3. децембар 2019. Делегација Народне скупштине на Округлом столу на високом нивоу на тему процеса европских интеграција Западног Балкана

3. децембар 2019. Делегација Народне скупштине на Округлом столу на високом нивоу на тему процеса европских интеграција Западног Балкана

Четвртак, 5. децембар 2019.

Учешће делегације Народне скупштине на „Округлом столу на високом нивоу на тему процеса европских интеграције Западног Балкана“ у Европском парламенту

Делегација Народне скупштине Републике Србије учествовала је на „Округлом столу на високом нивоу на тему процеса европских интеграција Западног Балкана“, који је одржан у Европском парламенту, у Бриселу, Краљевина Белгија, 3. децембра 2019. године.


У саставу делегације били су Ненад Чанак, председник Одбора за европске интеграције, Весна Марковић, члан Одбора за европске интеграције и Милорад Мијатовић, члан Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ– Србија. На округлом столу су, поред делегације из Народне скупштине, учествовале и делегације парламената из региона Западног Балкана: Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Северне Македоније. Из Европског парламента су, поред председника Давида Сасолија, учествовали потпредседници Фабио Касталдо, Ливиа Јарока, Димитриос Пападимоулис и већи број чланова Европског парламента. У име Европске комисије скупу се обратио Оливер Верхељи.

Програмом Округлог стола предвиђено је да се води дeбата о новим перспективама проширења Европске уније и о улози парламената у оснаживању реформске агенде. Представници земаља из региона Западног Балкана имали су примедбе на успоравање процеса проширења, а посебно на чињеницу да нису отворени преговори са Албанијом и Северном Македонијом, уз констатацију да је потребан другачији, ангажованији приступ Европске уније према Западном Балкану.

Председник Одбора за европске интеграције Ненад Чанак навео је да чекање Западног Балкана на пријем у Европску унију, без јасних правила и конкретних захтева о томе шта се од нас очекује да учинимо, ради у корист штете Западног Балкана, Балкана уопште и Европе у целини. На тај начин у одређеном смислу, доводи се у питање значај труда који је уложен да би се пришло ЕУ и наставио интегративни процес. Скренуо је пажњу на то да је најпре Западни Балкан, а затим и читав простор Балкана веома осетљиво, мозаично спојено подручје на којем се мора поступати изразито опрезно. „Догађаји и политичка збивања на Западном Балкану не познају границе, и зато нас је све погодио изостанак отварања преговора са Северном Македонијом“, додао је Чанак.

Весна Марковић, члан Одбора за европске интеграције сложила се са колегама из региона да је неотпочињање преговора са Северном Македонији и Албанијом лоша порука за регион. Бриселски споразум, као и Берлински процес унели су нову наду у односима у нашем региону. Након неколико година као резултат имамо таксе које је увела Приштина на производе из централне Србије и Босне и Херцеговине.

Поред тога Марковић је рекла да чујемо различите поруке из Француске и Немачке. Француски председник Макрон залаже се за редефинисање односа унутар ЕУ, док тек након тога можемо да разговарамо о проширењу. Председница ЕК Урсула фон дер Лајен је у свом говору рекла да су врата Европске уније отворена за даље проширење. Нонпејпер документ који су усвојиле Немачка и Француска односи се, пре свега, на реформу Европске уније. Сви се суочавамо са својим изазовима, како ЕУ, тако и Западни Балкан. Неки од изазова су заједнички и захтевају сарадњу, а то смо видели на примеру мигрантске кризе. „Верујем да ће Европска унија опстати, највероватније у неком другом облику и да ће истовремено наставити процес проширења“ додала је В. Марковић.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
29 30 1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31 1 2