31. јул 2014. Посланичка питања у јулу

31. јул 2014. Посланичка питања у јулу

Четвртак, 31. јул 2014.

Посланичка питања у јулу

Народни посланици су, у складу са чланом 205. став.1. Пословника Народне скупштине, 31. јула 2014. године, од 16.00 до 19.00 часова, постављали питања Влади Републике Србије.



Члановима Владе Републике Србије питања су поставили народни посланици Зоран Живковић, Шаип Камбери, Олгица Батић, Олена Папуга, Арпад Фремонд, Дубравка Филиповски, проф. др Владимир Маринковић, Милорад Стошић, Александар Сенић и Гордана Чомић.
На постављена питања народних посланика одговарали су председник Владе Републике Србије Александар Вучић, први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић, потпредседник Владе и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, потпредседник Владе и министар државне управе и локалне самоуправе др Кори Удовички, потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић, министар привреде Душан Вујовић, министар пољопривреде и заштите животне средине проф. др Снежана Богосављевић Бошковић, министар рударства и енергетике Александар Антић, министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић, министар одбране Братислав Гашић, министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић, министар здравља Златибор Лончар, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, министар омладине и спорта Вања Удовичић, министар културе и информисања Иван Тасовац, министар без портфеља задужен за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и министар без портфеља задужен за ванредне ситуације мр Велимир Илић.



ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)

36/1 МГ/ЦГ 16,00-16,10

(После паузе.)

ПРЕДСЕДНИК: Приступамо постављању посланичких питања у времену од 16,00 до 19,00 часова.
Пре него што пређемо на постављање посланичких питања, дозволите ми да вас још једном подсетим на одредбе Пословника Народне скупштине који се односе на начин постављања посланичких питања.
Народни посланик има право да постави посланичко питање поједином министру или Влади из њихове надлежности. Посланичко питање мора бити јасно формулисано. Излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута. Председник Народне скупштине упозориће народног посланика који поставља посланичко питање, ако питање није постављено у складу са одредбама овог Пословника, односно ако није упућено надлежном органу.
Упутства уосталом из Пословника имате, имате одредбе Пословника, нема потребе да вам ја то читам још једном.
Прелазимо на постављање посланичких питања.
Изволите са пријавама.
Питање поставља Зоран Живковић. Пошто идемо од најмањих група. Изволите.
ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Наравно да ће сва питања бити постављена председнику Владе. Мислим да је то прави начин комуникације парламента и Владе, а и сам председник Владе је рекао да ће он одговарати на питања посланика, тако да ће сва питања бити упућена њему. Има их више и тичу се онога што грађани Србије очекују да добију данас као одговор. Нема питања интересују и мене лично, али у избору тих питања сам се пре свега водио тиме дам одговоре на све оне теме које стоје у српској јавности и никако да добијемо коначан одговор на то.
Прво питање. Уговори са „Етихадом“, са „Фијатом“, са НИС, тајни уговори, председник Владе је још у кампањи, када је био шеф своје странке и кандидат за премијера је рекао да ће то бити објављено до 16. марта, па онда нешто после, па нешто пре, у сваком случају од 16. марта до дана данашњег је прошло скоро четири месеца, нисмо добили те одговоре. Зашто се то не објављује? Који то члан било ког правног акта у Србији то дозвољава? Зашто допуштамо да важна питања за ову државу остану без одговора? Када је нешто без одговора онда се ту стварају разне сумње.
Обећано је такође да ће се у првих 100 дана Владе чути и дати тачна и права истина о приватизацији „Политике“. Мисли се вероватно на компанију „Политика“. Од тога нисмо чули ни реч, ни у јавности, ни у било каквом директном документу који би потекао из Владе.
У време поплава још су биле у јеку, обећано је на седници да ли Владе да ли кризног штаба да ће бити хитно објављен списак свих донатора који су својим средствима помогли обнову државе од последица поплава. До дана данашњег ми немамо тај списак. Не знамо оних тридесетак милиона, чини ми се који је скупљен на тај хуманитарни начин, ко је то дао, куда иде тај новац, ко располаже тим новцем, а то је било обећано?
Извештај о поплавама је прошао кроз Скупштину, а ја нисам схватио да ли је то био тај извештај који нам је обећан да ће бити дат кад сви министри имају времена да дођу и да нам кажу своје виђење, или је то био само онај документ од 300 и нешто страница који ја практично једна компилација разних извештаја од којих су неки неупотребљиви, неки досадни, неки погрешно дефинисани. Значи, шта је са извештајем о поплавама?
36/2 МГ/ЦГ

Обећано је у првих 100 дана Владе, Закон о приватизацији, Закон о стечају. Рецимо да је то усвојено.
ПРЕДСЕДНИК: Три минута је истекло. Имаћете прилику још три. Изволите.
Председник Владе.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Драго ми је да смо на овако веома озбиљан начин кренули у посао данас после подне. Покушаћу да одговорим на сва питања која господин Живковић постави и која се постављају у јавности, јер мислим да је важно да њих одговорим. Из мени непознатог разлога неки људи беже од одговора. Многи људи, неки у Скупштини, неки ван Скупштине измишљају различите ствари о неким уговорима и посебно ћу се бавити уговорима који су потписани у време док сам био потпредседник Владе и председник Владе. Наравно, бавићу се и овим уговорима који су потписани у време владавине странке на чијој сте листи изабрани.
То се односи на „Фијат“ и НИС. Дакле, уговоре о „Фијату“ у НИС је потписала странка на чијој сте листи ви изабрани. Молио бих вас само, био сам веома учтив и пажљиво сам вас саслушао, молио бих вас да ми не добацујете, јер се трудим да одговарам на пристојан и достојанствен начин, а примитивизма се никада нисам плашио.
Што се тиче „Фијата“, на жалост неће бити показан тај уговор. То је уговор за који је држава Србија потрошила највише новца, убедљиво највише новца, али за разлику од неодговорних људи нећу да спадам у оне који ће да кажу да је то лоше и погрешно иако да су неки други на власти, а да смо то ми потписали, вероватно бисмо били оптужени за највећи и најтежи могући криминал, али то показује разлику у одговорности између нас и неких других. Ми смо морали да водимо рачуна и да укалкулишемо колико кошта 3.500 запослених, колико кошта и имиџ Србије, колико кошта и оно што смо добили, 5.000 нових кооперантских фирми и предузећа, колико се ту људи запослило, иако ми се чини да смо могли неке ствари боље да преговарамо.
Што се тиче НИС, ја сам не вама, већ председнику Владимиру Путину изнео наше примедбе за уговор о НИС и договорено је у Москви. Тај уговор су потписале владе странке на чијој сте ви листи изабрани и још једне политичке странке. То није никакве везе имало са мном, ни у каквим преговорима нисам учествовао ни на који начин, али изборили смо се да добијемо један веома добар уговор о „Јужном току“ без обзира што је почетак трапав, па смо имали 49:51 уместо 50:50. Сви остали услови су за нас неупоредиво бољи него што их имају Бугарска, Мађарска које су тај уговор такође потписале.
Очекујем да радна група онако како то приличи пријатељима и како доликује пријатељима, а то су српска и руска држава, реше одређене проблеме. Могу да вам кажем у чему је највећи проблем. Ми признајемо наше дугове, али сем чињенице да признајемо и прихватамо наше дугове, тражимо да видимо и да променимо ситуацију поводом исцрпљивања наших извора енергије. Ту мислим и на нафту и на гас и само у првих пет месеци из наше земље, из српске земље разлика између цене која се нама плати и цена која нам се на другом вентилу предаје је 483 милиона долара.
То су подаци које сам лично предао на руке председнику Владе Руске Федерације Дмитрију Медведеву, као што видите нисам се понашао као неко ко се уплаши било кога, већ сам на најдиректнији начин заступао интересе Србије, као што сам то радио и у Паризу и у Берлину и на сваком другом месту.
Гледаћемо да те односе, ако икако буде могуће променимо на боље, што знате да није лако, јер су уговори веома тврди, веома чврсти, али ћемо дати све од себе да то променимо.
36/3 МГ/ЦГ

Што се тиче тзв. арапским уговора, а имаћу прилике надам се да данас више о томе говорим, спремио сам. Пошто ови уговоре о „Фијату“ и НИС, пре свега о „Фијату“ нисмо у стању због друге стране, а не наше стране, да би то грађани Србије разумели да покажемо јавности, сачекаћу наше арапске пријатеље, који су нам дали узгред убедљиво највише новца, што ћете видети и од донаторских средстава. Замолићу их да отворимо све уговоре, али сам данас спремио и показаћу вам све елементе уговора.
Дакле, нећу прочитати цео уговор да неко не би могао да ми каже да откривам пословну тајну или да тиме сметам нашим арапским пријатељима, али навешћу вам све битне елементе уговора, па ћете видети каквим су се лажима служили наши политички противници, каквим лажима су се служили поједини медији и какве су све измишљотине пласирали народу неки политичари, ваљда размишљајући и полазећи од чињенице да ако су они лопови, да сви други желе да краду и да су сви други гори од њих. Сада ћете да чујете следеће чињенице.
37/1 ЈБ/БМ 16.10 – 16.20

Што се тиче „Ер Србије“ или „Јата“, наиме „Јата“. „Јат“ је имао губитке сваке године. Пошто су данас неки од вас давали изјаву како „Јат“ ми плаћамо, па ми то плаћамо од вашег времена господине Живковићу. У свако време плаћамо. Ниједне године нам губитак није био мањи од 28 милиона евра, ниједне године. Ево вам сада подаци.
Од када је „Ер Србија“ преузела, дакле од губитака максималних који су били, када саберете тромесечје и годину дана - 72 милиона евра, значи рачунајте на 60 милиона евра, увек су ишли од 28 до 60. Ми ћемо ове године први пут, како стоје биланси, „Ер Србија“ и „Јат“ биће у плусу и даће држави и новац.
Желим да вам прочитам шта је у међувремену урађено, то је важно за грађане Србије да чују.
Уведено је девет ваздухоплова Ербас А319 и 320 у нашу флоту, а спуштена је просечна старост авиона из флоте са 26 и по година на девет и по година. Не морам да објашњавам даље.
Наручено је десет авиона Ербас 320, да ли су ово нови, не знам шта значи ова ознака, који ће бити пуштени у рад 2018. године. То ће значити да „Ер Србија“ има најнапреднију и када је реч о потрошњи горива, најефикаснију флоту ускотрупних авиона у целом региону. Поправка пет авиона АТР 72 турбопроб за употребу на регионалним линијама чиме ће се постићи усклађеност са Ербас авионима.
Проширена је мрежа на укупно 38 дестинација, покренуто још од јануара ове године, 2014. године, повећана повезаност са суседним земљама тако што је Београд, још једном, постао регионално чвориште, унапређене су везе и повећана комерцијална сарадња са широм групом партнера шире Европе. Истовремено, број путника у 2014. години је, нећете веровати, порастао за 70%, на 944 хиљаде у поређењу са истим периодом у 2013. години, а у 2013. години је са 856 милиона повећан на милијарду и 588 милиона у 2014. години, ако буде обрачун исти.
Теретни саобраћај је остварио раст прихода од 32% и растао до 65%, пораст укупних прихода у финансијама је од 21% на 72 милиона евра током прве половине 2014. године. Прва АФРС ревизија, то су међународни стандарди финансијског извештавања, о „Јату“ је успешно завршена 2014. године, којом се гарантује да „Ер Србија“ ради са чистим билансом стања.
Што се тиче људи, запослено је преко 300 нових чланова посаде од почетка рада, у октобру 2013. године. Регрутовано је десет дипломираних менаџера који су дипломирали у Абу Дабију и 16 пилота кадета, а придружило се 44 инжињера и техничара. Што се економског утицаја тиче процењује се да је директни, индиректни, индуковани економски утицај „Ер Србије“ доприноси са 710 милиона долара, 1,5% БДП српској економији и омогућава постојање преко 20 хиљада радних места и ствара могућности за раст и будуће економске планове. То је што се тиче „Ер Србије“.
Што се тиче „Политике“, те сам податке изнео још пре годину и по дана шта се стварно догодило. Уопште немамо решење, господине Живковићу, зато што ова ваша странка када је владала, они су владали тако да су пљачкали све да Свети Петар не може да установи ко је ту кога и у чије име и за чији рачун пљачкао. Дакле, ми ту сада имамо неколико гаранта, супервизора, жираната. Да ли Богићевић сада плаћа Немачкој страни или не плаћа? Он каже да плаћа, Немци кажу да не плаћа. Онда Немци кажу – ми имамо ту још једно удружење и још нека физичка лица која су нам гаранти и жиранти, а овај каже – ја те никада нисам видео у животу. Поново идемо на арбитражу, поново идемо на суђења, а зашто? Зато што странка на чијој сте листи изабрани је желела да то учини још једној медијској кући, да им помогне у изборној кампањи, а да им и ова кућа помогне и да имају пуну контролу преко бизниса на тим медијима. Ту је један крао,
други крао, трећи крао, а четврти прикривао.
37/2 ЈБ/БМ

