи, бесмислица, неистина, бацање камена с рамена и слични перформанси које смо, нажалост, имали прилике да гледамо дан и по. Коме то доноси нешто добро, ја заиста то не видим.
Морам да кажем још једну ствар. Не постоји ниједна политичка, економска, било која тема у којој се слажемо са Српском напредном странком и овом влашћу. Стојимо потпуно супротно у свему томе. Радимо и боримо се политичким средствима, без увреда, аргументовано, предлозима, политиком, да осване та Србија у којој ви нећете бити на власти. Али, нећемо дозволити и нећемо допринети да Србија крвари, испашта и пропада, да бисмо ми или неко други стекао политички поен на најтежој теми, а то је Косово и Метохија. То смо говорили у септембру, то говорим и сада. Дали смо и предлоге.
У међувремену, шта се десило? Није добро, и лоша политика је, по нама, хвалити се са 350 или колико дана неувођења санкција Руској Федерацији. Није добро. Довели смо таквом политиком Србију у тежу ситуацију, по нашем мишљењу.
(Марина Рагуш: Што то нисте говорили у кампањи? Што то у кампањи нисте рекли?
По нашем мишљењу, молим вас.
Дакле, 2022. године, поштована господо, док вам се обраћам, после кампање, имамо рат у Украјини, ужасну агресију коју је Србија осудила, и то је добро, али исто тако, имамо и следећу ситуацију…
(Марина Рагуш: Како после кампање? Обманули се бираче.)
21/2ГД/ЉЛ
Не знам зашто ми добацујете и чему нервоза?
Имамо од свих земаља централне и источне Европе најмањи раст од 2,4, 2,3%. Просечан раст код њих је 4,22%. Имамо пад у грађевинарству, пољопривреди, индустрији, највишу инфлацију у последњих 18 година. Имамо инфлацију од 15% и рекордан јавни дуг, који је сад прешао 30 милијарди. Само у последња четири месеца ова Влада је задужила Србију за више од пет милијарди евра. Сада смо већ скоро на 35 милијарди евра, што је скоро 15 хиљада евра дуга по сваком домаћинству.
Само за камате у овој години ћемо платити милијарду и 200 милиона, што је једнако давањима за социјалу, за децу, породиље, ученике, студенте, незапослене, расељене, борце, ветеране. Да ли је томе крива Украјина? Јесте једним делом.
(Светозар Вујачић: То су све ваши дугови.)
Само моменат, без нервозе… Али је крива и лоша политика и катастрофални кадрови које сте поставили.
Јуче је председник Александар Вучић рекао неколико ствари које мислим да су вредне помена. Прво - за то што нисмо увели санкције Руској Федерацији, за то плаћамо цену. Сада сте чули, између осталог, која је цена. Плаћаћемо цену која је много више од оног што може да се види, али то је питање политичког опредељења нашег руководства. Та цена уопште није мала.
Друга ствар - нисмо схватили на време да је пао Берлински зид. Ја бих рекао – нисте схватили да је пао Берлински зид.
Трећа ствар - дуго смо веровали у сопствену лаж о себи. Тачно, предуго. Шта се десило људима и чему оволика агресија?
Ево, видите, пошто већина увек генерише и намеће атмосферу, не одобравам оне сцене које су се десиле. Ништа то добро није донело. У међувремену, док смо о томе причали, док смо овде гледали ужасне немиле сцене, агресију, увреде, транспаренте, ништа, апсолутно једну добру ствар то Србији није донело, нити грађанима на Косову и Метохији.
(Марина Рагуш: Да ли смо ми носили транспаренте? О чему причаш?)
Ни једну једину добру ствар, али оно што се десило и што не можемо избећи јесте да због става ове Владе да 300 и нешто дана не усагласимо спољну политику са ЕУ, уведемо бар неки пакет санкција, због тога имамо и економске последице и претње неформалним санкцијама, подвлачим неформалним, могућност стагнације у улагањима страних компанија, могућност повлачења страних компанија, прекидање европских фондова, прекид европских интеграција. То су озбиљне ствари о којима је говорио и председник Србије. Дакле, то је реалност.
Наша позиција би била боља не само економски и не само привредно, већ и спољнополитички да смо на време урадили оно што тражимо десет месеци. Нисмо за санкције као метод међународних односа, нисмо мислили 24. фебруара да ће тај сукоб толико трајати. Нико од нас у то није веровао и то је говорио председник ваше странке јуче. У међувремену десетине хиљада мртвих и милиони избеглих, разорена земља, нема прекида, рат се распламсава, Србија изоловано сама стоји мимо сопственог континента и сопствене будућности. То је штета и ја морам да вам кажем на крају да оно што Србија може да уради јесте да што пре то направи, да прихватите наш предлог да се формира мешовита комисија у којој би били представници свих посланичких група, САНУ-а, цркве, универзитета и невладиног сектора. Прошли пут смо тражили, тражимо поново. Још није касно. Нека Скупштина се укључи у формирање преговарачког оквира. Тражимо да што пре ускладимо спољну политику и наставимо преговоре и тражимо да се не призна независност Косова, нити омогући чланство Косову у УН. Тајна успеха је бити спреман када се ваша прилила укаже.
22/1ДЈ/ЈГ14.30 – 14.40
Ова трагедија у Украјини представља и прилику за убрзање нашег развоја и очување наше независности. То је рекао Бенџамин Дизраели. А, то да је тешко, знамо да је тешко и велики Пушкин је рекао: „Тешка ли си круно Мономаха о Борису Годунову“.
Међутим, некада се схвати да је та круна тешка после десет година увреда, лепљења етикете и стављање багажа на друге. Сада морамо вадити Србију, а не гледати ко ће у овој причи да изгуби, а ко ће да победи. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Председник Републике. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Даћу све од себе да не одговорим онако како бих могао да одговорим, односно да избацим сваки лични део, говорићу о подацима које је господин Никезић доставио, а који је много мањи стручњак од господина Малог и који је то показао у претходном периоду и који не разуме шта говори и зато се они баве једном очигледном, не, не љутите се или немојте да се наљутите молим вас, што ћу то да изговорим - преваром.
Дакле, они вам кажу - биће јавни дуг 35 милијарди. Можда, али на 70 милијарди бруто домаћег производа, што је много мање него оно што смо наследили зато што када је 15 милијарди дуг, а 25 милијарди вам је БДП, већи вам је тај дуг од 15 милијарди него овај од 35 милијарди, само то нисте објаснили грађанима.
Држава је много озбиљна ствар, држава није играчка. Ја једва чекам да наш јавни дуг буде као Немачка, то ће бити за једно хиљаду година. Немачка има и у релативним бројевима значајно већи јавни дуг него ми, у апсолутним то је пута 250. Замислите Немачку која 250 пута угроженија од Србије? Шта причате људи? Па, не рачуна се дуг у апсолутним, већ у релативним бројевима. А, ја ћу сада да покажем како то стварно изгледа, ево, да видите људи. Ово вам је прилив страних директних инвестиција у нашу земљу, 2012. година је ово овде мало, једна милијарда, ово је 4,4 милијарде у 2022. години.
Америка има 1.000 пута већи дуг од Србије, само да то имате у виду, тачно 1.000 пута већи дуг и изгледа да је у проблему. Озбиљно је Америка угрожена и има 1.000 пута већи дуг него Србија, само да то имате у виду. То, наравно, нема везе пошто се рачунају релативни бројеви и релативно је задуженија од Србије. Србија ако нешто има што јој добро стоји, то су јавне финансије, чврст курс, а не курс у којем стручњак Шошкић дође са 75 динара за евро, заврши на 118 динара за само четири године. Ми 11 година стабилан курс, никакав проблем немамо.
Ево вам је слика и прилика. Ово је та разлика. Погледајте. Ово је суштинска разлика. Ово је слика и прилика Србије. Ово је БДП у милијардама евра. Да видите, БДП Србије у милијардама евра, 2012. године 31,6 милијарди. Ове године очекујемо 68 милијарди, овде је 61 милијарда.
Просечан број запослених, погледајте, 2012. године, погледајте овај пад од 2008. године до 2012. године. То је економски била катастрофална влада, катастрофална, која је доносила политичке одлуке када ће да повећава пензије, а уништила и пензионере, уништила и раднике и фабрике. Четири стотине хиљада запослених мање, са два милиона 257 хиљада, на милион 865 хиљада је пад и ми то једва сада подижемо на рекордан број запослених, дакле званично запослених, два милиона 342 хиљаде 244 човека, при чему имамо 500 хиљада људи мање него што смо имали 2012. године.
Стопа незапослености, молим вас, погледајте поштовани грађани, ово су вам 2011. године ови пикови у незапослености су 2011. и 2012. година. Најнижа незапосленост у историји Србије је 2022. година и највиша стопа запослености у историји Србије.
Минималне нето зараде, погледајте, ово вам је 2010. година 15.000, ово је 2023. година 40.000 динара. У еврима, да не би сте рекли да смо у динарима варали, у еврима 153 евра, данас 341 евро.
22/2ДЈ/ЈГ
Нето зараде, просечна зарада, нећу вам дати оно што вам кажем да је у јануару најмање 740 евра просечна зарада, али то ћемо знати крајем фебруара па да вам не излазим са отприлике подацима, 338 2009. године, 668 новембар 2022. године.
У динарима, просечна зарада тада 34.000 сада 78.326. Просечна пензија била је 208 евра 2012. године, сада је 321 евро, просечна пензија. Да ли је добро? Није и пензије ће морати да расту више. Ја сам донео данас да за пензионере, спремили смо један одличан водич за пензионере, то ће верујем добити сваки пензионер у Србији, много тога корисног могу да добију.
Стопа незапослености младих била је 53,2%, данас је 25,4%. Више него дупло бољи резултат. Број запослених младих у хиљадама, нећете веровати, ово су важни подаци, све званични подаци, све црно на бело из Националне службе за запошљавање. Дакле, погледајте, тада смо имали у апсолутним бројевима 121.500 запослених младих. Сада их имамо, иако их је мање, као што знате, због мањег броја становника, имамо 173.800 запослених младих.
Само да видите резултате када то поредимо. Робни извоз наше привреде, ту се ваљда види резултат рада и довођење инвеститора, тада је било 8,4 милијарде, сада је 27,6, што ће рећи три и по пута већи извоз, за то смо се борили. Бруто девизне резерве, да видите шта чувамо, пошто неки кажу и злато, да имам златну грозницу, али не за себе, већ за народ и за државу, бруто девизне резерве и злато у периоду од 2012. године до 2023. године, погледајте, злато је у тонама, па смо са 15,3 дошли на 38,5 тона, а девизне резерве са 10,9 милијарди на 20,9 милијарди. Само да видите, народни посланици, ово је ваша држава, ово је ваша држава. Те резултате је ваша држава направила у претходних десет година.
Девизни курс, погледајте, овако је било у њихово време, „скајрокетинг“ овако расте курс, а погледајте у наше време – стабилно да стабилније не може да буде, као на васер вагу да сте ставили. То је озбиљна економија.
Учешће тзв. „емпијелова“, то су ненаплативи кредити за оне који не знају, који су нам били огромна мука 2014, 2015. и 2016. године. То је оно што узму кредите, па се договоре са политичарима, па добију кеш, па све друго. У укупним кредитима смо имали 2012. године 18,6 потпуно ненаплативих кредита, 18,6%. Данас 3%. Свака земља има, Аустрија, Италија, свака земља.
Дакле, показао сам вам званичне бројеве, а нећу да вам говорим. Дакле, да ме још једном разумете, Америка има хиљаду пута већи дуг у апсолутним бројевима, али има четири стотине пута већи пута БДП. Дакле, два и по пута има већи, објективно има два и по пута већи дуг него Србија, јер се то рачуна у релативним бројевима, а не у апсолутним бројевима. Апсолутни бројеви су потпуно неважни. Чак је боље да имате већи дуг зато што у апсолутним бројевима то значи да имате много већи БДП, да вам је економија успешнија, да вам је земља успешнија. То се мери само у проценту, јавни дуг само у проценту према БДП.
О томе шта је урађено у путној, железничкој инфраструктури, где имате 381 завршен километар ауто-пута у односу на 61 завршен и 502 је у изградњи и још се планира 944 километра за отприлике слично време, мада је наше време нешто мање, тако да не бих…
Железница, то је ужас и поредити, али ево да учиним и то. Све пруге у Србији су иначе изграђене у периоду између 1884. и 1976. године. Имамо изграђених пруга у периоду од 2000. до 2012. године километара нула. Дакле, нула километара изграђених пруга у периоду од 2000. до 2012. године. Имамо укупно реконструисаних пруга 31 километар, то је деоница пруге Батајница – Голубинци, завршена је 2009. године.
23/1АЛ/ИР14.40 – 14.50
Ми сада имамо реконструисаних пруга од 2012. године до данас 781,5 километар, а укупно потпуно нових пруга изграђено 108,1 километар, при томе знате шта се све сад гради и шта се све сада иде и према Нишу брза пруга и према Суботици од Новог Сада итд.
Дакле, немамо ми никакав проблем да причамо о несагласју и то је добро. Хвала на коректном иступу и сад долазим до кључне теме у вашем излагању која је озбиљна тема и ко је за озбиљну дискусију. Видео сам да је и портпарол руског председника реаговао данас на моје излагање јуче, господин Песков, и не морам да питам зашто кандидат ког сте подржавали на председничким изборима је говорио да он не би увео санкције, а ја се нисам изјашњавао него сам ћутао, био сам фер, нисам лагао народ, ништа нисам говорио, те сам ја био издајник и многи други се дочепали гласова који би били моји само да сам био неозбиљан и да сам хтео да се додворавам народу и рекли да су били у амбасадама и да знају да ће Вучић 3. априла чим се избори заврше да уведе санкције Русији. Па прође 3. април, прође 3. мај, прође 3. јун, јул, август, септембар, октобар, новембар, децембар и јануар, сутра је 3. фебруар, тај зликовац и лажов Вучић што се договорио данас, свеједно, још то није урадио.
Али, гле чуда, они су већ 4. априла изашли јавно и рекли - треба да се уведу санкције. Само да видите људи како то изгледа и коме можете да верујете. Не, није то он говорио, нису то они говорили, то су само онај кандидат кога су подржали, а и ови други који су ту политику променили.
Сада долазимо до суштинске расправе. Јесте ли у праву када кажете да плаћамо цену у међународним односима у чињеници да нисмо увели санкције? Да, у праву сте. Никакав проблем немам да то кажем и ја знам боље верујте ми него ви него сви овде чак нисам спреман да говорим о томе колика је та цена, зато што сматрам да цена политике коју водите добро је док можете да измерите и кад она не кошта превише, дакле, кошта, не мало, али док не кошта нас виталних интереса ми морамо да чувамо нашу политику која мора да буде самостална независно и слободарска.
Ако не будемо то могли, ја ћу доћи и рећи не можемо више да издржимо и нећу да се кријем ни иза кога и не плашим се никога зато што ћу да урадимо оно што је најбоље за земљу, али је то дискутабилна ствар не зато што припремам терен, јер то слушамо о припреми терена већ седам-осам месеци, те празне приче, већ зато што то објективно јесте политичка ствар коју можете да тумачите и на један и на други начин. Али, ми смо изабрали овај пут. Сматрали смо да је то пут самосталне независне Србије која треба да доноси своје одлуке у складу са оним што се њој дешавало у прошлости у складу са оним што имамо и око КиМ и многих других питања.
Мени нико не може да каже да радим, мора да признам, нико то није ни говорио од озбиљних људи, ни за Русе, ни за Американце, ни за све друге. Потпуно сам оптерећен, опседнут проблемима која Србија има и само се тиме бавим и не интересује ме нико други. Али је тачно да је ово једна од тема која је веома, веома тешка за нас и коју тешко носимо на својим леђима.
Како ће се ствари одвијати? Ја мислим да ће ствари бити све теже. Ми нисмо могли да подржимо упад у Украјину, логично је, чувамо се, чувамо међународно правне принципе, принцип територијалног интегритета, Повељу УН.
Мислим да су, не могу да говорим у оружаном смислу пошто су изванредни тенкови и „Леопард“, „Челенџер“ и „Абрамс“, али у том политичком смислу велику грешку направили што су кренули са тенковима, јер су ујединили Русе снажније него икада и Руси су сада спремни да се боре много снажније него што су били спремни да се боре пре годину дана. Данас им је готово цела нација уједињена после објаве прича о
23/2АЛ/ИР
тенковима. Ја вам то говорим као чињенично стање, а не да ли нешто волим или не волим, јер као што знате ја се бавим истраживањима у целом свету и за разлику од других ја добијам истраживања када их добију и председници и премијери тих држава.
Тако да је то била је у политичком смислу велика, велика грешка која је ујединила руски народ. Какве ће последице бити? Плашим се да ће последице бити, да ће рат да буде много трајнији и у том сукобу наша позиција ће бити још тежа.
Тако да сам увек спреман и да седнем, ако се заинтересовани, да вам укажемо на све оно која је цена, али да увек имате у виду и то да смо ми сами донели без ичијег притиска закључке Савета за националну безбедност и да је то политика ваше земље. То није моја политика. То је политика државних органа Србије. Ми смо донели то. То је наша политика. Ми морамо да чувамо наше одлуке као што ја чувам одлуку из вашег времена о војној неутралности и о свему другом. То није ваша одлука. То је одлука ове државе и тако морамо према томе да се односимо.
Ако ћемо да мењамо такве одлуке, стратешке одлуке после три дана или после пет дана, онда са нама нешто није у раду и зато треба да видимо да будемо чврсти докле год имамо могућност да се одбранимо од угрожавања највиталнијих интереса. Да ли ће притисци по том питању бити све тежи и све већи? Немам апсолутно никаквих илузија.
(Марко Атлагић: Издржаћемо.)
Атлагићу, немојте да навијате. Као да сам чуо свог оца. Једном сам му рекао, нашалио сам се, ајде није важно – е, издржаћеш ти то. Није то да ли ћу ја да издржим, него може ли земља наша да издржи. Може ли држава наша да издржи. То ћемо да видимо.
Оно што никада нећу да претпоставим или никада Србији нећу да претпоставим било шта тако да руководићемо се интересима државе Србије и нашег народа и у складу са тим доносићемо одлуку. Ја да то обећам нисам могао ни 25. фебруара, нисам ни 3. априла, нећу ни данас. Као што видите, и то што не обећам траје и вреди много дуже, много снажније и много више него сва њихова тешко изговорена обећања и у томе јесте разлика.
По овом питању добра би се дебата развила. Нисам сигуран да бих у тој дебати могао са лакоћом да победим као у овим другим стварима, али шта да радите – морате некада да штите и принципе који вам не доносе увек корист. Хвала најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вама.
Добили су и сви други, изволите.
БОРКО СТЕФАНОВИЋ: Сада се осећам почашћено.
Тачно је то да је јако тешка ситуација и огроман и спољнополитички изазов пред нашом земљом и пред нама је једна озбиљна стратешка одлука. Због тога смо и сматрали и сматрамо да је важно да представници грађана виде тај папир. Ви знате да смо то тражили. Нисмо добили позив на консултације. Тражимо га и даље. Тражимо да се поведе дебата о усклађивању наше спољне политике на Одбору за спољне послове и у пленарној седници, папир из МСП се изгубио. Можда ви можете помоћи на неки начин да тај папир који је пука анализа најзад стигне у Скупштину Србије.
Тражили смо да се формира комисија мешовита. На претходној седници сте прихватили тај предлог. Ја сам и тада објаснио, господине председниче, да се не ради о формирању преговарачког тима већ да се Скупштина укључи у прецизно, али и брзо, пошто немамо времена, дефинисање неког преговарачког оквира и црвених линија, које, чини ми се, у овој Скупштини се сви слажемо, јер ја мислим да сви овде воле Србију и сви волимо Србију, само можда на другачији начин.
24/1МЈ/МЈ14.50 – 15.00
Оно што је важно и што треба рећи да губитком европских савезника, нарочито пет држава које нису признале независност Косова, пошто изгледа, можда ћете сада одговорити, сви стоје на министарском савету из нон пејпера који је стигао у Србији, укључујући и Шпанију која је за нас од изузетног значаја, ја вас реторички питам поштоване колеге ако су нам тамо савезници, ако нам је тамо будућност и економске и политичке безбедности шта чекамо? Нећемо се ваљда обазирати на опсенаре, авантуристе и људе који гурају државу у рат поново? Наравно са туђом децом. Нећемо ваљда? И зато кажем да је огромна одговорност на већини данас, на владајућој странци да изађе у сусрет храбро овом проблему како смо и тражили и предлагали, да о томе говоримо и донесемо одговарајуће одлуке на основу предлога које смо дали. Још нас не кошта виталних интереса, мислимо да нас и те како већ кошта. Не може се против земљине теже, не може се свог континента и своје будућности. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Следећа пријављена Данијела Вујичић.
Изволите.
ДАНИЈЕЛА ВУЈИЧИЋ: Поштовани грађани Републике Србије, уважени председниче Народне скупштине, уважени председниче Републике, моји саборци, браћа и сестре из Српске листе, јуче сам мислила да је сваком Србину без икакве разлике КиМ колевка, али сам схватила у ствари након јучерашњег дана да је то поље божурова пуно, али пуно не само трња, као што рече и сада колега политика према Косову вам је била чист аматеризам и авантуризам.
С друге стране, јуче су пале све маске, лажи, претворене у истину откривене. Ја само желим прво, пошто сам са КиМ да се вама председниче захвалим на свему, на свему што чините за српски народ на КиМ. Хвала вам пре свега за искрену борбу за свако дете на КиМ, хвала вам што чувате мир и што свим својим бићем се борите за целовитост ове земље.
Показали сте да заиста поштујете институцију ове земље, поштујете парламент, већ четврти пут долазите да нас обавестите о свим важним питањима и да говорите о овој значајној теми од националног интереса. Наравно, можда их се не би на захвалила на овакав начин да су сви ваши претходници водили ову земљу на начин на који ви водите и имали исту одговорност или барем минимум одговорности према српском народу на КиМ и читавој Републици Србији.
Још једном сте у ствари председниче показали једну велику разлику између јефтиног политиканства и одговорне политике државника. Михајло Пупин је рекао - кад љубав према отаџбини замре онда и држава мора умрети. Захваљујући вама наша Србија живи и живеће.
Ми са КиМ данима већ апелујемо на један јединствени став свих политичких партија у Републици Србији када је у питању ова важна тема и зашто тражимо јединство. Инсистирали смо на јединственом ставу како би народ схватио важност косовског питања и не би имао разлог за недоумице, јер сва нада и вера српског народа уперена је у Београд и страшно је и очајно да Срби са КиМ гледају трвења око Косова у Скупштини Србије као јуче и изјаве које сте давали да је Косово издато, продато, итд. Па, уважене колеге поштујте барем минимум Устава Републике Србије и ви и то важи и за вас, не само за председника Републике кога овде називате издајником. Шта сте ви све урадили ми са КиМ добро знамо, добро говоримо.
Говорите и за вас је простор КиМ у ствари само иза неког још простора на Балкану, интересна сфера, политичка, дипломатска тема, за нас на КиМ је кућни праг, који није само улазак у кућу, већ Пећаршија, Грачаница, Дечани, Љевишка и Бањска.
24/2МЈ/МЈ
За Србе на КиМ нема права и правде и то сте видели свих ових година уназад, а ја могу да кажем одрасла и читава генерација моја, уз крвави уторак, крвави петак, крваву суботу, крваво пролеће. Читаве генерације су одрасле уз претњу и уз албано терор, чији смо сведоци који ће једног дана вероватно, без обзира што га ЕУ у једном моменту и подржава, доћи и на врата ЕУ. Тај албано терор ће кад-тад бити проблем и самој Европи.
Када сам вас питала да будемо јединствени када сам говорила на Одбору за КиМ и замолила све колеге да научимо нешто од Албанаца, а то је када су национална питања и национални интереси у питању да будемо јединствени, нисте ме послушали. Јуче она слика која је отишла у Приштину, јел знате шта су рекли? Ево, они шкавели, пошто нас тако зову иначе, ево, они шкавели се нису договорили, и даље се свађају око Косова. Дали сте крила оном њиховом орлу, а боље рећи врани која нам очи вади, да слободно лети косовским небом, колеге моје, браћо Срби.
Јел треба да вас подсећам да су Срби на КиМ изложени албанској тиранији у другој половини 19, 20. века и правно насиље над Србије до стране неких западних сила у периоду 20. и 21. века још је интензивније. Историјски је документовано да у последња три века, од 1690. године до 2006. године из некадашње старе Србије, данашње КиМ албанско насиље над Србима резултирало је протеривањем око милион и 150 хиљада Срба, око 200 хиљада их је побијено, 150 до 200 хиљада албанизовано и преведено у исламску веру.
Зверства и непочинства над Србима нису променила ни облик, ни циљ, застрашивање, каменовање, силовање, уништавање летиње, скрнављење гробаља, паљење кућа, цркви, отимање имовине, покушај убиства, напади на све што има префикс српско.
Албанци уз помоћ западних савезника покушавају да одузму 10.887 квадратних километара територије Србије, а то је КиМ које је уставно, историјско право које је старије од етичког права иако међународно право, односно Повеља УН забрањује насилно отимање делова суверених земаља.
Десет хиљада осамсто осамдесет седам квадратних километара историјско, духовно и културно наслеђе српског народа на коме се налази око 1400 цркава и манастира и десетине светиња саграђених у периоду од 12. до 14. века, које су уврштене међу највећа достигнућа хришћанске цивилизације.
Сви догађаји на КиМ мере се двоструким аршинима. У таквим околностима нема права и правде за Србе, а насиље користи само онима који немају шта да изгубе. О степену угрожености Срба говори податак из извештаја да је у протекла четири и по месеца забележено 68 етички мотивисаних напада власти Аљбина Куртија. Ја вас питам, рекли сте да вас извештај не интересује, јел Канцеларија за КиМ слагала нешто у овом извештају? Не признајете 68 етички мотивисаних напада?
Да ли знате да свака ваша изговорена реч у Београду против ове власти се на Косову не гледа да сте против ове власти, него се гледа да сте нејединствени, да немамо јединствени став о важном питању. Знате како то заврши? То заврши са једним метком у неко дете на КиМ. То заврши, јер се запали нечија кућа, то заврши на тај начин. Свака ваша реч против било ког Србина са КиМ значи испаљени метак у неко дете. Понављам.
(Татјана Манојловић: Страшно. Срам вас било.)
Вас срам да буде.
Погледајте ове људе горе на галерији. Ово нису криминалци, ово су родољуби. Ово су патриоте. Лепо их погледајте. Лепо их погледајте све.
(Председник: Не вичите и не добацујте.)
24/3МЈ/МЈ
Они су криви што су Срби, они су криви што њихова деца живе на КиМ, они су криви што су њихова деца рођења иза жице и која треба да наставе да живе у оковима.
(Срђан Миливојевић: Које сте им ви ставили.)
То сте ви ставили.
25/1МЗ/МП15.00 – 15.10
То сте ви ставили. Ви сте 2005, 2006, 2007. године криминализовали људе на северу Покрајине, ви из Демократске странке. Ви сте слали депеше страним амбасадама како на северу постоје неки лоши момци. То је пошло од вас. Кажите да није тачно. То је пошло од вас. Срам да вас буде.
ПРЕДСЕДНИК: Миливојевићу, да не вичете и не добацујете.
ДАНИЈЕЛА ВУЈИЧИЋ: Да ли је дете Милана Радојчића, да ли су синови Милана Радојчића криви што су Срби, што им је отац патриота, што се бори за сваког Србина на Косову и Метохији? Да ли његова деца треба да гледају више од 100 до зуба наоружаних специјалаца који су дошли не да га хапсе, него да га убију? То хоћете.
Да ли су крива деца Горана Ракића, Игора Симића, Александра Спирића, свих ових људи овде, деца Браце Николића који седи у шиптарском казамату? Срам да вас буде. Причате о Косову, ви причате о Косову.
(Председник: Миливојевићу, да не вичете и да не добацујете више.)
Јуче машете оним мајицама овде. Шта значе те мајице на Тргу Николе Пашића? Јел знате колико је тешка та мајица која је јуче овде изнесена? Осам месеци робије Николе Недељковића. Толико је тешка на Косову.
Да ли причате о слободи говора? Вучић вам је, издајник, забранио слободу говора. Ви не можете да причате, у Србији да кажете једну једину реч. Слобода говора Ивана Тодосијевића кошта две године. Две године робије. Ево вам га Иван Тодосијевић. Он је рекао истину. Он је истином подсетио на трагедију која нас је све задесила и на непопуларну реч да је Рачак измишљен, и то није рекао у Београду, него је рекао у Звечану, рекао је на Косову и Метохији. Ко га је подржао? Па једино председник Вучић. А знате зашто? Зато што се не додворава НАТО пакту.
Други би се додворавали НАТО пакту, па би прећутали. Рекли би – јадан Иване Тодосијевићу, снашла нас мука, наћи ћемо неке адвокате да те бране. Не, него је стао уз њега и подржао га је. А зашто га је подржао? Никог од вас нисам чула из опозиције да је рекао – да, човек је осуђен, карактеристика дела које је направио у свету не постоји, а то је он је изговорио лаж, односно тачније да прочитам карактеристику дела Иване Тодосијевићу, каже – вербални деликт, наведено подстицање на националну, расну и верску мржњу, немир и толеранцију. То је дело које је починио Иван Тодосијевић.
И онда шта се дешава? Онда се нико од вас није огласио, као да те томахавке нису летеле изнад ваших глава. Знате да је Рачак био повод за 78 дана смрти у овој земљи. Неки од вас су писали докторате на тему НАТО агресије, па су чак и рекли да то није била агресија, него је то била интервенција.
Они који су јурили и журили да бране земљу аутобусима из иностранства, толике су патриоте, па су онда, нису агресију на своју земљу назвали тако, него интервенцијом. То је била интервенција НАТО пакта. Јел ми, људи, живимо у истој земљи? Јесу ли и ваше мостове у вашим градовима бомбардовали? Јесу и ваше куће томахавке рушиле? Очигледно не живимо у истој Србији. И тако се и понашамо и такав имамо однос и према Косову и Метохији и према српском народу на Косову и Метохији.
Вероваћу вам можда волите Косово када будете променили наратив. Прво у наративу немате да је Косово и Метохија саставни део Републике Србије. Свако од 90% вас у јавним обраћањима говори – грађани са Косова и Метохије. Нисмо ми грађани са Косова и Метохије, ми смо Срби, Срби Републике Србије са Косова и Метохије.
Нисам ја косовска Српкиња, ја сам Српкиња са Косова. То мени није дао Аљбин Курти, него моја земља. И друго, док ви причате о свима нама и на овај начин нас понижавате, унижавате, пустили сте Аљбина да се радује и да је срећан због овакве опозиције коју имамо. Понадала сам се, као колеге, прошлог пута сам вам скренула пажњу, крајње добронамерно, да никада нисте и у једном саопштењу осудили напад на
25/2МЗ/МП
српско дете, да никада нисте осудили терор над српским народом. То сам вам рекла да бих вас позвала и изазвала на јединство, да будемо сви заједно око важне теме. То је Косово и Метохија, без обзира како ко Косово и на који начин доживљава. А онда осудили сте у кратким саопштењима напад на Стефана Стојановића, Милоша Стојановића и онда сте наставили по свом. Немојте то више ни да радите онда, нема потребе. Неће ране Стефана Стојановића и Милоша Стојановића и све деце на Косову и Метохији која су жртва терора, неће те ране зарасти на начин ако их ви тако паушално и тек због мандата и места у посланичким клупама помињете, будите сигурни у то.
Говорили смо о Заједници српских општина. Све сам ово рекла како се више не би понови терор над српском децом, да се овај камен спотицања једног дана заустави. Свесни да немамо међународно право на својој страни, имамо право, али немамо правду, жеља свих нас који живимо на Косову и Метохији је да живимо са нашим комшијама и пријатељима, и Бошњацима и Албанцима. Немамо ми ништа против њих, али смо свесни исто тако да је време Есада-паше Топтанија давно прошло, Албанца који је волео Србе, Албанца који је сахрањен на француском гробљу, у насељу Птија, где се од 756 православних гробова налази један полумесец, то је гроб по његовој жељи, Есада-паше Топтанија. Нажалост, на Косову и Метохији се води политика Џафера Деве, и тога смо свесни. И не боли ме онај зулум њихов доле, колико ме боли ово нејединство овде. Свакога од нас заболи. Да ли гледамо у исто Косово? Не. Очигледно не.
Нападате председника да је издао Косово, да је продао, да ће га издати. То је једини човек који није изазвао сукобе, који жели мир, и то је мој председник, председник моје земље, и знам и верујем и поносна сам на чињеницу да ће Косово и Метохију бранити док дише, и он, и моја СНС, и моја Српска листа и ја, бранићемо га док дишемо, а ви ћете, колеге, док вам трају мандати.
Оптужили сте председника да, па ето, тек тако, он је за мир, ето тек тако, он је за стабилност. Шта је проблем у томе што жели мир? Шта је проблем у томе што жели стабилност? Јел проблем? Хоћемо ли да ратујемо? Хоћете сандуке са Косова у Крушевац назад и Краљево, Београд? Хоћете то? Јел то наша политика?
26/1ЈЈ/ЦГ15.10 – 15.20
Поштујемо га и ценимо га зато што хоће да заустави тај проклети минут ћутања који траје вековима. Доста нам је тог минута ћутања за нашом децом, за нашом браћом. Зато сматрам да смо решење и да ћемо га наћи у дијалогу. Сматрам да је важно, сматрам, нека и хиљаду година преговарамо, али морамо да преговарамо.
Да ли желимо у ЕУ? Да, желимо у ЕУ. Желимо да будемо, да јесмо на европском путу и не одричемо се тога. Исто тако желимо само, не само људи на Косову и Метохији живе, јер економски јака Србија чува и српски народ на Косову и Метохији.
Желимо боље пруге, мостове, још бољих путева, а за десет година је наш председник урадио оно што у 50 претходних није ни један.
Као да се ви ти путевима не возите, као да неко од ваших пријатеља и рођака не ради у тим фабрикама које је отворио Александар Вучић. Ми на Косову и Метохији смо поносни на ту чињеницу. Немамо фабрике, али имамо радна места, имамо нове вртиће, имамо нове школе, имамо нове болнице, имамо 35 обновљених цркава и манастира, сакралних објеката СПЦ. Овде кажу не дамо светиње, па када сте на Косову били да видите обновљене светиње? Године 2004. порушене и запаљене. Причате о Косову уз макијато на Врачару и важно вам је док вам се кафа не охлади, када се охлади онда нема више приче, Косово је завршена тема. Лепо.
Данас је 3.573 дан од како немамо ЗСО. Пошто видим да је више нико није поменуо од мојих колега из опозиције, нити их више занима. Можда их занима шта Курти каже. Курти каже да ЗСО може да постоји у планинама Ругова, Шар планини и Ријеци Лепенац, али не постојати ЗСО заснована на етницитету. Намерно сам рекла Ријеци, зато што он човек неће да каже Река. Заједница српских општина је за нас у овим околностима најреалнијем облику институционална заштита српских националних, верских и културних интереса. И као таква је потребна нашем народу. Ја се искрено надам да ћемо ове године, и да су се стекли услови да формирамо ЗСО, ако наравно и друга страна буде на тако нешто пристала, у односу на испуњење своје међународне обавезе.
Дана 18.4.2022. године сам као координатор управљачког тима обавестила Мирослава Лајчака да су се стекли услови да се говори о статуту и преговара о статуту ЗСО. До дана данашњег нисам добила одговор. Када ће бити нова рунда преговора и када ћемо коначно да успоставимо ЗСО која је најбитнија? Све је ово важно да се сва претходна страдања и да је то начин и решење, да се сва претходна страдања зауставе и да коначно српски народ на Косову и Метохији може у одређеном тренутку и да одахне, нађе мир и бори се за свако дете, као и у остатку Србије, а не да наша деца се буде бомбама, пушкама и уз калашњикове.
Оно што сам на крају желела да кажем, да је јако важно када једног дана се пробудите, пошто читате албанске медије, погледајте мало и погледајте шта Харадинај каже. Увек уз Куртија када је у питању суочавање са Србијом. Ако бар не гледате српску страну и не гледате Србе, погледајте шта кажу Албанци. Нешто барем научите и од њих. Да требате у сваком тренутку да будете уз свој народ, уз свог председника, институција председника, јер више од два милиона људи је изабрало овог човека овде да нас води ка будућности. Више од два милиона људи је рекло да је он тај који живи Србију.
26/2ЈЈ/ЦГ
На крају ћу завршити, да је свака жртва на Косову и Метохији вредна помена и у сваком тренутку. Прошлог пута нисте знали ко је Срећко Софронијевић. Ево вам га овде. Срећко Софронијевић је рањен само зато што је Србин. Син Дејана Пантића, ево га овде. Син Дејана Пантића је сведок зулума над његовим оцем. Имали смо барикаде, због његовог оца, због Трајковића и Аџића. Нећемо посустати.
„Виница Петровић“, како је завршио вредни домаћин у Великој Хочи. Због све деце, све моје браће са Косова и Метохије, синова Дејана Живковића из Сувог Дола, Бојана Накалавића из Велике Хоче, деце Горана Ракића, Милана Радојчића, свих ових људи овде, Браце Николића. Размислите да сви будете једног дана на истој страни, да волимо Србију са Косовом и Метохијом и да бринемо о нашем народу као један. Научите нешто и од Албанаца.
Дужна сам и то да пренесем. Обавестите Војислава Коштуницу да ће Србија победити са или без Аљбина Куртија.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
По ком основу?
(Зоран Лутовац: Реплика.)
Не, викали сте ви Миливојевићу и ви Манојловићу сте викали. Због тога је посланица на ваше добацивање одговорила.
(Зоран Лутовац: Погледајте шта сте рекли. Поменута је странка. Ово је скандалозно како ви водите Скупштину.)
Погледао сам ја све. Погледајте ви мало ове људе који седе иза вас и ослушните мало на који се начин понашају. Нећу ништа да пустим. То радите ви. Зато сте сели испред њих.
Реч има др Ђорђе Павићевић, ако жели да говори.
Ви се само понашајте тако примитивно и просто. То је најбоље што можете.
ЂОРЂЕ ПАВИЋЕВИЋ: Може звонце овде. Мало је проблематично говорити док се чују ови гласови. Просто, то је атмосфера у овој Скупштини, на коју смо навикли. Ја бих сада мало да се осврнем и на то, пре него што кажем нешто о нечему што и није била тема дневног реда ове Скупштине, а о чему се пуно причало.
Имали смо ситуацију такву да смо јуче цео дан слушали разне приче и одговорност која се сваљује на део опозиције, која је уствари овде протествовала зато што није добила реч. Управо бих вам скренуо пажњу на то да управо такав механизам власт све време користи како би се ослободила од одговорности. То значи да сте ви овде имали, ја нисам био лењ да саберем колико је ко говорио у овој Скупштини јуче. Председник скоро пет сати, минут фали, председник Скупштине сат и 45 минута, без оних упадица које стално чујемо када се неко јави. Из опозиције неки други који су углавном хвалили председника и псовали опозицију говорили су 108 минута. Тако да просто немојте ви пребацивати одговорност некоме за оно што сами радите, као што не можете пребацивати одговорност ни за овај фантомски споразум о коме говоримо.
Не спадам у оне који ће се захвалити председнику зато што нас је поштедо читања или зато што нас је поштедео тога да размишљамо својом главом о томе шта пише у том споразуму.
27/1ВС/СЧ15.20 - 15.30
Просто, нити смо га видели, нити смо могли да прочитамо шта пише, а и сами знамо да и сви кажу да свака реч тамо јесте много важна., уместо тога чули смо пет сати различитих интерпретација и некаквих десет принципа који се баш и не односе пуно на оно што тамо пише.
Чули смо чак и тукиди, а то је исто један манир који имате, могли сте можда наћи и боља места из тукидиљовог текста, то је тамо где он говори о томе шта уништава политичке заједнице, па кад каже :" То је похлепа" или она плеонексија, пожуда за влашћу, за славом лидера политичке заједнице.
И пошто ми је остало још мало времена само бих можда да подсетим парламентарну већину када већ сами нису, а то је да можда можемо да честитамо председнику 30 година институционалног бављења политиком, значи са прекидом од 1993. године са неким кратким прекидом након 2008. године. Од 1993. године он се бави политиком, тако да не мора да нам говори о томе, ко је и шта радио у животу и чиме се бавио.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Републике.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Пробаћу кратко, нема овде много шта што можете да одговорите, јер човек за све ово време свог излагања које им је остало, није ни помену КиМ. Расправа о КиМ, ма није чак ни изговорио ни име КиМ, ништа, али зато Александар Вучић, кад већ прича о похлепи, мржњи, жељи за славом, ваљда су славни када изговоре нешто о Александру Вучићу. Моје име је изговорио тек девет пута за 3 минута и 27 секунди. Честитам на томе, спасили сте КиМ, својим виртуозним решењима, верујем да ће и убудуће народ то умети да чује. Ја само нисам разумео, јесте се ви жалили или сте ме хвалили, колико сам говорио и колико сам седео овде? Пошто ја рачунам, када ме зовете да дођем у Скупштину, зовете ме да ме побеђујете, ја сам глуп, не умем ништа да кажем, па ваљда ви желите да ја говорим што више и народ ће да види да ја ништа не знам, или то баш и није тако. Одатле дође та опседнутост Александром Вучићем и честитате ми 30 година, није још, да вас обавестим, обавестићу вас ја када ће да буде, немојте да се секирате, прославићемо заједно, јер сигурна вас рука води у будућност. Немојте да се секирате. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Радосни сте због прославе, лепо.
