Народна посланица и чланица Женске парламентарне мреже Гордана Чомић упознала је присутне са резултатима које је Женска парламентарна мрежа постигла током свог рада. Она је истакла да је жеља свих чланица ЖПМ да натерају Владу Републике Србије да још више ради на унапређењу женских права, али и да инспиришу жене у локалној самоуправи да се боре за унапређење својих положаја.

„Где смо, на чему стојимо? Стојимо на раменима жена које су се бориле за наша права много година пре нас. Ми смо градитељке будућности и желимо да будемо укључене у све дијалоге. Зато сам посебно задовољна што имам прилику да причам са посланицама из Албаније. Такође, живим за дан када Бриселски дијалог више неће бити бриселски, већ наш дијалог“, закључила је Чомић.

Координаторка Женске парламентарне мреже у Народној скупштини и народна посланица Дубравка Филиповски упознала је учеснике скупа са активностима и делокругом рада Женске парламентарне мреже.

Истакла је да је Женска парламентарна мрежа формирана 13. фебруара 2013. године и да је чини 16 народних посланица из различитих парламентарних група, са председницом која се бира на период од три месеца. Представила је циљеве Женске парламентарне мреже који се односе на доношење нових закона, контроли примене постојећих закона, сузбијање насиља, оснаживање жена, образовање жена, као и активније учешће жена у политичком и јавном животу.

У наставку излагања, Филиповски је упознала учеснике са активностима које су се реализовале у претходном периоду и истакла да је 6. октобра 2014. године у Народној скупштини, усвојен 1. Извештај о раду Женске парламентарне мреже. Такође, додала је да је ЖПМ организовала три националне конференције и истакла да су до сада на локалном нивоу формиране 53 одборничке мреже. Навела је да је у марту 2015. године организована Конференција југоисточне Европе, са циљем регионалног удруживања парламентарки и том приликом је потписан меморандум о сарадњи.

Посебно је указала да је Женска парламентарна мрежа прошле године у децембру на скупштинској расправи предложила шест амандмана на Закон о буџету а који се односе на родно-одговорно буџетирање, од којих су четири усвојена.

Такође, изнела је податак да у 2016. години 38,1 одсто народних посланика у одборима чине жене и да је заступљеност жена на руководећим позицијама 11 одсто.

У наставку излагања, скупу се обратила Милана Рикановић шефица канцеларије UN Women у Србији, пожелевши добродошлицу и конструктивну дебату учесницама скупа.

Током сусрета, учеснице су размениле своја мишљења и искуства о родној равноправности у различитим областима друштвеног живота.