Морам да вам кажем да то нико живи не може да установи, једино се надам да ћемо у директним преговорима са Немцима моћи да избегнемо нова суђења и нове арбитраже, али морам да вам кажем да се стварно нимало крив не осећам ни за ситуацију у „Политици“, ни за ситуацију у „Новостима“, јер тако су вични лопови били на власти да то нико живи, нема те арбитраже и тог суда који то на крају може да похвата. Надам се и обећавам вам да ћемо имати снаге да то установимо и да покушамо да то клупко распетљавамо. Да ли ћемо у томе успети, остаје да се види.
Још нешто око арапских инвестиција. Пошто сте ви овде говорили, а вратићу се после и на пољопривреду, како у закону о приватизацији, који је реформски закон, који је одличан закон, који подржавају и ММФ и Светска банка, као и закон о стечају, као и Закон о раду, као и Закон о ПИО, дакле у том закону ви кажете да постоји могућност слободне погодбе. Не постоји могућност слободне погодбе, не постоји. Немојте да полазите од себе господине Живковићу. Ако сте се ви тако договарали, то је једна ствар. Овде не постоји могућност слободне понуде, али постоји могућност преузете из Устава и закона ове земље која се тиче поштовања стратешких споразума.
Хајде да видимо поштовани пријатељи ко је правио те стратешке споразуме и како их је правио. Наиме, ти споразуми су почели да се примењују де факто од 2009. године. Српска напредна странка је формирана 2008. године, била је много далеко од власти 2009. године. Нећете веровати, сада ћете да чујете пројекте, шта је то што ми радимо на основу онога што неки називају непосредном погодбом, а за неке од ових пројеката уопште не мислим да су лоши, напротив.
Реч је о Пројекту мост Земун-Борча. То је договорена варијанта, реч је о 255 милиона долара, то је 85% финансирања, преосталих 15% финансирају Република Србија и Град Београд, 50% - 50%. Никада нико никога није питао како смо до тих бројева дошли, јер ако ме питате данас, за разлику од већине вас бићу веома поштен и рећи ћу – да, мислим да је то добар уговор за Србију. Видите како се разликујемо. Могао сам да кажем и 50 милиона мање и 70 милиона мање. Није било тендера, није било никакве процедуре. Мислим да је то добра цена и мислим да је то добар уговор за Србију. У томе се разликују људи коју су одговорни од оних који то нису.
Имате и других ствари. Пројекат прве фазе, пакет Пројекта Костолац Б из кредита кинеске „Ексим банке“ за повлашћеног купца у износу од 293 милиона долара за финансирање 85% укупне вредности пројекта од 344,63 милиона долара. Дакле, никада нисам чуо да се неко за ове пројекте бунио, а говоримо о пројектима који су већ до сада, ако сте израчунали, 700 милиона долара вредни. Али, ту долазимо и до кључног уговора. Уговор за наш аутопут Љиг-Прељина са Азербејџаном је директно по овом принципу уговаран и направљен, офрље одређена цена. Ми то морамо да поштујемо као земља и мислим да Азербејџанци свој посао данас добро раде. Желим да обавестим грађане да уз нашу жестоку контролу ће тај део аутопута уместо у јуну 2016. године бити готов пре краја августа 2015. године. То је одлична вест за грађане Србије.
Што се тиче тендера, после ћу имати све да вам прочитам детаљно из ових арапских уговора, само желим једну ствар да вам кажем. Пошто су вам држали предавање последњих дана и недеља кроз различите медије са свим нетачним информацијама, које ћете добити данас тачне, па можете да упоредите, па су говорили све време – зашто није било тендера за Бачка-Сивац, зашто је то дато арапској компанији „Аврам Вафед“? Доћи ћемо до тога шта Арапи раде, колико пара дају, колико људи запошљавају и шта је у уговору са њима.

38/1 МО/ЛЖ 16.20 – 16.30

Али, они су заборавили сви да вам кажу да је ту био тендер, да је расписан тендер 2005, па 2006. године и да је на тендеру победио Миле Јерковић. Познат вам је Миле Јерковић. То је још један од тих препоштених тајкуна, које данас чувамо, пошто је заштићен. Не знам више да ли је он Шарићев или је Шарић његов. Ко је ту чији, није ни важно.
Нећете веровати, драги пријатељи, на том тендеру, после ћете добити прецизне податке, и то без додатака за све што Арапи раде, на тендеру је то добио за 60% нижу цену од онога колико су Арапи данас платили, 60% нижу цену. Али, то није крај. Он је на то добијао и субвенције у 50% од онога по хектару што је платио. Али, ни то није крај. Уговор је раскинут у фебруару, 12. 02. 2010. године. Зашто? Зато што је предузеће уништено. Зато што радници нису имали примања. Зато што је располагано имовином супротно одредбама уговора - непоштовања континуитета пословања и неплаћања рата. Зато што то што Арапи плаћају одједном тај човек није ни платио, а губици су 15 милиона евра, због чега се данас налази у реструктурирању. Укупна инвестиција „Ал Равафед“ је 142 милиона евра и паре дају одмах. Ето, толико о томе ко нам се за тендере залагао и како су те тендере спроводили.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Да ли сте тражили додатних три минута? (Да)
Реч има Зоран Живковић, три минуте, коментар или постављање конкретног питања.
ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Прво коментар. Ја нисам изабран ни на чијој листи, него је то била коалиција која се звала како се звала. Можете да се информишете.
Друго, нисте дали одговор на уговор о „Ер Србија“. Рекли сте - то што су параметри које сте обећавали да ће тај уговор да донесе, али уговор нисмо видели.
Што се тиче Милета Јерковића, он ме је тужио због клевете, зато што сам му рекао да је криминалац јавно, па је после одустао, тако да немојте њега мени да пребацујете. Молим вас, сада ви мене слушате. Ниједан уговор који сте поменули нема никакве везе са временом док сам се ја бавио политиком и то ви добро знате. То је рађено у време када је ту странку водила нека екипа са којом сте ви хтели да правите Владу пре три месеца, тако да немојте мени то да… Ако је неко био против тих тајних уговора, ако је неко био против приватизација као што је Миле Јерковић, од 2004. године до дана данашњег, то сам био ја.
Да вам поставим још само два питања, пошто видим да не дајете одговоре на питање о аутокомпонентама у Панчеву, чипови итд, итд, два лака питања.
Прво, да ли можете да гарантујете да нико од ваших министара није незаконито стекао диплому или да није плагирао магистарски или докторски рад? То је прво питање. Ако кажете да гарантујете, више никад нећу поставити ово питање.
Друго питање – ко је одабрао и платио професионалне музичаре који су забављали министре на екскурзији за Ниш која се десила у понедељак, а српски медији су добили пуно информација о оном весељу у аутобусу? Хвала лепо.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Пошто сте скупљали питања цео дан и целу ноћ, очекивао сам да ће да буде и неко пристојно питање. Не бих нешто више од тога да кажем.
Што се тиче весеља, никаквог весеља није било. Весеље је за вас који сте се возили у три пута више лимузина него што се возе наши министри данас, а ја сам поносан на чињеницу што су наши министри ишли аутобусом. Неке друге владе када су се возиле аутобусом, у повратку у аутобусу је био један члан Владе, а сви остали су једва чекали да седну у лимузине и да се враћају назад, што код вас није било ни покушаја, ви из лимузина нисте излазили никада.

38/2 МО/ЛЖ

Дакле, што се тиче уговора, у праву сте, једну ствар нисам одговорио и за то сте потпуно у праву и то вам обећавам да ћете од понедељка имати на сајту, јер сам се изненадио да немате на сајту ко је колико новца за Србију дао. Извињавамо се због тога. Извињавам се јавности Србије, скандалозно је да то није стављено. Мислим да је то због Министарства финансија, због промена у Министарству финансија у овом тренутку и неажурности. Добићете сваки динар. Сем оних, рекао бих, што смо трошили из буџетске резерве новца, из редовног пословања „Путева Србије“, ништа није потрошено.
Код нас се сваки динар зна и иде преко Канцеларије за обнову. Сваки динар контролишу и заједно са нама раде и УНДП и ЕУ и Светска банка. Дакле, све те три институције раде заједно са нашом Владом и за сваки динар ће бити потпуно јасно где га је ко добио. У среду, пошто истекне последњих осам дана за жалбу, први људи на решења, до сада је 211 решења издато, добијају новац од државе Србије у висини од 120 хиљада динара до 650 хиљада динара, у зависности од висине штете која је нађена у њиховим објектима.
Дакле, што се тога тиче, имаћете апсолутно загарантовану пуну транспарентност. Извињавам се што нисте могли да видите које су земље до сада дале колико новца, јер мислим да је то веома важно да наши људи виде, јер онда ће наши људи добрим делом да промене свој суд о појединим земљама и поред кампање која се против појединих земаља и народа на непримерен начин води.
Што се тиче музике, нисам чак ни чуо музику јер сам био на доњем спрату, тако да нисам чуо музику, али сигурно држава Србија није платила ни динар, као ни за храну коју су министри поделили заједно са новинарима, што је из приватног џепа плаћено.
Дакле, што се тиче вечере и ручкова, желим такође да вас обавестим, ниједан мој ручак, ни један једини, ниједну вечеру није платила Влада Србије и грађани ове земље, ниједан. Ни флашу воде, нити било шта.
Такође, желим да кажем грађанима Србије, пошто сам о томе слушао, ја чекам долазак шеика Мухамеда и уверен сам да ће он одобрити и поносићу се објављивањем уговора и за „Ер Србију“, а за „Ал Равафед“ ћу вам прочитати у току дана данас сваки детаљ.
Подсетићу само људе у овој сали да је један велики „Остријан ерлајнс“, хиљаду пута вреднији од ЈАТ-а, хиљаду пута вреднији од ЈАТ-а, платио 500 милиона евра. Држава Аустрија је платила 500 милиона евра „Луфтханзи“ да „Луфтханза“ узме „Остријан ерлајнс“, само да сачува запослене, да би могли да живе, односно да раде и да живе од свог рада, као што је то било у претходном периоду.
Што се тиче Закона о приватизацији, само још једну ствар на коју морам да одговорим, а коју неки људи нису разумели. Па, ми имамо проблем са оним што смо написали у закону. Ја сам с муком гласао за закон јер су људи из ММФ рекли да неће да нам дају подршку уколико не уђу сва могућа ограничења преко хипотекарних поверилаца итд. Ми имамо проблем јер сам ја хтео да ми чвршће и јаче заштитимо наше раднике, наше раднике у „Железари“, наше раднике у „Фапу“, да можемо ми да преговарамо.
Хоћете да вам кажем у чему је проблем? На све сте указивали, сем на то. Проблем је у томе што ћемо ми сада морати да се договарамо са банкама и да им плаћамо, јер ће да кажу да хала вреди три милиона евра, а та хала не вреди ништа ако је дајете за производњу камиона и аутобуса, зато што тог хипотекарног повериоца, тог у банци не интересује што тамо живе људи, што тамо раде људи. Не интересује их да ли
38/3 МО/ЛЖ