Реч има Звонимир Стевић.
ЗВОНИМИР СТЕВИЋ: Поштовани председниче Републике, председниче Скупштине, представници Канцеларије за КиМ, посебно поздрављам наше сестре и браћу са КиМ, даме и господо посланици, поштовани грађани Србије, након јучерашње расправе и данашње, морам да изразим своје незадовољство и разочарење и забринутост, због онога што се десило и догодило јуче, нанели смо огромну штету држави Србији, српским националним интересима, а највише Србима на простору КиМ. Оно чега се прибојавам, да нисмо довољно свесни, као озбиљни и одговорни људи ситуације на КиМ, и јуче се видело и данас, коме је стало до КиМ, коме није, а коме је стало до КиМ, као до лањског снега. Сматрам да је већина, а уверен сам да је ово заседање од посебног значаја не само за нас у парламенту, него за све грађане Србије, а посебно за наше сународнике на КиМ, који су судбински везани за своја родна огњишта и зато су данас и јуче загледани у овај високи дом, у очекивању да ћемо у највећој мери и одговорности, приступити даљем решавању ове вишедеценијске ране коју нам непрестано наносе албански сепаратисти, у намери да по сваку цену направе своју другу државу на територији наше јужне покрајине.
Јуче и данас смо видели о каквој се одговорности појединаца ради и колико су спремни да је носе и да је преузму.
27/2ВС/СЧ
Суочени са новим изазовима, и данас о овом горућем националном питању, морамо приступити уз пуно политичко и национално јединство, како би исход био у интересу Србије и српског народа и на жалост то јединство ни јуче ни данас, нисмо показали.
Желим овде да посебно истакнем овај гордијев чвор, овај проблем на КиМ, није настао 2012. године, није настао доласком за председника Александра Вучића, и јуче је председник о томе говорио. Треба нам много времена да говоримо о тим нашим пропустима, о нашим празним ходовима, а говорили сте јуче председниче о 1920. години, а проблем је још од Призренске лиге. Ја сам прошли пут говорио о 1944. години, доношењу Закона о забрани повратка колониста на КиМ.
Данас ћу само један догађај да споменем, а то је 1966. године, сто интелектуалаца из комбината "Трепче" је протерано из Косовске Митровице, уз притисак албанске стране, 1968. године је било велико исељавање са простора КиМ, на жалост, на челу МУП је био Србин.
Гле чуда, за све то покушавају да вас оптуже, да сте ви главни кривац, да сте водили погрешну политику о КиМ, а желим такође јавност да обавестим и све посланике и колеге овде у парламенту на непосредан начин сам учествовао и донето је дванаест или тринаест резолуција. Морам да истакнем да је тада СРС, а касније СНС увек уз конструктивну, да не кажем жестоку расправу гласала за резолуцију о КиМ.
Још један догађај, да вас подсетим, ви ћете се сетити, колеге посланике, 2004. године, када се десио Погром на КиМ, држали смо седницу Одбора за КиМ и Одбора за безбедност у Краља Милана, затворену седницу, ви сте као представник опозиције тада рекли да прекинемо седницу Одбора за КиМ и Одбора за безбедност, него да целокупна делегација оба одбора оде на простор КиМ, како би дали непосредну подршку народу на КиМ. Ви сте отишли за Косовску Митровицу, а ја сам отишао за Грачаницу.
Зашто је ово проблем? Јуче не чујем да опозиција о томе говори, ама баш ништа, а то је од самог почетка тако. Суочавамо се са двоструким аршинима запада који је на жалост направио преседан и војном силом подржао и признао покушај сецесије дела наше државе, од стране косметских Албанаца.
Тај преседан запада постао је нови политички наратив, који је данас претња светском миру. У оваквом међународном контексту, када имамо сукоб у Украјини, када се на Србију врши притисак, а можемо рећи да нам се прети ултимативно, Србија се и даље бори за поштовање међународног права, али и за правду, доказујући стално да је наше оно што је одувек било наше, а то је КиМ, који нам се у присуству Међународне заједнице отима.
Али наш пут је јасан, наше црвене линије су подвучене. Ви сте јуче и посланици владајуће коалиције двадесет пута рекли да су наше црвене линије, наш пут, поштовање Устава и да је Устав свето писмо, да нема чланства у УН, да нема признања и да је услов за наставак преговора разговор о заједници српских општина по Бриселском споразуму.
28/1ЈД/МТ15.30 – 15.40
И то свима нама, а посебно нашем народу на Косову и Метохији даје снагу да се боримо свим дипломатским средствима, да јачамо и развијамо Србију као гарант мира и сигурности зарад опстанка Срба на простору Косова и Метохије.
Али, није лако. Нисмо сами. О томе често говорим. Са друге стране је и албанска страна. Није лако водити дијалог са онима који су тај дијалог сами прекинули не поштујући преузете обавезе са онима за које унапред знате да не прихватају компромис, нити одустају од тога да своју другу државу направе на територији наше државе. У том смислу је наша одговорност за будуће одлуке добија на тежини.
Само мудро, јер рационалном политиком нашег држаног руководства, у првоме реду вас као председника државе, господине председниче, и активном дипломатијом министра спољних послова, Ивице Дачића, могу се зауставити намере албанске стране и заштитити државни и национални интерес Србије.
Зато сматрам да данас овде не можемо, као што то бива када се расправља о другим питањима, испољавати страначки интерес, што сам искрено очекивао и преносим вам разочарење представника Срба са Косова и Метохије који су у галерији да су разочарани оним што се десило јуче, а и данас повремено, јер бусамо се у груди и кажемо да је Косово и Метохија суштинско државно и национално питање, а не страначко, међутим не понашамо се тако.
Желим да верујем да је до правог решења могуће доћи уколико се искључе политичке личне сујете, једнострани приступи и искључивости које нам сигурно не могу бити савезник у предстојећој борби. Нису ли онда залагања оног дела опозиције који себе назива патриотским, а који су ових дана посебно бучна да треба одбити сваки даљи преговор са међународним посредницима и албанском страном. Медвеђа услуга нашим интересима.
Како се онда може помоћи нашим сународницима у обезбеђивању оне дозе трпељивости која ће их уз мере државе Србије задржати на Косову и Метохији? Отуда је крајње нејасно коме би ишла на руку нека залагања за замрзнути конфликт, јер би то уз изразито непријатељство према Србима у покрајини водило до новог исељавања са простора Косова и Метохије, колевке српске државности и духовности.
Одржив опстанак се може обезбедити само уз услов да завлада мир, да Срби добију осећај сигурности и бригу државе Србије за њихову егзистенцију и њихове потребе.
Нажалост, запад је од почетка отворени промотер косовске независности, а најбруталнији облик те подршке циљевима косовских Албанаца осетили смо 1999. године. И данас, 23 године после НАТО агресије, наш народ који је остао да живи на Косову и Метохији доживљава притиске какви су незапамћени у модерном свету, притом је међународна заједница све то немо посматра и отворено је стала на страну Албанаца.
Срби на Косову и Метохији живе у резерватима, у страху за сопствени живот и опстанак, суочавајући се са свакодневним прогонима и притисцима све до оружаних напада. Пуца се на децу и недужне младе људе. Отима се имовина, скрнаве наше светиње, узурпира приватна имовина, попут последњих одлука приштинских власти о експропријацији преко 80 хектара земље у општини Лепосавић, укључујући месно гробље у Дрену и селу у околини Лешка.
Последњих 300 различитих инцидената од доласка Аљбина Куртија непогрешиво сведочи о пројектованом циљу да се преостали Срби протерају са Косова и Метохије. Зато у наставку дијалога са албанским представницима треба трагати за решењима која ће уважавати потребе српског народа да без страха од прогона или физичке ликвидације може и даље да живи на својим вековним огњиштима.
28/2ЈД/МТ
Са сигурношћу се може тврдити да преговори које воде председник Вучић, Влада и министар спољних послова, Ивица Дачић, управо теже налажењу компромисних решења, а то произилази из досадашњих дијалога.
Позиција је веома деликатна јер се од стране међународних посредника стално врши притисак на штету српске стране. То је по много чему садржано у садашњем немачко-француском предлогу као новом оквиру за наставак дијалога који је прекинут искључиво неодговорним и крајње дрским захтевима Аљбина Куртија.
Када је реч о заједници српских општина, желео бих да кажем да је то неповратан захтев и очекивање не само Срба са Косова и Метохије, већ и највећег дела наших грађана. И у овој прилици Србија показује велику националну одговорност и јасан захтев да је формирање заједнице српских општина у складу са Бриселским споразумом први корак ка било којем наставку дијалога. И ако тек након оволико година дијалога, важно је истаћи да је оснивање ЗСО прихваћено као услов за било какав наставка дијалога и од стране појединих западних посредника, пре свега САД.
Морам посебно да истакнем да је народ на Косову и Метохији стрпљив и издржљив, а знамо добро да су све власти полагале испит на питању Косова и Метохије, па и представници дела садашње опозиције, од којих је Резолуција 1244 квалификована као издаја, а здушно су говорили да ће након рушења режима Слободана Милошевића питање Косова и Метохије бити демократско и брзо решено. Видели смо шта је било.
На крају, сматрам да се само уз јасну стратегију државе коју је нужно утемељити на економским основама могло обезбедити мере којим би се зауставило исељавање Срба, продаја српске имовине, обезбедити услове за запошљавање младих, јер ако се то не оствари могло би доћи до тога да Космет остане без Срба, а у том случају не би било потребе за било каквим преговорима и дијалогом. То не смемо дозволити, јер друга страна у овој ситуацији албанска страна ликује да ако се тако настави са исељавањем да Срба наредних 15, 20 година неће бити на простору Косова и Метохије.
Посланичка група Социјалистичке партије Србије пружа пуну подршку државном руководству на челу са председником Републике, Александром Вучићем у циљу изналажења решења која би допринела изградњи стабилности и мира и безбедности за припаднике нашег народа на Косову и Метохији којима је данас веома тешко.
Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала, господине Стевићу.
Везано само за дупло време које сте поменули. Ево, позивам вас, а могу и сви остали да погледају салу, можда ће и камере то да забележе. Дакле, осам опозиционих посланичких група и левих, и десних, свих, у врх главе један шеф групе је присутан у сали сада, осталих нема. Нема никога. Негде нема комплетних група уопште. Негде је ту један посланик, негде двоје.
Да вам не причам да их од тих шефова група, великих лидера има, а да се нису ни на један једини секунд од јутрос појавили, па ево до овог тренутка сада уопште. Е, то вам је показатељ какво је то интересовање, каква је то жеља да се бори за Косово и Метохију и да се тражи дупло време и кад им кажете – ни ово основно, људи, не проводите у Скупштини, тешко вам је, мрзи вас, не ради вам се, е на то, између осталог мислим.
Тако да, разумео сам зашто сте то дупло време поменули, али мислим да из очигледних разлога ништа нисмо погрешили као Скупштина када смо се изјаснили да им је то очигледно непотребно и да их не занима заиста.
Реч има народна посланица Радмила Васић.
Изволите.
28/3ЈД/МТ
РАДМИЛА ВАСИЋ: Захваљујем, председавајући.
Поштовани грађани, председниче, колеге, за посланичку групу Српски покрет Двери – Патриотски блок Косово и Метохија је саставни део Републике Србије и због тога тражимо да се француско – немачки споразум јасно и гласно одбаци и не може бити никаква основа за било какве преговоре.
Замка овог предлога, Србија не мора нигде да изговорили или потпише реч независност у односу на Косово, али треба да зажмури пред чињеницом да ће Косово добити своје место у Уједињеним нацијама. Ми се са тим не слажемо.
Ви сте без овлашћења Народне скупштине десет година чинили уступке и попуштали губећи надлежност државе Србије на Космету, а заузврат нисте добили ништа. Заједница српских општина није формирана десет година и довршите изјаву, и ако буде формирана биће на основу и према Уставу и законима такозване Републике Косово.
29/1ГД/ЛЖ15.40 – 15.50
Напади на Србе су десетоструко увећани. Нисте затражили седницу Савета безбедности у УН. Шиптари праве лажне оптужнице и хапсе недужне Србе, а где су спрске оптужнице против Шиптара за злочине према Србима?
Шиптари спремају нелегитимне изборе. Зашто нисте заштитили и самоорганизовали Србе на северу, него сте север отворено, без борбе дали Куртију?
Резултат досадашњих преговора. Полицију сте предали тзв. Косову, зато имамо 10 упада РОСУ, терор над Србима, градњу база.
Правосуђе, енергетика, телекомуникације, потписани споразуми, Приштина врши опструкцију. Европске интеграције. Косово вам блокира српске евроинтеграције. Катастар, матичне књиге, дипломе, слобода кретања. Званичне посете се блокирају. Приштина одбија да испуни било коју обавезу коју је преузела, а ви настављате да попуштате и да преговарате, а за 10.004 лица, која примају новчану надокнаду, нисте обезбедили повећање.
Да закључим, молим вас, француско-немачки ултиматум треба одбацити, а преговоре наставити на основу Устава Републике Србије, Резолуције 1244 и платформе коју ћемо усвојити овде у Народној скупштини.
ПРЕДСЕДНИК: Искористили сте време посланичке групе.
Реч има председник Републике.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Желим сада неколико озбиљних ствари да кажем да би људи разумели, јер ово није забавни парк.
Кажете да преговарамо на основу Устава Србије, онога што ви одлучите. А са ким да преговарамо? Нико неће тако да преговара. Неће Запад, неће Албанци. Ионако су натерани од Запада да уопште разговарају. Са киме да преговарамо? Измишљате. Знате да је то потпуно бесмислено. Знате да тада преговора и разговора нема, јер нико са нама неће да разговара на тај начин, јер то није фонтана жеља, али то лепо звучи. То лепо звучи свакоме у нашем народу. То ће да буде основа за наше преговоре? Стварно? Ко ће да преговара? Са киме ћете да преговарате о томе?
Ја сам крив зато што није формирана ЗСО. За свашта сам чуо да сам крив. Толико сам људи убио колико сам данас чуо и јуче, толико сам тога урадио, али ме још нико није оптужио да сам крив што се није формирала ЗСО. Чак и тај запад, који толико мрзите, каже - није Вучић крив, него Курти, а ви сте нашли да је и за то крив Вучић. Генијално решење. Свака вам част на томе.
Видите, цео дан говорите како лоше преговарамо и како смо лоше преговарали. Сада ћу да вам прочитам. Стигла изјава посланика Самоопредељња, овог са којим се углавном слажете и који вас је јуче цитирао радосно и подржавао вашу акцију у Народној скупштини Републике Србије у свим својим медијима. Реч је о Аљбину Куртију.
Дакле, посланик Самоопредељења Хаки Абази, финансијер ових овде, каже да споразумима из Брисела, посебно оним који се тичу ЗСО, Косову је стављена омча. Критиковао је претходне косовске владе због постигнутих споразума са Србијом.
Ето толико о томе колико смо лоше преговарали. Узгред, све ове споразуме о којима сте говорили, о слободи кретања, матичне књиге, царински печат, за којим сте јаукали нешто јуче када сам прочитао овде, катастарске књиге, признавање универзитетских диплома, интегрисано управљање границом, регионално представљање и сарадња, укључујући и просвету и све друго, све је то из 2011. године, из времена власти коју сте подржавали и имали добру апанажу, од Колубаре па надаље. Добру, добру апанажу, милионску.
Хајде научите бар шта је кад постигнуто. Савладајте то градиво да можемо озбиљно да разговарамо о томе, али оно што је много опасније то је – ух, ал' сам им рекла или ух, ал' сам им рекао, ми ћемо у будуће да преговарамо онако како ми хоћемо. Са киме
29/2ГД/ЛЖ
ћете да преговарате о томе? Ми ћемо у будуће да преговарамо са Вучићем да имамо 50% на његовој листи каже неко од наших коалиционих партнера. Па, колико гласова ти имаш? Па, имам 2%, али ћу да добијем 50%. Како ћеш да добијеш? Па, то је моја политика, то је мој став. Ми смо се договорили да тако преговарамо. То је платформа за преговоре?
Дајте људи, мало озбиљности и мало реалности унесите. Дајте да не читамо преткосовски, косовски и покосовски циклус овде, јер нема смисла. Није фер. Није фер према грађанима Србије. Дај да им кажемо шта је то што нас стварно чека. Дај да им кажемо који су стварни проблеми које имамо.
Приметили сте, људи. Ево, да то једанпут рашчланимо, озбиљна је тема. Кажу - а ниси звао у Савет безбедности УН? Дакле, ја сам први председник Републике који је тражио од наше војске, као врховни командант, и од Владе Србије да упуте допис НАТО-у о повратку српских снага на КиМ. Подржавали сте све могуће власти, а никада ниједна ваша власт то није урадила. Никада. Урадио овај зли председник, диктатор, аутократа, како хоћете. Једини, није први, пошто вам је то тешко да изговорите, али је једини. А онда су се сетили да није довољно, да закаже седницу Савета безбедности. Ја их позовем све. Добио сам десет таквих предлога. Много паметни ликови. То су ови што иду по оним емисијама. Све знају. Освојише пола света. Нацрташе вам како пада град за градом. Све освајају. Ја их питам – стручњаци, а шта да радим са тим што ћемо да закажемо седницу Савета безбедности? Ево, добићемо подршку и имаћемо седницу и одем ја на ту седницу и испричам то све и завршим после сат и по времена преноса телевизијског, платим карту до Њујорка, вратим се назад, а резултат је шта? Шта је резултат? Наравно, ништа, али шта вас брига, народу то лепо звучи. Лепо звучи, рекли смо то и то. Ми смо рекли оно што народ воли да чује и шта бисмо добили? Па, ништа и знате да је ништа. Немам шта ни да вас питам и не питам вас, јер знате да је ништа. Множи се са нулом.
То можемо да радимо ако нам је потребно због некакве медијске промоције, због не знам чега, не нас, него државе. Не разумем? Да ми објасните о чему је реч? Шта може да буде резултат тога? Ништа.
(Бошко Обрадовић: Да вам објасним?)
Ви сте објаснили јуче, перфектно сте све јуче објаснили и показали сте све. Имаћете своје време, па објашњавајте све шта хоћете. Све сте објаснили. Све сте јуче објаснили и показали свима.
(Бошко Обрадовић: Значи, причате безвезе.)
Не, очекујем ваш одговор. Да, сигуран сам да ће људи да чују решење.
Јел да да сте чули, људи, јуче много решења косовског проблема? Сви знају како да га реше, а то је: „Вучићу, уби се“, „Вучићу, убићемо те“, „Завршићеш у Специјалном суду“, „Издајниче“, „Не потписуј капитулацију“. У реду је, схватио сам и све је то у реду, али шта ћете ви да урадите? Ништа. Ништа, ми ћемо све да одбијемо и ми ћемо да кажемо – то мора да буде овако како ми кажемо, ако то не буде тако, не може. Немој да се играју, то је наша платформа. Ко деца нека.
Хајде мало одговорности унесите. Као деца. Тако се деца у обданишту не играју, него што то нико не сме да вам каже, јер је то непопуларно што ја говорим, него је требало да кажем, као што сам три пута рекао – Косово је срце Србије. Три пута срце Србије и онда сам ја бољи патриота и родољуб? Доста више са тим, да идемо на седницу Савета безбедности.
Господине Стевићу, мало ко познаје ситуацију у централном Косову као ви, али и у преговорима које смо водили кроз све ове године, када говоримо о тим разговорима и преговорима, људима да поновим да не преговарамо ми на равноправној основи. Ми на терену данас имамо НАТО који је апсолутно суверен на Косову и Метохији.
30/1ДЈ/МЋ15.50-16.00
Када причамо о неком претходном периоду, пре доласка НАТО, имали смо ултиматуме НАТО, подршку о отцепљењу, даљем разарању Србије и опет није било лако упркос свим нашим грешкама. Али, ми себе увек потцењујемо и видимо много више својих грешака него што их је реално било, јер је реално ситуација тешка, готово немогућа за нас. Кога да сам слушао, једино што сам чуо – Вучићу, убиј се, убићемо те, не знам ни ја шта све. Само још ништа нисам, ни једно паметно слово, чуо шта ћемо око Косова.
И што је најгоре, од оних од којих сам очекивао сем једног посланика који глуме да су велики европејци, ни од кога нисам чуо да нам је потребан разговор, да нам је потребан компромис. Нема, то се више не чује, зато што је то ружна реч, ако некоме ниси опсовао мајку не можеш да добијеш „лајк“. Да ли ви људи видите ко овде добија највише простора на друштвеним мрежама и у медијима? На вашој страни, понекад је и вас срамота од тога. Срамота због чега? Па зато што видите да они који то најмање заслужују и који најмање вреде, али зато највише вичу, највише псују и све друго.
Нема ту ништа за нас лако и лепо, неће ни бити ни лако ни лепо и никоме неће бити лако и лепо и никоме ко о будућности буде разговарао о Косову и Метохији не завидим ни најмање. Имао сам највише разговора и преговара о Косову и Метохији, и више него сви остали заједно. Једно огромно искуство, али једно веома, веома тешко искуство.
И данас видим код нас исто оно што видим код Куртија, кажем код нас, не код вас, да уопште не можете више да разговарате ни о чему на рационалној бази, ни о чему. Његових шест услова за формирање ЗСО, то је срамота људи шта раде. И то вам показује да хоће сукоб.
Ево сада да вам покажем шта се догодило, зато сам се јавио. Управо је овај дечак, младић, 20 година има, управо се догодило, нису још медији објавили, Ђузић Бобан убоден је у раме од стране двојице Албанаца у селу Могила, општина Витина. Сада се догодило.
Мржња коју Куртијев режим и њихови медији промовишу против Срба и на ово ће, плашим се, наши западни партнери да реагују са тим да се обе стране умире. Погледајте, ово је слика два убода ножем, видите овде у пределу задњег рамена. Ми морамо да тражимо мир због свих ових људи, а све што неретко радимо, њима отежавамо, јер не бринемо за њих него бринемо о својим политичким поенима овде.
Јуче сам гледао људе које познајем, ја не могу да верујем шта им се догодило и знам да нешто од тога не мисле, знам. Шта вам је људи? Шта вам се десило? Јесте ли поносни на то што се уништили Србију јуче за један дан, да је била главна најружнија вест у целом региону, где су се сви спрдали са нама будалама и лудацима, како нас доживљавају?
Због чега? Због тога што сте хтели парче славе и да доведете људе испред Скупштине, пошто је то био најбољи начин и нисте разумели да су људи били шокирани, узнемирени, изнервирани вашим понашањем. Да је неко, несрећом, са наше стране рекао – е сада дођите људи да кажете шта мислите о ономе што сте у Србији урадили јуче, видели би сте како би се лако скупио народ. Срећом па није нико.
Нама, Стевићу, остаје да видимо како и на који начин да се уозбиљимо, како и на који начин, поновићу речи Ноама Чомског „рационално приступамо решавању проблема“, јер ако то не будемо урадили, награбусили смо. Немојте да вам говорим на шта би нам држава личила, могли су људи да виде јуче и данас. Брзином муње би нестала, буквално нестала. Немојте да ме питате где се то догодило, догодило се много пута у историји.
30/2ДЈ/МЋ
Сада ћу вам давати из савременог света прилике да видите како се то дешава са земљама које су биле много богатије од нас, како су због државног руководства које је неодговорно изабрано, уз посредство разних страних обавештајних агенција, како и на који начин су те земље разорене, од многих у Африци, многих у Азији до неких и у Европи. Али, то је на свима нама да доносимо одлуке, да сагледамо, да видимо како ћемо проблеме да решавамо.
Оно што је важно за наше људе на Косову и Метохији, хоћу да кажем да када смо говорили о заједници српских општина, они су нападали, па каже – ти то хоћеш да Србија не пребацује директно паре, него на заједницу српских општина. Ваљда је боље да пребаци на заједнице српских општина, него да пребацује на албанске општине са којих купите то или не знам ни ја шта. Нисам схватио о чему је реч?
Да не причам шта би то значило за наш народ на југу, шта би то значило и за Партеш и за Клокот и за Штрпце и за Грачаницу. Дакле, за читаво Поморавље, од Ранилуга, Шилова, једног Ропотова, другог Ропотова, Каменицем Новог Брда, наравно.
У сваком случају, вама хвала на томе што разумете шта држава јесте и што разумете у каквим условима се трка трчи и што се не правимо наивни да можемо да победимо, јер да победимо не можемо, али да држимо неки баланс, што сматрам победом Србије у целини и виталне интересе нашег народа на Косову и Метохији, да не дозволимо улаз у УН, верујем да то можемо. Верујем да то можемо.
Свакако, ми нећемо бити ти који ће то дозволити неком другом, а за оне следеће, баш као што сам у једном приватном разговору рекао, нисам сигуран, али можда нас и Бог погледа па неки бољи и одговорнији дођу, а како ствари стоје, плашим се да би могло да буде много, много, много пута горе, имајући у виду све кроз шта смо прошли, а познавао сам све лидере, одлично их познавао, знам како су реаговали, знам шта су радили. Гледам и ово данас. Плашим се да смо од много оних који нису били добри, имали много боље него што их имамо данас, а претендују на власт. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Ви сте се јавили за реплику? Радмила Васић је говорила, даћу вам реплику.
Само једна ствар, пошто видим и даље да нису ту многи, а видим да им стоје картице, позивам техничку службу да прође салом, да повади те картице које стоје убачене у систем, а посланика за њима нема, да се не би смо лагали и варали на јефтине начине, да неко не мисли да ћемо да заборавимо шта је данас било и ко није био ту, па да ће да остане уписано да је седео, а сви знамо да није. Значи, само то да ураде.
Ви, госпођо Васић, два минута.
РАДМИЛА ВАСИЋ: Хвала, председавајући.
Председниче, мало је нејасно зашто ме прозивате да се позивам на Устав и да тако браним српско Косово и Метохију, а до јуче се захваљујете и Мариники и Борку зато што желе да уведу санкције Русији. Просто су потпуно различити аршини.
Шта сте ви постигли тиме што се не ослањате на Устав Републике Србије? Што верујете Европи и косовским Албанцима? Шта сте добили? Ултиматум.
31/1АЛ/ЉЛ16.00 – 16.10
Оно што је важно, 2011. године, иако су потписани ти споразуми, ви сте рекли да ћете их поништити. Курти их и дан-данас не признаје, а ви их примењујете.
Ви сте победили бившу власт зато што је лоше радила и што се тиче Косова и Метохије зато што сте рекли да ћете поништити Бриселски споразум, али сте га применили и зато сте и полицију и правосуђе и све остало што сам побројала убацили у косовски систем.
Не можете нас да оптужујете за то.
(Народни посланици СНС добацују.)
ПРЕДСЕДНИК: Само полако, немојте ви да правите гужву.
Значи, што се картица тиче, прочитајте Пословник, имате 128, а ви радите свој посао, а ви, госпођо Васић, само наставите.
РАДМИЛА ВАСИЋ: Стварно није коректно да мене, чија породица доле живи, оптужујете да ја не мислим добро и да не дајем добре предлоге.
Просто нисте схватили тежину тога када бисте ви имали платформу коју бисмо сви овде усвојили, са којом бисте изашли и рекли – не може, нисам ја сам, иза мене стоји Србија.
Оно што морам да вам кажем, водите рачуна, Српска листа вам је иселила велики број Срба са Косова и Метохије јер не води рачуна о њиховим проблемима. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Прошло је одавно два минута и ово сад већ нема смисла.
Председник Републике има реч.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Поштовани грађани, могли сте да чујете још једну од најопаснијих ствари. И да сте све у праву за ово што сте рекли, то је требало да кажете и мени и неком другом, да предузимамо мере. Овако сте рекли оно што каже и Курти, сваки дан, цитат Куртијев: „Српска листа је та која исељава Србе са Косова, није Курти, нису Албанци, није запад, већ Срби и Српска листа“. Е, то је ваша патриотска политика, то је сва ваша патриотска политика.
(Радмила Васић: Није.)
И да вам кажем нешто, немојте да добацујете, јер ја вама нисам добацио ни једну реч, мало пристојности, кажете – што ми смета да се позивате на Устав? Не, нисам ја о томе причао. Нисте ме добро разумели, или се правите да ме нисте разумели?
Није питање нашег Устава, пошто о Уставу ја говорим овде па сам вам пет пута јуче поновио а ви сте били тужни када сам вам понављао и цитирао наш Устав, јер сте се надали да сам уцењен па да морам нешто некоме некако да предам. То вам је једина политика коју имате, друге немате.
Дакле, није проблем у томе, проблем је у нереалним захтевима.
О платформи говорите? Па, ми овде нисмо у стању да изгласамо ни један извештај. Рекао је Стевић малопре с правом, ми смо за сваки предлог власти кад смо били опозиција гласали око Косова, за сваки. Јел тако било, Наташа? И Арсић је био. Никад се није десило да не гласамо, био лош, добар, да бисмо показали јединство. Ви ни за један. Ви да гласате за неку платформу? Ви да гласате? Нећете никад да гласате ни за једну платформу коју ћемо ми да предложимо, пошто је логично да предложи неко ко има 130 или 150 посланика, а не неко ко има пет или 10. Слажете се.
(Бошко Обрадовић: Што нисте предложили десет година?)
Ево, предложили смо вам извештаје, па ни један извештај о томе како Срби страдају не можете да гласате, јер вас не интересује ништа. А Косово вас је толико интересовало да сте јуче направили овде скандал и попели се на подијум, заменили подијум за Косово. Толико вас је то занимало.
31/2АЛ/ЉЛ
Кажете – захваљујем се њима за санкције што траже. Па, сад сте рекли, немој да се чудите, Вучићу, захваљујете се Мариники Тепић и Борку Стефановићу за санкције Русији што помињу. Ја се захваљујем њима? Ја њима кажем, за разлику од њих, који су за санкције, као што знате, и за разлику од ваших лажи и неистина, ја нисам увео санкције. И како вас није стид да тако обмањујете људе? Још се сад као правите – ја поменула санкције? Па, да, ви, сад, у та два минута. Ево, ја записао све, цитирам вас и народ је чуо.
А сад је смешно? Зато што мислите, тако је сваки дан, све што вам падне напамет можете да изговорите против мене, али не дај боже да вам одговорим, не дај боже да укажем на неистине које изговарате. Шта вас брига.
Чуј, ја се сагласио са санкцијама! Па, што нисам увео санкције? Што их нисмо увели? Појела маца језик, као свима. Увек је тако. Невероватно нешто.
Кажете – верујем Европи и Албанцима. Ма, не верујем им ништа, немојте да измишљате, ништа им не верујем, ама баш ништа им не верујем.
Па шта са тим? Јел то разлог да не разговарам? Имате неку другу препоруку?
Ама баш ништа им не верујем! И много им мање верујем него ви, зато што имам искуства и са једнима и са другима. Као са овим стручњаком што ми је причао о руским инвестицијама, ја га питам – наведи једну, он каже – па, има руски постер. Тај ми пише извештај у Европском парламенту, па доноси важне резолуције. Чуј, њему да верујем! Или да верујем Куртију?
Шта причате? Шта је смисао свега?
Не верујем никоме и шта с тим! Више верујем вама, а ништа вам не верујем, него што верујем њима.
Какве то везе има са реалном ситуацијом? Шта да радимо? Да не разговарамо ни са ким? Да кажемо – можемо да разговарамо само ако кажете да смо много лепи, паметни и да је то све наше, а ништа ваше. Па, ко ће да разговара са нама? О чему да разговарају са нама?
Хајде мало озбиљније, немојте да потцењујете грађане Србије. Нису грађани Србије глупи да не знају у којој се ситуацији налазимо. И није то ситуација ни од пре пет, ни од пре 10, ни од пре 20 година, чак, да будем сасвим фер. Али, тако је лакше.
И наравно, као шлаг на торту – крива је Српска листа. Није Курти убо Бобана, Српска листа је. И то је увек једино што знате, само криминализација Српске листе, криминализација нашег народа и крива је српска власт. Јесте, Вучић је крив за ово, није крив Курти.
Знате кад ћете то да чујете у Приштини? Никад. А ви велике патриоте, са „ј“. Ви нама доносите оне крпе на којима пише – капитулација, издајници, итд. Ви нама то доносите! Окрените према себи те крпе и погледајте се у огледало! Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Заим Реџеповић.
ЗАИМ РЕЏЕПОВИЋ: Поштовани председниче Републике, поштовани председниче Скупштине, даме и господо, грађани Републике Србије, данас разговарамо о Извештају о преговарачком процесу. О томе је требало да разговарамо јуче, али били су мало другачији услови. Данас, чини ми се, можемо нешто да кажемо о томе.
Дијалог свакако нема алтернативу и колико год био угрожен, у колико год проблема да дођемо због тога што неко други или трећи неће да разговара, не смемо да одустанемо.
Желим да буде кристално јасан, једино дијалогом и једино разговором можемо доћи до решења где не треба да имамо овакве илузије да ће се правити било када и било где споразуми који ће одговарати само једној страни, јер као што знате, не постоје
31/13АЛ/ЉЛ
споразуми чак ни уговори ни договори где се све дешава онако како једна страна хоће. Тако нешто не постоји и то нас је професор Бујуклић учио још од прве године.
Што се нас из СПП тиче, ми ћемо свакако са нашом посланичком групом подржати извештај и то је наш допринос. То је наша жеља да са том нашом чашом воде утичемо да се овај пожар гаси колико је могуће. Србија не сме да дође у сукоб са НАТО. Сукоб са најјачим земљама ЕУ је једнако бесмислен.
32/1МЈ/ЈГ16.10 – 16.20
Морамо реално да поставимо ствари и да знамо да се ради о борби два озбиљна народа који се боре за виталне интересе, а при томе имамо Европу, имамо Запад, имамо, ако хоћете много више оних који не желе добро овој земљи него оних који желе. Свако ко мисли да сукобом може ово да се реши, по мог скромном мишљењу не жели добро Републици Србији и њеним грађанима. Јер барем памтим нешто и ја, знам кад смо год имали сукобе никоме није било добро.
Многи су навикли па, и у формулацији кажу шта можемо да добијемо у разговорима о Косову. Ја мислим да та прича треба да се заврши и да ми треба да гледамо шта може да се спаси на Косову и Метохији. Шта може да се не изгуби? Шта може да се уради за људе тамо, јер људи су важнији. Многи ће ме осудити због тога, али људи су много важнији и од територије, било који и било где.
Оно што се као последица намеће, јесте – а, шта ако не разговарамо? Шта ако се дешава ово што се овде дешава, да се на овај начин говори о било каквом предлогу, па макар био и француско-немачки.
Мени није јасно и збуњује ме да они који су јуче говорили, да о томе не знају ништа, нису то прочитали. То је некакав страшни папир, то је фамозни папир, то је ултиматум. Најбрже дођоше до закључка да то треба да се баци и да о томе не треба да се озбиљно разговара. Ја сам сигуран да и у том папиру има много добрих ствари које би могле да буду у служби и у корист ове наше државе. И, не треба ништа лако бацати, јер подсетићу и себе и вас, није мали број пута ова земља одбила неке споразуме, неке предлоге, неке платформе, а после се испоставило да је много боље да није. Оно што је било после, било је горе од оног што смо ми одбијали, од чини ми се превелике памети.
(Председник: То је било време посланичке групе.)
Захваљујем вам се. Кратко је време. Ми ћемо подржати све напоре и подржавамо председника да се мирним путем решава.
Желим да завршим реченицом коју је он рекао јуче, а сматрам да је то најважније, да ми сви треба да чувамо децу, мајке, сестре ове земље и да чувамо ову земљу онолико колико смо у могућности. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Реч има Ксенија Марковић.
КСЕНИЈА МАРКОВИЋ: Поштовани грађани и грађанке Србије, ја ћу искористити време да поставим неколико питања.
Прво питање које видим да је овде већ неколико пута и постављено јесте шта је био циљ ове седнице? Пошто нисмо сазнали ништа ново о споразуму, а нисмо сазнали ништа ново ни о томе који је став Владе поводом овог споразума.
Исто тако, шта је онда сврха ове седнице? Из атмосфере јуче смо видели да разговор и дијалог свакако нису, а чини се да је циљ седнице само то да се проузрокује још један скандал у Скупштини, да се створи још једна прилика да се политички противници вређају, како би се дискредитовала опозиција, а успут да ли намерно или не, дискредитујете се и ви, као владајућа већина, јер ви имате већину јер држите моћ у рукама.
Друго питање, да се вратимо на тему, оно што је тема данашње седнице.
Који је одговор Владе и вас као председника, ви сте господине председниче малопре поменули нове захтеве које је изнео Аљбин Курти који су се појавили у медијима, који је одговор Владе и вас као главног преговарача на те захтеве? Рекли сте да је циљ Куртија да смањи надлежности ЗСО, а подсетићу вас да након деценије преговора, ми и даље говоримо о увођењу ЗСО, а не о томе шта ЗСО суштински треба да преставља и које су њене надлежности?
Треће питање, да ли је тачно да нам је прећено санкцијама и ако нам је прећено санкцијама, од кога тачно? Ко нам то прети?
32/2МЈ/ЈГ
(Верољуб Арсић: Твоје газде.)
Па нису моје, ваше су више него моје, али добро.
Ако може без добацивања, ако није проблем.
Представници Међународне заједнице су демантовали наводе да су испред Србије постављени ултиматуми.
Коначно, оно што желим да вас питам. Јуче сте исказали став у свом говору да након сукоба у Украјини више немамо савезнике, јер су се ствари промениле и оно што мене занима јесте да ли заиста након агресије Русије на Украјину је Србија остала без савезника и да ли је то што нисмо увели санкције Русији ослабило нашу преговарачку позицију у преговорима са Приштином?
Десет година слушамо о томе како се води дијалог да би се сачувало КиМ и стално истичете успехе у европским интеграцијама. Онда након десет година европске предлоге представљамо као ултиматуме и као захтеве који су дошли преко ноћи, а не као нешто што је део саме структуре дијалога.
Тиме се наставља намерно урушавање слике о ЕУ и заиста доводи европску будућност ове земље у питање. Све што је сада пред нама је један очекиани део процеса који траје већ дужи низ деценија, а где сте ви последње деценије, председниче, по сопственом избору главни актер. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник републике.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Поштовани народни посланици, грађани Србије, интересантно је и драго ми је што смо могли да чујемо овакве примедбе.
Наиме, јуче док су држали транспаренте „издајник“…
(Ксенија Марковић: Ја нисам.)
И ову госпођу сам слушао све време, ниједну реч нисам изговорио. Два дана седим, слушам, ниједну реч нисам никоме изговорио. Чак када су и планирали да ме туку, нападају, ниједну реч нисам изговорио, нисам ни устао са столице. Померио се нисам. Никоме ниједно слово док је говорио нисам добацио и нико ме није пустио да одговорим, а да ми није добацио.
Дакле, мени је занимљиво то да кажете шта је сврха, ево ја вас питам шта је сврха? Стварно се питам шта је сврха? Мислио сам да желите да чујете нешто, да добијете одговоре, позвао на консултације, рекли сте нећемо то. Баш ви из ваше странке рекли нећемо консултације, хоћемо Скупштину. Ја дошао у Скупштину и ви мене питате шта је сврха.
Шта је ово људи? Скривена камера? Шта је ово? Буквално скривена камера.
Кажете какав је мој одговор на Куртијев захтев? Хајде да прочитам народу да знате о чему се ради. Курти каже први услов је да би он формирао оно што је потписано, да Унија мора да буде у складу са уставом и законима на Косову. Други је да не може да буде једнонационална. Значи, не може да буде српска.
Треће је да мора да се промени назив. Четврто је да не може имати никакву јавност или извршне власти. Пети је да буде део коначног споразума, јер не важи онај претходни који су потписали и шести је да председник Србије повуче писма упућена на адресе пет земаља чланица ЕУ које сам упутио пре десет дана, позивајући их да не прихвате Косово, јер није држава, у складу са Солунским споразумом.
То је његових шест услова. Не може. Да ли то значи да они неће да формирају? Можда неће. А ово? Ово је спрдња са Међународном заједницом. Мање са нама што он ради, само не знам што сте то мене питали. Биће да сам и за то крив.
Кажете ми не причамо о садржају. О садржају смо причали одавно, нисте читали. У садржају имамо четири споразума о ЗСО. То је први или основни споразум у шест од 15 тачака Бриселског споразума. Имате споразум о имплементацији, имате
32/3МЈ/ЈГ
основне принципе, 22 принципа на којима почива ЗСО и четврто је споразум о стварању управљачког тима за ЗСО. Све регулисано, све дефинисано и области које покривају све. Не знам што се труде неке невладине организације да нас убеде да смо глупи и да не можемо да извучемо папире које смо сами потписивали са Албанцима. Сада треба да читамо шта су писале невладине организације, а не шта смо ми сви потписали. Тако да се садржина зна, само што књиге и читање, то је …
33/1МЗ/ИР16.20 – 16.30
Кажете – без савезника и зашто сам представљао нешто као ултиматуме. Нисам, рекао сам да је нешто тешко. Кажете – демантовали су ме представници, демантовали ме они који нису били на састанку, али ме није демантовао ниједан који је био на састанку. Јел то тачно? Тачно је.
