Конференција је одржана 10-11. октобра 2022. године, у Прагу, Република Чешка, у организацији Европског парламента и парламента Републике Чешке, у оквиру чешког председавања Савету Европске уније.

На Конференцији су учествовале делегације одбора за привреду националних парламената држава чланица Европске уније, чланови Одбора за економију и монетарна питања Европског парламента, чланови парламената држава кандидата за чланство у Европској унији (Србије, Турске и Црне Горе), држава чланица Европске економске зоне и представници европских институција.

Учесници Конференције су разговарали на теме: инструменти за опоравак и отпорност економије – национални планови за опоравак, тренутно стање имплементације планова и нови изазови; трошкови енергетске независности - финансирање енергетских и климатских промена и јачање економске отпорности Европе – спремност за будуће кризе. Учесницима Конференције обратили су се Валдис Домбровскис, потпредседник Европске комисије и Миколај Довгиелвиц, заменик генералног секретара Европске инвестиционе банке. Они су говорили о програмима ЕУ који се односе на одржање економске стабилности, нивоа запослености и посебно, снабдевања домаћинстава и привреде енергентима.

Заменица председника Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику, др Александра Томић, говорила је на тему Трошкови енергетске независности - финансирање енергетских и климатских промена. У свом излагању, нагласила је да светски изазови показују да се по ко зна који пут у историји, политички и економски интереси снажних и развијених држава „ломе преко леђа“ малих држава које су, својим геостратешким положајем, увек биле на удару. Србија се увек залагала за мир и безбедност, и сада тражи разумевање за своју специфичну позицију, када је у питању енергетика. Наиме, постоје двоструки стандарди када се решава питање енергетског снабдевања, што показује пример Хрватске, која је дала предлог да се Србија изостави из снабдевања преко нафтовода Јанаф, а да себи остави ту могућност. Она је истакла да ће Србија у наредних 6 година уложити најмање 12 милијарди евра у енергетску инфраструктуру, чиме се додатно оснажује план „Србија 2020-2025“, а почиње се са остваривањем диверзификације извора нафте и нафтовода, и изградња нових складишта. Укупна вредност пројеката у области енергетске ефикасности ЕЕ И ОИЕ је око 767 милиона евра. Од тог износа вредност завршених пројеката је 75 милиона евра, вредност пројеката који су у току је 527 милиона евра, а вредност пројеката који треба да почну је 165 милиона евра.

А. Томић је набројала пројекте енергетске ефикасности који се спроводе уз помоћ међународних партнера, ЕУ, као и из буџета Р. Србије и нагласила да ће реализација ових пројеката довести до значајних смањења емисије гасова, смањења губитака на електро и топлотној мрежи, смањења потрошње природног гаса, повећања удела обновљивих извора енергије. То доприноси стварању нових радних места, смањењу потрошње енергије из угља, што је утицало на привредни раст, а незапосленост која је на историјском минимуму од 8,9%. Све је то будућност за коју је потребно обезбедити солидарност, мир и стабилност.

Чланица Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику, Марија Јевђић, говорила је на тему Јачање економске отпорности Европе – спремност за будуће кризе. Она је истакла да ће Србија наставити даље да ради на реформама, владавини права, инвестицијама и усклађивању визних режима са ЕУ. У политици ће се руководити интересима Србије због поштовања међународног јавног права и због поштовања себе, регионалне сарадње и европских интеграција. Посебно се истиче важност иницијативе Отворени Балкан. Наставак инвестиционих циклуса Србије, у време велике кризе је стратешки циљ: закључно са септембром ове године, Србија је успела да привуче 3 милијарде и 11 милиона евра директних страних инвестиција, што је рекорд у историји земље. Од укупног обима СДИ у Србији, 70% долази од компанија из земаља ЕУ, а од укупног обим СДИ на Балкану, Србија учествује са 60%. Србија је у овом тренутку више него ликвидна, а најбољи показатељ да смо на добром путу економског развоја је отварање немачке фабрике авионских мотора МТУ, са улагањима преко 100 милиона евра и запослити 500 радника и инжењера и то у време највеће глобалне политичке, економске и енергетске кризе. Када је реч о преговарачком процесу са ЕУ, Србија је прихватила нову методиологију преговарања по кластерима, а отворен је кластер 4 са четири поглавља, који се односи на енергетику и животну средину. Србија поштује територијални интегритет Украјине, као што инсистира да међународна заједница поштује наш територијални интегритет када је у питању српска јужна покрајина Косово и Метохија. Такође, Република Србија није признала референдум који је Руска Федерација спроводила, да би очувала међународно јавно право. Србија ће се увек залагати за поштовање истих стандарда подједнако за све државе, чиме се чува мир и стабилност у региону, Европи и свету.