ће да остане 600 запослених или 1000 запослених. Сада ће држава морати са њима да прави нагодбе, да бисмо могли да поштујемо све оне који су нам солили памет и причали о томе како је то непоштено јер тиме ће неко тобоже да тргује. Чиме да тргујемо? Да тргујемо оним што немамо, да тргујемо негативним капиталом свуда, да тргујемо са оним минусом од 750 милиона евра који нам је остављен у аманет, а који морамо да решавамо.
Наш је проблем тај што ћемо управо са тим, са свим оним супротним о чему сте причали да се суочавамо, а наша је намера у ствари да помогнемо радницима на сваки могући начин и да покушамо да пронађемо стратешког партнера и да их вежемо за то да морају да сачувају радна места. Па, кажите народу да нисте за то да буду сачувана радна места, него да сте за то да се та имовина прода по што је могућој вишој цени, а за раднике вас баш брига. Баш вас брига за „Железару“ и за „Фап“. Кога имате за „Фап“ да нам препоручите? Кога има било ко у сали да нам препоручи, пошто 20 година, 15 година не производи или је минимална производња?

39/1 ЈЈ/ИР 16.30-16.40

Кога имате да нам препоручите за Железару? Оставили сте нам да издржавамо са осам и по милиона евра сваког месеца губитак. Кога имате, кажите ми? Ево, мучимо се имамо пет фирми сада са којима разговарамо. Мучимо се. Непосредно преговарамо, бога молећи да бар једна хоће да узме, бога молећи.
Само ми покажите где је ту тај некакав криминал о којем причате. Ко је то себи узео било шта? Наравно, да није нико. Зато што у овој Влади нема лопова. Зато што у овој Влади нису они који размишљају о томе како ће они да буду богатији, а народ сиромашнији, већ људи раде да покушају нешто да направе за свој народ и за своје људе.
Још једанпут се извињавам за веома озбиљну ствар и било је врло корисно и жао ми је што то наши људи нису приметили за донације, за транспарентност донација и мислим да је страшно важно да сви људи могу да виде ко је колико новца дао.
Још једна ствар захваљујући неким другима који су мислили да ће толико новца они да добијају. Надам се да ћемо моћи да променимо у договору са вама Закон о финансирању политичких странака. У том случају и странка коју водим ће дати значајан допринос поплављеним подручјима. То данас не смемо по закону, зато што је некада некима сметало, јер смо помагали изградњу кућа у Краљеву и онда су донели идиотску одредбу да не можете хуманитарно, да странке немају право да пружају хуманитарну подршку свом становништву.
У сваком случају било је веома корисно да ово чујемо. Држите ме за реч, најкасније у уторак имаћете на сајту Владе или на сајту Министарства финансија комплетно све донације ко је колико пара Србији дао. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Зоран Живковић, две минуте изјашњење и затварамо круг са вама посланиче.
ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Нисам задовољан одговорима. Нисам добио ниједан прецизан одговор на било које питање, нека нису ни поменута као рецимо, плагијати. Што се тиче „Ер Србије“, да вас подсетим да је 2003. године ЈАТ је пословао са профитом, с тим што је имао историјске дугове од пре, значи, није имао губитке тада.
Што се тиче ових других питања, стварно је лепо слушати то што говорите, али ту нема никаквог основа. Ваше лепе жеље су без основа и то је проблем ове Владе, и можда јој место у аутобусу.
И коначно, немојте да вичете на мене. Нисам ни члан Владе, нити члан отаџбинске управе.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала посланиче Живковићу.
Право на питање има Шаип Камбери.
ШАИП КАМБЕРИ: Хвала госпођо председнице.
Поштовани чланови Владе, даме и господо народни посланици, имам питање за министра просвете.
Као што је упознат након нашег разговора, стање у образовању на албанском језику у Бујановцу и Прешеву се налази у огромним проблемима. Питање уџбеника је само једно од горућих питања које се не решава годинама. Међутим, чињеница да у Бујановцу од шест основних и средњих школа, пет се налази у привременим или принудним мерама, показује какво је тамо стање.
Овакво стање није само последица сукоба надлежности између локалне самоуправе и националног савета већ и недовољног деловања или неделовања, не чињења просветних инспекција да се то питање реши чиме се крше и одредбе Закона о основама система образовања.


39/2 ЈЈ/ИР

При оваквом стању, питам министра, када ће министарство огласити конкурс за пријем просветног инспектора за школску управу Лесковац са знањем албанског језика, јер бивши инспектор је пензионисан 15. маја ове године, а до сада министарство није предузело никакве мере да се то место попуни?
Друго питање, које мере предузима министарство да би се постигла ситуација да ђаци Албанци од првог до четвртог разреда добијају апсолутно све уџбенике, као што добијају њихови вршњаци у другим општинама у Србији и буквар, а не само делимично како се то чини? Међу уџбеницима које примају, примају оне преводе са српског језика који више нису у употреби на територији Републике Србије.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Вербић. Изволите.
СРЂАН ВЕРБИЋ: Хвала на питању.
Када су у питању бесплатни уџбеници, нискотиражни уџбеници, решење које би све то могло да реши је новац. Нискотиражних уџбеника има толико да када бисмо имали буџет који је 10 пута већи за нискотиражне и бесплатне уџбенике него што је сада, не би било довољно. Тако да ја потпуно разумем незадовољство зашто неки обећани тиражи и неки уџбеници нису испоручени на време.
Ми имамо проблем са непреведеним уџбеницима на језике мањина. Неки тендери нису реализовани на време и то је оно на чему радимо. Пошто новац не можемо да створим, оно што можемо да урадимо јесте да направимо другачије критеријуме за субвенције уџбеника и за доделу бесплатних уџбеника.
Системски ће то бити решено новим законом о уџбеницима који је у припреми и који ће вероватно пред вас посланике стићи негде у октобру или новембру ове године где ће нагласак бити на томе да бесплатне уџбенике добијају они којима је најпотребније, то је под један. Под два, да се не деле бесплатни уџбеници које нико не користи, односно да се не штампају и не деле уџбеници које на крају нико не отвори. Много ћемо више пажње обратити на то који су потребне уџбеници који нису потребни и у складу са тим рационално расподелити.
Што се тиче избора инспектора са знањем албанског језика, то је у процедури, тако да то можете очекивати по почетку школске године да се распише тај конкурс и да то приведемо онако како смо се већ договорили, да то приведемо крају.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала министре.
Да ли тражите допуну питања? Да.
ШАИП КАМБЕРИ: Што би рекли, није све у новцу, нешто је и у парама. Разумем да је криза погодила све слојеве друштва, али никако не могу да се сложим да реализација или остваривање права мањина треба да зависи од мањка или вишка новца. Држава мора да обезбеди једнаке услове за школовање свих грађана, па и припадника националних мањина у складу са европским стандардима.
Ви знате, скоро је Република Србија добила трећи извештај саветодавног комитета за праћење оквирне конвенције и шта пише у њему. Тако да бих замолио да пре почетка нове школске године предузмете конкретне мере да се и та питања око снабдевања уџбеницима, бесплатним уџбеницима већ реши једном, јер се догађа низ година да ђаци Албанци добијају само празне торбе за разлику од својих вршњака у другим општинама који добијају све уџбенике бесплатно.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има премијер. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Желим пре свега да вам се захвалим господине Камбери и потпуно сте у праву да је ту било проблема и раније. Има проблема и до наше стране, каснили смо и са хрватским уџбеницима, са бугарским, односно, извињавам се на Хрватском и Бугарском, тако и на Албанском језику. Ми ћемо дати све од себе да пре 1. септембра то исправимо. Држава Србија ће све своје обавезе према свим својим грађанима да испуњава.
39/3 ЈЈ/ИР

Исто тако користим прилику да и вама кажем, да очекујем да и ви лично, и сви остали у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи испуњавају своје обавезе према држави. Што значи да плаћате струју редовно. Да плаћате све друго редовно. Јер, ако тражите од државе Србије добићете оно што вам припада и држава Србија има право да наплати оно што њој припада. Зато вас молим, знате ово питање ни у једној другој држави се не би постављало, али пошто ће сада, један по један,да падају тајкуни и велики власници ресторана који краду струју.

40/1 ВС/ВК 16.40 - 16.50

Извините, није у реду да ми хапсимо људе у Србији који имају много пара а не плаћају струју, а да ви не плаћате струју годинама. Те вас молим да се постарате да своје бираче замолите да приме од државе Србије уџбенике на албанском језику.
Држава Србија ће то да им обезбеди. То је обавеза државе Србије. Ми морамо то да поштујемо, не због Европе, већ због тога што волимо и поштујемо наше грађане, али и вас молим не морате да волите, али да поштујете државу у којој живите и да плаћате рачуне, измирујете обавезе према држави Србији.
ПРЕДСЕДНИК: Посланик Камбери два минута коментар.
Следећи посланик Олгица Батић.
ШАИП КАМБЕРИ: Чекаћемо 1. септембар, па да видимо да ли ће се ова обећања остварити.
Што се тиче ове опаске премијера, ја сам прочитао и Устав, правник сам по струци и неколико закона који штите права мањина и оквирну конвенцију и европску конвенцију о људским правима и све друге међународне документе која штите људска права нигде нисам видео да је остваривање права мањина условљено плаћањем струје.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народна посланица Олгица Батић. Изволите.
ОЛГИЦА БАТИЋ: Поштована председнице, премијеру, чланови Владе, колеге и колегинице, као што видите ни данас не јењава наравно актуелно питање око закључења уговора Владе Републике Србије са Етихадом.
Са једне стране, ја наравно, разумем појам који у преводу на српски значи пословна тајна, са друге стране разумем и оне који такав појам наравно не разумеју, па у свом том свом неразумевању изговарају много тога, почев од речи - да, стајао је у сефу министра привреде Вујовића, то је извикани уговор, само мени лично није јасно како нешто може да буде извикано чију садржину не знамо, па до тога да се услови за развој привреде дефинишу према мерилима компаније Етихад, тако што се у привилегован положај ставља страна компанија. Даље, да сваки грађанин Србије плаћа 40 до 50 милиона евра годишње субвенције Етихада.
С друге стране, ово су они који су рекли да не знају ништа ни о уговору, ни о садржини уговора.
С друге стране, имамо и оне који кажу да су упознати са садржином уговора, па тако тврде, а један од тих је бивши министар Радуловић, да је тај уговор видео, па је онда рекао цитираћу – он је под знацима навода „седео код мене у кабинету“, седео му је уговор у кабинету, па на питање – шта је у том уговору толико штетно по Србију? Бивши министар Радуловић је изјавио - не могу да вам кажем, јер постоји одредба уговора о тајности.
У случају да се прекрши та одредба Етихад би имао право не само раскида уговора, него и право наплате штете.
Пут да говоримо, даље наставља бивши министар Радуловић, тачно шта у уговору стоји јесте да се изврши притисак на Владу Републике Србије да објави тај уговор.
Моје питање, а ја ћу се сада надовезати на уваженог колегу Живковића који је дао шлагворт да наставимо овако истим темпом, јесте да ли сада коначно, пошто сте и сами рекли да ћете предочити неке одредбе уговора, да нам те одредбе уговора предочите и коначно демистификујете све спорне ствари, да скинете добрим дело вео тајни, а са друге стране, поштујући ону уговорну клаузулу о тајности и да нам предочите бар неки од оних обавезних елемената уговора који се, ми као правници знамо, у уговорном праву, називају и обавезним именом, чине садржај уговор, а не може постојати.