Дакле, поновићу вам, ја нисам рекао да је неко изговорио реч: „санкције“, ја сам рекао, да вам десети пут данас поновим, под један, заустављање и прекид европских интеграција, под два, заустављање дотока и повлачење страних директних инвестиција из Републике Србије и под три, остале свеобухватне мере против Републике Србије. Цитирао сам вам шта ми је речено. Јел ви стварно мислите да тако нешто могу да слажем? И поновљено је на истом састанку, од двојице представника од тих пет. И ако нисам био довољно јасан, довољно поштен, довољно искрен да вам то све кажем, па шта још хоћете од мене? Хајде да видим да неко каже да сам слагао. Шта у ствари хоћете од мене? Да ме линчујете, зато сте ме звали, шта? Мислили да ће тако да буде. Шта је смисао свега, кажите ми? Шта хоћете од мене? Шта хоћете од свог председника, од председника Србије? Заборавите да је то омражени зликовац Александар Вучић, диктатор, тиранин, ако бог да ускоро убијени, и само ми реците, молим вас, у шахту да му дете и брат заврше, све је то океј из ваше странке што долази, све је то у реду.
Само ми реците – шта стварно хоћете од мене? Шта хоћете у политици од мене? Кажете, јесмо ли без савезника? Не знам шта то значи. Ја сам рекао да за рат и сукобе и за такве ствари су нам потрени савезници, а у међународној политици верујем само интересима, некад нам се са неким поклапају интереси, некада нам се с неким не поклапају, трудимо се да имамо више оних са којима можемо да разговарамо, а да готово немамо оних са којима не разговарамо. То је ваљда суштина политике, суштина озбиљне политике и суштина озбиљног понашања једне државе.
Али добро је да људи виде. Опет, потребно је да уведемо санкције Русији, ови други овде измишљају да смо увели санкције Русији. Ови овде кажу – уведите санкције Русији. У ствари, шта год да урадите, никад нико задовољан и чињенице их уопште не занимају. То вам је као она прича о двојном држављанству Ане Брнабић и двоструком пасошу, а поред њих седи онај који има двоструки пасош, али неће да га баци, неће да га спали, иако је из те земље стигао тај срамни и ужасни ултиматум. Толико о истини коју сам слушао у ова два дана.
Само ме више не питајте, молим вас, шта је сврха овога, јер нисам дошао што сам себе позвао, већ зато што сте ви то тражили, то је једина ствар коју сам учинио, а немам никакав други проблем, одговараћу и убудуће. Хвала вам на коректности и пристојности. Извињавам се.
ПРЕДСЕДНИК: Захвалност на коректности и пристојности.
САЊА ЈЕФИЋ БРАНКОВИЋ: Хвала, председниче.
Уважени председниче Републике, представници Срба са Косова и Метохије, колегинице и колеге народни посланици, ја ћу покушати и у наредних неколико минута да изнесем став СДПС по питању решавања косовског проблема, као и ових докумената о којима ми данас разговарамо, ослањајући се пре свега на извештај који данас имамо испред себе.
Од почетка југословенске кризе чини се да је какав год предлог стигао за решавање косовског проблема, сваки наредни уколико претходни не бисмо прихватили био би лошији од претходног. Слажем се са председником да то није правило, али јесте учестали изузетак. Оно што је чињеница јесте да међународно право у овом тренутку и уопште међународну реалност ми не можемо да променимо, али са друге стране можемо да једним рационалним размишљањем и један прагматичним поступцима покушамо да пронађемо најбоље решење за Косово и за Србе на Косову и Метохији.
33/2МЗ/ИР
Ја ћу се само укратко осврнути на међународно право и поменути да међународноправне норме постоје још од античког света и оне су се паралелно са државама и развијале. Један од првих докумената као извор међународног права помиње се споразум који је закључен између тадашње Месопотамије и Уме око 3100. године п.н.е. Тадашњим споразумом регулисане су њихове међусобне обавезе и права и оно што је можда за нас у овом тренутку најважније, дефинисане су њихове границе, али и неповредивост њихових граница.
Ево нас сада у 21. веку и разговарамо о приближно истој теми, али на можда један потпуно другачији начин. Некако природно је да се наметне питање да ли на начин на који данас третирамо међународно право у ствари ми себи постављамо границе, односно тест постојања и поштовања међународноправних норми, као историјских тековина.
Оно што је сигурно када је реч о преговарачима на Косову и Метохији јесте да су стране на Косову и Метохији одувек биле сагласне само око једне ствари, а то је да се ни око чега не слажу. Са једне стране Албанци су инсистирали на томе да знају шта хоће, ми смо истицали да знамо шта нећемо. Албанци су углавном били вођени етничким принципима, ми смо се водили историјским правом и тако укруг.
Општепризнато правило међународног права је да државе не могу да се ослањају само на свој унутрашњи правни систем као изговор за неиспуњење међународних обавеза, односно оних обавеза које су преузете међународним уговорима. У том случају, пошто је Приштина пре неких десет година пристала потписивањем Бриселског споразума да испуни своју обавезу, а то је формирање Заједнице српских општина, да ће она ту своју обавезу морати и да испуни.
Да ли ће она мењати закон или ће прилагодити свој Устав, као унутрашњи правни акт који мора бити у складу са међународним, мислим да то није ствар којом треба да се бавимо, него да треба да наставимо да инсистирамо на томе да се спроведу све оне обавезе које су преузете међународним уговорима. Све друго представљало би избегавање поштовања међународног права и то би суштински значило да свака држава у било ком тренутку, кад год то њој одговара и њеним политичким, геополитичким, економским или било којим другим условима, да се позове на своје унутрашње право, као разлог за неиспуњење обавеза које је преузела у складу са међународним принципима.
Управо из тог разлога ја заиста очекујем да какви год преговори у овом тренутку били, како год они изгледали у овом тренутку, да ће пре или касније Приштина заиста и испунити ову обавезу, јер другу опцију у суштини и нема.
Какав год да је наш став о плану, пре свега мислим на француско-немачки план, али и извештај који данас имамо пред собом, ми морамо да прихватимо чињеницу да од минимума који нам је понуђен извучемо максимум онолико колико можемо. Није нимало лако нити једноставно седети у вашој столици и није нимало лако извући закључак како поступати, да ли преговарати, у ком смеру преговарати и да ли одустати од преговора.
Са једне стране, према плану о коме смо ових дана разговарали, уколико га прихватимо, Србија ће сигурно имати неку бољу европску перспективу, то ће фактички значити јачање постојећих инвестиција, већи број финансијских средстава из претприступних фондова и свеукупно водиће ка чланству Србије у Европској унији, када се, уколико за то постоји воља народа у тренутку када се то питање заиста и буде поставило.
Опет са друге стране, уколико одбијемо да прихватимо овај план, мислим да ће се Србија наћи у једној тешкој и економској, али и политичкој ситуацији и то би на неки начин довело до својеврсне политичке, ја бих је назвала, осеке у односу са
33/3МЗ/ИР
Европском унијом и нисам сигурна колико би повлачење инвестиција, смањење средстава из фондова, па и укидање безвизног режима заиста било штетно за Србију, односно у којој мери би оно нас довело до одрживог функционисања у неком наредном периоду, ако узмемо у обзир све чињенице које постоје, као и међународно окружење и услове у којима се данас воде преговори, када је реч о Косову и Метохији.
34/1ЈЈ/МЈ16.30 – 16.40
Све ово кажем из разлога што мислим да је данас неко од колега поменуо у којој мери је ЕУ важна за трговину коју Србија има. Ја ћу се само кратко фокусирати на тај део и морам да кажем да је ЕУ највећи трговински партнер Србије. Поновићу још једном она је највећи трговински партнер Србије и тржиште ЕУ представља најважније извозно одредиште за наше пољопривреднике. О томе је данас неко говорио и уколико желимо да заштитимо нашу пољопривреду и произвођаче ми морамо узети у обзир све оне аспекте које би са собом повукло и повлачење Србије из преговора, односно потписивања плана уколико је он постављен на начин на који јесте.
Примера ради 2021. године извоз наших производа на тржишту ЕУ износио је преко 14 милијарди евра и пре него што донесемо одлуку о томе да ли треба разговарати о овом плану и на који начин ми морамо да узмемо у обзир све ове чињенице које сам сада навела и последице које ће оно изазвати.
Само укратко за крај да кажем у име СДП овај план треба схватити као, ја бих га назвала иновирани Бриселски споразум, а зашто то кажем? Кажем из разлога што сматрам да је Бриселски споразум у некој својој правној примени достигао свој максимум и сада се тренутно налази у фази непримењивости. Како бисмо га одблокирали потпуно је неопходно да предузмемо одређене радње и да покажемо отвореност за то да се приступи неком другачијем иновираном и промењеном Бриселском споразуму, а сигурна сам, односно желим да верујем у то да овај план то и јесте.
За крај мислим да је наша Влада, наш председник, да су водили преговоре на начин на који то достојно представља нашу земљу. Мислим да би у наредном периоду требало инсистирати на томе да се обезбеди непосредна заштита безбедности Срба са Косова и Метохије и да треба водити рачуна о очувању нашег интегритета и да Србија мора показати да није фактор нестабилности као што се често представља у медијима, већ управо супротно. Она је та која својим примером и начином поступања у некој мирној политици која подразумева разговоре и преговоре на свим нивоима заправо показује да јесте и да може бити фактор стабилности.
Лудило није ништа друго него радити исто што и до сада, а очекивати неки другачији резултат. То је изговорио Анштајн и мислим да треба подржати све оне промене које воде ка томе да Србија иде напред. Социјалдемократска партија Србије ће као и до сада пружити снажну подршку и председнику, али и премијерки да истрају у својој намери, да покажу да је Србија једна мирна земља и да једним политичким мирним говором заиста може доћи до историјског решења за нашу земљу.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Следећи пријављени је Борислав Новаковић.
Није ту и сад видите, пријављени да говоре, прочитани да говоре, нису ту, и ти ће сутра опет да вам кажу да су ускраћени и да не могу да говоре кад желе, да вичу Пословник, Пословник и да певају Пословник је срце Србије.
Реч има Милован Дрецун.
Изволите.
МИЛОВАН ДРЕЦУН: Уважени господине председниче Републике, председниче парламента, даме и господо народни посланици, Косово и Метохија је питање свих питања за васколико српски народ, за државу Србију и пресудно ће одредити пут Србије и српског народа у 21. веку. Изазива много емоција, расправа, дилема, жучи, али захтева решавање.
Косметски проблем је постао саставни део света који се турбулентно мења. С једне стране се неко позива на косовски преседан, с друге стране неко захтева због рата у Украјини што реши косметско питање, тектонски поремећај на глобалном плану нам
34/2ЈЈ/МЈ
постављају питање и дилему где је место Србије у том свету који се ствара убрзано, који ће бити полицентричан. У том свету који ће након рата у Украјини градити нову архитектуру на политичком, економском, енергетском, трговинском, безбедносном плану. Ово питање је изузетно важно зато што оно дефинише оквир у коме ће се решавати косметски проблем и у коме се одвија све оно што се дешава на Косову и Метохији.
Ви сте господине председниче, јуче рекли, говорили о временском оквиру у коме се дешава нова ситуација коју имамо са „нон-пејпер“, предлогом за постизање могућег споразума, поставили сте питање, односно дилему, приклонити се онима који су јачи и стално им се супротстављати. Поставили сте суштинска питања. Данас сте рекли да су тренутне геополитичке околности никад теже по Србију. Мало бих баш да говорим о тим геополитичким околностима, јер мислим да морамо да их разумемо, да бисмо могли да нађемо најбољи начин за решавање нашег најважнијег проблема, косметског проблема који је од виталног државног и национално интереса. Да, мења се свет, ствара се полицентричан свет. Са једне стране ће бити Евроазијски са својим интеграцијама и савезништвима, попут рецимо, Шангајске организације за сарадњу, Евроазијске економске уније, Организације договора колективне безбедности, па и БРИГС-с. Тај свет предводе нови пол светске моћи Русија и Кина.
Са друге стране, је евроатлански простор, евроатлански савезници, који имају такође своје организације, своје интеграције, ту се налази и ЕУ, ту се налази и Савет Европе, ту се налази и НАТО, договори о трговинским споразумима, о енергетским споразумима и много тога. Где се Србија налази на том простору? У Азији или у Европи? Биће да је на евроатланском простору зато нам је битно да видимо како да дефинишемо наше место у том полу светске моћи. Јесмо ли га већ дефинисали када је у питању евроазијски пол светске моћи који се ствара?
Ја бих да све нас подсетим на неке изјаве шта нам нуди западни, а шта нам нуди источно пол моћи који се стварају, односно западни је већ створен. Хајмо да пођемо од евроатланског простора. Када говорим о томе да Србија треба да постигне стратешке геополитички договор са евроатланским партнерима, не говорим о чланству Србије, како неки погрешно тумаче и сва срећа што господине председниче имате довољно политичког искуства и мудрости па нисте насели на те приче, говорим о томе како да нађемо наше место тамо где је успостављено евроатланско партнерство, евроатланско савезништво. Не говорим о чланству Србије у НАТО јер дубоко поштујем, уважавам и подржавам политику војне неутралности Србије.
Ево да цитирам Дерека Шолеа који износи званичне америчке ставове. Он каже, ово је кључан тренутак за Европу због рата у Украјини, а самим тим и кључан тренутак за регион. Поставили сте исто питање, господине председниче. Да, они сматрају да је ово тренутак да се решава и косметски проблем због рата у Украјини. Затим каже Шоле, један од разлога зашто САД инсистирају на споразуму Косова и Србије је уклањање Руске полуге из Србије, Србија дуго зависна од руске енергије, диверзификује своје изворе енергије, смањује руску подршку.
Ово је питање Косова оставило као последњу полугу коју Москва има над Београдом, аспект који Вашингтону не измиче. Нема бољег доказа да је косметски проблем увучен у геополитичке игре великих сила. Амбасадор Хил каже следеће, са Путином Русија је ушла у мрачну шуму, не треба је чекати да изађе из мрака, време је за Србију на западу. Затим каже, грађани Србије не стоје испред два пута, са знацима један на истоку, други за запад. Пут за исток је затворен на дуже време, али постоје отворен пут на запад. Каже, САД виде Србију као партнера, историјског пријатеља и у зависности што Србија предузима и можда ће она у будућности она постати наш савезник, али то ће бити питање за Србију. Дакле, оивичен нам је простор којим би запад желео да идемо.
35/1ВС/МП16.40 - 16.50
Након састанка са Дереком Шолеом, изјавили сте господине председниче колико се сећам да је договорено да се започну разговори о стратешком партнерству. То партнерство са САД је недостајућа карика наше међународне позиције. Стратешко спољнополитичко опредељење Србије, чланство у Европској унији, градимо стратешко партнерство са источним силама, Русијом и Кином које постављају темеље новог пола међународне моћи. Недостају нам САД које одлучујуће креирају, усмеравају, реализују процесе на евроатланском простору, на коме се и Србија налази.
Са друге стране, Русија је пријатељска земља, наш стратешки партнер. У Уједињеним нацијама нам пружа пуну подршку да одбранимо територијални интегритет, али се и она мења. И она мења своју позицију. Мења се њена позиција на међународном плану.
Зато желим да вам то докажем са неколико цитата. Да бисмо знали у ком правцу иде и источни евроазијски и западни евроатлански пол моћи. Алексеј Дробињанин, директор департмана за спољнополитичку планирање Министарства спољних послова Русије, 3. августа прошле године каже – епоха, сарадња за Западом је завршена. Тридесетогодишња епоха генерално конструктивна сарадња са Западом је већ сада неповратно окончана. Време је да се Русија врати себи, да препозна себе као историјско језгро једне оригиналне цивилизације највеће евроазијске и европацифичке силе, не европске, евроазијске силе.
Лавров каже – Москва не види смисао одржавању свог ранијег присуства у западним земљама на ранијем нивоу, прећи ћемо на сарадњу са другим државама, земљама Африке, Азије, Латинске Америке, потребна је додатна пажња. Министарство иностраних послова Русије, тренутно спроводи географску преоријентацију својих активности у иностранству.
Зашто ово говорим? Па да видимо шта можемо реално да очекујемо од руске политике, од руске подршке и како да на најбољи начин обезбедимо даљи развој нашег стратешког партнерства.
Има ли неко ко може да поверује да у пуном окружењу о коме сте господине председниче говорили, у праву сте, НАТО-а односно Запада, можемо да развијемо оном динамиком и оним интензитетом наше односе са Русијом, са Кином и другим земљама које се налазе на истоку, ако постоји механизам за ограничавање од стране Запада, тог нашег партнерства са Западом.
Најбољи пример вам је нафта и нафтовод Јанаф, значи да морамо да дефинишемо наше место ту на евроатланском простору да бисмо могли даље да развијамо стратешка партнерства са Русијом и са Кином и да добијемо њихову подршку и политичку и да организујемо економску сарадњу и безбедносну.
Шта се каже у концепту ОДКБ-а за 21. век? Шта Руси предвиђају? Шта говоре о себи, о својој позицији? Они говоре о новој геополитичкој ситуацији, о преласку са једног поларног светског поретка, беловешког на полицентрични.
Говоре о формирању, слушајте ово – евроатлантике и велике евроазије, као полова моћи политичке, економске, духовне, кажу – Русија престаје да буде источно крило неодрживе велике Европе и постаје западно крило велике евроазије која се формира. На евроазијском простору такву стратегију формирају, како велике државе Русија, Кина и Индија тако и коалиција држава.
Дакле, када погледате политику и једног и другог пола моћи нема никакве дилеме да је за Србију од посебног значаја и од пресудне важности да наше место у евроатланском простору дефинише на одржив начин.
35/2ВС/МП
У основи дефинисања тог нашег места генерално у свету који се тектонски мења, јесте решавање косметског питања. Суочени смо са снажном кампањом Приштине и западних земаља које су признале Косово да се оствари тзв. међусобно признање добили смо тзв. француско – немачки план за постизање првог основног споразума о нормализацији односа.
Тај план говори о томе о чему Дерек Шоле говори, о три корака. Дакле, то није коначни споразум како су предвидели они који су га предложили. Дали су предлог за разговор, платформу за разговор, желели би они да се то тако и постави као неки споразум. Али, тек након тога иду нови разговори, ако би се постигао тај први основни споразум па тек онда коначни споразум.
И када чујем да неко каже да је председник Републике потписао некакав споразум и не што не могу, а да се не отмем утиску да је то само злонамерно, да је то изазивање нерасположења, тензија у јавности, да то није деловање које је усмерено на заштити државних интереса, јер ми морамо тај план да третирамо као почетну платформу за разговоре пошто Аљбин Курти веома лукаво ради.
Он каже да је то тек основа за некакву дискусију, а не споразум који је понуђен по принципу узми или остави, то и Дерек Шоле говори, у три корака ће се постићи споразум и хоћу да вам управо цитирам Шолеа, који о томе говори, споразум је могућ у три корака, на основу француско-немачког предлога.
Први предлог је да Косово и Србија нормализују односе без потпуног међународног признања, барем као почетни корак, и то је начин да се Косово стави на евроатлантски пут. Срби ће на крају, каже Шоле, морати да прихвате одређени ниво суверенитета Косова, не пуног суверенитета, Косово да Србима да већу аутономију посебну заједницу српских општина на северу, говори о северу, али вероватно није довољно упознат са целом ситуацијом.
Затим, шта каже Аљбин Курти, он каже овако, без узајамног признања нема потпуног споразума о нормализацији. Предлог ЕУ не претендује да је обавезна за прихватање у тој форми, већ мора да се разговара, то је заједничка платформа за разговор, то није коначна верзија, то није принцип узми или остави, то није тако предложено и речено.
Овде неки тврде, да је ово ултиматум да морамо да прихватимо, да је већ прихваћено, да мора да се одбије. Шта каже Мирослав Лајчак? Предлог није крај приче која се наставља правно обавезујућим споразумом о нормализовању односа за сва отворена питања, не треба више нико да демантује лажи о томе да је постигнут већ некакав споразум, да је ово што је било, тзв. француско немачки, заправо америчко европски предлог, готова ствар.
Ми треба да се односимо према европском плану, управо као платформи за разговоре. Да ли разговарати о том плану? Апсолутно да, али тек када се формира заједница српских општина у складу са Бриселским споразумима и то је овај извештај о преговарачком процесу, који је један опозициони посланик, председник странке јуче назвао Извештајем о раду Канцеларије за КиМ. Замислите да није човек прочитао шта нам је на дневном реду, а тај извештај ће ускоро бити на Одбору за КиМ. О томе морамо да разговарамо и у потпуности вас подржавам, председниче да се о томе разговара. Разговор не треба избегавати, јер ако не разговарате не може никада да се постигне договор. Али разговор о плану не значи његово прихватање онако како је то сада дефинисано.
Ви сте господине председниче јуче јасно дефинисали нашу платформу за разговор о европском плану и мислим да имате апсолутну подршку већине у Народној скупштини и већине грађана.
35/3ВС/МП
Та наша платформа је прво формирање заједница српских општина, и повратак, али у складу са Бриселским споразумом, повратак изабраних политичких представника о примени самоуправе, наставак разговора, не прихватања туђих наметнутих решења, решење може да се постигне само под условом да се не тражи од Србије да призна лажну државу Косово и да се не сложи са њеним чланством у УН.
О свему другом треба разговарати. Став који сте јуче више пута поновили је од посебног значаја за пет чланица ЕУ, које не признају Косово, али и за друге земље, које нису признале Косово да знају да Србија неће променити став.
Чуо сам изјаве да је ових пет земаља прихватиле европски предлог за постизање првог основног споразума што није тачно. Где сте то чули и где сте то видели?
Шта је прихваћено? Најбољи одговор на то питање, не читате довољно неке колеге и не пратите пажљиво шта се дешава је дао Кипарски амбасадор у Београду, Димитрије Теофилакту, ево шта је рекао – Кипар је прихватио предлог о нормализацији односа Београда и Приштине, само у циљу избегавања даљих ескалација и нормализације преговарачког процеса, али није променио став о непризнавању Косова. Циљ тог предлога је да помогне преговарачки процес и постоји консензус у ЕУ, о дипломатским активностима које је потребно предузети ради подстицања дијалога.
36/1ЈД/ЦГ16.50 – 17.00
У том циљу Кипар је на истој позицији као и партнери из ЕУ, како би омогућио да превлада мир. То међутим, никако не значи и не подразумева признања. Због тога су земље које нису признале Косово пристале на овај предлог.
Крајњи циљ је да се спречи ескалација на Косову и углавном ради нормализације. Понављам. Нормализација никако не подразумева признање. Додао је кипарски амбасадор једну кључну ствар - сви у ЕУ знају да би без Србије изгубили Балкан. То говори о геополитичком значају Србије, то говори о нашим могућностима да пронађемо маневарски простор за решавање проблема Космета.
Имате моју максималну подршку, господине председниче, као неко ко се ево скоро 40 година бави косметским питањем, који је заједно са Иваном, мојим ратним другом или са Ђурковићем који је из друге посланичке групе, са Стошићем и осталим, био тамо где се 1999. године бранило Косово и Метохија, имаћете ту подршку увек уз ове принципе. Борите се да сачувамо мир. Рат је нешто најгоре што може да задеси било кога. У рату се страда, у рату се убијају људи. Ми требамо да се боримо за живот, за што више деце, да живе нормално, да буду део света који се толико брзо мења, а не да робујемо неким заблудама, трагичним заблудама.
На крају, подстакнут изјавом једног посланика о недостојности, ко је достојан, а ко није да обавља неке послове. Сада, да ли сам ја који сам одликован орденом за храброст 1999. године достојан или онај који јуче брани Косово тако јуначки у Народној скупштини, држећи неке крпе, сами процените. Није тешко.
Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем, господине Дрецун.
Реч има народни посланик Славиша Ристић.
Изволите.
СЛАВИША РИСТИЋ: Захваљујем, господине председавајући.
Најпре да се извинем колегама и јавности што због кратког времена које је преостало мојој посланичкој групи ћу прочитати део онога о чему сам желео данас да разговарам.
На самом почетку да подсетим да је ово наша друга седница о којој расправљамо о Косову и Метохији за шест месеци, тако да би неупућени посматрач могао да стекне погрешан утисак да смо озбиљни и одговорни када је ово најважније државно питање на дневном реду. Нажалост, судећи по досадашњем раду, нисам сигуран да можемо доћи и чини ми се да нема ни добре воље да дођемо до заједничког решења.
Грађани Србије, а нарочито они који живе на простору Косова и Метохије очекују од нас одговоре на многобројна питања у овом тешком времену, а нарочито одговоре на питања хоће ли моћи да опстану на својим вековним огњиштима, ко ће их и на који начин заштитити од терора Аљбина Куртија, а посебно хоће ли им овај парламент гарантовати уставно право да наставе да живе на Косову и Метохији као саставном и неотуђивом делу Републике Србије. То је основно питање на које Срби на простору Косова и Метохије очекују.
Ми смо добили извештај Владе и Канцеларије за Косову и Метохију за период од 1. септембра прошле године до 15. јануара ове године и ја морам да признам да доста верно је пренео оно што се доле дешавало, макар када је у питању насилничко понашање фашистичког режима Аљбина Куртија.
Дакле, да не понављам шта се све доле дешавало, с обзиром да немам довољно времена. Дакле, од покушаја убистава српске деце, па до потпуне окупације севера Косова и Метохије.
36/2ЈД/ЦГ
Међутим, постављам питање свима нама, а посебно вама председниче Републике Србије – шта је држава Србија урадила или да ли је довољно урадила да заштити Србе и спречи Куртија и Приштину, макар у неким почињеним злоделима? Мислим да није, или бар да није довољно. Осим интервенција код представника међународне заједнице који се по обичају праве глуви и слепи и подизања борбене готовости наше Војске, ово говорим без имало ироније, то је добро било што је рађено, других конкретних потеза Србије, нажалост није било.
Срби са Косова и Метохије су скоро препуштени сами себи. Напустили су тзв. косовске институције након нелегитимне смене регионалног командира Ненада Ђурића, касније подигли барикаде приликом хапшења Миљана Аџића и Дејана Пантића, и то су урадили сами.
Знам да вам многи спочитавају да сте их ви у томе подстрекивали. Бићу искрен, доле живим, овога пута су заиста Срби то учини сами. Нису могли више да трпе терор Аљбина Куртија.
Оно што вам замерају, господине председниче, је чињеница да сте им у тој мирној борби обећали апсолутну подршку колико год она трајала, а онда сте 28. децембра у Рашки, рекао бих, на неки начин ултимативно затражили да уклоне барикаде, иако главни захтеви грађана нису били испуњени, а то је ослобађање ухапшених и повлачење припадника РОСУ са севера Косова и Метохије. Имали смо осим пуштања Пантића из кућног притвора, практично других захтева који су испуњени нисмо имали.
Још једно питање на ову тему желим да вам поставим, господине председниче. Постављам питање, мада верујем да то знате и да сте чули, мада видим да то не стоји у извештају - да ли знате да компромисно решење о КМ таблицама које сте постигли 23. новембра 2022. године више не важи доле на простору Косова и Метохије, када се тиче албанске стране? Шта се десило са том нашом малом тактичком победом, како сте тада назвали овај компромис?
Људи су компромис разумели, како сам га и ја својевремено разумео, да не можемо да региструјемо нов аутомобиле, да не можемо да добијамо нове регистарске таблице, али да аутомобиле које већ поседујемо и регистарске таблице које већ поседујемо можемо да наставимо да региструјемо. То може свако сада да вам потврди. Ја мислим и од наше браће горе на галерији, а и ја сам сведок тога да не могу са КМ таблицама да се вратим до своје куће.
Што се тиче француско-немачког предлога, њега нажалост можемо да коментаришемо само на основу незваничних информација и оно што смо имали прилике да јуче чујемо од вас. Ако је тачно оно што сте својевремено и ви цитирали, а то је да у члану 2. тог споразума или предлога стоји да ће обе стране руководити се сврхом и принципима утврђеним у Повељи УН, посебно оним о сувереним правима државама, поштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, праву на самоопредељење и заштити људских права итд. онда је потпуно јасно да је циљ предлагача овог предлога предаја Косова и Метохије.
Евентуалним прихватањем овакве одредбе бесмислено би било наше противљење чланству тзв. Косова у УН, јер од нас тамо нажалост ништа у тој каснијој фази не би зависило, уколико признамо тзв. Косову право на територијални интегритет, независност и самоопредељење.
Последице прихватања оваквог предлога по државу биле би катастрофалне, а нарочито погубне за будућност Срба и српских светиња на Косову и Метохији. Не видим ко би од преосталих Срба на Косову и Метохији пожелео да остане да живи у такозваној држави Косово, односно у великој Албанији.
36/3ЈД/ЦГ
Ви сте нас, председниче, обавестили да су вам предлагачи плана предочили последице са којима би се суочила Србија уколико одбаци понуђени предлог, а то су прекиди европских интеграција и нека врста економских санкција, односно, да будем прецизнији, обустављање постојећих и будућих инвестиција.
Да ли западни представници блефирају или су заиста озбиљни у тој намери ја не могу да претпоставим у овом тренутку. У сваком случају, уколико су озбиљни у тој намери, чак и да су озбиљни у тој намери, ми морамо да поставимо јасно питање – да ли заиста желимо да одлучујемо само на основу тога ако је у питању Косово и Метохија.
Ако одлучујемо само на основу економског интереса, онда бисмо заиста морали да поставимо себи питање, пре свега, која је онда вредност косовске земље, језера, шума, рудних богатстава на Косову и Метохији, а не дај Боже да почнемо да рачунамо и која је вредност Пећке патријаршије, Дечана, Грачанице, Богородице Љевишке. Верујем да се том рачуницом у Србији нико и никада неће бавити.
Оно што је очигледно последњих дана се поново на велика врата враћа прича о заједници српских општина, а не само од наших представника, већ и од многобројних међународних представника. Она би требала да буде, колико ја то схватам, шаргарепа коју ће Србија прогутати зарад прихватања француско – немачког предлога и одрицања од Косова и Метохије.
37/1ГД/СЧ17.00 - 17.10
Они, наводно, врше огроман притисак на Аљбина Куртија како би прихватио Заједницу српских општина, а у исто време амерички амбасадор у Приштини изјављује да Америка неће подржати ниједан аранжман који крши Устав Косова, који није у складу са одлуком Уставног суда или који угрожава суверенитет и независност Косова. Сличну изјаву имали смо прилике да видимо, дао је и Мирослав Лајчак.
Господине председниче, чак и да се прихвати да се Заједница српских општина формира на основу четири споразума о којима су говорили и 22 принципа о којима сте говорили, то не може бити замена Србима на Косову и Метохији за државу Србију и за институцију државе Србије.
Једноставно, оно што нам је последње остало од српских институција, а то су просвета и здравство, прећи ће у надлежност заједнице, али наравно то више неће бити надлежност Министарства здравља или, пак, Министарства просвете, на пример. Дакле, последње институције ће нам се на тај начин угасити.
Захваљујем се.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Републике.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Чини ми се да знам и ко вас је саветовао за ово око Заједнице српских општина. Тај ко вас је саветовао, ко је учествовао у уништавању Србије, а велики је Србин и родољуб, тамо од 2007. године је у преговорима, јер су то његове речи, никада није прочитао то. Овде је реч и о функцији надзора.
Прочитајте, молим вас. Прочитајте, ко Бога вас молим. Узмите, прочитајте принципе, прочитајте Споразум о имплементацији. Није овде реч о власништву, већ је реч о надзору у области здравства и у области просвете.
Ја разумем да сте ви говорили све супротно од чланова ваше посланичке групе. Све што су они рекли, ви сте негирали и рекли све супротно од тога. Ја сам прочитао овде интервју, пошто сте ми помињали таблице.
Дакле, само да људи разумеју, ми смо постигли споразум о таблицама који је био… Ја нисам био одушевљен. Рекао сам - једна мала тактичка победа, ништа више, пре свега што смо сачували мир, а онда су Албанци поново кренули то да крше. Погледајте, ово је изјава Шолеја, а ово је изјава Петара Стана, где и једни и други упозоравају Куртија да поново крши и насиљем решава проблем са споразумом око таблица. Ово вам је само од 19. јануара, од пре неки дан.
Шта мислите, шта је ту кривица Србије и Александра Вучића? Схватио сам да сам ја крив, само нисам разумео, шта је ту моја кривица? Само ми то кажете. Да ли треба да кажем – да, схватио сам да нећете да проведете ниједан споразум? Па, схватио сам. И? Шта ћемо даље?
Кажете - замислите, предложили су нам да Косово буде независно. Стварно? Америка, Француска и Немачка нам предложила да Косово буде независно? Па, немогуће.
У време када сте ви ведрили и облачили прогласили су ту независност и признали независно Косово и уопште нисте били изненађени тада. Само сте сада изненађени. Страшно сте изненађени.
Када причате о тим таблицама, ја сам прочитао шта ваш шеф групе или заменик шефа групе каже пре неких пет месеци – проблем око косметских регистарских ознака треба да се реши тако да све таблице могу да пређу свуда, да се крећу свуда без употребе налепнице. Дакле, да кажемо народу да прихватимо РКС табле? У реду, и то је легитимно. Све је легитимно.
Да ли ви разговарате између себе или само знате да је Вучић за све крив?
Хвала вам што данас нисте рекли да ћу да завршим као Ђинђић, што смо то направили другачију атмосферу, а што се барикада тиче, никаквог основа више није било да задржимо ни један једини људе. Били бисмо проказани у целом свету не зато што сам
37/2ГД/СЧ
знао да ће они да буду задовољни тиме. Људи су хтели борбу, али та борба би нас довела до сукоба у којем у овом тренутку бисмо извукли дебљи крај од НАТО-а.
Није био проблем у Албанцима. Петар Петковић је поред мене. Плашили су ме. Говорили су ми – позвао ме је један од посредника и рекао – имате још 24 сата, Курти напада на барикаде. Уплашили су, што је добро, то значи да су одговорни, да су паметни, добри људи, да желе добро нашем народу, забринути, и Марка и Петра. Успаничено ме зову и један и други. Ја им кажем – да ли вас је то овај звао? Јесте, узмем телефон, позовем га и кажем – а што радиш ово, тим речима. Што радиш ово, када знаш да Курти нема снаге? Све своје снаге, све своје јединице да пошаље, не може да помери барикаде. Знамо и ти и ја. То су барикаде, али мало је то компликованије од Барикада, као што знате, о чему нећу да говорим овде.
Он каже – добро, добро, ја онако, ако можемо да погурамо, али, ево, није Курти, биће НАТО. Ја кажем - добро, добро, полако сад.
Слушали су то ови момци овде. Ја сам из Рашке причао са њима и са свим представницима и пред њима и нећу око тога да говорим детаље. Знају колико смо се борили, али моје је да сагледам и ширу слику, а не само ваше и моје емоције. Дакле, да сагледам и ширу слику, да видимо можемо ли ми неког да убедимо да су барикаде оправдане или не и нисмо могли никога да убедимо да јесу на моју жалост и на мој очај, иако су биле апсолутно оправдане зато што нису хтели да чују вапај српског народа.
Мислим да сам тиме помогао да се сачува мир, да се сачувају животи ових људи овде који су били на барикадама, јер знам да би ови морали да крену у акцију и знали смо тачно кад ко шта планира, како се понаша. Људи из КФОР-а су били много, много одговорнији него Курти, али су били под великим притиском две земље.
Ви дођете и кажете – Срби вам замерају. Па, да, Срби ми замерају. Сви ми замерају све. Ви ми замерате, колико сам разумео, то што нисам увео санкције Русији, Ристићу, да чује народ на Косову и Метохији, да бисте ви увели санкције Русији. Добро је да то људи чују.
Ови други ми замерају што нисам довољно близак Русији и што не служим Русији, већ служим Србији. Сад, шта год да кажете, шта год да урадите, никад никоме нисте добри, али да вам кажем, посао државног руководства, посао некога ко је лидер у земљи легитимни и легални јесте не да слуша шта осећају људи, то је важно да зна, али не да се понаша по томе, већ да доноси одлуке које су дугорочно најбоље за те људе.
Ја ћу да вас подсетим једини сам био председник Владе који је донео одлуку, не обмањујући никога, да се смањи део пензија 40% пензионера и да се смање плате у јавном сектору да би Србија уживала, да бисмо преокренули тренд пропадања у тренд напретка. То нисам крио и то смо направили. Да ли се та одлука некоме свидела? Није никоме. Није се свидела ни мојим родитељима, јер сам њима скинуо највише пошто имају високе пензије. Па шта, то је била одлична одлука. То је била одлука која је уз подршку и ММФ-а и свих осталих институција оздравила јавне финансије Србије и зато имамо десет најуспешнијих година у историји Србије.
38/1ДЈ/МТ17.10 – 17.20
Не руководим се ја тиме шта се вама свиђа и шта се свиђа било коме у нашем народу, чак ни мојим најближима. Руководим се интересом Србије, а Србија не траје један дан или годину дана или три године у будућности. Не руководим се следећим изборима, јер као што видите, сваки пут је највећа подршка и помоћ становништву долазила после избора, а не пре избора. Свако повећање плата велико је долазило после избора, а не пре избора зато што ако нисам у стању да победим на изборима без тога, онда не треба ни да се бавим политиком и не треба ни да идемо на изборе.
Тако да, то шта ко мисли, људи ће за месец дана да виде да сам био у праву или за три месеца или за шест месеци, зато што сам добро сагледао ширу слику. Изашли су нам у сусрет. Имамо нека нова права, па макар на папиру. Макар на папиру. За то су барикаде биле веома важне и успешне, иако сте у праву, нисам ни учествовао у доношењу одлуке, нити било шта слично, али сам био уз вас и уз наш народ и увек ћу да будем. Увек ћу да будем.
Рекао сам, људи, нисам се крио, као многи који су говорили – не, не, то нема везе са нама, то нема везе са нашом партијом. Ја сам рекао – да, да има везе са мном, иако није имало везе, да прихватим цео терет на себе, да будем као громобран за ове људе. Знате ли кад су ме пустили да одем, треба да зна то Србија, кад су прихватили то? Па тек када је речено – ако се настави ово. Наравно да ће да буде проблема, наравно да ће да буде појединачних хапшења, али ако крене било какав организовани прогон онда ми више немамо куд и више склањања нема. Ја сам морао то да прихватим да би се људи склонили. Ја то, као што видите, понављам и овде у Народној скупштини пошто видим да су то много заборавили, а нико није био расположен да се склања са барикада, нико од мојих сарадника, зато што су сви мислили да знају боље, зато што су дисали као један, а ја сам покушао да их убедим.
Не постављам ја никакве ултиматуме свом народу. Једини сам који се никада тако, питајте и Додика и Цвијановића, никада се тако нисам односио према нашем народу. Питајте Србе у Црној Гори, питајте Србе у Македонији, питајте Србе, кога год хоћете, на Косову и Метохији.
Рекао сам да не урадите оно што тражим од вас, лоше је за вас, лоше је за нас. Никакве санкције нећете трпети и никакав проблем неће бити. Као што смо се договорили да са Републиком Српском имамо такав однос и кад не мислимо исто по разним питањима, да никада не буде напада са једне на другу страну и то се поштује, први пут у српској историји. Први пут у српској историји.
Немојте да вас подсећам шта је било у време и Милошевића и Коштунице и Тадића, колико свађа, сукоба, неразговарања, блокада, санкција, оговарања и свега другог. Тога данас нема зато што смо успели да направимо неке елементарне договоре којих се сви држимо. Али, такав је однос, наравно, и према опозицији и према свима.
Да ли ви мислите да ја немам да вам одговорим жешће? Имам, на памет ми не пада. Били сте пристојни, добили сте пристојан одговор и увек ће тако да буде. Једино што је за мене важно, то је да људи разумеју да када причају о реалности на Косову и Метохији да само се питају – шта је то што може председник Србије?
Кажете – урадили сте нешто. Нешто? Сећате ли се ноћи, господине Ристићу, тада сам преспавао, пошто претпостављам да сте знали где сам био. Бар ви, ако нису остали грађани. Толико ми је лако и лепо било да сам више ноћи провео у вашој близини него у близини Београда. Шта смо још могли да урадимо? Писао сам писма Европљанима, подигли борбену готовост, да не кажем ту још детаља шта, како и на који начин урадили. Шта још треба да урадимо? Само ми реците шта је то што смо још могли да урадимо? Ево, сви знате није било довољно. Кажите ми – шта?
38/2ДЈ/МТ
Као што знате, обезбедили да без обзира на затварање свега, све што треба да прође - да прође, од робе и свега другог и када су затварали све алтернативне путеве и све друго. Шта још можемо да урадимо? Кажите ми, као Бога вас молим, да то чујем једанпут у ова два дана, шта је то, пошто чезнем, желим да то урадим, само ми кажите шта је то, пошто ви знате какво је стварно стање и лако га је критиковати?
