Председник Одбора Мехо Омеровић пожелео је добродошлицу делегацији Казахстана и истакао да је овакав састанак од изузетне важности, да би се разменила искуства у успостављању и инплементацији државног механизма за поступање са жртвама трговине људима. Председник Одбора је истакао да Одбор посвећује посебну пажња спровеђењу Конвеције Савета Европе о заштити жена од насиља. Насиље над женама и децом је проблем који оптерећује Србију, навео је Мехо Омеровић. Изнео је податак да су 43 жене у протеклој 2014. години, биле жртве насиља у породици. Истакао је да је надлежност овог Одбора заштита националних мањина, чија су питања уређена посебним Законом о националним саветима националних мањина.
Кад је у питању трговина људима, изнео је да су најважнији међународни акти у овој области: Конвенција УН против транснационалног организованог криминала и Конвенција Савета Европе о борби против трговине људима.
Конвенција Савета Европе о борби против трговине људима је у Србији ступила на снагу 1. августа 2009. године. Посебно је значајно што Конвенција препознаје аспект људских права у заштити жртава трговине људима и јасно дефинишу трговину људима као кршење људских права и повреду достојанства и интегритета човека.
Истакао је да полазећи од предузетих међународних обавеза и принципа на којима се заснивају ови међународни инструменти, Србија је преузела бројне активности на пољу јачања борбе против трговине људима. То је констатовано у првом извештају Групе експерата за сузбијање трговине људима Савета Европе (ГРЕТА) о примени Конвенције Савета Европе о борби против трговине људима. Изео је да је Србија пре свега земља порекла жртава трговине људима, а у мањој мери и земља одредишта и транзита.
Мехо Омеровић је посебно указао на то да је изменама Кривичног законика из 2006. фодине, одвојено кривично дело Трговина људима од кривичног дела Недозвољеног прелаза државне границе и кријумчарење људи, дошло је до повећања казни за трговину људима и проширивање списка облика експлоатације, Заснивања ропског односа и превоз лица у ропском односу.
За борбу против трговине људима релевантно је и неколико других закона а посебно:
Закон о социјалној заштити, Закон о странцима, Закон о здравственој заштити, Закон о полоцији и Закон о азилу.
Председник одбора навео је да је Влада формирала Савет за борбу против трговине људима и Републички тим за борбу против трговине људима. Такође је именован Национални координатор за борбу против трговине људима и основан Центар за заштиту жртава трговине људима.
Високи државни представници Казакстана и делегација Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, разменили су искуства по питању спровођења кривичних закона и закључили да се обе државе суочавају са истим проблемом, а то је је недовољно спровођење закона у пракси.