40/2 ВС/ВК

Тиме ћете, давањем одговора на такво питање, сигурна сам да ћете изаћи управо у сусрет свима онима који ово питање најчешће постављају, а то су исти они који ни на који начин нису желели да се обзнани све оно што је својевремено писало у уговору, о „Фијату“ из прошлости, а само што из прошлости памтимо, то су неки уговори где се по маркерима, односно где се маркерима њихова садржина затамњивала.
Пошто ми истиче време, молим за одговор на ово моје прво питање, па ћу имати и следеће.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Захваљујем се поштована госпођице Батић, желео бих само једну ствар да кажем, тек толико око истине. Мислим да је важно и жао ми је што нисам, некада помислим да је можда за нијансу лакше седети у скупштинским клупама, али ћу вам прочитати једну информацију да видите, пошто је господин Живковић рекао, да у години када је он био премијер, да је ЈАТ пословао са профитом.
Прочитаћу вам само за неколико година, па да видите колико то има везе са истином.
Године 2003. минус је 18.784.000, 2004. године – милијарду и 185 милиона 823 хиљаде, година 2005. је минус три милијарде 637.471.
Дакле, извињавам се, чега год да је, а динари су у питању господине Живковићу, све време у минусу, а 2001. године сте имали мањи минус него што сте имали, говорим вам не у номиналним, него у реалним цифрама, када промените то у доларе, имали сте мањи минус него 2004. и 2005. године.
(Зоран Живковић, са места: Нисам тада био премијер.)
А нисте тада били премијер?
Па рекли сте да сте 2003. године били у плусу, а сада папири кажу да сте у минусу, 18 милиона, значи били сте у минусу, само сте били у минусу 18 милиона, тако кажите, немојте да крадете још мало времена.
Извињавам се…
(Зоран Живковић, са места: Е, ја сам добио реч.)
ПРЕДСЕДНИК: Господин Живковић вас је искључио.
ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Немојте да вичете, то нису аргументи.
ПРЕДСЕДНИК: Живковић вас је искључио, пријавите се поново.
Посланиче Живковићу немојте да искључујете премијера.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Господине Живковићу, немојте да добацујете. Ја се никада нисам плашио таквих типова као што сте ви и срећом, они су завршили у политичкој историји и неће се никада враћати у Србију на било какву важну функцију.
То што сте научили да претите, немојте да машете прстом, господине Живковићу, немојте да машете прстом, да ли сте везивали људе за бандере или нисте, то је за неке друге периоде и шта се све дешавало у Нишу, у Србији више никада никога нећете да везујете за бандере.
Ја вам то обећавам господине Живковићу. Више се грађани Србије, не знам да ли сте се ви плашили чувеног Лулета или Луле вас, али грађане Србије никада више нећете да плашите и застрашујете.
Што се тиче вас господине Камбери, нисам знао да је остваривање људских права везано са плаћањем струје.
Ми ћемо све оно што је у домену пружања људских права да остваримо. Уопште немојте да бринете и пре почетка школске године добићете све што вам припада у складу са тим како држава Србија поштује права националних мањина.
Господине Камбери, и пре 1. септембра почните да плаћате струју.
Да се вратимо на озбиљне теме, на озбиљан начин.

40/3 ВС/ВК

Држава Србија је уложила исту суму новца, 40 милиона као и компанија Етихад и то нам је било неопходно одмах за добијање нових авиона, за нову флоту, они су добили могућност, а ми смо ти који управљамо, али смо се договорили да део њиховог менаџмента ангажујемо.
Ту је био спор са ЕУ, да ли смо ми ти који имамо контролу над 51% или они? Ми смо ти који имамо контролу и то је српско предузеће и даље, нисмо дали већински пакет, али захваљујући чињеници, да су они значајан део у нашем менаџменту, ми смо данас у ситуацији, у позицији да остварујемо све ове изванредне резултате које сам вам показао.
Дакле, од предузећа које је било највећи могући губиташ, од предузећа за које и данас слушам како боравак директора „Ер Србија“ у Хајату плаћа „Ер Србија“, грађани Србије и то пуштају сваког дана, а реч је о ноторној лажи. То плаћа Етихад, а не „Ер Србија“, као и за остала два директора, то плаћа Етихад, а не „Ер Србија“, тек толико да неке те градске приче сузбијемо.
Показаћу вам сада како изгледају неистине везане за уговор са „Ал Рафедом“, везан за неколико општина и везан за пољопривредно земљиште.
Наиме, данима смо слушали како су Арапи добили земљу по цени од 6.000 евра, то је управо тај који говори у уговору који седи, саопштавао јавности и рекао да им је дата земља по 6.000 евра.

41/1 ДЈ/СУ 16,50-17,00

Ни један метар квадратни није дат по 6.000 евра, иако смо ми давали за много мање новца, то да знате, у време свих тих који нам држе предавање и соле памет. Давали смо и за три пута мање новца од тога.
Ми смо давали по 10.000 евра и по 7.000 евра, али, молим вас саслушајте ме сад, врло је важно, 20% смо ми власници, што ће рећи 12.000 евра и 8.400 евра је пуна цена. Али, ни то није довољно. Они нису власници земље, јер не могу чак ни заложно право ниједно да успоставе, што знам да овде има добрих правника и у опозицији, који то добро знају, дакле, не могу ни једно заложно право без одлуке државе Србије да успоставе, ни хипотеку, нити било шта слично, ништа, без одлуке државе Србије. Ми имамо тај златни глас који одлучује о томе. Заштитили смо се чак и по том питању.
Погледајте молим вас даље. Радимо о предузећу, причамо о предузећима која су банкротирала, која радницима не исплаћују плате и које су 15 милиона евра у минусу. Они преузимају све дугове, почињу да раде, одмах запошљавају 80, затим још 15 радника, при чему имају даљу обавезу да уложе по 4.000 евра по хектару. То је 16.000 и то је 12.400. Сва апаратура за наводњавање, све што буду урадили остаје држави Србији.
То није крај. Они, за разлику од свих осталих наших произвођача, не узимају 12.000 динара по хектару субвенција, говорим вам за земље у закупу сад, где су рекли по 250 евра, продаје се по 400. Лагали су. На том месту продаје се по 234 евра, плус ми дајемо 110 евра субвенције. Арапима не дајемо ни динар субвенције и плаћају већу цену и то одмах.
Све то наводњаваће локалне самоуправе и даваће неупоредиво више новца него што је био случај до сад и мимо свега тога имају обавезу да уложе 52 милиона евра под раскидним условом, дакле, читам вам све битне елементе уговора, 52 милиона евра да уложе у фабрику за прераду, где ће да запосле нових стотину људи и где ће све оно што ту буду ставили да понуде за домаће и инострано тржиште. Укупна инвестиција 142 милиона евра. Када је узимао господин Јерковић, па да додате и овај други део, то би испало негде око 18 милиона евра. Разлика између 18 милиона евра и 142 милиона евра и није баш тако мала, сложићете се.
Када све ово сагледате онда се питате – а, коме је то требало? То је било потребно само онима који су полазили увек од себе када су доносили закључке о другим људима. Ваљда је у природи људској да лошије мисли о неком другом него о себи. Знају добро колико су они лоши, па замишљају да су сви други људи много лошији. Нису сви непоштени. Има много поштених људи и у овој земљи је највећи број поштених људи и ти поштени људи ће ову земљу да направе и нормалном и пристојном и успешном и модерном.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Олгица Батић, додатно питање.
ОЛГИЦА БАТИЋ: Хвала.
Премијер Вучић је делом одговорио на оно што би му у сваком случају поставила као друго питање, а управо се тиче закупа пољопривредног земљишта, па до оних спорадичних слушања која имамо сваки дан. Више не знамо да ли се ради о продаји или закупу пољопривредног земљишта и о том земљишту се и не би толико говорило да за тако нешто није заинтересована арапска компанија, која није изразила своје интересовање управо да територији Републике Србије и оснива своје упориште за производњу пољопривредних производа. Значи, опет слична ситуација као у случају „Етихада“. Опет иста галама као у случају „Етихада“, само сада тиче се наравно уговора са „Ел Дахром“.
41/2 ДЈ/СУ

Имајући у виду да у Србији постоји наравно, и сад око тога ви ми реците тачан број ако знате, постоје лицитирања да постоји негде између, то је распон, од 400.000 па до 900.000 хектара необрађеног пољопривредног земљишта које нема ко да обради, зато се ваљда и даје у закуп, па мене јако занима управо који то проценат пољопривредног земљишта ми дајемо у закуп? Чини ми се да сте цену већ рекли, па нећу питати која је то цена по хектару.
Да ли је Влада Републике Србије, приликом закључења тих уговора о којима говоримо, имала у виду и мишљења стручњака да је у Србији потребно управо субвенционирање закупца, јер земљу, као што сам већ навела, нема ко да обрађује. Најзад, да ли је Влада Србије проценила колико приноса иста та земља даје са домаћим начином обраде, а колико са савременим начинима обраде која се користе у далеко развијенијим земљама од наше? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има премијер. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Оно што је најважније, поштована госпођице Батић, ви сте управо рекли.
Арапи ће имати четири до пет и по пута веће приносе по хектару него што смо имали ми, четири до пет и по пута веће приносе по хектару, веровали или не. Мислим да то довољно говори, то ће бити show case, то ће бити огледно добро где ћете моћи да видите. Кажите ми, да ли неко од вас није поносан када данас погледа како изгледа данас, а видећете како изгледа 2018. године, за годину дана ћемо да летимо за Чикаго и Њујорк нашим авионима, кад погледате шта смо то успели да урадимо, четири до пет и по пута ће увећати принос.
Е, сад, цена коју сам вам рекао је највиша, јер ту је најбоља земља. Наша цена је нижа када упоредите Банат, Срем и Бачку, негде око 150 евра и на то дајемо оволике субвенције. Нећете веровати, ми на то не наплаћујемо чак ни порез на имовину, јер је то наша имовина и ту би сад требало да ми седнемо овде заједно са вама, да се договоримо, да покажемо, да видимо шта нам је то план за будућност, јер би требало да је укрупнимо или да овако један крупни, као што је „Ал Равафед“, може да позове и да удружи све мале пољопривреднике, што је њихова намера и због ове фабрике за прераду коју ће да направе због онога што нам је потребно, али ово су пионирски кораци и није важно.
Знам за неке који никада неће бити власт, али неки ће бити сутра власт, кажем вам, само ће да наставе то и питаће ме само једну ствар када одем са власти, а то је – можеш ли да нам сачуваш те контакте да можемо то да наставимо?
Ево зашто вам то говорим. Ево вам вести, скинуо сам само последњих дана из Велике Британије и из Лондона, погледајте како највиши енглески званичници говоре о томе како Велика Британија дочекује инвеститоре из Емирата. Погледајте, ово су десетине и десетине текстова.
Сада ћете да чујете у шта су све ушли и никада им нису рекли да нису добродошли. Од Аеродрома „Гетвик“, где су добили 15%, а не морам да вам говорим да је „Гетвик“ шести аеродром по величини у Европи, до тога да су узели за највећу ветрофарму ветропарк у свету, купили су 20% непосредно поред Лондона, до тога да су купили „Манчестер сити“ и као што видите „Манчестер сити“ је најуспешнији клуб у Британији од када су га они преузели, две титуле у три године, до тога да су заједно закупили са „Егзибишн компани“ у Лондону „Ексел“ још 2008. године, до тога да вам се најпрестижнија школа бизниса у Енглеској.