Наравно да га је лако критиковати када живимо на нечему што су заузеле неке 1999. године, а прогласили независност још 2008. године и ви 15 година после тога или 24 године после тога очекујете да буде као што је било пре тога. Није и неће бити и не треба да лажемо народ да ће бити. Неће се чудо догодити, никакво велико. Нема чуда. Неће громови и муње нешто да сруше, виша сила, случај, не постоји то у животу.
Само да будемо фер и поштени према себи. Да ли је било некада нешто да сте тражили да нисте добили, било шта, за било који пројекат, за било шта? Ситницу ми кажите? Кажите ми за једну цркву, за један манастир да сте тражили новац, да га нисте добили, за једну школу, за један вртић, за било шта, да нисмо обезбедили?
Дошли сте, рекли сте ми – нема довољно у народној кухињи, траже бољи квалитет хране, повећајте, платите итд. Платили смо одмах. Четири пута повећано и то не због броја, него због квалитета. Кажите ми шта је то а да не угрозимо опстанак целе Србије?
Хајде људи да причамо као људи, да причамо о стварном животу, о ономе што држава стварно може да уради, а не о бајкама. Ако можете боље, кажите ми, дођите на ово место, урадите то, као Бога вас молим, урадите то, само немојте да ми причате бајке – може много лакше, може много више. Шта то?
Не дају нам да изградимо пут. Ја сам рекао да изградимо брзу магистралу до Косовске Митровице. Две и по године то тражимо и од међународне заједнице. Каже – не може то Србија да ради и не могу то српске… Ја кажем – неће Србија, нека раде српске фирме. Неће да им дају дозволу.
Хоћу да урадимо брзу магистралу комплетну од Краљева, дакле преко Јариња до Косовске Митровице, да то буде најбржи и најбољи пут, на понос, да нас споји доле са Ибром, не дају нам да радимо. Све паре обезбедили. Ево вам паре, дајемо вам паре, платићемо вам рекет, платићемо вам рекет, платићемо дупло више. Не може, не може Србија то да гради. Шта год да кренете не може.
Играмо рукомет, спонзоришемо екипу из Зубиног Потока, успе, људи играју фантастичан рукомет, они кажу – ЕХФ, како год да се зове, ЕХФ, МХФ, РХФ, БХФ, баш ме брига, кажу – не, не ако настави Зубин Поток да игра у томе, избацићемо Србију из свих рукометних такмичења, а онда ћемо Србију из свих осталих такмичења да избацимо.
Шта да радите, сваки дан мерите шта можете, шта не можете, сваки дан. Зато само питам, наравно да увек може боље, наравно да увек може више, наравно да много ствари може да се уради да не буде „пола пије-пола Шарцу даје“, неко на овом или на оном нивоу. Наравно, дајте да то решавамо, али ако имате неку било какву генијалну идеју шта суштински да променимо, реците ми је.
Ми морамо, наш интерес мора да буде да разговарамо и да долазимо до компромисних решења. Нас је све мање и њих је све мање. У проценту њих се већи број смањује у апсолутним бројевима да и не говорим, него Срба. Наравно да нас је мање, нас је све мање и у Београду, а не на Косову. То што имамо шест хиљада људи више у Београду, то је зато што нам је дошло сто хиљада људи са стране, а не зато што у Београду имамо деце.
38/3ДЈ/МТ
Само да људи, пошто људи мисле да је као у Београду добро. Није ништа добро, најгоре је у Београду што се тога тиче. Свуда ми причамо о својој позицији, да причамо о томе колико људи стварно имамо, ја не смем ни да вам кажем колико људи стварно имамо. Не тражим изговор у томе за државно-правни статус и државно-правна питања и ми смо урадили то и знамо у хиљаду људи колико имамо оних који преноће на Косову и Метохији.
39/1АЛ/ЛЖ17.20 – 17.30
Дакле, само, ово буквално није ни мој одговор, ни моја реплика вама, само вас молим да помогнете да сви будемо фер у нечему. Кад ово Вучићу педеру, зликовче, све је то ок, сваки дан по цео дан причајте, баш ме брига, али дај кад причамо о овим стварима да само пробамо да будемо мало објективнији, мало поштенији према себи. Мало више интелектуалног поштења, мало да не варамо наш народ, мало да не лажемо наш народ. Да знају са чиме се суочавамо. Ништа више. Хвала. Извините.
ПРЕДСЕДНИК: Два минута.
СЛАВИША РИСТИЋ: Захваљујем се. Само на део излагања господина председника ћу да се осврнем.
Најпре, на самом почетку припадам посланичкој групи где заиста влада политички плурализам, тако да сам потпуно слободан у свом политичком деловању. Различите ставове имамо по питању санкција Русији. Међутим, никакав проблем нити имам ја нити моје колеге. Овде не влада једноумље, то само да вам кажем.
Што се тиче политичких саветника око заједница српских општина. Ви, председниче, добро знате какав је мој политички став био не од данас, не од прошле године, већ од 2013, 2012. године, долазили смо код вас у кабинет, какав је мој став био у односу на Бриселски споразум и тада и сада. Дакле, нисам га променио. Волео бих да се варам, и да ће то заиста нешто значити за српски народ и да ће бити некаква шанса. Међутим, нажалост нисам оптимиста: Не могу да прихватим да наше институције заменимо за нешто што сутра неће, макар у правом смислу бити наше.
Поставили сте питање - дајте предлог. Ево, рећи ћу конкретно код таблица регистарских. Нисте ви одговорни што Приштина крши споразум, што она не спроводи, слажем се ја, али како то изгледа ако ми дођемо рецимо на прелаз и сада ми са КМ таблицама не можемо на Косово, а у исто време са РКС таблама Албанци улазе у Србију. На шта то личи? Јесмо ли ми држава или шта смо ми? Зашто не постоји реципроцитет у том смислу. Пролазе РКС таблице. Наравно, лепе се стикери. Па и ја бих прихватио да ми се залепи стикер. Ми не можемо Албанци могу, а ви немате храбрости да то учините. То се дешава заиста тако доле. Значи, ми са КМ таблицама не можемо на Косово, Албанци могу у Србију. Ево предлог.
ПРЕДСЕДНИК: То је било два минута.
СЛАВИША РИСТИЋ: Извињавам се, могли сте да искористите прилику прошлог лета да направите на северу Косова толико путева. Као швајцарски сир избушимо ту границу, а не сада да нам сваки путељак тамо РОСУ заузима. Знају то људи.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Републике.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Поштовани грађани Србије само да вам објасним шта сте чули сада. Чули сте предлог да се ради исто оно што ми радимо Албанцима, рекао вам је господин посланик, да улазе на територију, он каже - Србије, ми кажемо - на територију централне Србије. На територију централне Србије улазе Албанци са РКС таблицама. Улазе, али знате како? Само вам то није рекао. Толико о интелектуалном поштењу. Улазе тао што то РКС прелепе, да се то РКС не види, а он би ваљда, а то на КМ кад улази нико му не прелепљује ништа. Само вам то није рекао.
А предлог је шта? Да ставимо ми налепнице нама? Океј, ако је то предлог. Пошто је предлог вашег шефа или заменика шефа посланичке групе да пустимо РКС таблице без стикера.
Дакле, дошао сам као председник Републике у Скупштину. С једне стране - што уводиш санкције, с друге стране - што не уводиш санкције. Сада из исте посланичке групе једнако ћу бити крив и једнима и другима, ако не уведемо санкције, а ако случајно уведем - е, мој став је другачији из исте те посланичке групе, па сам опет тој посланичкој
39/2АЛ/ЛЖ
групи крив. Аман људи, шта хоћете од мене? Шта хоћете од мене? Да купим лубеницу у фебруару? Не разумем. Шта да урадим? Да донесем овде. Шта у ствари желите од мене?
Шта је предлог био господине Ристићу? Реципроцитет? Срећом, у овоме нема реципроцитета. Срећом па га нема.
(Славиша Ристић: Председниче, ми не можемо ни са стикером на Косово.)
ПРЕДСЕДНИК: Ако може сад без викања са места.
(Славиша Ристић: Извињавам се. Нисте ме разумели.)
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Да, да. Одлично сам вас разумео. У праву сте. Ја сам крив за све.
Пазите људи, Шоле му каже, каже му овај Стано. Сви му кажу – па Курти крши то. Не, не, ти си Вучићу крив.
(Славиша Ристић: Нисам то рекао.)
ПРЕДСЕДНИК: Сада и супротни захтеви и жеље у оквиру истих посланичких група. Фантастично.
Загорка Алексић, ви имате реч.
ЗАГОРКА АЛЕКСИЋ: Поштовани председниче Републике, уважени председниче Народне скупштине, поштоване колегинице и колеге, уважени Срби са КиМ, као што је господин Драган Марковић, председник наше посланичке групе, у свом јучерашњем излагању већ истакао, ми ћемо гласати за усвајање овог Извештаја. Гласаћемо за овај Извештај јер желимо да дамо подршку држави Србији, председнику Републике и преговарачком тиму и желимо да тиме пошаљемо поруку јединства, јединства које нам је преко потребно због овог изузетно осетљивог политичког тренутка.
Било је овде, поштовани председниче, речи о неким жељама, фонтани жеља, како ми се чини. Ми из ЈС знамо да реална политика није испуњавање ничијих жеља већ налажење оптималних решења у оквирима могућег.
Мислимо да је сваки ваш политички потез за сада био управо такав, за политику очувања мира и равнотеже. Било је потребно мудрости, али пре свега храбрости и сматрамо да је то курс на коме Србија треба да остане.
Када говоримо о дијалогу и компромисима, та је тема на изглед врло комплексна, замршена, али заправо је толико једноставна да једноставнија не може бити. Наша страна је испунила и испуњава све међународне обавезе, косовски Албанци ниједну. Али било би добро да су они остали, да су се они зауставили само на том неиспуњавању међународних обавеза. То би била још и добра позиција. Они су отишли даље са константним застрашивањем, са насиљем и знамо да је врхунац био пуцњава на српску децу, али је о томе детаљније говорила колегиница Марина Рагуш.
Током ове дискусије отворила се једна врло велика тема, а то је наше чланство у ЕУ. Србија је предана овом процесу. Ми то заиста мислимо и овај процес то наше заиста дуго путовање у ЕУ је најмање било ствар процедура и како воле да кажу – усклађивања са европским вредностима. То је била ствар политичког условљавања, политичка ствар. Сада је нови услов увођење санкција Руској Федерацији, тј. не сада, већ неко време или како то они воле да кажу – усклађивање спољне политике Србије са спољном политиком ЕУ.
Без обзира на мучну природу целог овог процеса, ми дубоко верујемо у евроинтеграције и радимо на томе.
Међутим, морамо да констатујемо да постоји извесно неповерење. Које су гаранције да ће Србија бити чланица ЕУ ако уведе санкције Руској Федерацији? Готово никакве. Какве користи грађани Украјине имају ако Србија уведе санкције Руској Федерацији? Зашто се о томе нико не пита?
39/3АЛ/ЛЖ
Рећи ћу оно што председник моје странке, господин Марковић врло често истиче, Србија не бира стране. Србија је за престанак рата сада и одмах и никакве санкције нису спречиле да људи гину, а људи гину сваки дан. Гину Украјинци, гину и Руси.
40/1МЈ/МЋ17.30 – 17.40
Поштоване даме и господо, чини се да велике силе нису желеле да извуку поуке из Другог светског рата, али ни из каснијих сукоба, али посебно из Другог светског рата, јер је то највећи сукоб које ово човечанство памти и да ли је за њих мир врховна друштвена вредност? Није. Највећа друштвена вредност за њих је интерес. За нас то мора да буде мир и јесте мир и ми мислимо председниче да сте ви то и показали.
Јасно смо осудили агресију, врло смо јасно рекли да поштујемо територијални интегритет Украјине. Ми смо за сарадњу са свима, али уз поштовање наших кључних интереса. То је најтежи пут, али верујемо да је то једини исправан пут.
Од почетка те кризе говори се о тешким временима. И ту можемо да се подсетимо на ону стару „нема рђавих времена, има само рђавих људи“, тако има и добрих политика и лоших политика. На вама председниче је, а и на Влади и на нама народним посланицима је да бирамо оне добре и мислимо да управо то и радимо.
У овом извештају не пише ништа епохално, јавност је врло добро упозната са ситуацијом на КиМ. Овај извештај није историјски, он јесте важан, али није историјски, али ми овај тренутак можемо и даље можемо да учинимо историјским. Можемо да престанемо са праксом дељења. Јер, ако погледамо само мало у прошлост, од почетка стварања модерне српске државе до данас, који је био најсрпскији од свих манира? То је био манир да се делимо. Делили смо се на присталице Карађорђевића, па на присталице Обреновића, па на партизане, на четнике, на левичаре, на десничаре, монархисте, републиканце. Ми се данас, даме и господо делимо чак и на фашисте и антифашисте и то је нешто што стално провејава. Данас је врло модерно истаћи, антифашистички карактер у свом деловању. Не знам, ја можда живим у заблуди и за мене се подразумева да смо ми сви антифашисти.
Поделе нам нису донеле ништа добро, а разлике су нешто друго и ми ћемо разговарати о том француско-немачком предлогу јер речно је јасно, то је отворена платформа о томе ће се тек преговарати. То је преговарачки оквир.
Јединствена Србија подржава усвајање овог извештаја и позивамо и остале колеге да ураде исто и да покажемо да смо јединствени када је у питању ситуација на Косову и Метохији. Нећемо да признамо никакву независност, инсистирамо на формирању ЗСО, јер је то тренутно најбоље, институционално решење за наш народ. Али, не онако како то жели Аљбин Курти па даје пет, шест, небитно колико услова. Јесмо ли размишљали о томе да ако можда будемо јединствени око овог кључног питања, да ће Међународна заједница можда другачије да разговара са нама?
Ми сматрамо да ово не треба да се тумачи као једно чисто српско питање ово је држава Срба, Бошњака, Рома, Албанаца, Црногораца, Хрвата, Мађара и свих осталих народа, ово је наша држава и ми другу немамо. И добро је што имамо широку подршку. Желимо да се стави до знања да се са представницима наше државе ко год они били, било да је у питању председник Републике или неко други, да се са њима разговара. Са Србијом се разговара, Србија се не уцењује и мислимо да се показао довољан кредибилитет за тако нешто.
Србија се бори за очување своје територијалне целовитости, за очување свог народа. Ми смо суверена земља и то смо показали. Показали смо да не можемо и да нећемо да слушамо неке диктате из других градова, али желимо да разговарамо, желимо да правимо компромисе тамо где је то могуће. Ми имамо и неке своје иницијативе. То су врло прогресивне иницијативе. Ево, Отворени Балкан који можемо и у ширем смислу да тумачимо као оживљавање једне врло старе идеје, а то је Балкан балканским народима. И та идеја није у колизији са ЕУ. То заиста мислим.
40/2МЈ/МЋ
Мислимо да смо на добром путу, путу који је праведан и мудар. Чули смо да Србија не одустаје од поштовања свог Устава и од чувања интереса нашег народа и то је за нас најважније. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вама.
Татјана Манојловић, 18 секунди је остало групи, јел желите да користите.
ТАТЈАНА МАНОЈЛОВИЋ: Један председник ДС изгубио је главу, други је изгубио власт. За вас би Александре Вучићу најприкладнија била оставка. „Свак је рођен за по једном мрети, част и брука живе довијека“.
ПРЕДСЕДНИК: То је било све?
Реч има председник.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Ја ћу још краће од тих 18 секунди.
Хвала вам на томе, драго ми је да сте са метода Гадафи и у шахту моја породица и ја, дошли до оставки. Велики напредак и велико вам хвала.
А што нам о КиМ очитасте буквицу, посебно вам хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Даље.
Међу пријављенима Ивана Парлић, Народна странка. Она није ту.
(Татјана Манојловић: Реплика.)
Ви сте сада говорили 18 секунди.
(Татјана Манојловић: На председников одговор.)
Не.
Даље, Синиша Ковачевић. Ни он није ту, наравно.
Санда Рашковић Ивић, није ту.
Игор Брауновић.
Изволите.
ИГОР БРАУНОВИЋ: Хвала.
Поштовани господине председниче Народне скупштине, уважене колеге народни посланици, цењени председниче Републике Србије господине Вучићу, драга браћо и сестре са југа Србије, као представник Еколошко-патриотског покрета „Наша Дрина“ који се налази на листи СПС, желео бих пре свега да кажем, пошто имам обичај, углавном ми се деси када говорим на ову тему да ме понесу емоције, па бих пре свега хтео да будем врло јасан и гласан у томе да изразим подршку свему овоме што ова власт ради за очување јужне српске покрајине и за очување стабилности и националног идентитета и интегритета ове државе, на челу са председником Вучићем.
Причао сам данас већ укратко када сам морао да реплицирам господину, да се љубав према КиМ не показује само речима и не показује галамом и не показује причом, па на крају крајева ни оружјем, већ се показује делима. И рекао сам како сам водио борбу за стотину радника и њихових породица на КиМ. Рекао сам како ми је након десет година председник Србије и Канцеларије за КиМ изашли у сурет. Не мени, него свим тим људима и какав бих ја човек био пре свега када бих данас могао да погледам њима у очи, посебно тим људима доле који су остали и опстали захваљујући томе.
Управо у септембру 2021. године када сам кренуо да обиђем те своје колеге и њихове породице, у тој ноћи коју називам ноћ дугих цеви, када су чувене тзв. специјалне јединице РОСУ окупирале северни део српске покрајине, доживео сам да ме лично Аљбин Курти тзв. премијер те тзв. државе обележи као некога ко се бави тероризмом и ко нарушава поредак тзв. Косово. Подигли су против мене оптужницу у њиховом специјалном суду и данас се размишљам да ако они уђу, та наказна држава у институције ЕУ и у Интерпол, да ли ћу моћи да се крећем и по централној Србији слободно.
41/1МЗ/ЉЛ17.40 – 17.50
Доживели смо, нажалост, да нам окорели терористи суде за тероризам. А пре дуги низ година смо доживели да нам злочинци суде за ратне злочине. Али, наравно, то је тако, то су чињенице и то је стварност. Ми сада о томе можемо да причамо колико хоћемо, можемо да будемо емотивни или не морамо, али на нашу срећу, постоји неко ко то сагледава на миран и трезвен начин и ко чини све да се са тиме избори.
Овај споразум, или ултиматум, како га ко назива, нисам, морам вам признати, ни прочитао. Зауставио сам се код наслова и морам вам признати, немојте ми замерити, да га нећу ни прочитати. Јер, споразум и ултиматум који вам нуде два народа која су наши осведочени пријатељи, под знацима навода, сувишно је и читати и о њему дискутовати.
Они који су нас у два рата терорисали, хапсили, затварали у логоре, данас нам нуде споразуме. Или можда они који су нам баснословно наплаћивали лађе Француске да нас возе и враћају осакаћене и изнемогле? Они треба данас да нам нуде споразуме и они треба да желе добро овом народу и овој земљи.
Наша Дрина остала је и постоји уз саму кичму српског народа, уз реку Дрину у Подрињу, у срцу Подриња крај Малог Зворника. Ко год је икада посетио тај крај западне Србије, оно што је сасвим сигурно запазио јесте следеће. Готово у сваком дворишту, готово на свачијем имању тог предивног краја наше прелепе Србије постоје гробови и споменици. У сваком дворишту постоје. А знате зашто? Јер се земља са гробовима и споменицима не продаје. Није то нико случајно измислио.
На Косову и Метохији су наши споменици и наши гробови. Само луд човек може да их тражи и да их купи, а још луђи да их да и да их прода.
Поштовани господине председниче, све што сте до сада урадили претходних година, што радите и што ћете, сигуран сам, радити, ићи ће у правцу као што сте и сами рекли и стотину пута доказали да нећете учинити ништа што би остало запамћено у негативном смислу и ја вам безрезервно верујем. Верујте ми да чак и већински албански живаљ на Косову и Метохији једва чека да се Србија врати на Косово и Метохију, да би имали шта да једу, да би могли да опстану. Јер, онај ко се не бави криминалом, ко не тргује наркотицима и људским органима, он на Косову и Метохији данас нема од чега да живи и једва чека да се ви вратите и ова држава и ова власт доле, јер смо ми за ових 10 година неупоредиво напредовали у односу на њих.
Морам на крају да вам кажем да смо јуче и данас успели овде да видимо свашта, и лепо и ружно, углавном ружно, и да чујемо свашта. Али, све је то политичка борба. Оно са чиме ћу ја данас отићи из ове сале, вечерас, биће утисак, сасвим сигурно, да још мајка није родила Србина који ће издати Косово и Метохију. И ако јесте, тај у овој сали није.
На крају, да завршим – све за Србију, Космет ни за шта! Живела Србија!
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Радован Арежина.
РАДОВАН АРЕЖИНА: Поштовани председниче Републике Србије, господине Александре Вучићу, поштовани председавајући, колеге народни посланици, поштовани грађани Србије, пре него што ишта кажем о теми јучерашњег и данашњег заседања Народне скупштине о Косову и Метохији, а када се говори о Косову и Метохији сваки Србин треба да пође и једино се држи речи мајке Јевросиме – Немој, сине, огрешити душу, боље ти је изгубити главу.
Морам да се мимо теме, још под утисцима јучерашњег тока седнице, захвалим свима који су учествовали у раду Скупштине општине Кладово у безмало 20 година како сам одборник исте, као опозиција, позиција, биран и смењиван, на господству и достојанству у поређењу са јучерашњим дешавањима у Народној скупштини, и то када су очи целог света упрте у нас, у нашу одговорност спрам теме.
41/2МЗ/ЉЛ
Питање статуса наше јужне аутономне покрајине КиМ, по ко зна који пут у последње три деценије, налази се пред ултиматумом постављеним, како Србији, тако и српском државном руководству, као и свима нама, да признамо путем столице у УН оно свето што нам је отето, наше Косово и Метохију.
Извештај о преговарачком процесу са Привременим институцијама самоуправе у Приштини од 1. септембра 2022. године до 15. јануара 2023. године јесте кратак период, али период који има своју вековну предисторију.
Ја не бих данас ишао од преткосовског циклуса, али мало више од 100 година хоћу, и то 22. октобра 1922. године, када је српска војска под командом генерала Божидара Јанковића ослободила Космет и ушла у Приштину после више векова. То треба свако да зна.
Ми не бројимо векове без Косова и Метохије, ми сањамо и певамо о Косову и Метохији најлепше песме и ми се на Косово и Метохију, како год и после ма колико времена, враћамо као месту наше државности и наше духовности, а једно без другог не иде.
Исто тако, неко поставља питање да ли уопште преговарати, разговарати и изналазити решење. То је недвосмислено – да, треба. У годинама с почетка 20. века знао је и Драгутин Димитријевић Апис да разговара са Албанцима, који су још тада насилно желели за себе Косово и Метохију. Конкретно, разговарао је са Исом Бољетинцем, једним од вођа албанских побуњеника качака. У свим годинама до данас геополитичка кретања, посебно на данашњем западу, махом су ишла на руку Албанцима. Тако да краљеви, жандарми и Титови милицајци исту су муку мучили у обезбеђивању достојанственог суживота Срба и Црногораца са Албанцима у АП Косово и Метохија.
Несрећним Уставом из 1974. године враг је однео шалу и оголео неспособност тадашњих српских политичких првака. Уследиле су демонстрације 1981. године и све свирепији терор над Србима. Сетимо се само једних од стотина почињених зверстава, свирепог убиства младе Бранке Ђукић и случаја Ђорђа Мартиновића, штрајка рудара у Трепчи 1989. године, за који многи кажу да је био увод у дефинитивно разбијање СФРЈ, и на концу, деведесете које су се завршиле бомбардовањем Савезне Републике Југославије, Кумановским споразумом и са ове дистанце гледано, у најнеповољнијем геополитичком тренутку извојеване Резолуције 1244, када је данас велика Кина тада прешла преко тога што је НАТО бомбардовао њихову амбасаду у Београду, а пола Кремља тада уопште не зна ко је данас планетарно знани Владимир Путин.
Зато молим да се према Резолуцији 1244 односимо са неизмерним поштовањем. Рећи ће неки да то као социјалиста чиним због покојног председника Слободана Милошевића. Да, и због њега, али понајвише због оне младости пале на Паштрику и Кошарама. Уследило је убрзо амнестирање албанских терориста од стране тадашњег петооктобарског српског руководства, амнестиран је и данашњи камен спотицања икаквим суштинским договорима Аљбин Курти, и то камен спотицања под чијом се командом у трећој деценији трећег миленијума поново пуца на српску децу.
42/1ЈЈ/ЈГ17.50 – 18.00
Боже ме опрости, јуче га умало поново не аболирасмо нашим несмисленим странчарењем, неразумним нападима на председника Републике Александра Вучића, као да смо заборавили на речи Светог Владике Николаја Велимировића. Највећи српски грех је онај из кога касније произилази сво зло, сва страва и ужас наше историје и свакодневнице, јесте нестрпљење. Стрпљења браћо и сестре, другарице и другови из слоге и финиграмског приступа овој вековној теми и борби за наше Косово и Метохију aко смо свесни да без Косова и Метохије нема ни Србије.
Говорили смо некада да је Југославија окружена бригама, свако слово представљало је почетно од тадашњих суседа. Данашња Србија није окружена бригама, али јесте НАТО, а Срба још има, хвала Богу, у тим НАТО државицама о којима треба бринути, а ко ће ако не Србија. Толико је од неких извикан Бриселски споразум и ЗСО која произилази из њега, а заборавља се да је настао приближно када и Мински споразум, а сведоци смо шта сада изјављују исти тадашњи потписници Минског споразума западни челници. Да је ЗСО ранга месних заједница, како то воле да кажу неки од наших тапијаша патриотизма, Курти би га применио колико јуче, а да смо шовинисти како упорно желе да нас представе, и неки од овде присутних представника националних мањина и то слободно за разлику од било ког парламента у којем Срби учествују као национална мањина, рећи ћу само ово - шовинисти не би градили ауто-пут Ниш-Мердаре. А оним нашима који се секирају зашто се гради? Не мислећи ни на Мерошину, Прокупље, Ђаволу Варош и развој привреде културног и бањског туризма очито је жао Албанаца који ће плаћати путарину као и Срби и сви остали, путујући за Европу путем Мердаре-Хоргош.
Смејали су исти и нашој производњи нових војних оруђа, ваљда им не одговарају јер дата су им имена Лазар и Милош. Није по мери и укусу ни развој сектор за ванредне ситуације, све што иоле мирише на снагу Србије бар у региону, у све је поменуто и многобројно изостављено, посебно некима смета отпризнавање. Термин савремене дипломатије које ето, па, ми скромно патентирасмо. Моћни кажу да је Косово „суи генерис“.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
РАДОВАН АРЕЖИНА: Посебан случај, вешто ношен силом заобилази чињеницу да је Косово преседан. Захваљујем. Могао сам, имао сам још, али просто…
ПРЕДСЕДНИК: Следећи на листи пријављених је Дејан Булатовић.
ДЕЈАН БУЛАТОВИЋ: Поштовани председниче Републике, поштовани председниче Скупштине Србије, поштоване посланице и народни посланици, грађани Републике Србије.
Поштовани председниче, ја сам вас пажљиво слушао јуче, и заиста сам добио одговоре који су мени били важни. Слушао сам и данас, слушао сам колеге посланике, али оно то је мени најважнија била то је та порука, коју сте послали, а рекли сте нећете скренути са европског пута, ићи ћемо даље у европске интеграције и то је за мене јако важно. Да вам кажем, када кажете партнери са Европом и САД, то јесте гаранција тим Србима на Косову и то јесте гаранција Србији за просперитет. То јесте оно што је најважније. То је оно што је круцијално, за Србију важно. Ви данас заиста имате шансу, историјску шансу да ситуацију из ове тешке кризе, из овог тешког питања претворите у српску победу. Ово морате да истерате до краја. Немојте ни на који начин да успорите те европске интеграције. Немојте дозволити да причамо о некаквом рату, о некаквом затезању било чега. Добро је, то не радите, наставите тако.
42/2ЈЈ/ЈГ
Ја сам рекао да ћу овде бити уздржан када је у питању извештај о Косову. Слушајући вас јуче, слушајући вас данас, ја нећу гласати против овог извештаја, нећу бити ни уздржан и нећу заиста гласати ни против. Јуче сте говорили једну важну ствар која нема везе са Косовом, морам да је поменем и она је јако важна. Ви сте обраћајући се
грађанима и посланицима рекли да разговарате са министарком пољопривреде, премијерком, дакле, о томе да морамо да помогнемо сточарство, везано за субвенције и то је заиста сјајна ствар. Морам да вам кажем да дуго већ о томе причам. Заиста се осећам веома радосно да имамо слух, слух за пољопривреду, а када то буде, ја сам то говорио претходних година, када будемо имали ту ситуацију да председник државе разуме ту ситуацију у пољопривреди, да ће ова земља напредовати у том пољопривредно аспекту.
Заиста је велика победа када председник државе то каже овде у парламенту и када причамо о најважнијој теми о Косову и када нађе моменат и да каже колико је важна пољопривреда, колико је важно то сточарство, колико је важно да наставимо да производимо млеко у Србији. То говори о томе и ја вам на томе захваљујем.
Оно што морам такође да кажем, ви сте рекли око консултација да ћете позвати за консултације око Косова. Вероватно сте чули, последњих 15 дана, ја сам се срео са скоро десет министар, отворио сам дијалог између опозиције. Дакле, посланика опозиције и наишао сам на једну страшну ствар, нема ко није напао то, а то показује једну велику неодговорност. Па, шта ја треба да радим као народни посланик. Па, треба да видим министра и да решавам питање људи који су ми се обратили и сасвим је то нормално. Зато вам кажем унапред и обавештавам вас о једној важној ствари, а треба да знате да смо регистровали Савез социјалдемократа, нову политичку опцију на територији Србије. Кажем вам као председник Савеза социјалдемократа, уколико нас позовете на те разговоре, на те консултације, Савез социјалдемократа ће прихватити и учествоваћемо у свему. Имаћете саговорнике на европском путу, са партнерима САД, за Србију која треба да буде снажна и одговорна, европска земља и заиста неће бити проблема у том смислу.
Такође, видели смо јуче ситуацију у парламенту која ни мало није добра. Ја вам кажем, ситуација се таква решава изборима. Изборима, превременим изборима. Идемо на изборе, па ћемо да видимо како ће се ствари даље дешавати. Ја сам сигуран да ће тада ствари бити једноставније. Имајте то на уму и те ситуације да решимо новим парламентарним изборима, наравно на свим нивоима, од локала, покрајинама, то имамо следеће године, хајде да видимо да ли можемо то да убрзамо, па још ове године да имамо све те изборе.
Оно што је јако важно, а то сам чуо од госпође Марине Рагуш и то ми је јако важно, а то је да, у реду је што неки посланици, колеге моје из опозиције кажу, важно је да се укључи институције цркве и академије наука, али је још важније да имамо референдум, и то је оно што је важно. Хвала вам пуно и живели.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик, Милица Ђурђевић Стаменковски.
МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Поштовани народни посланици, председавајући, председниче Републике, бићу врло конкретна са неколико питања како бих коначно могла да чујем одговор на њих, јер јуче осим политиканства нисмо чули државотворно расуђивање.
Дакле, волела бих да запишете ово што ћу сада питати, јер ће драгоцени бити одговори за јавност. Ово је оно што питају грађани Србије нас као народне посланике, инсистирају да то поставим у парламенту.
42/3ЈЈ/ЈГ
Рекли сте да имају три услова којим вас уцењују када је у питању француско-немачки план. Поменули сте јуче чак у једном моменту да су инсистирали на одговору одмах, ултимативно, што је заиста незапамћено, чини ми се да смо као народ наилазили на веће поштовање и да смо добијали квалитетне споразуме и предлоге споразума када смо били под турском окупацијом него данас 2023. године, када се гордимо одређеним међународним угледном, али ево да будем врло конкретна. Ви сте инсистирали на томе да је реч о „нон-пејперу“, ви сте инсистирали на томе да је реч о иницијативи, а као што видимо сами сте рекли да постоје три захтева која се односе и на прекид европских интеграција и на повлачење инвестиција и на уопште, да кажемо један термин, који се може подвести под изолацијом.
43/1ВС/ИР18.00 – 18.10
Дакле, да ли намеравате да као Народна скупштина усвојимо заједнички закључак, где ћемо дефинисати црвене линије даљег тока преговора где ћемо показати да имамо стратегију за решавање косовско-метохијског чвора и да ће се та наша стратегија искључиво кретати у оквирима Резолуције 1244 и Устава Републике Србије.
Такође, поменуто је да је недопустиво за Србију, да такозвано Косово постане чланица УН. Врло експлицитно тражим сада конкретан одговор без било каквог увијања.
Да ли на исти такав начин одбијате и чланство такозваног Косова у интерполу, јер знате и сами какве би то последице донело по Србију? Да ли на исти такав начин одбијате чланство Косова УНЕСКО?
Да ли, ја вас заиста молим председавајући да после већ колико минута говорим коначно реагујете на ова добацивања? Ја нећу наставити своје излагање док не замолите колеге из СНС да се обуздају и није спорно. Своје преостало време ћу да потрошим тако што ћу да ћутим, јер неки пут та тишина много више говори.
Да ли можете да их обуздате? Немате намеру то да учините?
ПРЕДСЕДНИК: Ко је све викао?
Е, добро. Хајде сад који сте викали, немојте да вичете, разумем и ја као и ви да је чудно да неко овде прича ствари и као поставља нека питања, као да јуче на седници уопште није био, али ако желе на тај начин да користе своје време, нека то раде.
Ви само наставите и говорите даље.
МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Дакле, молим пре свега, да ми вратите време које сте искористили, јер је сваки тренутак драгоцен. Очигледно да немате ауторитет код посланика СНС, јер они настављају да галаме, али прихватићу то као и све остале нападе који стижу на Српску странку Заветници.
Дакле, врло конкретно питање на коме инсистирам. Да ли подразумева одбацивање тачке у којој стоји реч „две стране“ ће се договарати о нормализацији односа? Да ли подразумева да ћемо се противити чланству у било којој међународној организацији. Немојте ви да нам говорите о УН. Значи, то није довољно. Ви сами знате да то није једини начин да се призна независност такозваног Косова и инсистирам на свим међународним организацијама.
Драгоцено је сада да сазнамо коначно, да ли су вас све чланице НАТО-а међу којима је, рецимо и Мађарска, Шпанија итд, експлицитно обавестиле да ће гласати за пријем такозвано Косова УН?
Јако је важно да имамо тачније у НАТО-у, јако је важно да имамо конкретан тај одговор, јер ћемо на тај начин моћи да спроведемо можда и заједнички једну дипломатску офанзиву ка тим земљама и знати на чему стојимо. Значи, врло је експлицитно, тражим одговоре на ова питања. Сада.
Чопоре, немојте чопоре завијати толико, па немојте, у реду је, полако. Идемо даље. Е, сад немој. Па, знате има она дечија песмица „Ко се боји вука још, три за грош, три за грош“, е ја тај три, дајем, три гроша за то што ви причате или што би наш народ реко пет пара. Пошто је толика одговорност према држави Србији. Е, сада желим да кажем још нешто.
Јутрос је одржана конференција за штампу, председника извршног Одбора СНС, Дарка Глишића, који је рециклажом бајате вести, покушао да нанесе одређену штету Српској странци Заветници, очигледно зато што страхујете од раста рејтинга наше странке и ја то разумем, али исто тако вас молим да се служите истином.
Дарко Глишић је рекао да је народни посланик Драган Николић напустио Српску странку Заветници, човек седи иза мојих леђа, демантовао је то данас.
43/2ВС/ИР
Ево, Драгане молим те, ту је човек, немојте људи, немојте што би рекао оним маратонцима немојте људи ко Бога вас молим, човек овде.
Идемо даље. Он је демантовао то.
Председавајући, да ли можемо ово да решимо ово. Немојте после да ми смо ти који минирамо Скупштину.
ПРЕДСЕДНИК: Галами и Миливојевић, а и за ови вас исто, тако да не могу да ухватим баш сваку реч, галами, галами…
МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Значи, само опозиција галами, али они се не чују.
ПРЕДСЕДНИК: Кад сте оно вређали народне посланике и рекли им чопоре, ја не знам јесте ли на њега мислили или на неког другог. …
МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Они су сами рекли да су чопор.
ПРЕДСЕДНИК: У сваком случају није пристојно, није кућно васпитање.
МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Ево, сада ћу вам рећи. Зато што хоћете да направите од политичке сцене Зоолошки врт, зато ово изгледа овако. Значи, ја овде уопште нећу више да се надгорњавам.
Ви сте одговорни за оно што се јуче догодило овде, искључиво ви, и нико овде није насртао на председника Републике, нико му се обратио није.
Ми смо се обраћали вама, али ви нисте желели да преузмете одговорност да заведете ред, јер се константно понашате као шеф посланичке групе, а не као председник Народне скупштине Републике Србије и мислите да то Србија не види, е зато што Србија види, зато је започето јуче велико национално окупљање државотворних снага, зато је формиран Национални фронт за одбрану државе Србије, њених институција, њеног Устава, њених граница, њених територија, њеног народа, њене економије, њеног села, њеног домаћина, њених вредности и њене традиције, то су оне вредности које су окупиле све нас и на којима ћемо ми инсистирати.
Међу нама постоји разлике, али је суштина да се око КиМ не делимо и ми смо у томе јединствени, тако да инсинуације, да ми не желимо национално јединство, нису тачне, али то јединство је око Устава, а не око партије и доста је више партијске државе. Ово је Србија, земља свих њених грађана и земља која треба да зна шта су њени витални, државни и национални интерес. Ми смо се око тога окупили и отуда страх и отуда специјалне емисије и отуда удари и на моју породицу и на све ове људе, али само да вам кажем, ова се кичма савити неће. Живела Србија.
ПРЕДСЕДНИК: То би било све?
Завршили, извикали, извређали, све завршили.
А ви, шта хоћете? И ви да говорите.
(Зоран Зечевић: По Пословнику.)
ЗОРАН ЗЕЧЕВИЋ: Поштовани Орлићу, поштовани председниче, ово је слика и прилика наше Србије, ваше странке, ми неколико месеци указујемо да радите посао председника Скупштине. Немојте ме прекидати, немате на то право.
ПРЕДСЕДНИК: Јел умете да укажете на члан који је повређен?
ЗОРАН ЗЕЧЕВИЋ: Немате право да са мном полемишете.
ПРЕДСЕДНИК: Не право, обавезу имам да вас питам за члан.
ЗОРАН ЗЕЧЕВИЋ: Ви сте први међу једнакима. И та ваша прича…
ПРЕДСЕДНИК: Ако не знате који је члан повређен, онда ми је потпуно јасно колико има вајде да разговарамо даље. Хајмо следећи.
ЗОРАН ЗЕЧЕВИЋ: Ови ће ти пола њих забити нож у леђа, то сам ти рекао, драги председниче, драги пријатељу. Ово су ти ти. То су ти они. Јер, ево, шта ти раде, ево како ти водиш Скупштину.
44/1ЈД/МЈ18.10 – 18.20
ДРАГАН НИКОЛИЋ: Господине председниче Народне скупштине Србије и први човече ове Скупштине, а не краљу ове Народне скупштине Србије.
Господине Орлићу, својим понашањем сте повредили члан 106. Пословника ове Народне скупштине, јер нико не може да прекида говорника, нити да га опомиње осим председника Народне скупштине, а никако Миленко Јованов или Јовановић, не знам већ ни како му је име, и сви остали ваши посланици.
ПРЕДСЕДНИК: Сад кад сам ја вама дао реч по Пословнику да ли сте ви видели да поред вас виче Зечевић? Да вам он смета и да вас он прекида. Да ли сте видели то?
ДРАГАН НИКОЛИЋ: Ја сам вам и прошли пут рекао да ви нисте разредни старешина овде и да ме прозивате.
ПРЕДСЕДНИК: Причате о неким другим људима, поред вас ваш посланик виче док ви говорите. Није вам нико други сметао, Зечевић вам је сметао, тај што седи на два прста од вас.
ДРАГАН НИКОЛИЋ: Ви сте јуче изазвали оно што се десило у Скупштини.
ПРЕДСЕДНИК: Шта сада хоћете? Да ми кажете шта је било јуче?
ДРАГАН НИКОЛИЋ: Сад ме не пуштате да завршим оно што….
ПРЕДСЕДНИК: То тек по Пословнику не може никако. То шта је било јуче то смо сви видели у директном преносу. То по Пословнику не може никако, али разумео сам малопре из овога што је говорила председница ваше посланичке групе да је оно срамно понашање, да је оно дивљачко понашање, ваше залетање овамо, где вам свакако није место, шта год ви мислили, шта год ви причали. Ваше место је ту где су ваше посланичке јединице. Ако хоћете да говорите било кад ту су ваши микрофони.
Оно што сте урадили јуче, оно страшно и ужасно што сте урадили јуче и што вам је срамота за вјек вјекова, и због чега, колико видим и људи неки вас напуштају данас, то сте рекли да је велико национално окупљање. То се тако зове. Е, видео сам како је велико окупљање, па сада због тога што се окупљате тако да вас има, видим значајно мање, ви о томе причате овде осам минута, а о Косову и Метохији минут и по, до два, евентуално. Толико је то било окупљено.
