Четвртак, 25. октобар 2007.

У Дому Народне скупштине одржан Роуз-Рот семинар

У Дому Народне скупштине од 25. до 27. октобра одржан је 67. Роуз-Рот (Rose-Roth) семинар који је организовала Парламентарна скупштина НАТО-а, у сарадњи са Народном скупштином Републике Србије.



У Дому Народне скупштине од 25. до 27. октобра одржан је 67. Роуз-Рот (Rose-Roth) семинар који је организовала Парламентарна скупштина НАТО-а, у сарадњи са Народном скупштином Републике Србије.

Главна тема семинара била је: “Србија и Европа: Изазови интеграције“.

У име домаћина, учеснике је поздравио Милољуб Албијанић, потпредседник Народне скупштине, а модератор уводне седнице био је Марко Ђуришић, шеф Сталне делегације Народне скупштине при ПС НАТО-а.

Обраћајући се присутнима, потпредседник Албијанић је истакао да је Србија заснована на вредностима које данас деле земље Европске уније и савременог света. Подсетио је да је један од основних опредељења ЕУ и развијеног света солидарност и она је Србији, која је у Партнерству за мир и процесу приближавања европским интеграцијама, данас много потребнија него притисци којима је изложена. Напомињући да су европска интеграција Србије и статус Косова и Метохије одвојене ствари, Албијанић је истакао да је компромис кључна реч за решавање будућег статуса Покрајине и од тога се не сме одустати.

На почетку рада, присутнима се обратио Жозе Лело (Jose Lello), председник Парламентарне скупштине НАТО-а. Упозорио је да постоји опасност по стабилност у региону уколико се не реши стање на Косову и Метохији, јер би опасна ситуација могла да захвати и све суседне земље. Решење будућег статуса Космета није војно питање, већ политичко и Алијанса жели да се нађе компромисно решење које ће узети у обзир интересе обеју страна, изјавио је председник ПС НАТО-а.

Каи Еиде је (Kai Eide), политички директор Министарства спољних послова Краљевине Норвешке рекао је у уводном излагању да се преговарачки процес о статусу Косова не може окончати док све опције не буду размотрене. Истакао је да решење статуса Косова, засновано на Резолуцији СБ УН, јесте најбоље, пошто би свако друго почивало на контроверзној правној основи и било би политички спорно питање.

Џуди Бат (Judy Batt), из Европског института за безбедносне студије говорила је о односу западног Балкана и Европе и о постизању стабилности региона путем интеграција, а о Србији и Партнерству за мир излагање је имао Јарослав Скоњечка (Jaroslaw Skonieczka), директор НАТО Дирекције за евроатлантске интеграције и партнерство.

* * *

Другог дана рада, у центру пажње учесника семинара били су Косово и Хашки трибунал. Говорећи о одређивању коначног статуса Косова, Стивен Шук (Steven Schook), заменик шефа УНМИК-а навео је да постојећи статус није одржив и додао да се УНМИК ослања на Резолуцију СБ УН 1244, али и извештај Каија Ејдеа који говори да тај процес треба да се заврши. УНМИК очекује прецизне одлуке и препоруке посредничке тројке, рекао је Шук и изразио очекивање да ће Београд одиграти улогу и неће дозволити подривање стабилности на Косову.

Заменик министра за Косово и Метохију Љубомир Кљакић је оценио да једнострано проглашење назависности Косова није нужан исход за статус покрајине, али је вероватан и упозорио да ће се, уколико став Србије буде игнорисан, дубока криза око решавања овог питања још више продубити.

Говорећи о томе да ли је мултиетничко друштво на Косову могуће, директор Форума за етничке односе Душан Јањић је рекао да су у косовској реалности етничке заједнице конфронтиране и подељене и да на Косову постоји сукоб око контроле територије. Посебно је упозорио да нерешавање статуса Косова изазива последице и у Србији које се односе на одвајање или резерве према НАТО или интеграцијама ка ЕУ.

Горан Богдановић, посланик у Народној скупштини и привременој Скупштини УНМИК/Косово и члан преговарачког тима је истакао да предлог Србије о децентрализацији није подела ни одвајање по етничким принципима већ залагање за мултиетничност, односно да у већинским српским општинама живи 30 одсто припадника осталих националности.

На семинару је учествовала Карла дел Понте (Carla del Ponte), главна тужитељка Хашког трибунала која је говорила о Хашком трибуналу и наслеђу прошлости. Нагласила је да ће од Европске уније затражити да потписивање Споразума о придруживању и стабилизацији са Србијом услови завршетком сарадње са Трибуналом, али и да је спремна да ЕУ обавести о сваком напретку и сарадњи. Дел Понтеова је рекла да је од српских званичника добила снажна уверавања да постоји пуна политичка воља да се оконча та сарадња и да се веома брзо нада позитивним резултатима.

О овој теми говорио је и Расим Љајић, председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом. Он је поновио да у Србији постоји политичка воља за сарадњу са тим судом и да Србија трпи највећу штету због чињенице да хашки бегунци нису ухапшени, јер је у интересу земље да се правда задовољи. Љајић је рекао да 86 одсто грађана Србије сматра да је Трибунал политичка, а не правна творевина и поручио да ће, иако нема наклоности јавности због сарадње са тим судом, у томе истрајати, јер је то у интересу грађана Србије и предуслов помирења међу земљама у региону.

* * *

Трећег дана рада, учесници семинара разговарали су о реформи одбране у Србији. О улози НАТО-а у спровођењу реформи одбране говорио је Френк Боланд (Frank Boland), директор Дирекције за планирање НАТО снага, а излагања су поднели Драган Шутановац, министар одбране Републике Србије и Здравко Понош, начелник Генералштаба Војске Србије.

Говорећи о реформи система одбране Србије, Боланд је оценио да је до сада урађено много, али је и подсетио да још нису усвојени закони о одбрани и о војсци. НАТО савез је веома ангажован у процесу реформе система одбране у Србији, рекао је званичник овог војног савеза и нагласио да је важно да оружане снаге буду ефикасне и под демократском контролом

У свом излагању министар Шутановац је оценио да је да је током спровођења реформских процеса у Војсци Србије капацитет одбране земље подигнут на опште прихватљив ниво и да се ови процеси спроводе ради усклађивања система одбране Србије са новим изазовима и претњама. Указао је да је стварање економски одрживог система одбране са демократском и цивилном контролом, способног да се укључи у интеграционе токове, такође разлог за спровођење реформских процеса. Истићући да је циљ реформи стварање ефикасне, модерне и бројчано мање војске, Шутановац је указао и на неопходност доношења одговарајућих законских и нормативних аката.

Начелник Генералштаба Војске Србије Здравко Понош је рекао да ће у наредном периоду приоритети у реформи војске бити усмерени на унапређење обуке, потпуну професионализацију, техничку модернизацију и унапређење социјалног положаја припадника војске.

У раду семинара учествовало је око 140 представника двадесет земаља чланица и придружених чланица Парламентарне скупштине НАТО-а, као и представници великог броја министарстава, међународних организација и институција, амбасада, института и невладиних организација.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
31 1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 1 2 3 4
недеља, 20. септембар
  • Нема најава за изабрани датум

Цео календар догађаја