41/3 ДЈ/СУ
Замислите да то урадите овде у Србији, како не бих могао да живим од оних који мисле да су образовани, а од образовања немају скоро ништа, „Ландс оф кул економикс“, најлепша и највећа сала се зове „Бин Зајед“, зато што је то био човек који је направио модерне Емирате, који имају пет пута мање и слабије квалитете нафте, него што има Либија, опростите, погледајте како изгледа Либија, погледајте како изгледају Емирати.
Замислите да нам се Петица на Правном факултету зове „Бин Зајед“, а више је помогао Србији него што је помогао њима. Каквом бисмо притиску и каквим речима бисмо били изложени? Извините, да ли ми не умемо да ценимо оне који су нам дали?
Само још једну ствар, већ сада можете да погледате, добио сам те податке на сајту „обноваземље.рс“, можете да погледате податке са донаторске конференције, сва правна лица и све земље које су нам давале новац, имаћете у понедељак на сајту, једино физичка лица, тек ако они дозволе, даћемо на сајт у понедељак и имаћете потпуни увид у то.

42/1 ГД/СМ 17.00 - 17.10


Јерменија је нама дала 55.000 евра, Босни и Херцеговини није дала. Грчка нам је дала 200.000 евра, Босни и Херцеговини 100.000 евра. Једина земља која нам је дала значајну суму новца, већу што је дала Босни и Херцеговини, није била ни Русија ни Америка, били су Уједињени Арапски Емирати.
Извињавам се што сам то морао да кажем. Срамота ме је да неки људи то нису желели да виде, да чују и да прочитају. То су дали зато што они осећају да у Србији имају пријатеље, зато што овој земљи хоће да помогну.
Нећу да дозволим докле год могу да се борим против таквих, онима којим су њихови интереси важнији од интереса ове земље, да нам те и такве пријатеље од земље отерају.
Хвала онима који су нам помогли, а они су нам до сада дали, иако су молили да о томе не говорим и кроз куће и кроз директни новац убедљиво највише - 15 милиона. Покажите ми ту земљу која нам је дала 15 милиона на кугли земаљској. Ниједна друга.
Да ли треба да кажемо све најгоре о њима? Да ли треба да пљунемо на наше пријатеље? Па, нећу у томе да учествујем.
Поштујем сваког руског спасиоца који је дошао ту, поштујем америчке хеликоптере које су послали, а треба да не поштујем оне који су нам послали и више од тога? Тако се не понашате одговорно. Одговорно се понаша онај ко зна да узврати и подршку и помоћ, ко зна да поштује те народе и ко зна да каже – да, ми вам јесмо пријатељи и бићемо вам пријатељи и убудуће.
Да ли сте видели колико су ствари из уговора о „Ал Равафеду“ крили за јавност, а лагали за шест хиљада, а све остало су сакрили, до податка колико су стварно ту земљу били продали седам година раније и шта се са тим предузећем „Бачка“ Сивац догодило? Питајте раднике у „Бачки“ Сивац да ли су задовољни што ће коначно моћи да нахране своју децу, што су коначно добили хлеб за своју децу и што ће да имају сигуран посао и што ће то моћи да ради? Никад не би радило да смо то оставили на тендеру Милету Јерковићу, као што смо били дали Милету Јерковићу и тендеру и уништили ту фирму.
Шта се онда догодило? Зашто су се овако ујединили, па су држали заједничке трибине са Иваном Дулић Марковић и са још некима? Хоћете ја да вам кажем зашто? Па био је тамо још један велики бизнисмен и тајкун, који је све њих ујединио. Реч је о господину Џомби. Хајде се супротставите у Кули господину Џомби. Неће држава да се плаши ни Џомбе ни било кога другог ако ради нешто добро за свој народ и за своју земљу. Тако ћемо и наставити да радимо.
Вама хвала на томе. Ово сам вам донео да вам покажем како се сваки динар у свету поштује. Само ми, Срби, нажалост, нисмо у стању своје пријатеље да поштујемо, него ћемо због међусобних зађевица да отерамо свакога од ове земље, да начинимо штету земљи, да бисмо ми били велики или већи од нашег конкурента.
Мене не интересује, и сутра када неко други победи и када неко дође на власт, ја ћу да му кажем - овде можемо да помогнемо, ово је добро за земљу, хајде да то заједнички урадимо, хајде да то заједнички направимо за земљу.
Да не заборавим, Шаип, јавите за струју, од сутра да кренете да плаћате струју. Ништа ми није смешно.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Олгица Батић. Изволите.
ОЛГИЦА БАТИЋ: Хвала, поштована председнице.
Наравно, ја ћу да се захвалим господину Вучићу на подацима које је изнео и на подацима које је прибавио да би нам овде предочио. Наравно, морам да напоменем,
42/2 ГД/СМ


заправо да се надовежем на оно што сте ви рекли, а то је да ће и нека будућа власт доћи у овој земљи. Исто тако, могли сте онда и да кажете да свака пословна тајна, па и да сваки уговор који има и садржи клаузулу тајности, она мора да се скине и након неког времена објави.
Хвала вам још једном на одговорима.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Олена Папуга. Изволите.
ОЛЕНА ПАПУГА: Хвала, председнице.
Своје питање ћу поставити председнику Владе. Хтела сам такође да поставим питање о продаји земље, односно о давању у закуп Арапским Емиратима, пошто и долазим из општине Куле, из Руског Крстура, а Сивац ми је суседно место.
Пуно тога сам сазнала од вас, између осталог коме и зашто се у ствари продаје земља Емиратима, а не домаћим закупцима.
Једино што ме из овога свега интересује – шта ће млади људи који су до сада користили ту земљу? По неки су узели кредите, на пример за тракторе, за друге пољопривредне машине. Ове године им се раскидају уговори који су били потписани на три године. Они су очекивали да ће ту земљу обрађивати и на даље. Једноставно, шта ће сада ти млади људи да раде, који су радили ту земљу? Нису сви запослени у АД „Бачка“ Сивац и тако даље.
Друго питање бих поставила како мислите на неки начин да развијате село, не само село које је велико, које можда даје у закуп три хиљаде и триста и не знам колико хектара, него и друга села у Србији, јер знамо да села немају школе, немају, банке, немају домове здравља? Села су, без обзира, осиромашена.
Да ли ће се и даље водити политика да је боље бити конобар, на пример, у Новом Саду или Београду или је боље бити и остати на свом имању, без обзира какво је оно, али највероватније да су данашња имања можда и мала и да би људима ако би добили у закуп још десет хектара ту помогло и да би од тога могли да одржавају своје породице?
Постављам вам та питања – шта препоручујете тим младим људима да даље раде, који су на неки начин остали без те земље коју су до сада узимали у закуп?
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Захваљујем се, госпођо Папуга.
Желео бих да кажем да сам ја, разумевајући тежину проблема са којим смо суочили, тежину наших навика и сталног ишчекивања свих нас да од државе нешто добијамо, одлично разумео проблеме са којима се ти људи суочавају у Кули.
Зато сам у разговору са представницима „Ал Равафеда“, које су имали наши људи овде, рекао да инсистирају, да пожуре прво да упосле више коопераната, више других пољопривредника, а ових 192 који су на различите начине радили на овој земљи да се и за део њих одмах пронађе посао, али да видимо како и на који начин да буду ангажовани у будућности.
Ми за државу имамо овде, као што сте видели, чист плус и то огроман плус у односу на оно што смо имали. Наш је, наравно, посао, као и ваш и као свих других људи, да брину рачуна о државним приходима. Ја сам због тога разговарао и са вашим председником на моју иницијативу. Ја сам га позвао, желећи да му објасним управо то. Изнео сам му све ово.
Морам да кажем да је он и те како са разумевањем то сагледао и саслушао, као и неки други председници опозиционих странака који су хтели да чују. Неке нисам позвао, јер знам да неким људима не вреди ништа да кажете. Мислим да је и он разумео колико је то важно за нашу земљу и колико је то добро у крајњој линији.

42/3 ГД/СМ


Хајде да видимо да пронађемо друге начине. Ми имамо активне мере запошљавања. Имамо новац и за активне мере запошљавања и самозапошљавање. Имамо мере и даље за подршку пољопривреди. Хајде да видимо ако нема тај хектар или хектар и по који је узео у аренду, није могао да рачуна на дуже, јер држава сваке три године бира закупца, дакле, нису баш сви у првој години, неки су и у трећој, хајде да видимо како да помогнемо на други начин. Хајед да видимо шта ћемо са сточарском производњом, шта ћемо са воћарством и повртарством, који захтева мање земље. Можемо да помогнемо као држава и спремни смо посебно у том делу и Куле, и Сивца и у неким другим деловима Војводине да помогнемо. Никакав проблем са тим немамо.
Држава је спремна да помогне и ви се активно укључите и помозите нам по том питању. Можемо да организујемо састанке и да те проблеме решимо.
Наша је намера да свом народу помогнемо, а не да правимо бизнис и да зарађујемо паре, јер, понављам, нисмо као неки други који су постали много богати и из лимузина не излазе. После ћу да се вратим на све оне њихове приче о Мишковићима, Костићима, Беку и свима осталима.
Молим вас да увек имате у виду да са нама можете да разговарате, као што ми желимо са вама да разговарамо и да те проблеме заједнички решавамо.
Шаип, да ли сте јавили за струју? Јавите за струју.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Олена Папуга. Изволите.