Идемо даље.
Реч има председник Републике.
Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Дакле, као и јуче ја сам записивао, послушао сам ваше наређење. Добро је да сте дошли, рекли – записуј. Рачунао сам да ћу нешто историјски и да запишем, а онда сам записао оне уобичајене флоскуле. Бавите се политиканством, а једино чиме се баве је политиканством, јер политике нема никакве.
Онда опет да запишем. Па, каже – добијали по турском окупацијом боље споразуме. Можда. Не знам какве смо споразуме добијали под турском окупацијом. Знам нешто о хатишерифима, нема баш много везе са овим што је нама понуђено и не личи, али то је вама било онако за кафанску употребу, нема везе са правом политиком, онако да се каже.
Ви кажете - говорите о међународном угледу. Да ли сте озбиљни када о томе говорите? Па, ваш међународни углед је толики да можете да одете са Звездаре на Вождовац и са Вождовца до Сопота и тамо вас поштују неки, већина не, а у међународној заједници нико. Добро, вероватно да нам помогнете тим угледом, па да решимо неки проблем, само не знам где у којој тој земљи и на ком континенту и ко је то од озбиљних и важних људи на свету, ко то са вама разговара?
44/2ЈД/МЈ
Говорите о ономе што је озбиљно. Испричаћу. Овде је листа 220 организација у којима је Косово члан. Зашто вам ово говорим? Зато што ми све време нећемо да говоримо о проблемима које имамо. Бежимо од озбиљног разговора. Цео дан сте били одсутни као и већина људи из ваше посланичке групе, готово да никога није било, да разумем зашто ви нисте. Никог из ваше посланичке групе углавном није било овде. Више сам провео ја времена у сали, него цела ваша посланичка група заједно. Толико о бризи за Косово.
Видите, кад причате о Косову свело вам се Косово на партију, свело вам се Косово на партијску причу. Ја вам нисам поменуо никакве конференције за новинаре, нити било шта. Нисте, чак рекли ни истину. Није Дарко Глишић ништа слагао он се исправио одмах после тога у реченици иза, само вам је било тешко да чујете реченицу иза, односно да као што сте јуче фалсификовали моје речи одавде изречене, то сте урадили и сада, то увек радите. То ми је једини принцип, јер једино што имате су трикови. Политике нема никакве. А он рекао иза тога - не Драган Николић није. Само сте то заборавили да кажете, направио сам грешку. То је Дарко Глишић рекао данас. Али, шта вас брига тим горе по чињенице, тим горе по чињенице јер сте се ви тога држали.
Што нисте објавили људима зашто је отишао Драган Стојановић народни посланик? Хоће да демантује? Зашто је отишао Душан Стојиљковић народни посланик? Зашто је отишла Бојана Сладојевић одборник на Палилули? Марија Вукмировић, одборник у Раковици? Стефан Јовановић, одборник на Палилули? Хоће ли да демантују? Биће да неће зато што људи хоће решење, људи хоће политику, а не трикове.
Јуче сте ми говорили – па, ниси Вучићу, десет пута су ми рекли, као и ови што унутар једне посланичке групе имају два става од два могућа о увођењу санкција Русији, е тако и ови, јуче су говорили - не смеш да кажеш, Вучићу да се уђе у УН. Ја ћутим, сат, два, после онога што сам већ рекао за говорницом, не смеш да кажеш, ваљда су помислили да стварно не смем да кажем, па, каже – ако кажеш онда ћемо то да поздравимо. Оног секунда када сам рекао, дакле, никада се нећу сагласити са уласком Косова у УН и нећу признати независност Косова. Одједном аплаудирају сви други само они који би први требало да аплаудирају они не аплаудирају зато што су жалосни и тужни, зато што им је криво, пропао је план, пропала је лаж, пропала је бесмислица коју су покушали да пласирају грађанима Србије, а сада ће да каже немој да преговараш за било шта друго, преговараћемо о свему другом, а даћу све од себе да сачувамо и заштитимо наше националне интересе.
Иначе, када говорите о црвеним линијама, сит сам црвених линија вас из антидржавног пројекта, како год да га називате пошто сам те црвене линије видео довеле су нас до независног Косова, довели нас до погрома 2004. године, довели нас до Колубара транса, довели нас до свега. Толико да знате.
(Председник: Без викања Зечевићу.)
Немам ја проблем са тим што ви добацујете. Ви сте малопре рекли за народне посланике да су чопор, а шта сад радите? Све време добацујете. Ни једном се није десило да ми не добацујете кад год да говорим, ни једном. Јесам ли вам добаци ишта? Нисам, ни једном када сте говорили да то људи у Србији знају, не можете да издржите истину, не можете да издржите да вам неко одговори, не можете да издржите да не ударате у врећу, већ да постоји противник у рингу зато што сам ја аутократа само зато што хоћу да вам одговорим, зато што хоћу да се борим, метафорично наравно, ја нисам као ви долазио на подијум да се обрачунавам са било ким, јер ви овде немате шта да радите и немојте да измишљате да је неко други за то крив. Нисам ја дошао код вас у клупу, него сте ви долазили овде сви. Због чега? Да Куртију помогнете? Шта би друго била идеја? Па, хвалио
44/3ЈД/МЈ
вас је и Курти, сви Куртијеви медији су вас хвалили. Велике сте звезде постали у Приштини, можда сте тамо подигли наш међународни углед кад већ говорите о међународном уговору.
Хоћемо међународни углед да подигнемо тако што кажете да је Италија небитна? За мене је Италија битна. Италија је иначе земља, само да знате, која има за 30% већи БДП него рецимо нама драга Русија. Толико је Италија небитна, чланица Г7. И тако се подиже међународни углед наше земље када кажете да је Италија небитна, а имамо и премијерку која је велики пријатељ Србије, Ђорђа Мелони, па смо одједном схватили да је Италија неважна земља. Која је важна земља? Која је важна земља и у којој то важној земљи ћете ви да нам подигнете међународни углед? У којој то важној земљи ако је Италија неважна? Само да чујем име те земље. Пошто смо схватили и опет смо чули о патњама породице и о свему другом. Да ли ви то можете да разумете, људи? То говоре они, то говоре људи који су овде организовали буквално хајку коју су доносили неке крпе овде, банере, пешкире, не знам ни ја шта све, исписивали најгоре гадости и најтеже могуће увреде, добацивали, довикивали, не могу ја да кажем псовали, не би било фер, ја нисам чуо. Није важно. Можда и јесу. У сваком случају, не постоји увреда коју нису направили.
45/1ГД/МП18.20 -18.30
Причате о породици? Па, нема шта не радите мојој породици и никада вам нико одавде никога из породице није поменуо. Ни реч вам није рекао. Ни реч вам није рекао. Ви не знате шта бисте друго, него – јао, ја сам жртва.
Да вас подсетим а где је Ана Брнабић која има двоструко држављанство. Па, нема она двоструко држављанство, већ овај ваш из антидржавног пројекта, па неће да дође да спали француски пасош, као велики јунак, али ће нас да убеђује да треба да спаљујемо везе са Француском.
Велики сте јунаци да нам држите придике и предавања. Што не кажете – извини, Ана? Што не кажете – извините, поштована премијерко Брнабић, што сам лагала, срамота ме је што сам лагала?
Није вам само то била намера. Знам ја шта је намера - ми смо традиционални, а види њих, ви сте мало поремећени, знате, она је хомосексуалац. Ма немој? Не дам вам право да то радите. Знам ја шта ви радите.
Да је то, не бисте лагали и измишљали приче о двоструком држављанству, а седите поред онога који има двоструко држављанство и не пада му напамет да се одрекне тог другог држављанства, али нам држи овде патриотске придике и све време то радите.
Људи, да ли ви разумете да сте ви вређали људе и да сте показивали како се презивају? Па не знате да ли се он презива Јованов или Јовановић, а он није Орлић, него је Орлићу итд. То је све толико јадно. Такве увреде нико жив на свету више не прави као што их ви правите својим политичким противницима. Па, што то радите?
Шта треба да кажем - није Вучић, него је Мучић, Дучић, Тучић, како хоћете, ово је Киколић, а не Николић. Не разумем? Шта је смисао тих глупости које правите? То је политика око Косова? То је прича око Косова? И, шта сте испричали око Косова? Ништа. Да је ваша партија веома моћна, да угрожава највећу партију у Србији и да зато се највећа партија уплашила и то је велики проблем.
Добро, уплашили смо се. Како да се не уплашимо када вас видимо да долазите овде на подију. Вас 30 навалило на подијум, понели крпе, не знам о чему се ради. Шта друго да радимо него да се уплашимо?
Ја нисам мислио да одговарам. Ви сте, господине Булатовићу, бар слушали, били у сали највећи део дана, видео сам, и данас и јуче. Каже човек да идемо на изборе. Ја не мислим да је време за изборе. Имамо много важног посла, али, право да вам кажем, када видим овакву ситуацију, док нас не оборе овако моћни и велики, можда боље што пре ми да идемо. Можда боље што пре мало подигнемо цензус и што пре да идемо, па да нас победе да не пређемо тај велики цензус.
Него, ко Бога вас молим, тај међународни углед, да нам помогнете око тог међународног угледа у једној небитној Италији. Нећемо за Италију, дакле, да вас ангажујемо. Схватили смо да је она небитна, али нам сада реците у којим то битним земљама ћете много да нам помогнете на угледу? Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: По ком основу ви иза? Само да видим што сте се ви јавили?
(Драган Николић: Ја сам споменут.)
Не, поменути нисте.
Значи, ви одустајете? Добро.
Само полако, све вас видим. Само да утврдимо ко се јавио по ком основу, да видимо има ли неког приоритета.
Ви сте хтели по Пословнику?
(Борко Стефановић: Да.)
Добро. Онда прво ви.
БОРКО СТЕФАНОВИЋ: Господине председниче Скупштине, прекршили сте члан 27. и члан 108. Зашто? Дакле, примећујем да у последње време, без обзира што
45/2ГД/МП
се апсолутно у било чему не слажем са неким посланицима са десне стране, заиста у неким моментима, не знам, не могу да докучим због чега…
(Неколико посланика Српске напредне странке: Знаш ли ти која је лева, а која је десна страна?)
Са десне стране у идеолошком смислу, колеге.
Дакле, не могу да схватим зашто чините две ствари које, по мени, представљају кршење ових чланова.
Прва ствар је да упорно из седнице у седницу прекидате посланике после 20 до 30 секунди. Друга ствар… Молим вас, значи заиста ово вас најуљудније молим да ми кажете. Друга ствар, примећујем да сте почели, не знам због чега, да се обраћате посланицима из ваше уважене клупе на начин следећи - шта ћеш сада ти да кажеш, шта ти сада хоћеш, шта ћеш ти сад паметно?
Није то лепо тако се обраћати колегама. Само на то хоћу да укажем и молим вас ако можете да ми дате, без обзира шта мислио о садржају излагања појединих посланика, мислим да ваша функција носи огроман степен достојанства и морате бити изнад тога, ако можете.
Ја апелујем на вас и прекршили сте, по мени, Пословник.
Не мора Скупштина да се изјасни.
ПРЕДСЕДНИК: Нисам само ово на крају чуо. Дакле, не мора Скупштина да се изјасни?
(Борко Стефановић: Да.)
Добро. Значи, све сте ово рекли да бисте то изговорили. Не треба вам образложење или хоћете образложење?
Добро, ако не треба Скупштина да се изјасни, неће и не мора.
Само обратите пажњу на то шта се дешава, како се ти народни посланици обраћају другим народним посланицима. Обратите пажњу на то како се понашају.
Никада никога нисам питао, да се ја бар сећам, шта ти сада имаш да кажеш. Не, ја сам питао за основ по ком се јавља, као што сам питао вас и добили сте реч. Да ли је тако? Управо сте говорили и видите како никаквих проблема нема.
Значи, ово остало није било по Пословнику ништа.
Сада реплика.
МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Председниче Републике, ја да сам знала да ће вас толико да узнемири моје присуство и излагање, ја не бих ни долазила, верујте. Толико бих могла.
На осам минута, колико сам говорила, готово дупло сте узвраћали. Јуче сте преко пет сати говорили ви, а три сата и свега неколико минута сви остали посланици, укључујући и ваше и то је у реду. Дошли сте овде да вас саслушамо, није ништа спорно.
Оно што је спорно јесте што поново нисте одговорили на конкретна питања, већ сте се бавили оптужбама, клеветама и користили речник недостојан функције коју обављате, као што је недостојно функције коју обављате чињеница да сте јуче пред народним посланицима изјавили да сте лично звали да интервенишете да би неко дете у Пећинцима пошло у вртић. Па, где су институције? Зашто нисте казнили те своје локалне шерифе који су то спречавали итд?
Да ли ми уопште имамо државу ако председник државе мора да зове да тражи да неко иде у обданиште?
Што се тиче мог односа према држави Италији, ја Италију врло поштујем. Ја сам инсистирала да будем члан Групе пријатељства са Италијом, што можете да погледате, али не сматрам је велесилом, а сасвим сигурно респектујем је као озбиљну државу, али не сматрам да је Италија велика петорка. То је оно што сам рекла, а ни у ком случају да је небитна.
45/3ГД/МП
Ако већ говорите о БДП-у Италије, рећи ћу вам да је јавни дуг Италије 151% њеног БДП-а. Толико је у њеној снази. Италија има озбиљне проблеме, али италијански народ у сваком случају подржава да се са њима избори.
Нисам овде чула поново те црвене линије. А да ли знате зашто их нисам чула? Зато што вам их је Ескобар избрисао. Ето зато их нисам чула. Зато сте их ви сити, јер поново нисте рекли ни за Интерпол, ни за УНЕСКО, јер о томе преговарате, а ми смо вам јуче рекли да око тога преговора нема.
ПРЕДСЕДНИК: То би било два минута.
МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Завршавам.
Нисам говорила о свом међународном угледу, него о међународном угледу… (Искључен микрофон.)
ПРЕДСЕДНИК: Ви сте хтели исто?
(Дејан Булатовић: Да.)
Добро.
Ајде да чујемо и вас.
Само једна ствар на тему овог понашања. Псовке јуче док сте дивљали и залетали се сви заједно на председника Републике јесу изговорене. Чуло се. Има и снимака на којима се чује.
Нећете веровати, на неком снимку се чује и женски глас како каже – гађаћу га ципелом. Ето, то је било јуче. Може да се чује и да се види.
Не кажем ко је, само кажем да се чује.
Ви имате два минута.
ДЕЈАН БУЛАТОВИЋ: Поштовани председниче, имам две недоумице везано оно када сам рекао за изборе. То је потпуно једна легитимна ствар и потпуно је то след догађаја који смо имали од јуче и мислим да када сам поменуо изборе, заиста стојим иза тога и не видим ништа спорно.
Оно што мени се сада чини спорно то је када поменете једног колегу, а везано за француски пасош. Ја морам да вам кажем да сам и ја човек који на првом месту са поносом истичем грађанин Републике Србије, Србин, али поседујем и француско држављанство. Добио сам политички азил после 5. октобра. Отишао да сачувам главу и након тога добио и држављанство, вратио се и са поносом истичем да сам и човек који носи француско држављанство.
46/1ДЈ/ЦГ18.30-18.40
Ја мислим да је то мост према те две државе. Мислим да је то добро. Волео бих да чујем вас да ли ту имамо неки спор? Да ли сам можда ја дисквалификован као човек који има двојно држављанство? Само желим да прецизирате тај став. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Све смо чули.
Реч има председник Републике.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Најпре око приче око двојног држављанства. Ја сам супротно дописима које добијамо из МУП-а и БИА, неко ко је тражио додатно образложење зашто су они против да имамо људе са више држављанстава, да не објашњавам сада. Постоје изузетци и тешка су правила, итд.
Није проблем у томе. Проблем је у томе када вам неко држи патриотске придике и објашњава вам како Ана Брнабић има двојно држављанство, а нема, како има хрватски пасош, а нема, јер то објављује Милован Бркић и остали лажови, а онда преносе такви људи попут претходних говорника.
Онда се установи да то држављанство неке од земаља чије планове одбијају и чију политику презиру имају управо њихови коалициони партнери. Само је то проблем, ништа друго. Проблем је лицемерје и лаж. Ништа више од тога.
Као што сте видели, поново нисмо чули извињење премијерки Брнабић због лажи које су овде против ње изношене, пошто је ваљда све дозвољено да се против Ане изнесе. Може се све, а њима не сме да се одговори. Онда смо чули кључни аргумент, молим вас да чујете, каже - ти си злоупотребио институције, позвао си да питаш за неко дете у вртићу у Пећинцима.
Сада да вас подсетим, поштовани грађани Србије и поштовани народни посланици, о том детету и о тој причи говорило се на претходној седници Народне скупштине Републике Србије овде у септембру. Тада су ми рекли овде – Вучићу, погледајте шта раде ваши локални шерифи, видите можете ли то да промените или не. Ја сам отишао и позвао и проверио и рекао не сме ни једно дете, никада не сме да се понови оно што се збивало после 5. октобра, када су шишали женску децу политичких противника. Рекао сам - то је срамота, решите проблем. И проблем је решен.
Ја сам крив зато што сам слушао њих у Народној скупштини и њихове захтеве и зато што сам хтео да помогнем неком детету или не знам чему или не знам шта се све ту збивало. И за то сам крив. Да ли сте видели какав сам диктатор и аутократа што сам хтео детету да помогнем? И то је био основ за реплику? Због тога сте тражили? Која је то земља где нам подижете међународни углед? Ни једну не наведосте. Нема ни једне земље. Подигли сте нам само у Приштини, али за нас то није земља, није држава. Само сте нам тамо подигли углед код Албанаца који мрзе Србе и Србију. Само тамо и нигде више. Себи, не мени, не нама и то сте са успехом урадили. Тамо сте врло популарни.
Кажете, ја ћутим и избегавам. Не. Ја имам обавезу као неко ко преговара да се не понашам неодговорно и да ми не проширујете ви сваког боговетног дана, тобож црвене линије, па да нико с нама неће ни да разговара, ни да преговара ни о чему, пошто сте ми јуче, поновићу, 50 пута рекли – не смеш Вучићу да кажеш за УН, не смеш Вучићу да кажеш за признање Косова, јер само су УН суштина. Како сам то изговорио, више нису УН суштина, сада су друге међународне организације. Знате ко нас је спасао, ко нас је сачувао да не уђе у УНЕСКО? То што сам решио са личним разговором за Абе Шинзом, са Мађарима, и успели да имамо два гласа више, а не ви и не неко други. Лично, председник Србије.
Ја само један детаљ нисам рекао, а не би било фер, пошто је господин Брауновић говорио, Игоре ја не могу да се сагласим са вама да Албанци једва чекају повратак Србије и свих њених институција у Приштину, Пећ, Призрен итд, јер ја не могу себе да лажем да је тако.
46/2ДЈ/ЦГ
Да ли је ту Игор? Нема везе. Ништа ружно нећу да кажем, ништа лоше. Напротив, мислим да је њихова острашћеност на највишем нивоу. Никада нису били тако острашћени, никада. Плашим се докле то може да нас доведе. Зато је важно да разговарамо, зато је важно да преговарамо, а не да се бусамо у јуначка прса. Зато је важно да разговарамо и преговарамо, зато што се плашим, не само да не желе нас, већ да не желе ни оне, када кажем нас, мислим и из других делова Србије, не желе ни оне из оног дела Србије који су увек живели на Косову и Метохији. Једини им је циљ да их протерају са Косова и Метохије.
Толико су подигли атмосферу мржње према српском народу да они у небеса подижу оне који пуцају у дечака од 11 година. Дакле, они не кажу – извините, одговараће истог секунда. Када кажу - одговараће, добије најбоље њихове адвокате. Сви су плаћени. Пуцао си у дечака, магарче један, у дечака, у дете од 11 година си пуцао само зато што је носио Бадњак, и добио пуну подршку њихове квази-државе и добио пуну подршку готово комплетног народа за то што је учинио. Само да погледате каква је то хајка на ту децу која су тобож нешто певали и изазивали га, па су нешто добацили па га изазивали. То су наши проблеми са којима се суочавамо и зато морамо да говоримо народу истину, али сам схватио да сте дошли да демантујете партијске вести. Добро сте их демантовали, честитам на томе.
Око Косова и Метохије смо чули да ћете да нам подигнете међународни углед, само још нисмо сазнали у којој земљи. Сазнаћемо на некој од следећих седница. Хвала вам што сте ми омогућили да укажем на то какву политику стварно водите, а ја немам проблем са тим да кажем да смо се ми вашег анти-државног пројекта, те велике коалиције и широке веома уплашили. Јесмо, јер јуче смо видели како за кратко време можете да срозате и разорите Србију и видела је цела Србија.
Тако уплашени, верујте ми, ујединићемо се и разумемо пред којом смо опасношћу и разумемо шта све Србији може да се деси уколико би таква опасност победила. Хвала.
(Тамара Миленковић Керковић: Пословник.)
ПРЕДСЕДНИК: Можемо даље. Изволите.
ТАМАРА МИЛЕНКОВИЋ КЕРКОВИЋ: Хвала најлепше.
Нећу се више обраћати уобичајено. Рећи ћу да сте повредили и да читав дан вређате члан 107. да говорник на седници Народне скупштине је дужан да поштује достојанство Народне скупштине и да није дозвољено непосредно обраћање говорника и коришћење увредљивих израза.
Читав дан слушамо да смо незналице. Професору права међународне трговине да не зна шта су стране инвестиције, али ја се питам…
ПРЕДСЕДНИК: Госпођо Миленковић Керковић, сада…
ТАМАРА МИЛЕНКОВИЋ КЕРКОВИЋ: Молим вас, не прекидајте ме као што сте и све. Читав дан слушамо увреде. Читав дан слушамо преузимање улоге једног другога. Читав дан слушамо…
ПРЕДСЕДНИК: Само полако. Госпођо Миленковић Керковић, али зашто сада ви реплицирате нешто на читав дан?
ТАМАРА МИЛЕНКОВИЋ КЕРКОВИЋ: Читав дан слушамо шизофренију, слушамо да председник Републике врши вашу функцију… (Искључен микрофон)
ПРЕДСЕДНИК: Добро, пошто вас апсолутно не занима да ово урадимо онако како је ред и како Пословник налаже…
46/3ДЈ/ЦГ
(Тамара Миленковић Керковић: Не можете да ме спречавате да причам.)
Не морам уопште, не морам уопште. Ја, као што видите, нећу да примењујем мере када овакве ствари радите. Ово је злоупотреба најобичнија, али нема разлога то да радите.
(Тамара Миленковић Керковић: Ви злоупотребљавате.)
Само вам кажем лепо да нема разлога то да радите. Имате време овлашћеног, говориће председник ваше посланичке групе и н икаквог разлога нема да ово радите.
Реч има Љубинко Ђурковић.
47/1АЛ/СЧ18.40-18.50
ЉУБИНКО ЂУРКОВИЋ: Поштоване даме и господо, народни посланици, господине председниче Републике Србије, господине председниче Народне скупштине, дозволићете ми да као један од бораца који је командовао онима који су за живот дали, на Кошарама , зарад распетог Косова и свете Метохије, ја нити имам право, нити могу да у име оних који су дали своје животе и њихових потомака, без обзира на све уцене и притиске које трпи наша држава, одустанем и да се предам у борби за одбрану Космета. Ти витезови и јунаци пролили су крв, дали своју главу да не бисмо ми данас морали да предамо КиМ Албанцима, који предвиђа тај несрећни, неформални споразум француско-немачки и мислим да на то немамо право.
Питање Косова и Метохије није само питање за наше потомство и за нашу генерацију којој је пало да о томе данас и у наредном периоду одлучујемо. Питање Косова и Метохије је питање мученика, јунака од цара Лазара, Милоша до Ивице Петковића и Горана Остојића, а то њихово питање ми не смемо овог тренутка да се оглушимо и да га заборавимо.
Сви они који су водили праве битке у несвакидашњим околностима и немогућим условима и дали и гинули за то, а ми сада се боримо овде у овом дому Народне скупштине сви заједно на један други начин. Те стога, браћо и сестре, даме и господо, ако прихватимо тај срамни понуђени неформални и формални документ, који нуди запад у форми француско-немачког споразума, бојим се да ћемо обрукати наше претке, а постидети се пред својим поколењима.
Господине председниче, дозволићете ми да у знак поштовања према онима који су гинули за ову отаџбину, Космет и Метохију, и према оним живима да као војник им одам почаст војничким поздравом и салутирањем, а да уз обећање да ја никада не могу пристати и стати у тој борби за одбрану КиМ. Нека је жива вечна Србија.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Шаип Камбери.
ШАИП КАМБЕРИ: Хвала.
Даме и господо народни посланици, господине председниче Републике, одмах ћу на почетку да нагласим да ја нећу подржати Извештај, али да због европске перспективе и Србије и Косова подржавам сваки напор да се споразум са Косовом сада у овом тренутку постигне.
Председник би требало да убеди своје присталице и симпатизере, коалиционе партнере и јавност у овој држави да је у праву када каже - треба прихватити француско-немачки предлог. Наравно да то убеђивање неће бити лако због антиалбанског расположења и негативног наратива о Косову који је последица непријатељске реторике која се годинама користи.
Оно што сам видео јуче и данас на овој Скупштини најбоље се може описати речима познатих америчких астронаута - "Houston, we have a problem." Да, имамо проблем тоталног одсуства од осећаја за реалност.
У Извештају који смо добили целокупна кривица за све тензије које су у последње време подигнуте сваљују се на косовску страну. Цела криза се персонификује кроз личност Аљбина Куртија. Нити је Аљбин Курти, нити је терориста. Он је легитимно изабрани председник владе Косова. Таквог га треба прихватити и са њим постићи споразум.
Жао ми је, господине председниче, што сам више пута вас слушао јуче, што сте изнели жал да Аљбин Курти није и данас у српским затворима. Зар није његов случај и случај десетине хиљада Албанаца који су били по српским затворима доказ погрешне и репресивне српске политике на Косову? Ухапсили сте младића. Добили сте премијера са којим морате да разговарате и преговарате.
47/2АЛ/СЧ
Свако објективан је свестан да косовска криза није настала крајем прошле године. Она је последица дугорочне погрешне, репресивно вођене политике. Чињеница је да је Косово био простор најдуже државне репресије у новој историји Балкана. Сада смо дошли до ситуације да је седењу на две столице дошао крај и да имамо потпуну синхронизацију ставова ЕУ и САД по питању неопходности постизања споразума са Косовом. Тактика одлагања више нема места. Западне државе јасно стављају да знања да су изузетно укључене и да траже потписивање споразума. Задње посете званичника САД и ЕУ указују да је у току дипломатска акција која има за циљ да Србију доведе до тачке када треба дефинитивно да се одлучи око свог опредељења. Сада смо на раскрсници суочени са питањем - куда даље?
У овом кључном моменту на вама је као изабраном председнику ове државе да преговорима дођете до споразума.
Сигуран сам да су прави рецепти за катастрофу илузије оних да ће се НАТО и Америка једног дана распасти и да зато треба чекати тај дан који ће бити повољан за Србију. Поборници тих илузорних теорија, поборници замрзнутог конфликта као и они који најављују нови тријумфални марш на Косову живе у илузијама. Њихове патриотске опкладе личе на ону мудрост Меше Селимовића - када бисмо имали масла, као што немамо брашна, добар бисмо качамак направили.
И Срби и Косово у споразуму отварају европску перспективу. Читавом региону Западног Балкана значи искорак у односу на регресивне трендове. Захтеви за унапређење права Срба на Косову су легитимни ако Србија, руководећи се вишим стандардима, мањинама на својој територији обезбеди иста права.
Споменули сте потребу споразума и поверења са Албанцима. Ово је добра вест. Надам се да је искрена, али је проблематична да када говорите о Косову говорите само о територијама не о људима. Албанци прешевске долине се надају да ће постизање основног споразума Србије са Косовом имати директан позитивни утицај у законској и политичкој афирмацији њихових права.
Београд треба да споразум искористи за отварање једног новог поглавља и у комуникацији са Албанцима прешевске долине. Ни данас, скоро 22 године од потписивања споразума из 2001. године, споразума 2009. године и 2013. године положај Албанаца није побољшан из разлога што Београд није испоштовао преузете обавезе.
Члан 3. европског предлога основног споразума каже - у складу са Повељом УН стране ће међусобно сва спорна питања решавати договором и мирним путем и да ће се уздржати од сваког облика претње или употребе силе. Сигуран сам да ће дискриминаторски положај Албанаца прешевске долине и у будућности представљати једно од спорних питања између Косова и Србије.
Обзиром на то да политичка, институционална дискриминација Албанаца често после …
ПРЕДСЕДНИК: Пет минута.
ШАИП КАМБЕРИ: Још секунда. Неколико секунди. Изгубили смо доста времена ових дана.
ПРЕДСЕДНИК: Истекла је пријава од пет минута ако сте завршили реченицу.
ШАИП КАМБЕРИ: Обзиром на то да политичка, институционална дискриминација Албанаца често последица тензија између Србије и Косова верујемо да је проналажење симетричних и уравнотежених аранжмана за заштиту и унапређење права мањина у складу са европским стандардима и међународном …
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
ШАИП КАМБЕРИ: … добар искорак у односима Србије и Косова.
48/1МЈ/МТ18.50 – 19.00
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Пословник?
Ево, Пословник.
ДРАГАН НИКОЛИЋ: Господине председниче Скупштине, поштовани председниче Републике Србије, мислим да је председник Скупштине сада повредио члан 107. нашег Пословника – Говорник на седници Народне скупштине је дужан да поштује
достојанство Народне скупштине.
Сада смо опет чули да постоји нека прешевска долина, која не постоји у Србији као територијална организација. Постоји Врањска котлина и ви сте на то морали да упозорите посланика који се тако изјашњавао.
Такође, изнета је неистина о угрожености албанске националне мањине у тој тзв. прешевској долини, односно у Врањској котлини где их има у Прешеву, где их има у Бујановцу.
По задњем попису у Прешеву има 65.000 Албанаца, у Врању има 75.000, иако је Врање главни град тог округа, зато што их је све више, зато што су угрожени.
Ово су потпуне неистине које се износе овде за скупштинском говорницом и ја вас заиста молим у име свих нас који долазимо из тог округа да опоменете овог посланика. Не постоји прешевска долина, људи. Не постоји угроженост албанске националне мањине, иако они траже изједначавање права Срба који су сада на Косову и Метохији са правима Албанаца у прешевској тој тзв. долини. Не дај Боже да им се то деси. Не дај Боже да ми пуцамо на њихову децу.
Ни једна длака са главе ни једног детета албанске националности није пала, нити ће да падне. Ја сам гарант да ће тако да се деси и сви Срби који живе у Врањској котлини.
Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Нисте рекли за изјашњавање.
Не тражите?
Не тражите, добро. Јасно је и мени да је ово било реплицирање.
Реч има председник Републике.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Прво, неколико ствари требало је да пажљивије слушате шта говори господин Камбери, а не да добацујете на сваку реч, зато што бисте разумели шта је политика Аљбина Куртија, јер оно што он говори то је политика Аљбина Куртија, не неког другог. Он је његов мегафон.
Шта су биле важне ствари и важне поруке господина Камберија? То је оно што слушамо стално и то је покушај рушења свега и не сагледавања реалности.
Господин Камбери је у праву да ми Срби неретко не разумемо реалност. Сагласан. Једнако колико ми Срби то не разумемо, ви Албанци такође не разумете.
Тако господин Камбери кад говори о реалности из прошлости увек ће да помиње породицу Богојевци, с правом, али никада неће да помене породицу Шутаковић, убијену. Тешко му је да каже било коју реч о породици Шутаковић. То су отац Недељко, мајка Даринка и троје деце, Александар, Ђорђе и Радоман, отети 12. јуна 1999. године. Не интересује их тај део реалности, као што нас не интересује да слушамо о страдању неких других народа, на жалост.
Добро сте приметили да се залажем за мир и не интересује ме да ли ви верујете мени или не, пошто ви верујете Аљбину Куртију, а онај ко верује Аљбину Куртију тај не верује у истину.
Нисам ја рекао да би он био данас у затвору, ја сам само рекао да га је пустио неко други из затвора 2001. године, а да за то није има правног основа, ови који ми држе придике и предавања о патриотизму. Па га је пустио због тога, како њихов шеф главни
48/2МЈ/МТ
овде каже, каже – пустили смо Аљбина Куртија, ове силоватеље, браћу Мазреку и још 1.800 терориста, пустили смо их да бисмо отоплили односе са западом. Није био неки притисак, већ да бисмо отоплили односе са западом.
Дакле, да ја желим компромис и желим разговор и желим преговоре. Сматрам да је то лековито, да је то важно за боље односе између Срба и Албанаца, али овај трик који изводите да изједначите права Срба на Косову са правима Албанаца у централној Србији, то је толико лош трик и то не може да се пореди и не личи. Нити су то две државе, како ви тумачите, нити имају исти државно-правни статус, дакле, нити имају исту позицију у преговарачком процесу, односно једна уопште не постоји у преговарачком процесу, а што ваш шеф, неформални…
Да се разумемо, пошто, као што знате, ја политику знам, ја знам сваког од вас албанских представник за кога радите и са ким радите, веома прецизно и знате да то знам најбоље у Србији. Што би ови људи били дужни, то за њих није посебно да знају, али ја знам. То је мој посао.
Имам ја ту још нешто. Кад већ говорите о томе и кад бисте волели, и причате о тој угрожености и свему, а од кога да спасете ваш народ? Од геноцидаша, како кажете?
Само да знате, народни посланици, ми смо геноцидаши, само што вам то није рекао овде, јер овде говори за амбасаде стране, а кад се макне од амбасада страних, онда нас Србе назива геноцидашима. Знам ја коме се ви обраћате. Зато сте и нервозни, зато и добацујете.
Како ја то вама нисам добацио ништа? Ни реч вам нисам рекао.
(Шаип Камбери: Ваши људи су добацивали.)
Зато ви не можете да се смирите, зато што знате да одлично знам шта радите. Е код мене ти трикови не пролазе. Код мене те трокиш кликери и форе не пролазе, још од седме, осме године. Слушам ја тог Куртија већ две године, па му нешто не пролази и не иде.
Али није само то што сте нас назвали геноцидашима, већ сте ову државу од које добијате хлеб, ову државу која вам је изградила и породилишта, ову државу која вам је изградила и путеве и пругу, назвали фашистичком државом. Што то кажете у народном дому, парламенту, да људи чују, да не зна то само Вучић, да не прати само Вучић шта радите и шта говорите. Да знају људи.
Та фашистичка држава геноцидаша, од ње тражите сваки дан да помажете у инвестицијама и у свему другом. И од те фашистичке државе геноцидаша тражите да се понаша другачије. Па како фашисти и геноцидаши да се понашају другачије? Или то мало оно када се осилите па помислите да су вам мишићи већи и јачи и да можете да радите све што су вам радили и после 2000. године итд.
Нисам знао да вам је Косово матична држава, из вашег угла. Само да разумете, имају они велике поделе. За једне је Албанија, за друге је Косово, у зависности од тога ко којем субаши одговара, односно који да који динар више.
Не брините, бринућемо. Обећао сам да ћемо да бринемо и верујем да ћемо додатно да решимо проблем Бујановца са инвестицијама. Веома је важно. Верујем да ћемо и поред ове пруге коју градимо, за коју мислим да је од великог значаја и за Албанце и за Србе до Прешева, са ЕУ је градимо. Дакле брза пруга до Ниша, затим 120 километара на сат до границе са Северном Македонијом. Много ће да значи за вас Албанце, а ви ме позовите, пошто сте у тако добрим односима, као и ми овде и ови стручњаци што су јуче показали свима вама да се радујете нашој неслози и изласку на подијум и нападима на све нас.
48/3МЈ/МТ
Да не бринете, нису они бољи од таквих. Они нису могли ни да изаберу Камберија за председника националног савета, побише се, очи ископаше једни другима. Тако да види се да живимо на истом простору.
(Шаип Камбери: Искључен микрофон.)
Ја то и кажем, не мораш да добацујеш. Немој да добацујеш. Ваш пелцер је прешао на нас. Ваш пелцер је прешао на ове патриоте овде, са „ј“. Све то како иде са вама, тако то иде међу њима. Јел сте и ви на подијум излазили неки када су вас спречавали да изаберете председника националног савета? Све исто. Значи, угледали сте се на њих. Захваљујем се. Само да те снове пусте о изједначавању позиције прекинете да сањате.
49/1МЗ/ЛЖ19.00 – 19.10
То вам кажем, као што видите, без иједне тешке, лоше речи, потпуно миран вам то говорим, баш као што сам саопштавао вашем лидеру, безброј пута то исто, баш као што сам то саопштавао Европљанима који су ту били присутни, тако да вам то само кажем, немојте, зато што је лоше када неки овде говоре Србима да сањају снове који су нереални. Зато вас ја молим само да не чините то са Албанцима. Само вас молим да не чините то са Албанцима и да ви њима саопштите шта је реалност, а не да маштају о нечему што не могу да добију и што никада неће да добију и никаквих илузија по том питању немојте да имате.
Моја врата увек су отворена за сваку врсту разговора са Албанцима, ви сте наши грађани, грађани Републике Србије, имате много права, нема напада на вашу децу када славите Бајрам или идете у било коју цркву. Нема напада на вашу децу где дођу двојица па нападну ножевима, избоду у раме човека, ту и ту, нема их месецима и годинама. Поносан сам на то што тамо где ми имамо власт, понашамо се и односимо се много другачије према вама него тамо где ваш ментор и лидер има власт, како се односите према српском народу. Угледајте се не само на ове од јуче, већ на нашу државну власт. Хвала вам најлепше.
(Шаип Камбери: Реплика.)
ПРЕДСЕДНИК: Можемо даље.
Није име, али сви су добили, да не буде после да ви нисте. Хајде.
ШАИП КАМБЕРИ: Мислим да председник нема ништа против. Нити сам говорио о злочинима, нити сам говорио о геноциду. Говорио сам о потреби да Србија отвара своју европску перспективу. Ваша је обавеза да је остварите. Да ли ћете споразум са Албанцима или нећете, ја вам не могу наметнути, али ако желите да од Србије створите Кубу, само наставите тако. Нисам ни очекивао другачији одговор од онога који покушава стално да изврши ревизију историје. Хвала. Нећу више да учествујем.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Само две речи. Ревизију историје покушали сте да правите и у Бриселу, када сте постали искуснији тим, када сте почели да причате и о Топлици и о топонимима у Топлици. Знате, учествовао сам у свим разговорима, знам све наше заблуде, али добро познајем и вас Албанце, нажалост не знам ваш језик. Учим много језика. Нажалост, тиме се не поносим, волео бих да знам, волео бих да сам образованији, можда ћу и да научим. Овде имам и на албанском, али имам и превод, пошто кажете да нисте говорили о ономе о чему сам ја говорио.
Цитираћу вас – Шаип Камбери затражио је од званичних државних органа републике Косова и Албаније да буду више присутни у тој албанској земљи која је под окупацијом геноцидаша. Камбери је још једном напоменуо да је Србија фашистичка држава и да је Албанцима ту угрожен чак и биолошки опстанак. Камбери је подсетио на геноцидно деловање државних органа Србије, те набројао низ примера који на то указују. Стога је, како каже, нужно потребно јаче повезивање двеју албанских држава са Долином.
Немам проблем да свако има право да изговори шта жели. За ово ваш ментор, не за ово, него за то када му неко каже истину шта се догодило у Рачку, као што је то рекао Иван Тодосијевић, тај момак добије, родитељ, добије две године робије. Поносан сам на земљу, поносан на земљу у којој овакве гадости о тој истој земљи која вас хлебом храни можете да изговарате без казне. То значи да смо демократска земља, да смо озбиљна земља, али да вам кажем, ви овим нисте ништа урадили. Само вас упозоравам и молим да не помислите да вам је време да чините онакве ствари какве сте радили иза 2000. године. Молим вас, само вас молим.
49/2МЗ/ЛЖ
А ово, причајте шта хоћете, Србија је демократска земља, то ће да истрпи. Не сањајте снове који би били опасни, увек за нас опасни, али ми верујте, нису добри ни за вас. То је моја молба за вас и молим вас да моју молбу прихватите. Молим вас да је разумете и молим вас да је прихватите, најсрдачније. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Војислав Михаиловић, то није била замена, није.
Страхиња Ерац, 38 секунди има група. Желите?
СТРАХИЊА ЕРАЦ: Поштовани грађани Србије, поштовани председниче Републике Александре Вучићу, поштовани председниче Скупштине, колеге посланици, ово кратко време које нам је остало искористићу да цитирам нашег академика Матију Бећковића, а то је: „Продаја Косова и Метохије је трговина органима, али сада органима тргује Србија. Продаје своје срце за магарећу клупу Европске уније“. А ви председниче Републике, размислите о овим речима нашег великог Матије Бећковића. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Републике.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Веома поштујем нашег академика Матију Бећковића и верујем да није мислио на време када су продавани наши органи и током погрома 2004. године, када су продавани наши органи, када смо без икаквог законског основа, зарад отопљавања односа са тим из магареће клупе пуштали оне који су силовали Српкиње, причам о браћи Мазреку, и такође верујем и сигуран сам да није мислио на оно време када смо ћутали тргујући не знам чиме и не знам све са ким, а Косово прогласило своју независност. Тако да сам уверен да није мислио на то време. Не знам тачно на које је, али ја увек те речи имам у виду и водим рачуна о интересима Србије.