43/1 ТЂ/МЈ 17.10-17.20

ОЛЕНА ПАПУГА: Молим вас за конкретну помоћ. Долазим из Руског Крстура који има фабрику „АBC food“ која је приватизована, била је под стечајем, држава је помогла, у реструктурирању је да би се фабрика подигла на ноге. Негде од маја фабрика и даље пропада, без обзира што је реструктурирање прошло. Вратили су се стари власници, отпуштају раднике, то је била скоро једина фабрика у региону која ради замрзнуто поврће, не знам, кукуруз шећерац итд. Ради се о фабрици „АBC food“ Руски Крстур.
(Премијер Александар Вучић, са места: Колико има запослених?)
Не знам колико тачно има запослених. Сада сигурно преко 200, али једно време је имала и више. Ту има и сезонских радника, којима није уопште решен статус, тако да би можда то помогло да се ту још упосле неки људи, да се повеже та пољопривреда, да се повежу те сировине итд. Мислим да би то било добро за целу општину и за све који живе мало даље.
Хоћу још једно да вас питам. Стално спомињете ту струју. Ја долазим из места где постоји школа на русинском језику 260 година. Такође, из хомогеног места, где постоје гимназија и школа на русинском језику. Русинима фали 38 уџбеника. Већ сам постављала та питања више пута. Хоћу да вам кажем, не знам да ли је у мом селу некоме искључена струја и мислим то како сте рекли да треба да се плаћа струја, да треба да будемо лојални грађани… Мислим да ако је неко лојалан то су Војвођани и мислим да су Војвођани највеће платише. Например, Русинима, Словацима, Мађарима, ја не могу сада да вам кажем колико, али фали јако пуно уџбеника. Можда су уџбеници и преведени зато што постоји одељење у Новом Саду Завода за издавање уџбеника.
Проблем је у томе што не постоји добра веза између Завода за уџбенике у Београду и Министарства. Можда би се нешто и урадило, али једноставно мислим да нискотиражни уџбеници не треба да се стављају у комерцијалу. То нико неће да штампа. То мора неко да штампа зато што се тако и зову – нискотиражни уџбеници.
То повезивање са струјом, молим вас немојте, зато што вам дајем за пример Војводину, као највеће платише, не само струје, већ и пореза и свега, а и у ту фали јако пуно уџбеника.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има премијер Александар Вучић.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Никада нисам то повезивао са Кулом или са било чим у Војводини, нити се то повезује са тим. Као што то кажем Шаипу Камберију, кажем и Зорану Живковићу, који је позивао да се не плаћа струја, моје је да упозорим Зорана Живковића и Шаипа Камберија да плаћају струју и да то што позивају је против законито. Шаипе, да почнете да плаћате струју од сутра.
Не шалим се. Видећете да се не шалим. Уопште се не шалим што се тиче плаћања струје. Ако плаћају људи у Руском Крстуру, ако га плаћају у Београду, плаћају у Новом Саду, плаћају у Пироту, Нишу, Крагујевцу и Краљеву, сем ових тајкуна, који краду струју, па мисле да су много паметни, па ће сад да иду у апс зато што краду струју, сада вам кажем – почните да плаћате струју, јер је нећете имати док је не будете платили.
Што се мене тиче, одмах да кажем, можете да зовете на кугли земаљској да се жалите. Не постоји земља на свету која дозвољава да неко не плаћа струју. Не постоји сличан пример у свету, нигде у свету. Дакле, лепо ћете да плаћате то. Ако хоћете жалите се овде и Девенпорту, и Кирбију, и Чепурину, и коме год хоћете. Коме год хоћете, можете да се жалите, али вам кажем – струју има да плаћате.
Што се тиче Русина, уџбенике ћете добити, и то је моје обећање вама. Позабавићемо се уџбеницима за све припаднике националних мањина. Срамота је да то нисмо испунили. Моја срамота и срамота Владе. Извињавам се због тога још једанпут. Прошли пут сам одговарао и не могу да верујем да то нисмо решили.
43/2 ТЂ/МЈ

ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Олена Папуга.
ОЛЕНА ПАПУГА: Ако не добијемо књиге до 1. септембра, јел то значи да не треба да плаћам струју, пошто је плаћам редовно?
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Арпад Фремонд.
АРПАД ФРЕМОНД: Поштована председнице, председништво, господине премијеру, поштовани министри, даме и господо народни посланици, посланичка група СВМ више година уназад покушава да реши два акутна питања проблема пољопривредних произвођача.
Први проблем је везан за плаћање доприноса од стране пољопривредних произвођача, а други је у вези регистрације пољопривредних прикључних машина.
О овим проблемима смо причали у протекли годинама, не само за време изборне кампање. Они су се нашли у нашем изборном програму. Што је изузетно значајно, њихово решавање је део нашег коалиционог споразума са СНС.
Што се тиче проблема око висине доприноса пољопривредних произвођача, има напретка, захваљујући, како госпођи министарки пољопривреде Снежани Богосављевић Бошковић, тако и нашем државном секретару Атили Јухасу, који је изузетно активан у решавању проблема око регистрације прикључних машина.
Постојало је и званично писмо МУП-у, а везано за ово питање. Што се тиче овог проблема, чини ми се да смо близу решења.
Господине Стефановићу, пре пар недеља сте овде на седници Скупштине Републике Србије најавили промену Правилника о регистрацији моторних и прикључних возила. Желим да вам поставим питање – како тренутно стоје ствари са изменом Правилника о регистрацији моторних и прикључних возила, кад она може да се очекује, односно када може да се заврши?
Ради јавности, шта је проблем око ово регистрације? Законом о безбедности саобраћаја је предвиђено да свако возило мора да се региструје. Међутим, неке пољопривредне и прикључне машине произвођачи и да желе не могу да региструју, па због тога добијају казне. Проблем ствара овај Правилник о регистрацији моторних и прикључних возила, где се наводи да свако возило, које се региструје, мора на технички преглед пре регистрације, а током техничког прегледа се морају навести подаци о возилу и постоје услови које прикључно возило мора да испуни.
Проблем је у томе да многе прикључне машине у пољопривреди не испуњавају услове, који су прописани. Многе машине, например, немају број шасије, фабрички немају ваздушне кочнице или сигнализацију, па због тога не могу да прођу технички преглед. Најчешће се ради о пресама, цистернама, растуривачима стајњака, берачима кукуруза.
Оно што додатно ствара проблем пољопривредним произвођачима је да често немају ни први рачун о куповини машина и због тога не могу да региструју возило. За ове проблеме зна и саобраћајна полиција, али без обзира на то кажњава пољопривредне произвођаче због не регистрације прикључних машина. Казне нису мале. Одузима се возачка дозвола на три месеца, добијају се и три, четири казнена поена, па се на крају плаћа и казна од 30 хиљада динара.
Господине Стефановићу, због великог интересовања пољопривредних произвођача, интересује нас како стоји промена овог Правилника? Било би изузетно важно да се овај проблем свакако реши пре почетка нове пољопривредне сезоне. То сматрамо реалним.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Стефановић.


43/3 ТЂ/МЈ

НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Поштовани господине Фремонд, ви сте у праву. Пре неколико недеља смо разговарали о проблему који је истицало више посланика, ваша посланичка група, народни посланик Маријан Ристичевић и неки други посланици. Очигледно је да имамо два проблема која се тичу регистрације појединих прикључних возила и других возила која се користе у пољопривреди, а која су важна за пољопривредне произвођаче, јер они реално немају нова, друга.
Један проблем је проблем власништва. Један део пољопривредних произвођача није могао, јер су то стара возила, купљена пре више десетина година. Тешко је било да пруже материјалне доказе о власништву.
Упутио сам, односно упутићу током сутрашњег дана Влади један предлог уредбе, која ће омогућити власницима ових возила да их региструју и да их као таква ставе у саобраћај. То је један део решења овог проблема.
Други део проблема, о чему смо данас расправљали на радном телу, које треба да координира безбедност саобраћаја у Републици Србији, су услови који су предвиђени Правилником о регистрацији такве врсте возила. Када би се узела у обзир, рецимо, концентрација одређених материја у издувним гасовима или кочиони систем итд, те машине, односно прикључна возила, никада не би могле да буду регистроване. На такав начин онемогућавамо њихово коришћење. То је у рукама саобраћајне полиције. Саобраћајна полиција би онда кажњавала те људе на путевима, а они морају да користе та возила, јер немају друга.
Донели смо закључак да Министарство саобраћаја у сарадњи са МУП до краја августа предложи измене Правилника, који ће омогућити коришћење ових машина, а да не угрозимо безбедност саобраћаја. Дакле, да највећи број пољопривредних произвођача може да региструје и да законито користи ова возила. Ова прва уредба ће бити већ сутра упућена Влади, а на некој од наредних седница Владе, надам се до краја августа, ће бити усвојена. До краја августа ће бити донете измене овог правилника са стручним људима, који ће омогућити да ово буде решено. Мислим да на ово што сте предложили, исто тако можемо да рачунамо да до септембра имамо једну другачију ситуацију.

44/1 МГ/ИП 17.20-17.30

ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Арпад Фремонд.
АРПАД ФРЕМОНД: Господине министре, хвала на датом одговору. Драго нам је да ће се ускоро мењати и један и други Правилник и да ће ови проблеми бити решени.
Као народни посланик из СВМ сматрам да не треба додатно да оптерећујемо наше пољопривредне произвођаче са оваквим казнама. Сигуран сам да је свима нама у интересу да возила буду што безбеднија и да та возила правилно учествују у саобраћају. То је интерес и пољопривредних произвођача.
Међутим са оваквим, нама нереалним казнама сигурно нећемо побољшати стање на терену. Битно је да МУП изађе у сусрет пољопривредним произвођачима, да им омогући да региструју неке машине, а да оне машине које фабрички не испуњавају те услове, једноставно избаци из Правилника. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народна посланица Дубравка Филиповски.
ДУБРАВКА ФИЛИПОВСКИ: Хвала.
Имам питање за министарку Јадранку Јоксимовић.
Госпођо Јоксимовић, ако се не варам на вашу иницијативу Влада Републике Србије је покренула поступак за добијање средстава из Фонда солидарности ЕУ. Да ли је по том питању нешто урађено? Докле се стигло или је све остало на речима?
Од представника Европске комисије смо чули, као и од представника делегације ЕУ у Београду, да ће у коришћењу ових значајних средстава Србија имати исти статус као да је чланица ЕУ.
Занима ме шта се са тим дешава, докле смо стигли, пошто се ради о значајним средствима? Такође, интересује ме и када ћемо добити та средства и за шта ће конкретно бити утрошена?
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министарка Јадранка Јоксимовић.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Захваљујем посланици Филиповски. Добро, то јесте важно питање, с обзиром да смо јуче формално 30. јула упутили званичну апликацију за добијање средстава из Фонда солидарности, који Србији као земљи кандидату стоји на располагању.
Можда није било медијски покривено, мислила сам да нема потребе, с обзиром да смо пре две недеље док је трајала донаторска конференција искористили смо да представимо радну верзију те апликације надлежном комесару за регионални развој и урбану политику, господину Хану.
Они су нам упутили нека додатна питања и коментаре, на које смо имали обавезу да одговоримо. Успешно смо одговорили и јуче смо званично у електронској форми, у писаној форми упутили апликацију за добијање средстава из Фонда солидарности.
Иначе, последњи рок је био 5. август, дакле успели смо неколико дана пре тога. Заиста није био лак посао, с обзиром да је процедура и припрема апликације веома захтевна.
Ви сте у праву, Србија је у овом случају третирана као пуноправна чланица ЕУ, дакле статус кандидата носи ту могућност да аплицирате за ова средства. Средства уопште неће бити мала, ради се о бесповратним средствима.
Врло је јасна процедура. Два су захтева за која се земље кандидују, то су пре свега да имате статус кандидата за чланство и друго да укупна процена штете премашује 0,64% бруто националног прихода. То је у нашем случају износило 174,5 милиона евра. Потпуно је јасно и након онога што јесу и процена штете и потребе које смо представили на донаторској конференцији да смо се квалификовали за ту помоћ.
44/2 МГ/ИП

Оно што је важно и што желим да нагласим, не хвалећи ни себе, ни Канцеларију за европске интеграције, већ целу Владу, то је да смо заиста врло ажурно, у буквално првој недељи када су поплаве трајале, покренули овај механизам који је био доступан за нашу земљу и у односу на процењену штету, сада можемо да кажемо да је сасвим извесно да ћемо добити између 40 и 50 милиона евра бесповратне помоћи. То је посебан механизам ЕУ који стоји на располагању. Нема везе са овим ИПА фондовима које смо пренаменили.
Процедура је таква да након подношења апликације сада има шест недеља да радна група у надлежном комесаријату ЕУ анализира и упореди податке и онда ће Европска комисија донети одлуку, али иде наравно на Савет, у Европски парламент.
Објективно говорећи, ми та средства можемо да добијемо у новембру или децембру ове године. Оно што је важно напоменути јесте да постоји могућност ретроактивног коришћења ових средстава, дакле већ сада можемо ако имамо средства да нађемо и започнемо неке виталне и ургентне пројекте, а онда то може бити покривено из средстава Фонда солидарности.
Мислим да овај пример је добар показатељ да је заиста важно да пут евро интеграција, задужена сам у Влади за то, па је и ред да поменемо колико је значајна чињеница што јесмо кандидат за чланство у ЕУ. То нам је отворило и неке додатне могућности. До краја године ћемо та средства добити.
Што се тиче услова коришћења, и то сте, чини ми се, поменули, услови су такви да из тих средстава не може да се финансира ништа што је везано за приватну имовину. Ми већ добрим делом из ових средстава пренамене не потрошених претпиступних фондова, тј. ИПА фондова, дакле, већ смо направили план употребе тих средстава за обнову приватних кућа, домаћинстава и свега другог, тако да, ова средства, заправо и ја ћу ту гледати да будем прецизна, могу да се користе за обнову и кључних инфраструктурних објеката и енергетских постројења, водовода, здравствених и телекомуникационих објеката, такође, образовних објеката, привремених смештаја за угрожене категорије становништва, чишћење посебних природних резервата и за оне од ширег друштвеног значаја.
Дакле, то су све ствари које можемо да финансирамо из ових средстава. Ево, кажем још једном, јуче смо и званично поднели, испоштовали смо рок или поштовали смо рок и очекујем да ћемо по заиста убрзаним процедурама, и то смо добили уверавања од комесара Хана, јер смо и ми били брзи и они су са своје стране убрзане процедуре применили и очекујем да ће то бити додатна средства која ће пуно значити за санацију угрожених подручја и обнову нормалног живота људи. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народна посланица Дубравка Филиповски.
ДУБРАВКА ФИЛИПОВСКИ: Захваљујем госпођо Јоксимовић.
Друго питање бих упутила министру просвете, господину Срђану Вербићу.
Господине Вербићу, Србија већ дуги низ година, да не кажем деценија чека на реформу образовања и реформу просвете. Премијер Александар Вучић је још у свом експозеу најавио да ћете ви покренути сет промена у области образовања. Ја у то не сумњам. Очекујем као и остали грађани Србије да видимо те ваше предлоге.
Овом приликом желим у овом високом дому, у име својих колега посланика, из посланичке групе Нове Србије, и у своје име, пре свега да вам упутим један конструктиван предлог у циљу реформе образовања и да чујем ваше мишљење на овај предлог који ћу вам рећи.
Дакле, чињеница је да су наши ученици пренатрпани репродуктивним знањем и да је потребно да имају функционална знања, да постижу врло лоше резултате на ПИСА тестовима. Чињеница је и да имамо несразмерно велики број часова у односу
44/3 МГ/ИП

на садржај одређених изборних предмета, нпр. грађанског васпитања. Наши ученици га уче осам година у основним школама и четири године у средњим школама.
Моје мишљење и мојих колега народних посланика је да су се стекли услови да се врате и убаце неки нови предмети, наравно не повећавајући број предмета који имамо, већ смањујући постојеће. На пример, моје мишљење је да треба вратити предмет цивилне заштите у наше основне и средње школе. То су показале и ове елементарне непогоде које су нас задесиле у мају и мислим да би се грађани Србије боље снашли у тим првим тренуцима да су имали нека основна знања из предмета цивилне заштите.

45/1 ЈБ/ЦГ 17,30-17,40

Други мој предлог је да се у основне школе уведе изборни предмет дечија економија. Навешћу вам само један податак на основу истраживања Удружења пословних жена у Моравичком округу. На основу тог истраживања 60% основаца жели да има тај предмет, јер сматра да ће им он помоћи у избору занимања, али и у неким знањима, у пре свега развоју предузетништва и опредељивању од малих ногу за приватан бизнис. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Срђан Вербић.
СРЂАН ВЕРБИЋ: Госпођо Филиповски хвала вам на питању.
Истина је да су наши ученици преоптерећени и да имају више часова него што би требало, не само да имају више часова него што би требало, него много више седе у клупама него што би требало. Активности у школи могу да се реализују и на други начин. Мислим да је оно што сте ви исправно приметили, да њима недостају одређене вештине које не могу да развију тако што седе у клупи већ морају да ураде нешто друго.
Грађанско васпитање и верска настава се изучавају 12 година, осам година у основној и четири у средњој школи. Пробао бих да одговорим постављајући питање – а зашто не бисмо учили исте те предмете шест година уместо 12 или зашто не бисмо учили 12 година, али са већим фондом часова? Одговор на то нема нико. Исто као што нема одговор на питање зашто математика има толики број часова, зашто физика има 72 часа годишње. Одговор на то питање није добијен било каквим истраживањем где се показало да нам треба толики и толики број часова да бисмо остварили одређен циљ.
Видећете да многи предмети имају идентичан број часова, као да су сви подједнако важни. Заправо, полази се од тога када се формира фонд часова колико има наставника и како њима удовољити, односно дати им одговарајући број часова. Зашто 12 година да се изучава грађанско васпитање и верска настава? На то немамо одговор, а оба предмета су уведена уредбом. Није добро да се предмети уводе уредбом исто као што не би било добро да се предмети укидају уредбом нити да уредбом уводимо сада предмете као што су цивилна заштита или предузетништво.
Оно што ми сигурно нећемо урадити у наредној години је да уводимо нове предмете и да укидамо старе, јер није битно на крају крајева како се неки предмет зове већ шта се ради у оквиру тог предмета. Ако су већ ту ти предмети и ако ти наставници могу да још нешто да предају осим онога што већ предају, многи од тих садржаја које сте помињали могу да буду део неког другог предмета. Нема разлога зашто рецимо економија или финансијска писменост не би били саставни део математике, најближи су математици и могли би још од малих ногу да их упознајемо са елементима економије. Нема разлога зашто саобраћај не бисмо могли да укључимо у предмете као што је техничко или у грађанско васпитање. Нема разлога зашто многе друге садржаје не би могли да укључимо и управо ћемо то урадити. Нећемо мењати број часова, нећемо укидати предмете и уводити нове, мењаћемо садржаје. Ако већ хоћемо да мењамо предмете и ако нам је то нека дугорочна намера, онда прво морамо да урадимо анализу ефеката појединих предмета и са тим ћемо почети одмах, већ 1. септембра. За сваки од предмета ћемо анализирати ефекте и да видимо колико сваки од тих предмета доприноси ономе што пише у Стратегији развоја образовања, шта су то компетенције које желимо од ученика који излазе из школе, који су циљеви образовања.
Када завршимо ту анализу и када покажемо да неки предмети не доприносе довољно тим циљевима, онда се пред људе који раде на тим предметима постављају две могућности – или ћемо мењати садржај тога што раде или ће уступити своје место неком другом ко би радио нешто што би дало веће ефекте.

45/2 ЈБ/ЦГ

ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар др Зорана Михајловић. Извињавам се, само да допуним па онда Филиповска.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Будући да сте поменули нове предмете, морам данас да вас информишем, а управо са министром просвете. Одржали смо данас седницу координационог тела за повећање безбедности саобраћаја и договорили се у једној од тачака коју смо усвојили да покушамо да учинимо све да у наредном периоду се нађу начини и услови да у школама можда унутар грађанског васпитања, а можда наравно и унутар свих осталих предмета које наши ђаци изучавају и буду шта знаш о саобраћају.
На жалост, показало се да, без обзира што ми имамо тренд пада погинулих, на жалост, ми спадамо и даље у најнебезбеднију земљу у Европи. Трошимо и губимо готово 4% БДП од саобраћајних несрећа, али оно што је настрашније, губимо људске животе и пре свега дечије. Тако да, некада је то постојало, ја се тога сећам, али покушаћемо да у наредној години такође то буде један део изборних предмета.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Дубравка Филиповски, кокментар.
Нека се припреми Владимир Маринковић.
ДУБРАВКА ФИЛИПОВСКИ: Господине Вербићу и госпођо Михајловић, задовољна сам одговором који сте дали. Имате апсолутно нашу пуну подршку. Слажем се са концептом да треба мењати садржаје и вршити анализу ефеката предмета. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Владимир Маринковић.
ВЛАДИМИР МАРИНКОВИЋ: Уважена председнице, поштовани председниче Владе, министри, даме и господо народни посланици, сва три питања која ћу данас поставити биће усмерена на министра просвете, науке и технолошког развоја, али не могу да заобиђем ни дискусију председника Владе и оно што је говорио о компанија и инвестицијама из Уједињених Арапских Емирата и да апелујем да, као што су данас код нас „Ал Равафед“, као што је „Ел Емар“, као што је Развојни фонд Абу Дабиа, мислим да би овде код нас требало да има уплив и „Масдар институт“ који је стратешки партнер, веома цењен, један од најбољих института технолошки наука из Масачусетса из САД.
Не би имали ништа против да се била која од сала на нашем универзитету и факултетима, поготово на технолошком, електротехничком зове по Ал Махтуму или шеику Мухамеду Бин Заједу.
У сваком случају, прво питање односи се на елементарно, основно образовање министру Вербићу и тиче се мале матуре, завршног испита. Какви су планови министарства, да ли ће се завршни испит мењати? Тренутно имамо ситуацију, то су и претходни говорници помињали, да имамо слабе ефекте, да када су у питању исходи учења и када су у питању резултати код ПИСА тестова, веома су слаби и веома лоши, а са друге стране, папиролошки, статистички сваки седми свршени основац у нашој земљи је носилац Вукове дипломе.
Оно што је главно питање када је у питању основно образовање и што се даље рефлектује и на средње и на високо образовање, то је да и код деце која су у основној школи развијамо конкуренцију и развијамо ту равноправну утакмицу знања и способности између деце, која ће се после рефлектовати и у средњој школи и у високим школама, факултетима и универзитетима, али и у компанијама, институцијама у којима ће радити. Тада ћемо напокон добити предузетничко и изаћи ћемо из овог службеничког друштва у којем данас живимо.