Због тога није било потребе, било је довољно ово да кажете, разумем ја шта хоћете да ми поручите, не морате да доносите оне крпе, пешкире, транспаренте и све остале увреде. Можете да увредите и на овакав начин и није никакав проблем, добићете пристојан одговор. Живела Србија.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Горица Гајић.
ГОРИЦА ГАЈИЋ: Поштовани господине председниче Републике Србије, поштоване колегинице и колеге посланици, поштовани грађани и грађанке са Косова и Метохије, на дневном реду је Извештај о преговарачким процесима о Привременим институцијама Приштине. Очито да би ова дискусија од данас и од јуче и дискусија из септембарске седнице Народне скупштине, када смо исто тако разговарали о тим преговарачким процесима са Косовом и Метохијом, показала да ова Скупштина, Народна скупштина Републике Србије, поред овог документа морала би да садржи на дневном реду још један документ, а тај документ би требало да буде припремљен јер, господо, једна месна заједница када се припрема за седницу усагласи ставове различитих актера, па онда сазива седницу.
Председниче, ви сте у вашем јавном обраћању на Светог Јована вероватно својим речима уплашили на неки начин све нас у Републици Србији. Тада сте рекли: „Петорка која је састављена од представника САД, Немачке, Француске, Италије и ЕУ представника рекла је – ви разумете, ми смо одлучни да решимо ове проблеме“. У трећој реченици, то сте јуче рекли, они су вама рекли – поштовани председниче, уколико се не прихвати ова иницијатива и рад на имплементацији тог плана који вам ми подносимо, доносимо ултимативно, ми ћемо зауставити приступ преговарању за Европску унију, повући све инвестиције и предузети друге свеобухватне мере против Србије.
50/1ЈЈ/МЋ19.10 – 19.20
Наравно, ви сте нам тада рекли да пред Србијом ништа неће бити лако и да ћемо морати донети тешке одлуке. Наравно, да смо се ми тада на неки начин отрезнили и као посланичка група и рекли да ово не може да прође. Да ли је то споразум, тај предлог или је то неформални дипломатски предлог, ми у то нећемо да улазимо, али је била обавеза да знамо шта у њему пише, а не да како ви кажете читамо то у „Блицу“ . Зато је ова Скупштина требала да буде припремљена другачије, да не бисмо ове људе плашили да ако не прихватимо тај споразум биће рата. Господо, ја као мајка и као жена и као мајка сина, сигурно да не желим да шаљем своје дете у рат, као што вероватно ни нико од нас не жели да шаље своју децу у рат. Немојмо да плашимо грађане тиме.
Ви сте председниче понудили свим парламентарним странкама да се о даљим, односно о даљем оквиру како год да га назовете, разговара са свим парламентарним странкама и рекли сте да сте упутили јавни позив. Ја вас молим да кажете ко се од парламентарних странака није одазвао, а ко је био спреман да са вама разговара о оваквим питањима? И да знамо да убудуће, па да разговарамо о Косову и Метохији имамо и један такав оквир, како год га ви назвали да ли су то црвене линије, нека тај оквир буде бар што се нас тиче посланичке коалиције НАДА, Устав Републике Србије.
Штета је, колегиница Марина Рагуш је причала о томе што нисмо више о овом извештају причали. Тачно је и сви смо се фокусирали на оно што нам следи у преговорима са Косовом и Метохијом, али ја ћу овде само да вас поменем са 38 стране овог извештаја о коме како кажете сви треба да се усагласимо. Нисмо ми против јединства када је у питању политика према Косову и Метохији. Нисмо ни против тога да се договоримо који ће нам следећи потези бити када преговарамо у будућем статусу Косова и Метохије.
Али, у овој другој тачки ви кажете – Београд и Срби, односно ту истичете који су значајни резултати преговора, Београд и Срби са Косова и Метохије су испословали јасну и недвосмислену, писану потврду КФОР-а да приштинске безбедносне снаге неће улазити на север Косова и Метохије, без одобрења команданта КФОР-а и четири српска градоначелника са севера Покрајине.
Да ли је то данас истина? Да ли су још увек на северу Косова и Метохије присутне косовске безбедносне снаге. Ко нама гарантује? Ви сте чак рекли да су овде представници ЕУ дали неке гаранције и да ми требамо прво да сачувамо мир и стабилност, да истрајавамо на формирању ЗСО, али са којим ингеренцијама ЗСО? Много су колеге овде око тога говориле и да бринемо о безбедности Срба на Косову и Метохији.
То је све тачно и тачно је да за све то треба да се боримо, само некако годинама уназад када спомињемо и безбедност и мир и стабилност и помоћ нашем народу са Косова апсолутно се ми са свиме не слажемо, некако испустимо реч да сачувамо и територију Косова и Метохије у оквиру Србије. Ето, молим вас да и ту реч поред ове три кажемо убудуће, јер то стоји у Уставу Републике Србије.
А то колико ће нам ЕУ гарантовати све оно што нам сада на неки начин ултимативно, и ви сте то рекли, ултимативно подноси испред носа, ја ћу само да вас подсетим шта је ЕУ урадила по питању формирања ЗСО на коју чекамо пуних десет година. Ако је Београд још 2015. године тражио да испуни своју обавезу из члана 21. општих принципа који приписују обавезу ЕУ да формира управљачки тим за израду статута заједнице српских општина и да онда сазове састанак и дијалог на високо политичком нивоу на коме би статут био презентован и Београду и Приштини.
50/2ЈЈ/МЋ
То је био први корак о формирању ЗСО. У августу 2018. године управљачки тим је службено обавестио ЕУ да је завршио посао по овом питању. Ево, пет година ЕУ поседници, још увек нису поступили у складу са обавезама из члана 21. општих принципа, али су зато наставили вербално да се залажу ових месеци, поготово за формирање ЗСО, али како то кажу, чак и ти амерички представници, неће се формирањем ЗСО искочити из надлежности Устава тзв. Косово. Ту мора да буде црвена линија. Захваљујем се.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Захваљујем се и на најпристојнији могући начин ћу да одговорим на све ово о чему сте причали.
Драго ми је да сте прочитали оно што смо ми написали. Да, то је суштина. Да, то јесте наш проблем. Да, о томе говоримо све време. Да, баш то, само што ми знамо шта су ингеренције, знамо шта су принципи, само што они то неће да поштују. И, шта сад? Да укинемо земљу? Да је закључамо? Шта да урадимо? Па, разговарамо и боримо се, то је оно што можемо.
Кажете, да ли је истина да је КСБ на северу? Није КСБ на северу, они се играју са тим. Да вам ја објасним, знам то мало боље шта је то што они раде. Пошаљу они и КСБ али у униформама РОСУ, уђу једанпут са два џипа КСБ да би се усликали, да би послали селфи и на Фејсбук окачили да су ушли на север пет минута и онда се врате назад. Ето, то је политика њихова, неодговорна, бесмислена, али чувају се због НАТО, а и због нас наравно и не улазе са косовским снагама безбедности на север. Они су користили један трик од почетка, иако је било јасно на шта се односио споразум Тачи – Расмусен и водили су специјалне јединице којима су малтретирали наше људе, прогонили породице, хапсили и то је оно што су радили све време.
Подсетићу вас на чувени случај „воз“ и све њихове лажи. Тада су довели на Јариње, први пут, до административног прелаза 17 борбених возила. Мислим, 17 борбених возила није никаква озбиљна сила, али је то сила за оне који немају ништа и непотребна демонстрација силе и довукли су их на Јариње објашњавајући да су страшно угрожени зато што је воз на којем су насликани српски манастири, на којем пише Србија, замислите, кренуо негде где није Србија, како они кажу. Онда је цео свет нас огласио кривим и рекао да је то велика провокација што замислите имамо насликане манастире у возу. Две године нисам могао нигде да пођем, а да не добијем то кључно питање.
Ако ми постављате то питање, да ли су такви према нама? Не, много су гори, јер ја прећутим и не кажем вам шта све чујем и на шта све морам да одговорим. Поред тога свега, ја вам кажем, да па, шта? Ми морамо да разговарамо, да преговарамо, да идемо ка компромису да нам се не би поново догодило да нам неко избоде дете и да то дете после тога умре. Ми морамо да радимо на свему да бисмо сачували мир.
Кажете, нисте ви против јединства, али ето нећете баш да гласате. А да вам ја сада кажем, да нешто научите од ветерана у политици, само у политици. Када би ме позивали, ваши страначки пријатељи када су били на власти, углавном су мене позивали, да ја онда преносим, некада да разговарам са Војиславом, некада касније са Томиславом, кад год је била било која резолуција, декларација, будаласте које су углавном биле декларативне форме, никада ништа нису посебно значиле, неке биле и добре, није ни важно, ниједна не постоји да за њу нисмо гласали иако није у писању било која од тих општих правних аката нисмо учествовали. За сваку смо гласали и нисмо бринули за то шта ће да нам кажу и како ће да нам кажу неки у некој опозицији, на некој власти, неки у медијима или било где.
51/1ВС/ЈГ19.20 – 19.30
А, шта се вама догодило? Ни за један извештај не гласате, ни за један општи акт не гласате, ни за шта не гласате. Зато што вам је тема Вучић и крпе са увредама на мој рачун и ништа више, зато што вас баш брига за све друго, ви сами знате какву сте глупост направили јуче.
Надам се да знате да је глупост, јер би било катастрофално за све нас, да то не знате и да не разумете какву сте несрећу јуче Србији донели. Посебно у Приштини, и какво сладострашће сте им донели, да нико не разуме зашто.
Рекли сте ми да додам још једну реченицу да сачувамо и територију да не бринем само о људима него да сачувамо и територију. Ја вам то поновим 50 пута ево, 51 пут, „да сачувамо и територију Косова и Метохије унутар Србије“, „да сачувамо и територију Косова и Метохије“.
Јел хоћете сада да гласате за Извештај? Па, нећете наравно, јер могу овде не знам кога, и шта да родим, и не знам кога, и шта да изговорим, и не знам шта да направим? Салто овде двоструки, тулип да направим, без клизаљки нећете да гласате зато што је проблем у Вучићу, јер мора да се гласа против Вучића, а баш вас брига за Косово. Шта год да кажем.
Кажите ми шта хоћете још да кажем, да за нешто гласате? Иако не гласате, за то што ја говорим, него гласате за тај Извештај који сте сами читали, и лепо сте га прочитали.
А, за шта у том Извештају не гласате? Не гласате зато што мрзим Вучића супер, мрзите Вучића гласајте нешто, нисам ни ја волео све ове ваше на власти, ниједног од њих, и сваки пут сам гласао.
Ја сам гласао сваки пут, то је однос према држави, то је однос према Косову и Метохији, то је однос према Србији, одговоран однос.
(Аплауз.)
ПРЕДСЕДНИК: Два минута.
ГОРИЦА ГАЈИЋ: Хвала председниче, господине председниче Републике Србије, ако говорите о нападима на вас? То никада, нисте чули из редова Коалиције НАДА, Нове демократске Србије и ПОКСА.
Никад ми нисмо ударили на вас лично, наша, ми се само сукобљавамо можда донекле око политика, наш терен није, опростите што ћу рећи, „Уа, Вучићу“, наш терен је политика.
Овог момента јуче и данас је на дневном реду Косово и Метохија, ви врло добро знате колико је Демократска странка Србије, поднела терет што је увек стављала у центар свог политичког програма Косова и Метохију, поготово од 2004. године, па надаље и ви то врло добро знате иако нам врло често спочитавате политикантски неке потезе наше странке.
Имате и ви много грешака, нећемо сада да их набрајамо, два минута је. Не идемо ми на вас тиме, хоћемо да гласамо за документ око кога ћемо да се сагласимо, ми из коалиције НАДА, Отаџбинског фронта, ми сви који хоћемо да побројимо тачке око којих се сложимо и да то донесемо пред народне посланике, да гласамо и да образложимо, да знамо у ком правцу ће ићи преговори у наредним месецима и годинама, а неће кратко трајати.
Запамтите још ово, Коалиција НАДА, Нови ДСС и ове наше отаџбинске странке, су за наставак разговора и са Приштинским институцијама, и са свим званичницима са Запада, јер знамо да нам нема другог пута, него разговора, али ти разговори морају да проистекну и да добијемо неки закључак, да формирамо неки закључак заједно кроз ту резолуцију, декларацију, договор, план, нацрт, назовимо га како хоћемо.
51/2ВС/ЈГ
Када се сложимо па овде донесемо документ, е онда ћемо гласати за то, ми вам обећавамо.
ПРЕДСЕДНИК: Прошло је два минута.
Реч има председник Републике.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Хоћу народу да кажем, само да људи чују, када сте нас позивали 2005, 2006, 2007. године, да гласамо за свакојака чуда, никада вам нисмо рекли што сте ћутали, на Погром 2004. године, када су нам уништили 35 цркава и манастира, нисте у праву сте, нисте.
Издали сте једно саопштење, то је била сва акција коју сте предузели, од чега је нашем народу било много боље.
Не знам шта ми одмахујете главом, сад као ниси у праву, па јесам, у праву сам, сви то знају, није нека тајна.
Чак и кад сте ишли на преговоре у Беч и Јовановић и Јакшић, препаметни да нам држе придике и са Тачијем и Чекуом, и када сте на црвеном тепиху дочекивали Хавијера Солану и заједно са њим радили и успели да разбијете Савезну Републику Југославију, и после свега тога, нисмо о томе говорили, већ смо гласали за резолуције које сте сами састављали и нисмо се договарали са вама око текста резолуције, већ сте их сами састављали и гласали за сваку.
Зато што смо желели да из парламента Србије увек изађе јединствена и јасна порука, а то је да је Србија јединствена када говоримо о КиМ, то сте ви срушили последњих година сви заједно, јер је постало забрањено да по било ком питању, по томе да кажемо да је ово вода, да напишем да је ово вода, е Вучићу, ниси рекао да је та вода у чаши, Вучић каже – вода је у чаши, вода је у чаши, е ал ниси рекао да има и тацна испод, има и тацна испод. Е ал није довољно, ниси рекао ко је направио ову клупу, е то је оно што радите све време, то је оно што буквално радите све време, баш то радите.
Сада када вас питам – шта не ваља у том извештају, не знате да ми кажете, не зна нико да ми каже.
Али, да дођемо око тога шта треба негде да пише и како да пише, али како да седнемо са неким и о чему да разговарамо, када они унапред кажу мора да пише ово, мора да пише оно. Неће нико да се договара ни са ким.
Овде имате посланичке групе са два различита става, супростављена става. Па кога људи да послушамо, шта да послушамо, шта да урадимо.
Само ми кажите шта више да урадимо, овај један каже – не сме да се скрене са европског пута и да се размишља другачије, ако то урадиш, издао си Србију.
Овај други каже – ако слушаш европљане, опет си издајник, добро разумео сам, издајник сам, пошто је то једна лепа и мила реч и нисте ме увредили када сте јуче држали оне крпе на којима пише – издајник, немам никакав проблем, схватио је народ, нисте ме увредили.
Али, да вас подсетим, када већ говорите да ово никада нисте радили, у овој Народној Скупштини, ово је мени четврти пут, посланик ДСС, ми је рекао, твој брат је купио, како се зове она кафана, твој брат је преузео „Франш“, хе, хе, Вучићу, цео град прича, био ваљда код фризерке, па му фризерка испричала, а она читала у Таблоиду код Милована Бркића.
Шта вас брига, не говорите о породицама, шта вас брига што је лаж, кога брига. Ма није тај, него онај други, ма није ни тог, а није ниједног, ма шта нас брига.
Јесте ли чули шта се данас десило? Пошто ми је онај други посланик из ваше посланичке групе говорио о сину, а данас овај окривљени сарадник каже, не знам да ли сте приметили, па се питајте као родитељ, како ми је када то морам да читам, док овде све вас слушам и ниједног секунда не напустим салу, и одговарам на све и трудим се
51/3ВС/ЈГ
концентрисано и смислено, да сазнам да је човек рекао како су мом сину и медија и других, покушали да наместе да је Вукићевић Лазар, као није га убио Веља Беливук и они,
него је то убијање због свађе са мојим сином. То човек данас исприча, да би мој син био убијен. И то су гутали ови ваши нережимски медији, правећи ми од деце и породице криминалце. И ви причате о томе, слушам цео дан, нико вам никада породицу није поменуо, никоме од вас, не него само из ваше странке, извините. Не знам му презиме, како се звао, дуго је био посланик, на слово „Л“ је, нисам вас разумео, не, Лапчевић или тако некако.
52/1ЈД/ИР19.30 – 19.40
Видите да сам се сетио. Те трикове оставите за неког другог, јер Петар Петковић и када је био код вас није то радио и није никакав проблем у томе. Проблем је у томе што се то ради на такав начин да све што себи опростите другоме нисте ни пола у стању да опростите. Није то много важно.
Да се вратимо на ово око јединства. Хајде ви за то јединство. Само ви лепо гласајте, ја ћу да вам кажем, нема те руке која може да вас натера да гласате. Нема. Не зато што имате принципе, не зато што имате политику, већ баш зато што никакву политику и никакве принципе немате, е баш зато никада нећете да гласате и нема тог акта за који ћете да гласате. Не постоји ни један акт за који ћете ви да гласате. Да напишемо Србија живи и не сме да нестане, нећете да гласате, а што си баш то написао, а што ниси додао још нешто, а што ниси не знам шта направио.
(Горица Гајић: Хајде да разговарамо.)
Да разговарамо, је ли? Па, ево, разговарам два дана, па сте уместо разговора прво донели крпе са увредама, па сте после увреда што вам није било довољно, дошли овде на подијум, ваљда да ми боље објасните и ближе објасните како мислите да то јединство постижемо.
Нама је важно да људи у Србији разумеју. Било би нам важно да сте гласали.
Пошто сам знао да нећете, нисам имао илузија никаквих. Србија ће да преживи то, сачуваћемо ми јединство народа. Живеће Србија. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Зоран Сандић.
Изволите.
ЗОРАН САНДИЋ: Поштовани председниче Скупштине, поштовани председниче Републике, поштоване колеге посланици, браћо Срби са КиМ, поштовани грађани Републике Србије, написао сам неке тезе, али тешко мени иде када је Косово и Метохија у питању.
Када причам о овако значајној теми, као што је Косово и Метохија, волим да причам из срца, трудићу се да се држим чињеница и да никог не омаловажавам.
Узгред речено, господине председниче, ако је Лапчевић у питању, није члан наше странке већ пет година. Ако мислите на Лапчевића, што сте малопре причали, није члан пет година.
Читао сам овај извештај. Знате шта? Косово и Метохија није само наша колевка, није само да сви потичемо са Косова и Метохије, то је 15% наше територије где се налазе и Дечани и Пећка патријаршија и Богородица Љевишка итд.
Читао сам овај споразум и оно што ме је највише дирнуло, а то је 68 напада на Србе по етничкој основи. Многи ти несрећни случајеви и они са најтежим епилогом десиле су се негде за време новогодишњих и божићних празника, и мали Лазар и Стефан, и Срећко, и други Стефан. Куртијев метак је ишао на ту нашу децу. Онда се сетим и шта је рекао полицајац, јер полицајац Филиповић који је рекао - пошто ћемо склонити барикаде ловиће нас ко зечеве. То ми је онако остало урезано дубоко у глави - ловиће нас ко зечеве. Недуго после те његове реченице уследили су ови хици на ову нашу јадну малу децу на КиМ. А шта мислимо сви заједно овде ако овај споразум, не дај Боже се потпише како ће живети наш народ на КиМ, ако сад трпи ово што трпи?
Ево и данас је дечко избоден ножем, ево и данас гледам снимак отимају земљу, гробље у Лепосавићу, у Зубином Потоку, врше експропријацију, отимају земљу нашем народу. Шта ли ће бити ако ово прихватимо? Заједница српских општина, по овом предлогу, председниче, предлог су писали у Немачкој невладиној организацији, о њему се расправљао у америчкој амбасади. Није га писао управљачки тим како је требало по Бриселском споразуму.
52/2ЈД/ИР
Сада видимо да Курти има неке нове захтеве, неких нових шест захтева, да изводи неке демонстрације, студенте и пре пет дана је извео, додуше само стотинак људи на улици у Приштини. Он покушава да дигне цену, да и то јадно од заједнице српских општина, да не буде баш ништа. То више није заједница српских општина, председниче, по њима, надам се да ви нећете дозволити као председник државе и као човек који преговара, али по њима, то се зове заједница са српском већином у републици Косово, где статут мора бити прилагођен уставу тзв. Косова и то не смемо да прихватимо, ни Влада, ни Канцеларија ни ви као председник. Мислим да је то кукавичје јаје, подметнуће нам га као да смо нешто добили, а за узврат нам траже овим споразумом Француске и Немачке.
Председниче, ви сте изјавили пре Јовандана у емисији на РТС-у, пажљиво сам вас слушао, дошли сте до друге тачке и рекли – не вреди више да читам, ово је донекле признање независности Косова, имплицитно признање. То сте рекли пре него што је дошла велика петорка.
Свака част колеги Игору из СПС-а. Он је само човек прочитао наслов и све му је јасно. Чини ми се да је колега Дрецун, слободно ме исправите колега Дрецун ако грешим, да сте ви у једној емисији рекли да се Србија изводи пред стрељачки строј са тим спором.
Слажем се са свима вама. Верујете, председниче, ја лично сам веровао и чекао тај долазак петорке и чекао вашу конференцију, напустио славу где сам био да чујем шта ћете да кажете. Лично ја, уназад већ колико, веровао сам уколико дође тај моменат, а знали смо да ће доћи, да од нас то траже, да ћете ви то да одбијете, можда и дипломатски, можда не баш онако директно, очекивао сам бар да кажете – ово је неприхватљиво, па да купите време. Могли сте и тако. Да сте рекли Ескобару и осталим тим што су дошли – морам да разговарам са црквом, са својим посланицима, са Владом, посланичким групама, са Академијом науке и уметности, за два месеца ћу обавити разговоре, па ћемо да видимо. Председниче, ви сте изашли и рекли…
(Председник: То је био комплетно време посланичке групе.)
Ево, да завршим. Нема десет минута.
Председниче, пред вама је историјска одговорност. Имаћете нашу подршку ако седнемо и направимо заједничку декларацију и да се одупремо овом плану. Имам још увек наде у вас.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Републике.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Поновићу нешто што сам рекао јуче. Рекао је Владика Иринеј – једанаесту годину како слушам да је Вучић нешто издао. Прве године су ми рекли: „издао је и тек се спрема да изда“, друге године су рекли то исто, треће, четврте, пете, сваке до једанаесте. Ваш претходник је малопре рекао – трајаће преговори три, шест месеци, годину, годину и по, Бог зна колико. Па, како сам ја то опет издао, ако се не зна колико ће преговори још да трају? Чему преговори ако сам већ издао? Што сте ми доносили те срамне крпе овде и писали такве гадости, ако се и даље уздате или хоћете са погрешног пута да ме преобратите? Не можете издајника да преобратите. Не иде. Само није требало да обмањујете народ. Није требало да покушате да стекнете мале политичке појене тако што ћете часне људе да називате издајницима, заборављајући на сопствену одговорност и на све то што сте радили.
Кажете – рекао сам имплицитно признање. То сам рекао овде. Ни једно слово нисам крио од вас. Никада вам ни један председник није дошао у Скупштину да слуша све ове увреде, једну увреду да чује, а не све ове увреде све ове дане. Мени је четврти пут зато што хоћу да разговарам и хоћу да чујем које аргументације. Моје питање на то – шта онда? Да, и? Тако понекад разговарам са децом. Неко хоће да нешто слатко једе, па кажем – не може, превише је. Е, мени се баш једе. Да. И?
53/1ГД/МЈ19.40 – 19.50
Никада вам ниједан председник није дошао у Скупштину да слуша све ове увреде, да слуша једну увреду да чује, а не све ове увреде све ове дане. Мени је четврти пут зато што хоћу да разговарамо и хоћу да чујем која је аргументација.
Моје питање на то је - и шта онда, да и? Тако понекад разговарам и са децом. Неко хоће да нешто слатко једе, па кажем – не може превише. Ево, мени се баш једе и – да, и?
Кажете да купујемо време? Па, ви ми не дате да купим време чак и да хоћу. Ја не мислим да је куповина времена решење. Мислим да нам није потреба замрзнути конфликт, али ви не дате ни да купим време. Ви не дате ништа. Ви не дате прилику Србији да се извуче испод тог камена и да не буде притиснута тим каменом. Не дате.
Што сте правили ово јуче? Због чега? Да би вас славио Курти и Пленковић и Осмица у Сарајеву? Па, само сте то урадили. Погледајте им све насловне стране. Погледајте све шта су објавили. Тамо сте слављени.
Нисте баш слављени у Косовској Митровици, ни код својих чланова пошто су вас сви напустили.
(Горица Гајић: Нису, само један.)
Само председник покрајинског одбора, је ли?
У праву сте, само председник покрајинског одбора, пошто је био задовољан вашим мудрим понашањем.
Само ви мени добацујте.
Срећан сам ја ако ви мислите да је то било успешно и ако је то тако, ако мислите да је успешно, само наставите тако.
Мене нисте померили са столице. Нисам чак ни устао.
(Зоран Сандић: Зашто је то битно?)
Ни једну вам ружну реч нисам изговорио, ама баш ништа, осим што сам то окарактерисао као дивљачко понашање, што је био минимум онога што сте заслужили за понашање које сте овде представили.
Дакле, ако ви мислите да је то добро, ја вам честитам и молим вас да наставите са таквим понашањем, па да видите колико ће других да вас напусти у наредном периоду, али боље је за вас, пошто сам ја председник Србије и већ сам однео сувише победа на политичкој сцени Србије да би ми била потребна још нека тог типа, ја вас лепо молим размислите колико је то лоше било за Србију и немојте то у будуће да радите и следећи пут размислите, лепо вас молим, да гласате за нешто што је од националног значаја, јер људи у Србији ће то знати да цене, као што су људи у Србији знали да цене када смо ми гласали за предлоге власти који нису морали чак ни да нам се допадну. Ми би изашли и рекли бисмо - имамо десет примедби, десет примедби, али ћемо гласати за упркос тим примедбама. Јел тако било, Марко? Сваки пут смо тако гласали. Сваки пут смо се тако понашали и тако се понашају одговорни људи, па смо и могли да дођемо на власт зато што су људи разумели да тако одговорни људи неће да уруше земљу. Само вас молим да о томе поведете рачуна.
Иначе, ја сам вам чак рекао нешто и више од онога што сте ви рекли. Ја се плашим да неће њих да задовољи све оно за шта бисте ви мене оптуживали да сам издајник, а не бих био. Њих ће да задовољи само једна ствар. То су УН. То је оно што сам вам те вечери рекао да ме је забринуло. Све ово друго ме није забринуло. То је оно што ме је забринуло.
И, шта сад? Шта да радимо? Да се обесимо о ове плафоњере, лустере, шта, или да наставимо да разговарамо и да се боримо? Да наставимо да разговарамо и да се боримо. Они кажу – ако не прихваташ да разговараш и ако не прихваташ концепт, нема разговора више. И, шта би сваки одговоран човек урадио? Оно што сам ја урадио, при чему сам се борио снажно, жестоко.
53/2ГД/МЈ
Видите и ви сами да вам није лако када имате мене као политичког противника. Верујте ми да сам десет пута жешћи и снажнији када се борим за државу, када се борим за интересе наше земље и зато никоме од њих није ни лепо када долазе са мном да разговарају. Није ни мени, да вам поштено кажем, кад са њима разговарам. Шта сад? Морам да разговарам, морају они да разговарају са мном и то је оно што морамо да урадимо.
Дакле, од разговора не можемо да побегнемо. Када сте у рату са неким, морате да разговарате. Нисам хтео да одговарам.
Имамо много погинулих бораца. Имамо много... Па, имамо, да. Да их не бисмо имали у будуће, морамо да разговарамо, а морамо да покажемо поштовање, па бих могао да питам зашто нисмо имали раније Булевар Хероја са Кошара, па бих питао раније зашто нисмо имали споменике Херојима са Кошара, па бих питао зашто немамо улицу Јасеновачку док се ја нисам сетио да је предложим? Седамдесет година је требало да добијемо Улицу јасеновачких жртава у Београду, па смо се сетили свих могућих - задарских, шибеничких, не знам ни ја којих све.
Нисте ви, него неки други ме нападају за споменик Стефану Немањи. Величанствен споменик родоначелнику српске ране средњевековне државе. Не ваља ни то? Шта вам ваља свима?
Ја сам увек спреман, кад год сте ви спремни да разговарате на озбиљан начин. Кад год сте спремни да разговарате о томе шта заједно можемо да донесемо а да то има смисла, да нас не искључује из међународне заједнице, да нас не искључује из разговора, да нас не обележава као европску парију, да не изолујемо земљу, али истовремено да не погазимо виталне националне интересе. Ја сам спреман и стојим вам на располагању и нисам једанпут разговарао са вашим представницима и вашим председником и са свима другима. Зато сам се изненадио јуче онаквој агресији пошто сте ми другачије у лице говорили, а онда се испостави да сам ја најгори издајник, најгори зликовац и злочинац и није ми тешко да поновим, нисте морали те крпе да доносите ако се ви тиме поносите. Ја ћу да вам поновим то 500 пута, као и када ми вичу – Вучићу, педеру, па сад – јој, Вучић ће то да сакрије. Смањује реглере, да се не чује. Ма, нећу ништа да смањујем, ја ћу то да понављам.
Да ли вам је то аргумент? Случајно нисам, а да јесам да ли је то аргумент да ме склоните и искључите из нечега, као што сте то покушали са Аном Брнабић, која се за Србију бори много више него 90%. Ајде, нећу ни да говорим.
Да ли је било тешко да кажете извините за оне лажи Ани Брнабић јуче, за то да има дупли пасош, да има хрватски пасош? Да ли је било тешко да кажете једно мало извините за такву ноторну лаж коју сте читали у таблоиду Милована Бркића, пошто се тамо информишете?
Нико није рекао ни то извините и сада ме убеђујете да сте спремни да разговарате о некаквој платформи коју ћемо јединствено да усвајамо, а тешко вам је да кажете извините за ту стравичну лаж?
(Зоран Сандић добацује са места.)
Не, него ваши партнери коалициони. Извињавам се.
У праву сте. А што бисте се извињавали, јер нас нисте ни вређали ова два дана. Све је било супер. Овде на подијуму сте дошли караоке да играте и певате. Није имало никаквог смисла са нападима итд.
Хвала.
(Зоран Сандић: Реплика.)
ПРЕДСЕДНИК: Изволите.
53/3ГД/МЈ
ЗОРАН САНДИЋ: Хвала, председавајући.
Господине председниче, тражили смо да разговарамо пре ове седнице. Нисте нас позвали. Хвала вам што кажете да има решења. То сам ја хтео да кажем. Никакав рат не долази у обзир. Не одговара рат ни Западу, а камоли нама.
Разговор да се тај план одбаци, да се тражи нови план, нове тачке, модификације. Разговори, разговори месецима. Боље још хиљаду година, него да ратујемо случајно један дан.
Друго, лак вам је избор, господине председниче. Малопре сте ви рекли за Камберија да добија инструкције од Куртија. Одлично. Господин Камбери је рекао да треба да прихватимо овај план. Значи, њега је Курти инструисао да овде пренесе да ми прихватимо француско-немачки план? Свака част за господина Куртија, отворили сте нам очи.
Придружио се Курти Жарку Кораћу, Весни Пешић, Соњи Бисерко итд. Председниче, лак вам је избор. С друге стране су Матија Бећковић, Емир Кустурица и сви српски академици. Лак вам је избор. Ако је Курти инструисао Камберија, а он је рекао да ми подржимо овај план, видите да је њима у интересу, нама није.
Смогнимо храброст ко држава, снаге да то одбацимо. Нећемо умрети од глади, неће пропасти Србија. Промениће се геополитичка ситуација. Издржаћемо. Када смо могли 1914, 1941. године, моћи ћемо и сада, али немојте да поклекнемо. На вама је историјска одговорност, господине председниче. Помоћи ћемо и то смо рекли јавно, ако се одупрете овом плану и то вам и ја сада кажем. Ако се одупрете, имаћете максималну подршку свих нас овде у нашој посланичкој групи.
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Републике.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Лепо то звучи, Сандићу, само нисте до краја рекли истину. Знате зашто је рекао то Камбери? Рећи ћу вам ја. Па, зато што Курти не жели унапред да формира Заједницу српских општина, већ хоће да нас вара.
Полако, има измена у плану. Он би хтео да Заједница српских општина буде формирана када га ми пустимо у УН, а сада ствари стоје другачије. Зато би Камбери да нам помогне.
54/1ДЈ/МП19.50 - 20.00
Дакле, само што чули сте ви то од мене и јуче, то сам рекао и са ове говорнице овде, али правили сте се да не чујете. И да вам кажем, ја разумем, одржао сам безброј вероватно лошијих патриотских говора од овог вашег, некада и патетичнијих. Али да вам кажем, ја нећу да се враћамо, хоћу да славимо наше јунаке из 1914. и 1941. године. Али ја нећу земљу да враћам у 20. век и у 19. век. Хоћу да земља иде ка 22. веку. Нећу да размишљам о ратовима. Хоћу да пробам да их избегнем. Хоћу да пробам, да не мислим на то. Није питање мог личног јуначења. Питање је чувања државе.
А већ сам вам рекао, видећемо када дође тренутак како ће ко да се понаша, зато што ја знам да ће тај тренутак да дође и доћи ће брже него што ви мислите и нисам случајно ја био забринут. Зато што ја знам о чему говорим.
Малопре нисам хтео ни да вам кажем, помешали сте ЗСО и овај план и шта је Курти око чега рекао. Није ни битно и компликовано је. То и онако да се не наљутите, знамо Марко, Петар и ја и неколико људи из Канцеларије. То је немогуће бавити се свим тим. То је хиљаде споразума, анекса, чуда, свега живог. Нико жив то не може да похвата. Ви то све имате транспарентно. Одете на сајт и све имате. То нико није прочитао у Србији. То нико никада неће прочитати у Србији. То је толико обимно. То је толико тешко. То је толико проблематично, да не кажете да неко нешто крије. Не, имате све објављено. Све стоји на сајту. Јел нам све стоји на сајту? Све, сваки документ.
Само да вам кажем, није то тако једноставно и нећете ви и када ја будем то урадио, наћи ћете други разлог да не подржите, јер данас не гласамо за тај план и не прихватамо ништа. Данас гласамо само за Извештај. А у Извештају пише да су упуцали малог Стефана Јовановића на Бадњи дан. Пишу све те чињенице које сте извукли о којима говорите. Нисте их ви сачинили, нисте ви то пребројали, нисте ви водили евиденцију. Ми смо то радили. Наш је то посао. Државни је посао. Ми то радимо. Супер је што сте прочитали.
Пошто сте нам одали признање да је добро сачињен Извештај, гласајте за Извештај. Немојте да ми кажете - гласаћу следећи пут када будем нечим задовољан. Ни једном нисам био задовољан вашим резолуцијама и декларацијама и сваки пут сам гласао. Сваки пут сам гласао и то пошто су нам уништили 35 цркава и манастира на Косову и Метохији и опет сам гласао, и опет сам гласао и опет бих гласао. Да сам у опозицији, да хоћу да се бавим политиком, да сам у опозицији опет бих гласао, не бих дозволио да у Приштини сеире и у свим другим местима где не воле Србију, никада то не бих дозволио. Е, у томе је разлика и поносан сам на то што је у томе разлика. Не значи то да сам ја бољи човек од вас или да сте ви лошији од мене. Не. Вероватно сте или сигурно, пошто сам ја зликовац, педер, лудак, издајник и све друго, сигурно сте и бољи човек. Не можете добром човеку све те дивне атрибуте да припишете и ставите уз име. Дакле, не ви сте ми само издајник ставили. Нисте ово друго. Ово су друго ови други. Тако да није проблем.
У сваком случају, ја не мислим ништа лоше о вама, само вас молим да размислите о држави. Нажалост државу нема ко да брани. Сваки штрајк у држави који год да се деси, сви подржавају штрајк. А, онда се питају – па што нема пара за мене? Па, нема, јер си подржао неки претходни штрајк. И сада ће да дођу из рецимо, „Наменске“ у Крагујевцу да штрајкују. Свакога дана 696 људи није на послу од 2.130 људи. А, 434 човека имају једну до три године до пензије.
Можете да мислите какве успехе ми можемо да направимо, али Вучић је крив зато што исплаћује плате и онима који имају лажна боловања, а има их не 40.000 већ колико хоћете их има, јер тако у „Слободи“ чачанској имамо 396, тако у Лучанима имамо 328 свакога дана, не у Лучанима је боље.
54/2ДЈ/МП
У „Крушику“ је тако. У „Крушику“ 400 и тако сваки дан, али плата немој случајно да ми касни један дан, а ја ћу да одем у Немачку два месеца да зарадим мало пара, а држава ће у међувремену да ми исплаћује плату, да ми теку доприноси и све друго, а онда ћу да дођем да штрајкујем негде и сви ће да ме подрже јер штрајкујем против Вучића.
Кад Вучић не да паре – што Вучићу не даш паре? А ако да паре – е сад дај мени те паре. Има ли неко ко ће да брине о држави? Има ли неко ко ће да се запита шта држава може да уради, да то није ћуп из којег само тражиш и тражиш и тражиш. Реши државо, победи НАТО. Реши државо, победи ово, дај државо ово, дај државо оно. Ма доста више.
Дајте ви нешто држави. Дај да неко да нешто држави, а не само да се од државе узима.
ПРЕДСЕДНИК: Последњи на листи пријављених за реч, народни посланик Душан Марић. Изволите.
ДУШАН МАРИЋ: Поштовани господине председниче Републике, председниче Народне скупштине, драги пријатељи са Косова и Метохије, поштовани грађани Србије, од 1999. године и окупације Косова и Метохије, у српској јавности је у оптицају више сценарија, око тога како решити косовски проблем и како га решити у корист Србије.
Нажалост, ми се налазимо у таквим околностима да не постоји решење које би задовољило наша очекивања. Ми смо у ситуацији да бирамо између лоших решења.
Војни сценариј који заговарају „интернет-патриоте“ и „интернет-ратници“, којима су тастатура и мобилни телефони једино оружје са којим би бранили Косово и Метохију, а интернет и друштвене мреже једино ратиште на које би отишли, заговарају војну опцију. По тој војној опцији Војска Србије би требала да уђе на Косово и Метохију, да очас прегази ситницу од милион и 500 хиљада Албанаца, да успут почисти ову боранију из НАТО пакта и да их сви заједно претерамо преко Проклетија.
Практично, Србија би требала војнички да порази коалицију највећих западних сила, западних сила које имају више војника заједно него што Србија има становника, који имају више тенкова и авиона него што Србија има војника и чији је војни буџет хиљаду пута већи од војног буџета Републике Србије.
Други сценарио је сценарио замрзнутог конфликта, али у суштини такође војни сценарио. Разлика је само та што ми по заговорницима тог сценарија не би на Косово и Метохију ушли одмах сада до Ђурђевдана, него би чекали пет, десет или петнаест година, кажу, да се промене међународне околности, да они који су наши пријатељи, који су наши савезници, постану јачи од оних који су наши противници и да онда заједно уђемо на Косово и Метохију и да решимо проблем.
Међутим, проблем не би био решен. Не би био решен из разлога што хиљаде и хиљаде Албанаца не би пристало на то решење зато што би започеле герилски рат, зато што би започеле терористичке акције, зато што би на Косову и Метохији имали Газу, имали би Либан, имали би Сирију. Имали би стална убиства наших војника, наших полицајаца и наших цивила.
То би могли избећи само на један једини начин, да све Албанце протерамо са Косова и Метохије, што не само што није могуће, него није ни хумано. Чак и то да се догоди, да то учинимо, опет немамо решење. Зашто? Зато што ће Албанци чекати реванш. Зато што ће они чекати 10, 20, 30 година док опет не би имали неки НАТО пакт иза себе, па ће се онда они вратити војнички на Косово и Метохију, па ће онда са Косова и Метохије протеривати српски народ и тако би се могли гањати до судњега дана.
55/1АЛ/ЦГ20.00-20.10
Имамо трећи дипломатски сценарио. То је сценарио преговора, сценарио покушавања проналаска компромиса између српског и албанског народа. То је једини сценариј који Србији гарантује какав, такав успех, од којег ће Србија имати најмање штете. Дакле, преговори да би купили време, преговори зато да не би заоштравали односе са западним земљама, јер би то угрозило стабилност Србије и посебно би катастрофално било за привреду Србије.
Трећи разлог због којег треба преговарати јесте, ово што сам напоменуо, потреба да се нађе историјски договор, компромис између српског и албанског народа. Српски и албански народ су два највећа народа на Балкану. Можемо ратовати још десет пута и после десетог ратовања ми морамо сести и направити договор за будућност, договор због нашег и због њихове деце.
Подсећам и на једну чињеницу, коју ми можемо, али је не би требали занемарити, да смо ми једна од најстаријих нација у Европи нажалост, а да су Албанци једна од најмлађих нација у Европи. И ако се настави овакав демографски тренд постоји опасност да чак можда за 50 или најкасније 70 година будемо национална мањина у Републици Србији.
Због тога још једном кажем преговори, а добар оквир за преговоре јесте пројекат Западни Балкан који је идеја председника Вучића и који је до сада дао веома добре резултате. Наравно, предуслов за постизање било каквих следећих договора јесте спровођење онога што је већ договорено, спровођење Бриселског споразума, и као што је председник Републике рекао, формирање ЗСО, али не ЗСО која би била „Коло српских сестара“, као што жели Курти, него ЗСО какву је српски преговарачки тим договорио Бриселским споразумом.
На крају, због оних који ће ми можда пребацити да нисам довољно патриота и да нисам довољно ратоборан, рећи ћу следеће - никада у животу нисам добио позив за мобилизацију, али сам четири године провео на ратишту. Три године, шест месеци и један дан у непосредним ратним дејствима, због чега сам од Министарства одбране Републике Српске проглашен за борца прве категорије. Ако сутра буде требало да идем да ратујем за Србију или за Републику Српску, то ми неће представљати проблем.
Међутим, сматрам да неко ко је стварно био на ратишту, да неко ко је један дан био на положају који туку вишецевни бацачи ракета из правца Ливна и Дувна, а на коју јуришају, морам вам рећи, врло храбро муслимани из Бугојна, као неко ко је видео згариште своје куће, као неко ко је видео своју породицу у избегличкој колони, као неко ко је видео спаљено своје село, који је видео спаљена сва села на Купрешкој висоравни, и српска и хрватска и муслиманска, који је видео спаљени Чипуљић са спаљеним кућама породице Вучић, који је гледао шта се догађа у Сирији, који је доживео бомбардовање, варварско бомбардовање стране од ових бандита из НАТО пакта и који сада гледа ова разарања у Украјини, а ко је одговоран према својој породици, према свом народу, он мора да се залаже за мир, а мира нема без преговора.
Зато, господине председниче, народ вас је зато и бирао, ви морате да преговарате, наравно уз она ограничења која сте сами истакли, формирање ЗСО, која српском народу даје суштинску аутономију. Нема признања Косова у УН, нема чланства Косова у УН и нема признања Косова од стране Србије. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем господину Марићу.
Пошто на листама посланичких група више нема пријављених за реч, пре закључивања претреса, питам да ли реч желе председници, односно представници посланичких група и неко ко није искористио своје право из члана 96? Дакле, по редоследу.
55/2АЛ/ЦГ
Пријавите се.
Реч има прво Усаме Зукорлић.
УСАМЕ ЗУКОРЛИЋ: Даме и господо народни посланици, поштовани председниче Републике, без збора нема договора. Иако смо сведочили прилично бурној и напетој атмосфери, сматрам да је добро дошло до овог збора и што је председник Републике дошао да разговара са представницима народа у моментима који су врло важни и за Републику Србију и генерално за Западни Балкан.
Када чујем да руководство државе каже за Србију и Србе да су мали, Срби који су шест милиона у овој држави, 11 милиона на Балкану, имају Србију, шта онда ми да кажемо санџачки Бошњаци, који нас је 200.000 у овој држави? Ако одем корак даље, шта ће да кажу косовски Бошњаци којих је неких 30.000?
Данас ћу ја бити глас косовских Бошњака, о којима нисмо у ових два дана много чули. Бићу глас Бошњака Средачке жупе, Бошњака Витомирице у Пећи, Бошњачке махале у Митровици, Бошњака Добруше код Истока, Хрватске код Лепосавића, па и Горанаца у Драгашу и Гори, па и ко ће дићи глас о правима Рома и Ашкалија на том простору.
Слушали смо и слушамо већ дужи временски период о томе како Албанци желе другу државу на Балкану. С друге стране Срби желе ЗСО. Шта добијају косовски Бошњаци? Да ли они имају право бар на једну општину на том подручју?
Косовски Бошњаци који немају документа или нису у могућности да изваде документа Републике Србије имају ограничено кретање на Балкану и у Европи. Њима треба виза да оду у Сарајево и своју матичну БиХ.
У Србији националне мањине имају право, један добар институт савета националних мањина кроз која остварују своја права у одређеним областима где имају чак и одређену врсту самоуправе као што је култура, образовање, информисање, језик. Све то косовски Бошњаци немају право. Немају право да имају учешће у креирању плана и програма за образовање на свом језику. Њиховој деци, студентима неке околне државе и центри моћи дају стипендије да би студирали у другим околним државама, а да заузврат мењају свој идентитет и да прихвате идентитете околних народа у околним државама.
56/1МЈ/СЧ20.10 - 20.20
Косовски Бошњаци који живе у Средачкој жупи која припада општини Призрен, још увек нису остварили нека права која им даје приштински закони. Као што је право на потпредседника општине Призрен, као што је право да имају 10% запослених у установама. Ко ће се изборити за та права и када? То интересује мене као Бошњака. Ко ће се изборити за права Бошњака у Призрену и када? Догодине?
Разговарајући са политичким руководством Бошњака на том подручју, део њих је казао да има озбиљну намеру да покрене иницијативу и заједници бошњачких општина и да се кроз ту иницијативу чује њихов глас и да се изборе за своја права.
Ако имате насеље које се зове Мамуша са хиљаду хектара површине, има пет хиљада становника и углавном га насељавају косовски Турци, добила је статус општине 2008. године. Ако може она да има статус општине, зашто не би могла и Средачка жупа, и Гора и Витомирица које имају сличне предиспозиције.
Ја ћу се са председником републике сложити по једном питању. Веома важном за нас, а то је да не волимо да користимо израз мањине. Ми не желимо, а и не осећамо се као нека мањина, као неки други ред у овој држави. Ми нисмо бирали у којем народу ћемо да се родимо и колико ће да нас има.
Као што каже чувени Виктор Иго - величина једног народа не мери се бројем као што се ни величина човека не мери стасом. Колико год нас имало, имамо право да учествујемо у процесима. Лично имам разумевања за сваког припадника српског народа којег боли било какав спомен на цепање територије своје вољене Србије. Као што и припаднике Бошњака боли било какав спомен на цепање територије БиХ.
Мир нема алтернативу. Без мира нема ни среће. Зато ми као посланички клуб за помирење у оквиру којег је и СПП, даћемо максималну подршку на путу стабилизације односа на Балкану.
Председниче Републике, овај посланички клуб вам даје максималну подршку у стабилизацији односа између Београда и Приштине и колико год сада било нереално казати у овом тренутку, у овом моменту, ми се залажемо и надамо се и верујемо да ће доћи дан да ће бити могуће помирење међу народима на Балкану, па и међу Србима и Албанцима, али на темељима правде.
Такође, посланички клуб за помирење даје максималну подршку интеграцији Србије у ЕУ. Границе које одвајају српски народ, истовремено одвајају и бошњачки народ и друге народе. Зато желимо ЕУ без граница.
(Председник: То је било време овлашћеног представника.)
Дозволићете ми само за крај једну кратку реченицу.
Бошњачки народ који је трећи по броју у Републици Србији и трећи по броју унутар административних косовских граница треба бити значајније укључен у овај процес. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Биљана Ђорђевић.
БИЉАНА ЂОРЂЕВИЋ: Захваљујем.
Поштовани председавајући, колегинице и колеге, грађани и грађани Републике Србије, председниче Републике Србије, ових дана је било речи о томе да је ова седница требала да послужи да ми постигнемо некакво јединство, некакву сагласност од значаја за важна национална питања.
Морам да вам кажем, сагласност се не постиже тако што исценирате ову седницу без консултација на које наводно нико није хтео да дође, тако што нема поверења за које знамо да нема већ јако дуго у овом друштву, тако што се не поштују процедуре, а оне су неопходне баш када имате велику несагласност у друштву и када се не поштује равноправност саговорника, него се на њих гледа са висине и са презиром.
56/2МЈ/СЧ
Дакле, није се желело јединство, нити би се оно могло постићи на седници овако на пречац, већ сваљивање кривице, упиривањем прстом на друге како они наводно немају решења, а ни ви баш нисте изнели план. Дакле, изнели сте неки сет вредности, пројекција, жеља, све са спојеним десет тачака којих, како да кажем, никоме ко је то слушао, а слушали смо, неће тачно рећи шта је та тактика на коју ви полажете право. Занемарујете играње за рају, већ играте тактички. Дакле, каква је то тактика коју би требало да поделите са нама, јер ако је не делите са нама, шта ми овде онда радимо.
Дакле, ако не поделите ту тактику са нама, ми у ствари треба да примимо ваше обећање да ми само треба да вам верујемо, да знате шта ћете да радите и да ће све бити у реду.
Морам да вам кажем, наша функција није да вам верујемо. Функција опозиције јесте да контролише и Владу, и Владин извештај и председника у овом процесу главном преговарача, тако да пошто нисмо чули тај план, можда га има, али га нисмо чули, онај из кога бисмо заправо знали шта ћете урадити у неким конкретним ситуацијама, нити у том плану има речи о овом извештају, ми за њега нећемо гласати.
Рекли сте председниче да ћете одговарати на нека питања, често та питања која људи постављају изврћете. Сигурна сам да ће то бити тако и овог пута са мојим питањима, али ћу их ипак поставити. Тиме ћу вам рећи шта мислим да је требало да буде тема и шта ми очекујемо.
Апсолутно се слажемо да је ЗСО нешто што мора да буде успостављено пре било каквог међуспоразума на основу француско-немачке иницијативе, да се послужимо вашом терминологијом или било које друге. И даље желимо да је видимо. То се подразумева. Признајете, мислим да то пише и у овом извештају, да је похвално што се сада чују неки другачији гласови из Међународне заједнице у вези са формирањем ЗСО, цитирате кажу са Куртијем или без њега, то ће се десити.
Моје питање је да ли ви рачунате на то да се заправо ЗСО неће никада остварити док су две стране на ушанченим позицијама, те да ћемо тако купити још времена. Да ћете ви купити још времена. Било је овде речи о куповини времена. Ви сте о томе говорили.
Срби су ван косовских институција. Са разлогом. Поставили су услов формирања ЗСО, али колико ће они бити ван? Како ћете испунити захтев из ваших десет тачака безбедности Срба, када нема Срба у тим институцијама, а не можете ништа да урадите да спречите да специјалне косовске снаге свакодневно у великим бројевима стоје на Бистричком мосту, а стоје тамо.
Или можда, рачунате да ће заправо стварно бити извршен притисак на Приштину и да ће се ипак остварити ЗСО, јер сте ви сада конструктивна страна и заслужили сте тај уступак. Ако је ово друго, није свеједно каква је та ЗСО и зато смо морали да причамо о томе на овој седници. Нас занима који је то модел ЗСО који ће моћи да обезбеди суштинску аутономију Срба. Њихова индивидуална и колективна права.
Дакле, ви са пуним правом прозивате приштинску страну за не спровођење овог кључног елемента Бриселског споразума. Истичете и више пута смо чули и на овој седници да је управљачки тим припремио тај текст Статута, још у августу 2018. године, али зашто и ми не бисмо могли да видимо тај текст.
57/1МЗ/МТ20.20 – 20.30
Дакле, зашто ми не бисмо могли да дискутујемо о том тексту, да ли он заиста испуњава ту суштинску аутономију?
Позивате се да тај текст мора да буде у складу са четири споразума који, цитирам Извештај: „прецизно прописују њене надлежности, овлашћења субјеката који имају формално право да учествују у процесу њеног формирања, као и процедуре које се том приликом морају испоштовати“. Али, није баш све прецизно у тим споразумима. Да је тако, не би било потписивања тих принципа из 2015. године, било би прецизно да сте тада потписали тај статут. Дакле, мора још да се преговара, још постоје различите позиције.
Зашто вам то кажем? Зато што ви сте говорили да нисте хтели да примите француско-немачки папир, а онда сте прихватили концепт. Дакле, да нам се не деси да сада ови папири о статутима Заједнице српских општина који се израђују у Приштини одједном морате да прихватите и да се ту добије мање од онога што сте потписали, да опет будемо пред свршеним чином, да то не буде та суштинска аутономија која ће заштитити српску заједницу.
Дакле, ми данас не знамо ко је у том управљачком тиму. Ти људи се не спомињу. Не знамо да ли су они икад спровели значајније мере да се обезбеде консултације са широм јавношћу. Мислим на косовске Србе које они треба да представљају у вези са овако озбиљном темом уређења ЗСО. То је било до нас. Да не причамо о томе шта није до нас.
Моје следеће питање је – шта је у том статуту план за образовање и здравство које држе, чувају српску заједницу на Косову, у случају успостављања ЗСО која мора да буде у складу са бриселским споразумима, Европском повељом о локалној самоуправи и законима Косова? То пише у Бриселском споразуму. Каква решења за образовни и здравствени систем су у том Предлогу статута?
Дакле, да будемо искрени, зарад грађана и грађанки, досадашња интеграција косовских Срба у косовске институције је била присилна. Тако је настало то присилно јединство и тако су они изгубили политички плурализам. Да ли сада изазивате јединство, једноумље да би будућа интеграција била присилна? Дакле, ово су озбиљна питања и од њих зависи опстанак српске заједнице. Ми не желимо смањење права људи на Косову, већ њихово унапређење. То је оно што поручујемо.
Албанска заједница умногоме користи услуге, рецимо, српског здравственог система на Косову, и то је у реду. То указује да они ни сами немају поверења у здравствени систем Косова. Лекари одлазе из Србије и тек ће напуштати Косово ако се развијенији систем, ма колико да ми знамо да је он у проблему, интегрише инфериорнији косовски здравствени систем. Тиме ће опадати општи ниво здравствене заштите, имаћемо раст цена и здравствених услуга. Од тога заправо најгоре ће испаштати рањивији, најсиромашнији, болесни и деца. Ово су питања основних права – социјалних, културних, образовних.
Дакле, какво је питање са школама? Шта је план за Универзитет у Косовској
Митровици? Шта је план за економски развој? Јер, Заједница српских општина јесте политичко питање, али она ће опстати само ако има решења економска и социјална.
Ако ЗСО треба да се бави просторним планирањем, морам да подсетим да на северу Косова, као нажалост и у Београду, буја дивља градња стамбених зграда које се праве ван било каквих стандарда. Сигурно да је то последица мешања правних поредака, корумпираних структура, криминала на који ми упозоравамо, али хајде да причамо како да не буде тако.
57/2МЗ/МТ
Због свега овога важно је да до дијалога о ЗСО дође, да знамо како ће изгледати тај статут, шта је наша позиција и да се свуда боримо за најшири приступ социјалној правди, јер то је основа мира и то је основа доброг живота. Дакле, ЗСО мора да обезбеди ове услуге на истом или вишем нивоу од данашњег ради функционисања установа локалних самоуправа.
(Председник: Време овлашћеног представника је истекло.)
Само да завршим. Све друго води ка масовном исељавању Срба. Дакле, ЗСО мора да покаже да постоје бенефити за људе од живота у ЗСО, будућности те заједнице. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Бошко Обрадовић.
БОШКО ОБРАДОВИЋ: Поштовани грађани Србије, пре свега желим да јавно саопштим да прихватам позив председника Републике Александра Вучића да у понедељак дођем у Председништво и остварим увид у текст француско-немачког споразума, ако остаје при ономе што је јуче понудио у току расправе. Желим заиста да видим сваку тачку, сваку реченицу и сваку реч овог новог западног ултиматума.
Такође, све вас, поштовани грађани Србије, желим да обавестим о ставу Српске православне цркве о овом питању који је саопштен истог дана, на Јовањдан, када је западна петорка била у Београду и који гласи: „Духовни вођа православних Срба и присутни архијереји су још једном поновили познати, јасан и недвосмислен став Српске православне цркве да су Косово и Метохија саставни и неотуђиви део Републике Србије и да је његово очување у границама Републике Србије уставна обавеза и императив како за цркву, тако и за нашу државу“.
У том смислу, патријарх Порфирије и архијереји су изразили уверење да руководство Републике Србије, на челу са председником Александром Вучићем, неће и не може пристати ни на каква условљавања која имају за циљ успостављање независности Косова и Метохије. То је управо оно о чему смо и ми овде причали неколико дана, господине председниче.
Зашто ви мислите да сада САД притискају албанску страну да прихвати неку форму Заједнице српских општина? Да бисте ви заузврат прихватили француско-немачки споразум. Јел ви мислите да ће вама албанска страна дати Заједницу српских општина без међусобног признања? И шта, браћо и сестре са Косова и Метохије, вама значи Заједница српских општина у којој ћете ви постати дијаспора, Заједница српских општина у независном Косову? Уосталом, председник се залаже за нешто што није замрзнути конфликт, а ја постављам једноставно питање – па у замрзнутом конфликту Косово још увек није независно, не признаје га више од половине држава света, не признаје га пет земаља Европске уније, па нама ваљда онда одговара замрзнути конфликт.
Шта жели председник Републике друго, ако не жели замрзнути конфликт и ову ситуацију која нам одговара? То је проблем, господине председниче, немају више људи поверења у вас, после света. Немају поверења када сте на Јовањдан рекли да ћете прихватити концепт француско-немачког споразума и да ћете радити на његовој имплементацији. Обећали сте да ћете писати руском и кинеском председнику, да ћете од њих тражити да уложе вето у Савету безбедности. Нисте то урадили.
Како да вам се после свега верује? И на крају нас који стојимо на становишту Српске православне цркве називате антидржавни покрет и елемент, а са друге стране онима попут вашег коалиционог партнера Вука Драшковића или можда новог коалиционог партнера Драгана Ђиласа се обраћате са – господо. Њих не нападате и са њима немате никакав проблем. Зашто ви имате проблем једино са патриотском и државотворном опозицијом која се окупила у одбрану Косова и Метохије у саставу Србије и уз поштовање Устава и уз поштовање Резолуције 1244 Савета безбедности?
57/3МЗ/МТ
ПРЕДСЕДНИК: То је било то време које је остало за овлашћеног представника.
Реч има председник Републике.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Поштујем свакога и свакоме сам одговарао на пристојан начин. Ни сам чим се нисам сагласио што је говорила госпођа Тепић, што је говорио господин Стефановић или господин Ристић и чланови њихове посланичке групе, али смо имали цивилизован тон.
Ја сам се вама, осим једне речи и без обзира на све оно што сте ви радили, обраћао све време веома пристојно и цивилизовано. Ви сте били ти који сте, нажалост, правили нешто много горе од циркуса овде. Ви сте били ти који сте најтеже увреде износили, у које сами не верујете, али вам је добро дошло да можете себе да похвалите и да се представите као некакве патриоте, родољубе, пошто ваљда други нису, јер ви имате право да се позивате на ставове српске цркве.
Само да вас обавестим, ја сам разговарао са архијерејима и патријархом када су то саопштење иначе издали, ја сам причао са њима, пет минута после тога су они издали саопштење. Какве то везе са вама има? Видите, никад се нисам тиме хвалио, јер је то њихов став, не мој. Они су мене питали о чему се ради, ја им објаснио о чему се ради, они изашли са саопштењем својим, без мог мешања. Какве то везе има с вама? Они нису говорили ни о каквом плану, они су говорили о том саопштењу да нико неће прихватити независност Косова. Ја сам вам овде десет пута то рекао. Десет пута вам рекао и за Уједињене нације, није вам било довољно.
Хоћете да дођете код мене, да ли у понедељак, недељу или у уторак, свакако да.
58/1ЈЈ/ЛЖ20.30 – 20.40
Показаћу вам и нешто што је требало да тражите, а нико се није сетио и ако сам вам то рекао, показаћу вам да прочитате детаљно и темељно више страница озбиљног текста, нашег „нон-пејпер“, да видите шта је то држава Србија одговорила.
Причате ми о писмима. Па, ја бирам тренутак када пишем писма и када с киме разговарам, зато што ја имам односе са тим људима. Нико Си Ђинпинга није толико пута видео на разгледници, колико сам га ја пута видео уживо и колико сам са њим телефоном разговарао. Са Владимиром Путином 20 пута уживо. Сада ћете да ми објашњавате када треба да их зовем и шта треба да им кажем. Да, сада сам писао нека друга писма, представницима, премијерима и представницима земаља непризнавача у ЕУ. Као што видите, Куртија је заболело и његов шести услов је управо тај да Вучић повуче своја писма. Видите колико су моја писма била добра и колико вреде моја писма када је њему један од шест услова за ЗСО да Вучић повуче своја писма. Обична писма. Зато што су послата у право време и на праву адресу, него то, ми подржавамо српску цркву, а ови су против.
Ма немојте, шта треба да се додворавам нашој цркви сваког дана? Да говорим о томе ко је шта обновио од Смоковића, Дракулића до Бањске или да идем у Рмањ, Чипуљић, Мој До, коју год хоћете цркве у Србији, више не могу да запамтим, до Дежеве, Светог Саве, и где нису државне паре, већ и све што сам са својим пријатељима да прикупим па помагао. Не, ништа не разумем, шта је спорно, шта је смисао свега? Само сте на томе инсистирали. Нисте само на томе инсистирали.
Кажете, замрзнути конфликт. Није добар замрзнути конфликт. Када је Ђинђић предлагао поделу, пре тога Ћосић, није ваљало. Када сам ја рекао нека врста разграничења, биће спасоносна за све, не ваља издајниче. Добро, схватио сам поруку. Не ваља. Шта сада хоћете од мене? Да се залажем да стоји замрзнути конфликт још 300 година да то моја и ваша деца решавају. Извините, што мислим другачије од вас. Извините што не мислим да је замрзнут конфликт решење. Ви ми не дате да сачувам ни замрзнут конфликт, зато што би сте да избаците Србе из свега и да нас ставите пред свршен чин. Не дате нам шансу за било шта.
И, даље не могу да разумем зашто сте јуче оно радили, не можете ни ви. Буквално не могу да разумем, не морате мени да говорите шта мисле једни, други или трећи који долазе са оваквим или онаквим папирима, толико искуства имам да не морам ни да видим, а знам шта је тачно то што доносе и шта је то што раде. Стварно мислите, верујете да сам глуп после свега овога, или да нисам довољно упоран или марљив, где сам издржао и данас 10 сати да седим овде и да се не померим са столице и да свакоме од вас концентрисано одговорим и да чини ми се, ни једну грешку не направим. Мислите да је то лако. Знате какве радне навике морате да имате да седите и да се не померите 10 сати и да одговарате. Мислите да они могу.
Да ли мислите да може тако нешто да прође, а да не знам о чему се ради? Мислите ли да нисам добро израчунато? Шах кад играте није потез унапред, ако мало боље играте ако хоћете да играте са онима који играју испред продавнице морате три до четири потеза, ако хоћете озбиљније седам потеза унапред све комбинације да израчунате. Ја не могу, некад сам могао пет или шест, сад не могу. Само хоћу да вам кажем, али и даље могу доста.
Људи, није питање то, нисам желео да вам одговарам, пошто сте унапред рекли да ћу да изврћем као што ви кажете, зато нећу ни да вам одговарам, унапред сте знали да ћу нешто да изврћем, тако да нећу ни да вам одговарам, да вам покажем да сте опет измислили и ништа више.
58/2ЈЈ/ЛЖ
Шта да радим, али ми је драго да сте признали да буја градња и у спрским срединама на Косову и Метохији као и у Београду. Тачно је, 19 зграда градимо на Косову и Метохији, што је веома важно, у Митровици само, тако да тај урбани центар, највећа урбана средина спрска на Косову и Метохији и даље напредује. Зато је највећа борба око Косовске Митровице. Не бисте веровали девет квадратних километара, пошто знам, када се о томе разговарало, имате 560 квадратних километара у општини Лепосавић, више им је стало до девет квадратних километара у Косовској Митровици, него до пола Србије. Не знам шта се збива и због чега толико желе да имају под својом контролом Косовску Митровицу, али да знате да је то тачно. Случајно знам чак и овакве податке, пошто знам колико им је било важно само да под своју контролу ставе северну Митровицу. Дакле, наше је да ту градимо, да ту радимо.
Дакле, у понедељак ћете, ако хоћете поведете партнере. Хоће-хоће, неће- неће, упознаћете их са свим тим. Даћу вам и неке друге податке, уколико не будете желели са тим да излазите у јавност. Дакле, ја немам, све што сам могао да кажем и покажем народу, показао сам од тачка споразума до бриге због онога што нам следи.
Рекли сте малопре - и тако Вучић каже да вам верујем на реч и биће све у реду. Цитирао сам вас. Не, ја ниједног секунда нисам рекао да ће све бити у реду. Ниједног секунда никоме то у овој сали нисам рекао, напротив, рекао сам да је пред нама тешко време и рекао сам да ће бити много теже него што нам изгледа и него што мислимо. О томе ћу да говорим нешто на крају када сви заврше, шта је то што видим, шта је то што ми се чини да ће морати да се догоди. Што ме још више плаши, говорим о геополитичкој ситуацији и о ситуацији у Украјини.
У сваком случају, наше је да се боримо. Моја врата су за вас отворена. Врата како су ставили заставу Вучићу шиптаре. Врата лажног сина Фахрија Муслија. Врата издајника, како сте ви написали, диктатора, тиранина и свега осталог, за вас су увек отворена и увек је спреман да чује све ваше примедбе, све ваше савете и да вам укаже на то шта се заиста дешава и шта је то што мислим да можемо да урадимо, а шта је то што мислим да себи не смемо да допустимо. А изостанак из разговора је нешто што Србија не може, нема право и не сме да допусти. Хвала.
(Бошко Обрадовић: Реплика.)
ПРЕДСЕДНИК: Не, али стварно нема ни имена, ни странке, ниједне ни друге. Конструктиван одговор. Значи, ви изнели шта сте имали, сви, добили одговор, нико вас ништа није додатно питао, није било негативне конотације у одговору, није било ничега што бисте назвали непријатним, увредљивим, ничег. Значи, баш никаквог разлога нема.
Реч има, Драган Марковић Палма.
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Господине председниче, поштоване даме народни посланици и господо, нажалост и други дан расправе о извештају је протекао онако како прижељкују они који кроје капу Србији већ годинама, мислим на лидере неких великих држава.
Ако ми данас и јуче нисмо могли да се сложимо око извештаја где је децидно рекао председник Александар Вучић и свако од нас, да неће прихватити да Косово уђе у УН и да нећемо признати независно Косово, то су прве реченице колеге и колега из опозиције и да спочитавају да ће неко дати Косово или прихватити да Косово уђе у УН.
Само ћу да вас подсетим да има неколико тачака где овај немачко-француски план Макрон и Шолц не треба уопште да нас питају, јер немамо полуге да зауставимо да се те тачке реализују, као што нисмо могли да зауставимо да Еулекс дође на Косово и Метохију.
59/1ВС/МЋ20.40 – 20.50
Ви знате да само једна партија је тада гласала у парламенту али били сте и ви председниче и ја тада, били су зато да Еулекс уђе на КиМ, а сви смо ми били против. И ко нас је послушао? Нико.
Резолуција, декларација ништа не значе.
Тражи се од вас да се ви изјасните, нећу рећи и да помињем линију, већ да се изјасните шта ћете то да понудите.
А рекли сте оно што никад нико, ниједан председник државе Србије или председник Владе, није говорио шта се дешавало на састанцима и у Бриселу и у другим државама, које су организовале такве састанке са истом темом дневног реда.
Ја се бојим да ће да заустави ова дискусија, где не постоји јединство око националног питања, да ће да заустави долазак инвеститора и да ћемо ми стати и економски ту где се тренутно налазимо, јер ја то могу да кажем, јер сам довео 12 инвеститора за разлику од неких који „јао, јао, јао“ не знам шта јаучу, и за разлику од неких који не знају шта је рат.
Нико од нас никада није рекао да се ратује, ваша трећа или друга реченица увек је била да нећете да враћате децу у ковчегу Србима, и да не желимо да ратујемо, да боље да преговарамо и да то преговори не трају дуго, али да исход буде нешто што се зове интерес Србије. Ми морамо да водимо рачуна о економији што је веома важно.
Да је данас расправа о цени рада, па ја да разумем, неко је за већу цену…
ПРЕДСЕДНИК: Време овлашћеног представника господине Марковићу.
ДРАГАН Д МАРКОВИЋ: Завршавам. Ако је Еди Рама променио реторику своју према Србији и прихватио да се направи једна копча привредна између Албаније, Македоније и Србије, он је задржао да је за независно Косово. Али, Еди Рама, Мађари какав су они став имали пре 10 година.
Ја молим колеге из опозиције, ово је извештај, да гласамо о извештају и да покажемо целом свету да смо око нечега јединствени. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Исти број посланика.
Милица Ђурђевић Стаменковски.
МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Дошли сте на седницу Народне скупштине, под образложењем да желите да чујете став народних посланика, а све време нам поручујете када било какву идеју изнесемо отприлике „ти ћеш да ми кажеш шта ћу да радим, ја сам много паметан“.
Тако сте били паметни када сте дали два милиона евра за кампању Хилари Клинтон, па победио Трамп, па сте још паметнији били када сте подржали Трампа, он изгуби, тако да доводимо у питање, право да вам кажем, значи ми ово што нас нападате толико, не дај боже онда да нас подржавате.
Какав је међународни углед мој, тешко да се могу са вама такмичити. Клинтон ме никада није тапшао по рамену, ултиматуме ми нису испоручивали и биће времена вероватно, ако бог да да добијем поверење народа да учествујем у извршној власти.
Али, не желим да говорим о себи, јер то би личило на оно што смо имали прилику да чујемо ова два дана, нисмо чули ништа о теми готово а више смо слушали о вашим радним навикама. Не знам какав вам је међународни углед, али знам какав ми је углед на КиМ, Срби ми никада нису…
ПРЕДСЕДНИК: То је било време овлашћеног представника само за Косово и Метохију. Требало је да утрошите време док га је било, нисте ни секунд.
Реч има председник Републике.
59/2ВС/МЋ
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Поштовани грађани Србије, желим да вас обавестим, никада у животу динар у фамилији Клинтон нисам дао нити било ко од нас. Покажите ми то, покажите ми то, немојте да се смејете, то сте слагали као што сте слагали за Ану Брнабић за двојно држављанство.
Никада у животу динара нисам дао, а не два милиона нечега, како вас није стид да такве ствари лажете? Где сте то прочитали у Алан Форду или код Милована Бркића? Срам вас било какве лажи изговарате овде.
И сад желим да, јел могу да вас замолим само? Умем сам да одговорим. Како вас није стид, чекали сте последњи тренутак уместо да кажете о Косову и Метохији, ту бруталну лаж коју сте изговорили, како вас није стид и срамота?
Како вас није стид и срамота? Како вас није стид и срамота? Шта још треба да чујем овде?
Уместо да кажете шта је то решење или шта знате о Косову, износите најбруталнија лажи о људима?
Покажите ми, један ми папир, један доказ, ма немојте папир, било шта ми покажите за један динар, не за два милиона, било коме од Клинтонових? Срам вас било! Али, то је ваша политика …јел могу да вас замолим да ме пустите да говорим? Ако могу да вас замолим.
Јел се бар мало стидите кад сте јуче лагали за Ану Брнабић чекао сам да кажете – извините што сам слагала, па да ли сте се питали да ли сте тој жени нешто угрозили?
Како вас није стид да лажете да је председник државе дао два милиона евра Хилари Клинтон? Знам да је то за вас ситно, покрали бисте ви много више, знам вас ја, зато и нисте код нас у странци. Знам ја вас добро. Како вас није стид? Шта је још то што ћете да измислите? Шта је још то што ћете да слажете?
Јел то та политика о којој ми причате није се чуло на телевизији? Не сме да се чује, медији су велики, медији овакви, онакви. Ево вас пред свим медијима. Како вас није стид да лажете? Хајде покажите, докажите то, запамтите народе рекла је, овај лажни патриота да сам дао два милиона евра Хилари Клинтон за кампању.
Долара? Још горе. Много горе. Знам ја да нисам будала, али ви размишљате не брините, то неког да преварите да мислите у рубљама, увек о доларима размишљате. Ситне су рубље за вас.
Дакле, пошто је рекла два милиона нечега, ја сад тражим доказ да покаже било какав, да нађе било кога, било шта да зове Хилари Клинтон, Била Клинтона, било кога да зове, да нам то покаже.
А знате кога ће за сведока да доведе? Милована Бркића и још једног брата лажова. Е, то вам је њихова политика. Е то је тај патриотизам.
Дакле, не постоји ствар коју нисам, не постоји једна реченица, а да није била лаж коју сте изговорили у претходна два дана. Сви ви из тог антидржавног блока који се називате велико-државним блоком и није вас стид да тако обмањујете јавност и све вам је лаж. Све вам је на лажима засновано.
Срећом, па сам дошао овде, па сте изгубили живце те више Косово и не помињете, већ је само Александар Вучић. Е тако, као што сам дао два милиона нечега Хилари Клинтон, е тако сам и издајник, е тако сам и педер, тако сам и зликовац, тако сам и овакав, тако сам и онакав.
Ја све сам то исто тако, из истих тих прича. А знате зашто сам такав? Зато што мене том лажном реториком и глумом мене да преварите не можете, код мене трикови не пролазе.
59/3ВС/МЋ
И зато што сам довољно способан да кажете хвалим се радним навикама, да! Више сам провео данас овде него цела ваша посланичка група заједно! Да!
Ви тога треба да се стидите, а не ја да се поносим! И то говори коме је стало до Косова и Метохије.
Два милиона долара? Ја се питам зашто мени људи негде говоре нешто о Клинтону, ја немам појма о чему људи причају, а то ви лажете све време по свим мрежама. Чуј два милиона долара дао Хилари Клинтон? И тако та матрица лажи, тако та матрица лажи функционише.
Измислимо, поновимо хиљаду пута и што је најгоре и почнемо сами да верујемо у сопствене лажи. И кад ми онда кажете – а што лажете?
60/1ЈД/ЈГ20.50 – 21.00
Онда, ух, шта ли нам се десило? Како је могуће да је то нетачна информација? Јел ви људи разумете? Не да немам везе са женом, не знам шта бих вам рекао, у животу примио је да ли Дачић или ја не могу да се сетим. Дачић је био председник Владе када је долазила са не знам ким, имала је у Палати сусрет. Нисам је видео више никад у животу.
Али, то вам је, људи када се све заснива на превари, неистинама и ни на чему више. Тиме ћете да браните Косово и Метохију. Да ли је то од веза између народног угледа који имате? За амбасадора у Вашингтону Милован Бркића да вам потврди вест о плаћању кампање Хилари Клинтон? Да ли је то тај међународни углед? Тако бисте Србији помогли много.
Тешко Србији кад је такви воде, и када би је такви водили, и када би имали шансу да је воде. Оно јуче је био ваш врхунац, перформанс овде, караоке овде, да нешто вичете, крпе износите, са увредама и то је то.
Ова два милиона, ја вас молим да ми у понедељак, кад год дођете, у уторак до мене само да ми донесете, да ми покажете та, да ми понесете и докажете та два милиона, чега било, признаницу.
Е, он је стручњак за признанице. Узме паре, признаницу никада не да. Мени не треба чак ни признаница, било шта. Зна човек, искусан је, из ваше партије. Е, тешко Србији.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Александар Јовановић.
АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ: Господине председниче, па, немојте да се нервирате. Ви сте успели оно…
Да ли се чујемо? Извињавам се, немојте да ми трошите време. Да ли могу ја да говорим? Па, таман сте се помирили лепо и сад ово на крају опет неки циркус. Немојте да се нервирате.
Вучићу, биће то све у реду. Кад се…
ПРЕДСЕДНИК: Виче Милица Ђурђевић Стаменковски.
Ја вам нећу рачунати ових 20 секунди током којих је она викала, ви само наставите.
АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ: Хвала, господине Орлићу. И ви сте ушли у неки толерантни мод. Не знам шта се са вама догодило.
Дакле, видеће те се лепо у понедељак, опет ћете се ви помирити. Неће бити више оваквих немилих сцена као јуче. Заправо, Александре Вучићу, ви треба да будете срећни. Ви сте постигли оно што тражите, и што Србима никако да се догоди од кад постоје, а то је јединство.
Да ли неко у овој сали има нешто против плана, да нема признања Косова и да нема столице Уједињеним нацијама за Косово? Ево, ако има неко овде нека дигне руку. Нек се изјасни. И, то је поштено. Дакле, већина нас, огромна већина нас овде нема ништа против тога и нема потребе да се ми овде кољемо око тога.
Има једна друга ствар. Видите овако, ми јесмо за Европску унију, господине Вучићу, али има једна фирма која се зове „Кнауф“ која у Европској унији и свуда по свету прави камену вуну, и прави 12 милијарди евра годишње промета. Иста та фирма „Кнауф“ у Сурдулици трује масовно становништво. А, како је то могуће да оно што је забрањено у Европској унији, код нас је то дозвољено? Да ли знате како? Зато што сте ви директно жмурите на оно што се зове ЕКОСИД, људи умиру, 15.000 људи умре годишње од загађења ваздуха. Е, у такву Европску унију ми хоћемо, оно што је код њих забрањено, то ће бити забрањено и код вас и то никакве везе са Косовом нема.
60/2ЈД/ЈГ
Још једна ствар, господине Вучићу. Да ли смо ми икада за ових десет задњих година видели неког поштеног Албанца који седи са неким поштеним Србином и нешто заједничко раде? То на „Пинку“ и на вашем „Хепију“ нећете видети јер су сви Албанци србомрзитељи.
Смејете ми се овде. Прошли пут када сам вам рекао да је Небојша Зеленовић водио своје јагодаре у Пећ и заједно са Албанцима урадио нешто да им буде боље у животу. Да, садили су јагоде. Хајде, нађите једног Албанца који је добар и да га ставимо у музеј одмах, него ваша политика је – да, да, сви Албанци су шиптари, србомрсци, непријатељи. То радите већ од када сте овде на власти. Дајте нађите једног поштеног Албанца. Једног доброг Албанца и једног доброг Србина и доведите их на „Пинк“.
Господине Вучићу, ја не знам шта је вама смешно. Само се ви смејте. Ви морате да почнете да градите политику на примерима, а то је заједнички живот нису пароле, него је живот такав када Србин и Албанац седе и могу нормално да разговарају, а да се не поубијају.
Толико. Срећан рад вам желим и све најбоље. Да вас цитирам на крају. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Републике.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Не брините, нећу да говорим о дописима за хидроелектране. Не знам шта је у Сурдулици, да будем сасвим искрен. Не могу сваки детаљ да знам. Мој коалициони партнер…
У праву сте, само немојте да добацујете, јер сам вас пажљиво слушао као и све друге.
Добро је да људи виде да и када су за нешто криви, под знацима навода или стварно и моји коалициони партнери, опет сам ја крив, што је добро. Неко мора да буде крив да се не би други свађали удари на Вучића. И то је у реду. Прихватам. Ја сам крив. Не знам о чему је реч, али ја сам крив.
Хајде да се вратимо на ово друго што има везе са темом, није баш тема, али има везе. Нисам власник ни „Пинка“, ни „Хепија“. Што се тиче програма, посебно једне од те две или ако хоћете „Хепија“ нисам сигуран шта бих вам рекао, а да буде лепше од онога што бисте ви мислили. Не знам какве то везе има са мном пошто су то телевизије које су добиле националну фреквенцију у време ваших коалиционих партнера. Оне су им дале националну фреквенцију. Од тада имају националну фреквенцију, тада су били вероватно добри, а сада не ваљају. То што ја нисам сагласан са тим много више нисам сагласан са оним што ради РТС који ми је објаснио синоћ да су овде били неки инциденти, караоке, па се није слагала мелодија са текстом и отприлике је то био проблем у Скупштини. Па, шта? Да ли је то разлог да не дам изјаву када ме питају или да не знам како се понашам према њима. Дакле то смо разјаснили.
Сада да дођемо на суштину ваше приче. Ја сам један од иницијатора Отвореног Балкана зато што сматрам да морамо са Албанцима да живимо у миру и зато што сматрам, односно чињеница је да су друга највећа нација на Западном Балкану после Срба, а биће какви су трендови у наредних сто година прва или друга, и ми ћемо бити прва или друга.
Дакле, ми морамо једни са другима да живимо и једни поред других, како год хоћете и морамо да се трудимо да те односе поправљамо.
Ја сам случајно нашао председника Владе Албаније и он је нашао мене да после 70 година имамо први сусрет за који су ме сви критиковали и нападали и говорили да стварам велику Албанију, као и кад правим ауто-пут кроз Топлицу, да је то ауто-пут за велику Албанију.
60/3ЈД/ЈГ
Тако да су то ствари које сам урадио и које ћу наставити да радим. Ми смо критиковали одлазак у Пећ због нечег другог, а то је застава Косова, јер ја знам ко је то организовао и зашто је то организовао. Ко зна како ће време да дође, али није ни важно, али немојте само да заборављамо шта је био стварни разлог.
Албанце називамо како се називају Албанци и како траже од нас да их називамо. Немојте мени да спочитавате оно што ја не радим. Са друге стране, имам безброј људи Албанаца, безброј. Претерао сам. Десетине људи Албанаца са Косова са којима разговарам и о политици и који су врхунски интелектуалци, нећу њих да доводим у неугодну позицију, са којима разговарам о свим нашим разликама и о свему другом, што не значи да ћу икада да заборавим да штитим српске националне интересе, али ја сматрам да Отворени Балкан слободан проток људи, капитала и услуга јесте будућност и много више страсти имам за Отвореним Балканом и регионалном сарадњом него чак за Европском унијом за коју сматрам да нам је неопходно да будемо на путу, упркос свим политичким проблемима, притисцима, лицемерју њиховом и свему осталом.
Дакле, мој посао је да рачунам шта је добро за Србију, а не да се руководим емоцијама. Када бих се руководио емоцијама све бих избацио из канцеларије после три минута. Пошто то не могу да радим, и не могу да будем бахат и арогантан према онима од којих у доброј мери зависимо, онда морам да узмем рачунаљку да израчунам и да радим оно што је најбоље за српски народ и за грађане Србије у целини.
Зато немојте да се секирате. Наставићемо да бринемо и о њима и о вама и биће све у реду.
61/1ГД/ИР21.00 – 21.10
(Срђан Миливојевић: Повреда Пословника!)
ПРЕДСЕДНИК: Ви имате овлашћеног представника који је пријављен за реч у систему.
Хоћете ви реч?
(Небојша Новаковић: Да.)
Реч има народни посланик Небојша Новаковић.
НЕБОЈША НОВАКОВИЋ: Хвала, уважени председниче.
Уважени председниче Републике, хвала и вама на два дана која сте издвојили за присуство у парламенту.
Често можемо да чујемо и о вашим радним навикама, али често се и жалите како сте презаузети државничким пословима. Када се на то онда додаје и та опозиција, о којој говорите са непоштовањем, и она стално још нешто се надовеже да мора да вас пита, онда је ваш посао изразито тежак.
Ето, имам две информације за вас. Када се председник, то подразумева државничке обавезе, а када сте демократија, то подразумева и опозицију.
Много сте заузети. Хајде да мало вам и помогнемо. Овде се ради само о једном сплету околности и догађаја довео до тога да је на вама да решите питање Косова, али не као када сте били опозиционар.
Данас је јако лепо чути када неки овде из власти од пре 2000. године кажу како немамо данас полуге. Како можемо заиста да реагујемо? Нисте ви то разумевање показивали када сте били опозиција између 2000. и 2012. године. Тада није било - извините, али ви стварно немате полуге, а то смо и данас слушали од вас како нисмо реаговали на ово и реаговали на оно.
Ви сте се, господине Вучићу, тада препоручили вама увек мрском Западу и препоручили сте се као неко ко ово питање може да реши. Зато и јесте у реду да га и ви решавате и ми данас од вас слушамо како морамо да разговарамо, како морамо да градимо добре односе са Албанцима, како морамо овде сви заједно да живимо, како морамо да унапредимо овај регион. Све саме поруке љубави, господине Вучићу. То није било карактеристично за вас. Ви сте нападали представнике ДС чак и на помен да треба да се рукују са представницима косовских и албанских политичара. Шта је ово, господине Вучићу?
Не требају нама те лекције о помирењу. Нешто сте овде дубоко помешали. Ми смо одувек били антиратна странка. Данас славимо 33 година постојања и не желим ја да причам о вашој прошлости, али вама не дам да ви говорите неистине о нашој.
Данас би било одлично да не морају да се плате погрешне политике које сте и сами креирали, али не можете ви нама да држите моралне придике, па да изговорите, као што сте јуче рекли - за разлику од неких других који су водили ратове, ја сам ово и оно. Па, дајте то, молим вас, објасните. Шта сте ви то ово и оно? Да нисте можда, ови други водили ратове, а ви оснивали „Жене у црном“, па се борили на мирним протестима ненасилним путем? Док су други водили ратове, ја претпостављам да сте се ви пењали на камион и певали, „мир, брате, мир“? Вероватно вам је то била политика? Нисте.
Нисте ни тада, као ни данас. Причате овде данима како вас оптужују за снајпер поред Сарајева, а ви кажете – кишобран, а ја кажем није битно. Нисте уопште требали да будете тамо у опкољеном граду ако нисте довезли конвој хуманитарне помоћи да помогнете угроженим људима, али то ви не разумете.
Проблем је у томе…
(Посланици Српске напредне странке добацују.)
Немојте да добацујете. Председник вам је већ рекао да може сам да се брани.
Проблем је у томе што данас треба извести заокрет у политици према Косову, али ако може да се то не одрази на ваш рејтинг.
61/2ГД/ИР
Ево, већ сте и спомињали да имате прва истраживања. Кажите нам, господине председниче, шта кажу, да ли сте јуче били много храбри, да ли сасули свима све у лице што сте имали и очитали лекције, изгрдили лошу децу из опозиције, прочитали оцене и сведочанства, презаузети председниче и државниче, светски лидеру који спречава трећи светски рат? То пишу ваши таблоиди, непосредни учесниче кнежеве вечере.
РТС 1, који сви плаћамо, поново јуче само вас преноси. Јел проблем да се чује да сте Косово изгубили 1999. године, потписивањем Кумановског споразума? Јел проблем да се чује да сте ви Србе увели у косовску власт са Аљбином Куртијем? Јел проблем да се чује да је помирење, историјска шанса да се Албанци и Срби помире, пропало, између осталог, и са убиством Оливера Јовановића?
И, за крај, глумите да се борите за права Срба на Косову, а права Срба у Србији и права Срба у региону изгледају исто као и на Косову. Проблем је када се земља у Лепосавићу насилно отима, али није проблем када се врши експропријација у Шимановцима зато што у Лепосавићу ради Курти, а ово у Шимановцима ради Луки, члан СНС-а.
Свима нам је жао рањеног дечака Стефана, али нама је жао и деце која не могу да иду у обданиште, а то није наредио Аљбин Курти. Нама је жао и 1.601 детета које је погинуло у опсади Сарајева.
Када Србина са Косова ухапсе, он дође и добије посао у министарству. Имате прецизан списак о коме говорите на свим медијима, о сваком рањеном полицајцу на Косову и војнику и то је страшно, али када Србин у Србији као војник погине, као на пример Дејан Стојковић на војној вежби у Пештеру, његовој породици иде само телеграм и ништа више.
Господине Вучићу, нисмо могули бити конструктивнији. Чули сте разлоге. То је због онога што сте били, као и због онога што представљате данас.
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Значи, и вама је стало до теме Косова и Метохије веома видим? Да.
Реч има председник Републике.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Изненадићете се када будем објаснио шта су рекли. Рекао је да су моји таблоиди објавили да сам спасао свет од трећег светског рата. Чули сте то? Дакле, рекао је – ваши таблоиди објављују да сте спасили свет од трећег светског рата.
Желим грађанима Србије да кажем који је то мој таблоид – „Џерузалем пост“ из Израела. Постао сам власник и „Џерузалем поста“. Честитам вам на томе и хвала вам на томе.
Немојте да се смејете, јер то је објавио „Џерузалем пост“, а онда су домаћи медији пренели оно што је објавио „Џерузалем пост“ у једној хипотетичној причи у којој је извучен наслов такав, а они су говорили о ономе шта је Србија предузела, а да није предузела да би могло да дође до трећег светског рата.
Уместо да кажете хвала што су Јевреји направили тако добру причу о вашој земљи, ви говорите да је „Џерузалем пост“ мој таблоид. Е тако вам је свака реч истинита.
Кажете – ето тамо експропријација, али баш ме брига што Албанци проводе експропријацију на северу Косова, јер, каже, Луки проводи експропријацију у Шимановцима. Јесте, има неки човек којем је надимак Луки и највише је експропријацију проводио да ли знате кад? Кад је био члан Демократске странке, не само у њихово време, већ када је био члан Демократске странке и водио њихов одбор. Тај човек је у међувремену напредовао. Схватио је да му не треба толико експропријације и свега другог, па се учланио вероватно и у Српску напредну странку, али сада нема те експропријације какве је било у њихово време и када је био њихов члан.
61/3ГД/ИР
Видите, кажу да од 2000. до 2012. године нису имали полуге. Шта год да сте имали, шта год да нисте имали, шта год да смо говорили, увек смо гласали за сваки акт који бисте предложили у Народној скупштини, а тицао се Косова и Метохије, сваки, али не вреди, вас мржња изједа и свих шест минута и 30 секунди, колико вам је остало, потрошили сте на то – мржња према Александру Вучићу, јер ја сам вам као црвена марама и уживам у томе, да вам право кажем, јер ништа друго не видите, сем мене. Не можете прст пред носом да видите. Шуму од дрвета не видите. Ништа не можете да видите и зато ћете да губите све могуће изборе. Губили сте их и губићете их.
Каже – ја бих да се представим као „Жена у црном“. Не дај Боже. Не желим да будем део „Жена у црном“ и ни са чим што они раде нисам сагласан и никакав сличан заокрет, окрет, преокрет ми не пада на памет да радим у свом животу.
62/1ДЈ/МЈ21.10-21.20
Причате о томе - па добро, није важно да ли си имао пушку или си имао кишобран. Па што причате да сам имао пушку? И на једном месту су ми нашли слику са кишобраном, а на другу са стативом од камере и оба испадоше једно снајпер, једно пушка. Па, што онда лажете? Смета вам то кад ја имам кишобран или имам статив од камере, а не смета вам кад окрећете вола недалеко одатле. Во је добар, али кишобран не ваља, све вам је дозвољено, а некима другима ништа није дозвољено.
Пошто читам две ствари на које желим да кажем. Каже – Вучић се успаничио због рејтинга. Ти људи никако не могу да науче једну ствар. Радио сам све ствари које не доносе рејтинг јер људи на крају то препознају. Никада се не руководите истраживањем, већ користите то шта људи мисле да би сте могли да урадите нешто друго и да их уверите у исправност нечег другог, а не да подилазите истраживању. Зато што подилазите истраживањима, зато сте тако неуспешни, а мој посао и све време сам радио супротно и зато сам увек био толико испред вас. Ако сте забринути за рејтинг ваш, да вас обавестим - са разлогом. Наставите да будете забринути, не желим да вам помогнем.
Што се тиче, ако сте већ тражили информацију, па да је добијете, што се тиче мог рејтинга такође би требало да будете забринути и опет немам ништа против тога.
Још две ствари, да не буде не одговорено пошто видим да није слушао данас, каже – Кумановски споразум. Кумановски споразум, као Александар Вучић, као припадник политичке организације, тада био сам против Кумановског споразума јавно и на седници Народне скупштине. Јавно, баш ваша партија је недвосмислено подржала Кумановски споразум, јавно, подржала Кумановски споразум.
Дакле, ви мене оптужујете за оно што сте ви урадили као ово за два милиона долара, евра Хилари Клинтон. Измислите нешто, сами себе слажете, почнете да верујете у сопствене лажи и шта вас брига и терај докле хоћеш и докле можеш.
Нисам вас разумео оно око Оливера Ивановића, пошто ваљда мислите – јој, кад му то кажем. Можда је претерано да кажем да је био мој пријатељ, можда и није. Своје дете сам слао код њега у затвор. Јесте ли можда ви ишли? Јесте некада помогли ту породицу? Јесте некад нешто учинили? Шта причате глупости? Јесте нешто хтели да ми кажете тим поводом? Хајде кажите надлежним органима пошто видим да имате сазнања нека и све вам се заснива на онако бруталним, идиотским лажима Милована Бркића и то је ваш ниво. Сав рад, сва политика вам се на томе заснива лаж до лажи.
Хвала вам што сте ме позвали да дођем у овај високи дом да чујем све те бљувотине и измишљотине и да могу народу да покажем чиме се бавите, шта радите и колико измишљате и ништа више од тога и баш вам хвала на томе.
Има једна ствар о којој ипак не треба да бринете што се тиче ових рејтинга истраживања, будућност вам је сигурна, не брините.
(Срђан Миливојевић: Повреда Пословника.)
ПРЕДСЕДНИК: Само не знам шта сад ви изводите, ви стојите и машете, а испред вас колегиница вас снима телефоном. Шта радите? Позирате? Поново позирате? Надам се да сте задовољни колико сте лепо испали.
Реч има Павле Грбовић.
ПАВЛЕ ГРБОВИЋ: Захваљујем.
Европа је дефакто у рату. Нема толерисања било каквих искакања у политичком смислу. Плашим се да су геополитичке околности најлошије по нас у последњих 10 до 15 година. За то што нисмо увели санкције Русији ми плаћамо цену и то не малу. Ја нећу поставити питање вечерас ко је одговоран што ту цену плаћамо, сматрам да је за то одговоран онај који је ове изјаве дао. То сте ви господине председниче, али ћу поставити питање вама - за чији рачун ми ту цену плаћамо? Шта је то што ми добијамо да би смо пристали на једну овакву жртву?
62/2ДЈ/МЈ
Ако добијамо само то да ви можете себе да поредите са Обеликсом, а Србију да поредите са малим галским селом које поносно пркоси целој Европи и свету, онда је та цена сувише висока.
Кад је реч о самом споразуму, два дана слушамо овде ко је све црвене линије треба исцртати, колико оне треба да буду високе и ригидне, као да заборављамо да те линије које су препрека између Срба и Албанаца, између Балканаца генерално на овом подручју, као да заборављамо да су оне крвљу исцртане претходних деценија и Срба и Албанаца и оних Албанаца који су убијани на Косову, па касније хладњачама њихови лешеви превожени по масовним гробницама у Србији, крвљу оних Срба који су убијани на Косову, чијим органима је трговано од стране неких Албанаца, крвљу оних младића који су послати на Косово да бране најгору деценију у историји Србије и који се из тих ратова нису враћали.
Бодримо се овде међусобно да што гласније одбацимо неки споразум, као да не знамо да ће сваки следећи који нам се стави пред нас бити и тежи и гори, као да нисмо свесни да би смо на тај начин само трампили будућност још једне генерације за комфор једне политичке елите да може себи да да тај луксуз да не призна оно што је свима нама јасно, а то је да од 1999. године државе Србије, нажалост, на подручју Косова и Метохије има све мање, а да је данас готово нема уопште.
Оно што је наша политичка одговорност, а ваша у првом реду, јер ипак сте председник државе, јесте да схватимо да свет није увек праведно место за живот и да многе патње кроз које смо ми као народ пролазили немају утемељење ни у међународном праву ни у правди, али да ми у таквом свету морамо да тражимо пријатеље и савезнике и то оне моћне пријатеље и савезнике који одлучујући утичу на политичке процесе на овом поднебљу.
Да, говорим о ЕУ, САД, шта год ко мислио о томе, јер у противном, ми можемо сутра доћи у позицију да тако изоловани и сами о правима Срба на подручју Косова и Метохије разговарамо са Косовом који је у Савету Европе, о црквама и манастирима, њиховој заштити разговарамо са Косовом који је део УНЕСКО, да о безбедности Срба разговарамо са НАТО чланицама, а да ми будемо сами изоловани.
То су политичке последице које би сви осећали и које су реалне. Све остало су емоције на шта грађани имају право, али носиоци одлика тај луксуз немају.
(Срђан Миливојевић: Повреда Пословника.)
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Вас двоје се и даље снимате, само сте сада променили угао. Сада је колегиница села иза.
(Срђан Миливојевић: Пословник!)
Невероватни сте људи, стварно невероватни, ја не знам шта бих вам рекао више. Невероватни.
Да видимо кога још имамо од овлашћених представника.
Имамо
(Срђан Миливојевић: Поштовани грађани Србије, ево…)
Само полако, обавите ви то после када ми завршимо седницу, није никакав проблем Миливојевићу, остаћете вас двоје. Добро.
Значи, од овлашћених представника имамо још овлашћеног представника СПС и овлашћеног представника посланичке групе Александар Вучић – заједно можемо све.
62/3ДЈ/МЈ
Хоћете прво ви?
Значи, ваша посланичка група има још минут и 15 секунди.
А ви, Миливојевићу, само да вам кажем, ако то до сада нисте открили, урлање у сали се не чује у директном преносу. Џабе то радите.
(Срђан Миливојевић: Чује се…)
А ви то за ваш снимак радите? То је, значи, најваније?
63/1АЛ/МП21.20 – 21.30
Зато сте дошли данас. Е, добро да су то чули народни посланици и људи који гледају ово. Значи, ви то све радите за свој снимак и баш вас брига и за Скупштину и за седницу. Одлично.
(Срђан Миливојевић добацује.)
Госпођо Пауновић, ако можете да говорите, имате минут и 20.
СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ: Хвала председниче.
Могу ја да говорим увек, чак и када имам само минут и 20, или се бар тако чини.
Једну много важну ствар желим да овде кажем, не зато што је не знате, него да подсетим оне који су се Косовом површно бавили. Има поштених Албанца. Један од њих је председник општине Пећ који је био на устоличењу Патријарха Порфирија, господин Мухађери и сигурно би он прихватио. Ја не знам шта је тамо радио један од колега и зашто је ишао у Пећ, са којом амбицијом шта да сади. Постоји можда могућност да би тамо успевале јагоде. Знате на којој њиви? Оној око Пећке Бистрице у Гораждевцу. Али, тамо Албанци неће да саде јагоде. Нарочито не са Србима. Тамо су нам побили децу.
И још нешто да вам кажем. Надала сам се да смо све чули. Нажалост нисмо. Завршница је очигледно искоришћена да нам кажу све оно што би рекао Аљбин Курти, лично. Нисмо се ми овде бавили жртвама. Данас не знам где су нам киднаповани, али знамо где су хладњаче. Срам вас било, поштоване колеге.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Да не питам вас, шта се дешава? Да није ту неко снимање у току. Ево ови су завршили.
Реч има Миленко Јованов.
Изволите.
МИЛЕНКО ЈОВАНОВ: Поштовани господине председниче Републике, поштовани господине председниче Скупштине, даме и господо народни посланици, на крају целе ове расправе може да се каже да…
(Срђан Миливојевић: … говор Симе Спасића. Он ће да буши ножевима опозицију.)
Мислим да стварно господина Симу Спасића не треба да узимате у уста. Он је за вас академик. Са дужним поштовањем да му се обраћате.
Са дужним поштовањем да му се обраћате.
Но, нисмо добили ни у једном моменту алтернативну политику. Нисмо чули ни у једном моменту било какав озбиљан, осмишљен и свеобухватан предлог. Нисмо добили одговоре на питања – шта то они који упућују критику свакога дана државној политици мисле да би боље требало и другачије требало да се уради? Нисмо добили јединство које у овом тренутку нашој држави и нашем народу је преко потребно.
Послата је јуче катастрофална слика из овог парламента. Послата је слика сукоба. Послата је слика неслоге српске и у том смислу мислим да се показало колико је био добар и одговоран позив председника Вучића да се обаве консултације, да се на један другачији начин више поразговара о свим темама, али управо они који су све то одбијали на крају су довели овде до тога да се јучерашњег дана сви заједно стидимо, а највише треба да се стиде они који су све и изазвали правећи хаос овде на подијуму.
Ипак верујем да смо добили нешто на крају свега овога. Добили смо од стране грађана и верујем да ће се то врло брзо показати апсолутно јединствен став да треба да стоје уз нашег председника, као што стоје, и да нема озбиљне и другачије политике осим оне коју представља председник Вучић.
63/2АЛ/МП
Два дана је одговарао на сва могућа питања, два дана је одговарао нажалост најмање на питања која су била упућена о суштини онога што је тема седнице, а то је КиМ. Трпео најстрашније увреде, клевете и лажи, али за два дана ни он није могао да чује ниједан предлог како да побољша оно за шта кажу да не ваља. Заправо такве политике и нема и та два прогласа су те две јалове алтернативе. Једна која каже – прихватите све што вам траже, само се онда поставља питање – а шта ће нам држава и институције и председник ако нећемо да се боримо за боље од онога што нам намећу. А друга каже да се изолујемо, одвојимо од света, ослабимо, а онда ћемо тако ослабљени ваљда боље моћи да одбранимо сопствене интересе. Ниједна ни друга ова политика нису добре и зато верујем да ће политика председника Вучића у наредном периоду имати још већу подршку.
Најзад, председниче, нити је оно о чему сте говорили нажалост послужило онима који су дошли са представом да вас саслушају и чују шта је оно што радимо и радите. Они су имали готове говоре, написане. Десет пута сте понављали једне исте ствари и 11 пут би било вероватно да имају права да говоре исто питање постављено и колико год пута понављали они ће остати на својим позицијама из простог разлога што било каква ваша потврда и ваше давање речи руши цео њихов свет.
Када ви кажете – не, не дам Косово, хоћу целовиту Србију и не дам Косово у УН и борићу се против тога, смисао њиховог постојања престаје, јер су све засновали на томе да су они као борци против вас који сте као издајник па ће они као да се боре да ви не урадите оно што свакако нећете да урадите и ту се цела прича завршава.
Нажалост, кажем, нисмо искористили прилику да нашем народу пре свега на КиМ пошаљемо једну другачију слику, али ту слику ће послати грађани Србије, ту слику ће послати народ са још чвршћом подршком и још јачом подршком јер знамо да иду тешка времена, знамо да иду тешке битке, наравно дипломатске и имате пуну подршку да у тим биткама истрајете.
Борба за Србију не трпи алтернативу. Победа је једина опција и зато поново да победимо. Живела Србија.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има председник Републике.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: На крају другог дана ове дискусије да се захвалим свима који су у дискусији учествовали, посебно онима који су издвојили значајно време да буду у сали и када говорите о мојим државничким обавезама ја сам имао јутрос састанке и са Гашићем и са Вулином, дакле са безбедносним сектором и са ИБРД и 10 и по сати нисам изашао из ове сале. Навикао сам и научио сам и слушајте када говорим, можда чујете нешто паметно уместо што телефоном разговарате.
Али сам ја разумео да је и посланичка обавеза да бар седите у Народној скупштини када разговарате о некој важној теми, а нисам приметио да вам је обавеза. Неколико посланика је седело све време или готово све време, а сви остали то баш и не доживљавају као своју обавезу, посебно не на оној страни која се жали да им држим моралне придике, а у ствари једино што су радили држали су нама придике.
На једну ствар нисам одговорио, пошто је то такође једна од смицалица и бесмислица које слушам већ 10, 11 година, а то је препоручили смо се западу па нас је запад довео на власт да ми њима дајемо Косово. То слушам буквално 10, 11 година, те бесмислице.
64/1МЈ/ЦГ21.30 – 21.40
Не народ нас је довео на власт. Знате, на изборима смо победили. Народ је желео промене. Ваша грешка је у томе што ви мислите када станете на травњак америчке, француске или енглеске амбасаде, то је грешка и многих политичара и у странци коју сам водио и коју водим. Дакле, многи мисле ако су добри са овим или оним амбасадором да ће они да их држе на министарском месту, па се онда изненаде, чудом се чуде како одједном нису министри. Не одлучују амбасадори о томе. На изборима одлучује народ, а овоме одлучује страначко руководство.
Ви стварно верујете у то да неко некога доводи, неко некога одводи. То има у банана државама. Србија је слободарска и слободна држава. Смејали се ви или не, говорили овако или онако, да и зато јесте поштована, не значи да смо савезници, али зато Србија јесте поштована. То је велика промена у односу на оно раније.
Оно што је веома важно да укажем на то како је код нас све изврнуто и да подсетим на речи владике Сергеја, где вас они, где издајници нападају људе за издају, а петоколонаши говоре о патриотизму. Тако ми имамо највеће родољубе који демонстрирају сваки дан против нечега. Да ли ви знате, то су отприлике највиши ниво патриотизма видите неке иконе које носе, итд. Што не кажете људима да су то распопи, да су то непријатељи СПЦ, то су људи који и мене и нас проглашавају за најгоре на свету, а они кажу, па видела су се свештена лица. И тако извештава јавни сервис и сви остали. Нису се видела никаква свештена лица, већ непријатељи СПЦ, распопи, избачени из СПЦ. Али кога брига, ако је против нас, онда ће и они да постану свештеници преко ноћи и биће све уреду и биће све потаман. Само говорим о свемогућим преварама којима се служе не би ли остварили своје политичке циљеве.
Да се вратимо ономе што је озбиљно. У наредном периоду имаћемо тешке разговоре. Предстоји нам најпре велика борба за ЗСО, за ЗСО са овлашћењима која ће бити значајна и која ће уливати поверење нашем народу и нашим грађанима. То је оно што је најважније. У сарадњи са њима ћемо доносити све одлуке, јер сам сигуран да ће бити много притисака споља, са албанске стране, да се не поштује све оно што је потписано у Бриселу, да ће да нам објашњавају да то није реалност итд. Борићемо се. Тек после тога долазе разговори о другим темама о којима смо одавно разговарали па сте се тобож зачудили. Замислите, причаћемо о царинском печату. О томе смо причали и завршили причање још 2011. године. Тобож, сада су сви изненађени када такве ствари чују.
Замислите, Французи, Немци, Американци предлажу да Косово буде независно. Ма није могуће. Дакле, морамо да разумемо шта тражи запад, морамо да разумемо у којим геополитичким оквирима. Мислим да им је сада јасно да ће пораз Русије у војничком смислу бити много тежи него што су замишљали пре пет или шест месеци, јер је Русија почела боље да ратује него што је ратовала на почетку, тако да свакако ће се то продужити, јер не верујем, надам се и волео бих, све бих на свету дао да могу да кажем да сам погрешио, да дођемо до примирја, касније и до мира, али се плашим да ће рат да буде само тежи, са још већим размерама, последицама, а оне неће бити ни мало добре, ни по нас овде.
Малопре сте ме питали – ко је крив, или рекли сте – ти си крив зато што нисмо увели санкције. Ја сам крив. Признајем. То је била моја иницијатива на седници Савета за националну безбедност. Ја сам крив. Ја сам крив зато што сам ја то предложио, држећи се међународног права. Знао сам да морамо да осудимо упад у Украјину, знао сам јер ми више ништа нисмо могли ни да тражимо ни да радимо на међународној сцени, да то нешто нисмо учинили, да морамо да поштујемо интегритет Украјине, јер не можемо да бранимо ни Косово, нити имамо право да бранимо било шта ако то не урадимо.
64/2МЈ/ЦГ
Био сам против увођења санкција. Сматрао сам да је наше негативно искуство са санкцијама веома лоше. Друго, сматрао сам да је важно да имамо некога ко би нам помогао и у Савету безбедности УН, јер не знам шта ће још некоме да падне напамет, као што је Британцима 2015. године пало напамет да иду са оном резолуцијом па су нам тада Руси помогли. Дакле, да то је била моја одлука. Цена није мала, све сте тачно цитирали, прецизно, немам шта да се жалим. Ја сам то рекао. Цена није мала. И за ту цену ја сам крив.
Дакле, ако вас чак интересује можемо да направимо и бројеве. Ми их правимо на недељном нивоу. Процене наше, не можете то тачно да израчунате, али мислим да понекад када то не угрожава до краја ваше виталне националне и државне интересе да је важно да чувате самосталност и независност у одлучивању.
Свеједно после свега тога нам долазе разговори о свим овим важним питањима о којима сам говорио. Биће много тешких разговора, много тешких компромиса, много ствари, али ово о чему смо говорили, што је поменуо и господин Јовановић и што сте ме питали већ безброј пута, не волим да говорим о црвеним линијама зато што ограничавате преговоре и тада у ствари нема преговора. Тада се ствара конфликт, јер када и једни и други само о томе причају, никада се то не поклапа већ се преклапају те црвене линије и онда долази до сукоба. Зато не волим о томе да говорим, а не зато што смо недовољно тврди и чврсти у својим опредељењима, јер нема потребе да се заклињем онима који су у стању да измисле да Ана Брнабић има два пасоша или да сам ја дао два милиона евра Хилари Клинтон. Њима да се заклињем?
Заклео сам се својој земљи и свом народу на Устав и на Мирослављево јеванђење. Не пада ми напамет да људима који такве неистине шире се заклињем на било који начин. Дакле, нама је важно да разговарамо, нама је важно да преговарамо, нама је важно да са Албанцима покушамо да изградимо боље односе у будућности. Нама је важно да нам економија напредује. Важно нам је да имамо већу стопу раста.
Рекли сте данас најнижа стопа раста, то сам заборавио да одговорим. Да, али у последње три године највиша стопа раста зато што се она мери заједно, кумулативно, јер смо ми имали највишу стопу раста, а када имате највишу стопу раста у једној години не можете да имате највишу стопу раста у другој години. Она се мери кумулативно за неколико година у низу. Само да то знате, када будете на власти, да то тако иде. Не можете да гледате.
Људи, да вам кажем, ко год хоће да учи, ко год хоће да напредује и ко год хоће да зна шта је држава, јер не полазите од нуле, дакле, он ће да научи како то иде и то људи невероватном брзином умеју да препознају, као што су умели да препознају све оно што се дешавало јуче, данас и сваки дан.
На крају, људи који нити воле мене, нити воле вас, нас, еј пусти добро је, само да не гледамо више и не пратимо ништа од свега тога, само да не видимо неке друге и то не зато што смо ми нешто рекли, него зато што су они нешто рекли о себи.
Свеједно, ја сам спреман и сигуран да нисте имали, надам се да нисте имали злу намеру иако сам јуче веровао и уплашио се да јесте и спреман сам да разговарам са свима увек.
Спреман сам да прихватим и ту идеју да пред сваке важне разговоре, не морамо пред ове техничке итд. пред сваке важне разговоре да Петар Петковић, односно Канцеларија позове вас уколико хоћете да се упознате са темом разговора или са било чиме другим, ако сте за то заинтересовани. Никакав проблем са тим немамо, на конто ваших идеја које смо данас чули.
64/3МЈ/ЦГ
Ја сам увек отворен за разговор, када год имам слободан сат, пошто то код мене иде на пола сата, 45 минута, и сат времена, у зависности од госта и разговора који имам, па је тако график попуњен, има простора, увек сам спреман да вас примим да разговарамо о свему томе да видимо шта је то што можемо да урадимо заједно. Али свакако будите спремни, надам се или да ћемо све од себе, не на ратне сукобе, али да будемо спремни на не лака времена, да се посветимо даљем напретку Србије, даљем напретку наше економије, даљем напретку животног стандарда.
65/1МЗ/СЧ21.40 – 21.50
Да покушамо да мало боље разумемо једни друге, прихватам и део своје кривице што можда када сте главна или готово једина мета у Србији свима, онда као јеж пустите бодље, па бисте да одговарате и да се борите. Ја волим да се борим и желим да се борим, можда некада у томе претерам, али то није зато што сам ни бахат, ни арогантан, већ зато што не волим да ствари остану нерашчишћене и волим да се зна шта је истина. И није ми проблем да кажем кад сам за нешто крив, као што сам вама рекао, и када нешто није истина, као што сам малопре рекао.
Дакле, оно што мислим да је најважније за наш народ на Косову и Метохији. Ви људи, не само ви овде, већ цео наш народ и у Гораждевцу, и Осојану, и у Великој Хочи, и у Сувом Долу, и у Зубином Потоку, и у Лепосавићу, и у Звечану, и у Косовској Митровици, у читавом Поморављу, од Каменице до Клокота, Доње Будриге, Партеша, Грачанице, Сиринићке жупе, Липљана, Гуштерице, једне, друге, Угљара, Бресија, свуда где живи наш народ, Пасјана, да знају да имају своју државу. Ја знам да ви знате да је ваша држава Србија.
(Аплауз.)
Само морамо, и то јесте наша снага и ви јесте наша снага, јер то је нешто што не може да се брише гумицом, дописује налив-пером. Али ми морамо да разумемо да огроман број људи не мисли да је то Србија. Морамо добро да разумемо да нам позиција није лака. И као што видите, нисам хтео да завршим одушевљеним аплаузима, већ сам хтео да вам укажем на чињеницу да наша позиција није лака, управо зато што ни ситуација на Косову и Метохији није лака.
Сви они који су је представљали као лаку, само да се они дочепају власти, говорили су неистине. Знам да ви то добро знате. Јесте ли се некада запитали зашто никада нико није добијао толико гласова на Косову и Метохији колико сам добијао? Зато што су сагласни са Бриселским споразумом. Па није ниједан, али су људи који су ме псовали када сам долазио у Косовску Митровицу да им говорим о Бриселском споразуму. Али су ту и сви смо заједно зато што виде колико се неко бори, колико неко разуме њихове проблеме и колико живи њихов живот. То је оно што ћемо да наставимо да радимо и да се боримо заједно. Кад се боримо заједно, када смо чврсти и када знамо да смо заједно и када нам не иде добро као држави, због геополитичке ситуације, и када нам иде нешто боље и када чекамо нека много боља времена, ја вам гарантујем само једну ствар – увек ћемо бити заједно.
(Аплауз.)
Србија ће да чува мир, Србија ће да се понаша одговорно, да се понаша озбиљно. Да, нисам разумео вашу досетку, да Србија ће да се бави и растом бруто домаћег производа. Пошто ви живите од државне плате, баш као и ја, али се ја са државом и растом њеним не шалим и не спрдам, да бисте добили ту плату тако добру и тако пристојну, много бољу и пристојнију него раније, држава мора да расте и Србија ће да расте.
Хвала вама, да не бих дужио и филозофирао, хвала свима на пажњи. Хвала онима који су показали да би могли да издрже и под неким тежим околностима, а можете да мислите они који се бусају у прса шта би све на ратишту издржали, а нису у стању да седе сат времена у топлој скупштинској клупи, а не да држе ров по 24 или 36 сати. Али добро, да не размишљамо о рововима, да размишљамо о рачунарима, о вештачкој интелигенцији, научно-технолошким парковима, о сигурности наше деце и да урадимо све да им ту сигурност омогућимо.
Хвала вам најлепше. Живела Србија и нема предаје!
(Аплауз.)
65/2МЗ/СЧ
ПРЕДСЕДНИК: Овим закључујем претрес и захваљујем и овај пут посебно председнику Републике због чињенице да је једини који је дошао и долазио по четврти пут на расправу на тему Косова и Метохије, јер ниједан председник Републике није то радио пре њега, учествовао у расправи једини, док су други умели можда само да се појаве, прочитају написани говор и оду, једини који је учествовао у расправи, и то је сада урадио по четврти пут. И да вам не причам да се за тај један да који проведе, сваки, више пута овој Скупштини обрати него сви његови представници заједно, икада на било коју тему, рачунајући и заклетве и свечане седнице и државне празнике, све. Дакле, на тој врсти односа.
Друго, јуче поново 11 сати, сада видите поново 12, што је вас слушао, свакоме указао пажњу, одговарао и на питања и на примедбу и на коментар и на све остало, а посебно зато што је јуче био изложен оном срамном понашању, оном ужасном физичком нападу и упркос томе чувао дигнитет наших институција, рачунајући наравно и нашу Народну скупштину. Е на тој врсти односа сам имао потребу и жељу да посебно захвалим председнику Републике.
Захваљујем и вршиоцу дужности директора Канцеларије за координационе послове у преговарачком процесу са Привременим институцијама самоуправе у Приштини, директору Канцеларије за Косово и Метохију, њиховим сарадницима и народним посланицима на учешћу у раду седнице.
Сада одређујемо дан за гласање.
Сагласно члану 87. став 5. Пословника, одређујем петак, 3. фебруар 2023. године, са почетком у 21.50 часова, као дан за гласање о тачки дневног реда Треће посебне седнице Народне скупштине Републике Србије у Тринаестом сазиву.
66/1ЈЈ/МТ21.50 – 21.55
Поштоване даме и господо народни посланици, пре него што пређемо на одлучивање о тачки дневног реда, потребно је да утврдимо кворум.
Сагласно члану 88. став 5. Пословника, кворум за рад у дану за гласање постоји ако је на седници Народне скупштина присутна већина од укупног броја народних посланика.
Молим све народне посланике да убаце своје идентификационе картице у јединице електронског система.
Констатујем да је применом електронског система утврђено да је у сали присутно 169 народних посланика, односно да је присутна већина од укупног броја народних посланика, те постоје услове за одлучивање.
Ми прелазимо на одлучивање.
Прва тачка дневног реда је ИЗВЕШТАЈ О ПРЕГОВАРАЧКОМ ПРОЦЕСУ СА ПРИВРЕМЕНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА САМОУПРАВЕ У ПРИШТИНИ, од 1. септембра 2022. године до 15. јануара 2023. године.
Пошто је Народна скупштина обавила разматрање Извештаја, прелазимо на одлучивање.
Стављам на гласање Извештај о преговарачком процесу са привременим институцијама самоуправе у Приштини од 1. септембра 2022. године до 15. јануара 2023. године.
Молим народне посланике да се изјасне.
Закључујем гласање и саопштавам: за – 154, против – 23, није гласало – девет, од укупно 186.
Констатујем да је Народна скупштина прихватила Извештај о преговарачком процесу са привременим институцијама самоуправе у Приштини од 1. септембра 2022. године до 15. јануара 2023. године.
Прелазимо на одлучивање о повредама Пословника.
Поводом указивања народних посланика на повреде Пословника Народне скупштине, подсећам на одредбу члана 103. став 6. Пословника, према којој ако и после објашњења председника Народне скупштине, односно председавајућег народни посланик сматра да је повреда учињена може захтевати, без права на образлагање, да се Народна скупштина без претреса о томе изјасни у дану за гласање.
Сагласно наведеним одредбама Пословника, прелазимо на одлучивање.
Народни посланик Тамара Миленковић Керковић на седници 2. фебруара у 11 часова и 34 минута је указала на повреду члана 100. Пословника Народне скупштине.
Молим Скупштину да се изјасни.
Закључујем гласање: за – 11, против – три, није гласало – 165, од укупно 179.
Констатујем да је Народна скупштина закључила да није повређен овај члан Пословника.
Народни посланик Мирослав Алексић на седници 2. фебруара у 11 часова и 34 минута је указала на повреду члана 121. Пословника Народне скупштине.
Молим Скупштину да се изјасни.
Закључујем гласање: за – 15, против – четири, није гласало – 157, од укупно 176.
Констатујем да је Народна скупштина закључила да није повређен овај члан Пословника.
66/2ЈЈ/МТ
Народни посланик Иван Костић на седници 2. фебруара у 13 часова и 12 минута је указала на повреду члана 108. Пословника Народне скупштине.
Молим Скупштину да се изјасни.
Закључујем гласање: за – девет, против – један, уздржан – један, није гласало – 163, од укупно 174.
Констатујем да је Народна скупштина закључила да није повређен овај члан Пословника.
Народни посланик Предраг Марсенић на седници 2. фебруара у 13 часова и 45 минута је указала на повреду члана 106. Пословника Народне скупштине.
Молим Скупштину да се изјасни.
Закључујем гласање: за – осам, уздржаних – два, није гласало – 161, од укупно 171.
Констатујем да је Народна скупштина закључила да није повређен овај члан Пословника.
Народни посланик Миодраг Гавриловић, на седници 2. фебруара у 15 часова и 11 минута је указала на повреду члана 103. Пословника Народне скупштине.
Молим Скупштину да се изјасни.
Закључујем гласање: за – 13, против – један, није гласало – 154, од укупно 171.
Констатујем да је Народна скупштина закључила да није повређен овај члан Пословника.
Народни посланик Предраг Марсенић на седници 2. фебруара у 15 часова и 33 минута је указала на повреду члана 107. Пословника Народне скупштине.
Молим Скупштину да се изјасни.
Закључујем гласање: за – 12, није гласало – 159, од укупно 171.
Констатујем да је Народна скупштина закључила да није повређен овај члан Пословника.
Народни посланик Тамара Миленковић Керковић на седници 2. фебруара у 17 часова и 25 минута је указала на повреду члана 107. Пословника Народне скупштине.
Молим Скупштину да се изјасни.
Закључујем гласање: за – девет, против – један, уздржан – један, није гласало – 160, од укупно 171.
Констатујем да је Народна скупштина закључила да није повређен овај члан Пословника.
Народни посланик Тамара Миленковић Керковић на седници 2. фебруара у 19 часова указала је на повреду члана 107. Пословника Народне скупштине.
Молим Скупштину да се изјасни.
Закључујем гласање: за – осам, против – један, уздржаних – два, није гласало – 158, од укупно 169.
Констатујем да је Народна скупштина закључила да није повређен овај члан Пословника.
Народни посланик Предраг Марсенић на седници 3. фебруара у 13 часова и 27 минута је указала на повреду члана 106. Пословника Народне скупштине.
Молим Скупштину да се изјасни.
Закључујем гласање: за – 13, није гласало – 155, од укупно 168.
Констатујем да је Народна скупштина закључила да није повређен овај члан Пословника.
66/3ЈЈ/МТ
Народни посланик Горица Гајић на седници 3. фебруара у 13 часова и 45 минута, указала је на повреду члана 107. став 2. Пословника Народне скупштине.
Молим Скупштину да се изјасни.
Закључујем гласање: за – 15, против –три, уздржан – један, није гласало – 148, од укупно 167.
Констатујем да је Народна скупштина закључила да није повређен овај члан Пословника.
Пошто је Народна скупштина обавила разматрање једине тачке дневног реда ове седнице и одлучивање о њој, сагласно члану 102. Пословника, закључујем Трећу посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у Тринаестом сазиву.
Захваљујем се свима.
Видимо се на наредној седници, сутра у 10,00 часова.
(Седница је завршена у 21.55 часова.)