46/1 МО/БМ 17.40 – 17.50

Дакле, питање прво се односи на то да ли ће бити промењено или се завршни тест односи искључиво на математику и српски језик? Морамо имати у виду да деца имају различите афинитете, да им је потребно разноврсно знање, да их то после чека и на универзитету, јер сама реч универзитет подразумева универзално знање. Данас је та теорија и модел...
(Председник: Три минута.)
Хвала лепо.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Веома сам задовољан и срећан, пре свега због чињенице што велики број питања данас иде Министарству просвете и оно о чему смо ми разговарали покушаћу, ако ми дозволите, одговарајући на ваше питање и за Маздар… Не знам да ли сте ви били некада у Маздару? Они су направили у сред пустиње цео град на соларну енергију. То је светско чудо. Нема нигде трафо станице, нема нигде ничега, цео град је на соларну енергију. Ту недалеко од Маздара, када су правили први факултет на енглеском језику, онда су представници свих племена дошли, бунили се и рекли – нећемо енглески, рушите нам традицију, рушите нам све, а сада сви похађају управо те школе и те факултет. Реч је о једној од најобразованијих нација и, разуме се, једној од најбогатијих.
Узгред бих вам само рекао да се трудимо и боримо и да ће бити много добрих ствари и добрих изненађења. Наредних дана се коначно са „Мерцедесом“ за дистрибуцију потписује уговор. Ићи ће и „Мерцедеси“ које производи „Икарбус“ одавде. Чекали смо то. Надам се да ћемо са „СИСУ-ом“, упркос овако строгом Закону о приватизацији, моћи да пронађемо начина и да завршимо са хипотекарним повериоцима, да направимо могућност да радници у „ФАП-у“ остану да раде.
Али, вратићу се на то око заштите интереса државе Србије и народа у Србији и како разговарамо и како преговарамо. Као што сте видели, није ми било тешко да вам кажем да смо око „НИС-а“ питања покретали пред Русима, као што ми није тешко да вам кажем да и Американцима и Европљанима кажемо да је јужни ток добар уговор, јер наша обавеза и наш посао је да водимо рачуна о Србији, о нашим грађанима и о нашим интересима. Зато нисам спреман да прихватим оне иницијативе које кажу да побегнемо од уговора о „Јужном току“ и желим да грађани знају о чему се ради, такође. То није питање политике - да ли више волите Европу или више волите Русију? То је питање за наше грађане, неки више воле Европу, а неки више воле Русију. Ми смо на путу ка ЕУ, али оно што је наша обавеза, то је да оно што је добро за Србију поштујемо и да то истерамо до краја.
Србија, укупна инвестиција Србије у целокупан уговор о „Јужном току“, целокупан Пројекат „Јужни ток“ је 19 милиона евра од 2,1 милијарде евра. Дакле, наше учешће у финансирању пројекта је минимална. Чак и тај ризик да ли ће гас потећи или неће није на нама, већ на руској страни. Желим да вас обрадујем и да вам кажем да ми у уговору имамо могућност 50% грађевинских радова, а то је негде око 120 милиона, плус оно што они називају „welding assembly“, заваривање и спајање, што је додатних 230 милиона.
Међутим, после одређених ствари, добили смо понуду руске стране и званично да радимо 100% радова, што значи да се то повећава укупно на 470 милиона евра, да држава Србија одреди извођаче, да ми без динара нашег добијемо те послове. То је огроман новац за Србију. Зато сам рекао, ако ми успемо да решимо питање Смедерева, питање „Петрохемије“ и „Азотаре“ и МСК у Кикинди, ако успемо да решимо „Јужни ток“ и наставимо са политиком овакве озбиљне консолидације и

46/2 МО/БМ

подршке реформама, коју имамо у свету много више него у земљи, зато што су наши људи увек неповерљиви према реформама, али ако то успемо да направимо, сигуран сам да ћемо и 2015. године имати значајан раст, а у 2016. години мислим да ће тај раст бити велики.
Дакле, само желим да вам кажем да је наша намера да доводимо што је могуће више људи који могу да помогну својим инвестицијама. Много их је мање у целом свету него икада, зато што је криза свуда. Погледајте земље ЕУ. Погледајте, негде им је раст до 0,5, а у већини је пад, рецесија до минус један, а колико фондова они имају на располагању и шта све они имају на располагању. Ми ћемо показати позитивне и добре резултате.
Желим још оно што ми је важно да кажем, пошто видим сваког дана да неко покушава да плаши пензионере у нашој земљи политиком Владе. Само хоћу да кажем пензионерима, а они ће добро разумети ту поруку, да мирно спавају, да не брину за своју будућност, да ће Влада Србије водити бригу о њима, као што је водила и до сада, и да нико не треба да их секира ни по медијима, нити на било који други начин. Они ће имати право на пристојну старост, иако су им многи ту старост до сада узимали и трошили, а чак трошили и будућност наше деце за то.
Камбери, молио бих вас, платите струју. Нећемо толерисати не плаћање струје. Потпуно сам озбиљан.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Вербић. Изволите.
СРЂАН ВЕРБИЋ: Господине Маринковићу, хвала на питању. Завршни испит, као што сам причао до сада, има превише функција у себи. Покушавамо једним универзалним тестом да решимо све проблеме, што практично није могуће. На сву срећу, једна од тих функција полако ветри и делује као да нам више није потребна. То је селекциона функција.
Тест који служи само за то да би се рангирали ученици на упису у средње школе готово да није потребан у ситуацији када има довољно места за све ученике из основне школе у средњим школама и када се 88% ученика упише управо у оне школе које су навели као један од своја прва три избора. То значи да скоро сви имају добру представу где им је место и да се заиста уписују у те школе. Наравно, има 12% оних који су незадовољни, који се можда нису довољно потрудили и због тих 12% тест мора да постоји и даље.
Међутим, друга функција за коју сматрамо да је много важнија од ове селекционе, то је функција евалуације образовног система. Ту нам је потребно да имамо тестове из више од два предмета. Ту нам је потребно да имамо већу разноврсност задатака. Потребно је да испитујемо и оно што папир, оловка и тестови не могу да пруже, да испитујемо и вештине и да испитујемо и како усвајају ставове ученици. Да бисмо то успели, потребно је да се тај завршни испит реализује у атмосфери која је мало мање стресна него што је била до сада.
Ове године смо показали да тест може да се реализује регуларно, да се заврши онако како би требало и да тај грч не мора да буде баш толики. То нам даје охрабрење да следеће године у мало релаксиранијој атмосфери направимо тестове од којих ћемо имати веће користи у смислу вредновања квалитета предмета, начина рада у одређеним школама, а не само да спроводимо тест зато да бисмо рангирали ученике, јер они то ионако прилично добро сами раде. Једног дана, надам се не тако далеког, сви наши основци ће ићи у средње школе и надам се да ће добро размислити у које школе желе да иду. Наш је само задатак да тај лош баланс између различитих типова школа уредимо на неки начин.
46/3 МО/БМ

Тако да, нажалост, у овом тренутку неке гимназије остају са великим бројем непопуњених места, док за неке школе, које ученици перципирају као лакши пролаз до факултета, имамо навалу и осам према један број заинтересованих, само зато што изгледа као да ће кроз ту школу лакше проћи и стићи до факултета.

47/1 ЈЈ/ЛЖ 17.50 – 18.00

На образовном систему је да затвори те пречице, и да они који желе на факултет заиста добију адекватно средње образовање пре него што дођу на факултет, у противном, ће се и даље дешавати да неко упише факултет и да се његова каријера управо ту завршава, а то не желимо. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Господин Маринковић, допуна.
ВЛАДИМИР МАРИНКОВИЋ: Још једно питање за министра Вербића, и дао ми је шлагворт кроз одговор, да прокоментаришем само, да велика заинтересованости и покушај да се много више деце упише на факултете него што је то могуће, а наравно ситуација на тржишту рада нам показује да то чак није ни потребно, утиче на то да се сам процес реиндустријализације Србије не може одвијати ако немамо децу на занатима и у стручним средњим школама. Даћу вам само податак да у Бору, само до пре две године уписивано осам одељења у стручним техничким школама, а сада је то једно одељење.
Моје конкретно питање односи се на пројекат Хоризонт 2020. Нас из СДПС занима, каква ће бити улога Министарства, наше државе? Ради се о пројекту који подразумева буџет или фонд од 80 милијарди еура. Фонд који би требао да омогући развој предузетништва и бољу везу између индустрије и високообразованих институција, развијање њихових заједничких агенди и истраживачких пројеката, па бих волео да нам кажете нешто детаљније о томе, и какву ће улогу Министарство просвета, науке и технолошког развоја да узме у оквиру тог пројекта. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите министре.
СРЂАН ВЕРБИЋ: Програм Хоризонт 2020 је програм који обједињује научнике у Европи, даје им једнаке шансе да добију новац за своје пројекте. Међутим, те новце је тешко добити. То се видело и у претходним верзијама овог програма у ФП6 и ФП7 програмима.
Међутим, ту се показало да наши научници ипак могу више да добију из Европских фондова него што ми дајемо као чланарину у европске фондове и верујемо да ће тако бити и са Хоризонтом 2020.
Овога пута је процедура пријављивања поједностављена и за различите области науке уједначена. Тако да ће бити једноставније правити заједничке пројекте, заједнички аплицирати за европске фондове, и лакше ће бити повезивати се са партнерских институцијама у иностранству. Ту такође постоји и могућност за мала и средња предузећа да аплицирају за те фондове, али не треба гајити лажну наду да било које предузеће ту може да аплицира. Потребно је да то буде предузеће које је способно да уради трансфер знања.
Дакле, нешто из науке да пренесе у економију. Ми нажалост, немамо довољан број таквих предузећа, али управо је то оно што желимо да погурамо кроз технолошки парк и фондове за иновациону делатност. Управо такве пројекте желимо да видимо и у нашој земљи, независно од међународних пројеката, да они заправо буду модел за фирме које ће бити способне да се укључују у међународне пројекте.
Тај модел не би био добар само за Хоризонт 2020. Тај би модел био изузетно добар и за будућу националну научну фондацију која би заправо изместила расподелу средстава за научна истраживања из Министарства у сферу где би сами научници одлучивали према критеријумима конкурентности, компетитивности о томе ко добија највише новца за истраживање. На тај начин би омогућили себи и боље повезивање са осталим партнерима у иностранству и добијање већег износа од из тих фондова.
ПРЕДСЕДНИК: Владимир Маринковић, коментар, а нека се припреми Милорад Стошић. Изволите.

47/2 ЈЈ/ЛЖ

ВЛАДИМИР МАРИНКОВИЋ: Извињавам се, још једно кратко питање.
ПРЕДСЕДНИК: Немате право на питање, само да прокоментаришете шта сте чули, две минуте.
ВЛАДИМИР МАРИНКОВИЋ: Онда ћу да прокоментаришем. Задовољан сама генерално одговором уз то да покушате, министре, да у наредном периоду када пројекат буде актуелан да окупите све друштвене чиниоце, почевши од послодавачких удружења, удружења радника, невладиних организација, свих оних који могу да помогну у том процесу поспешивања иновација, истраживања науке, али у домену развоја, наравно, и у циљу развоја наше привреде, како би она била компетитивнија и боља у односу, поготово на привреде у региону и на глобалном нивоу. Тако да се захваљујем још једном на вашем одговору.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Милорад Стошић. Изволите.
МИЛОРД СТОШИЋ: Поштована председавајућа, уважени председниче Владе, господо министри, даме и господо народни посланици, данас имам три сета питања која ћу поставити, а односе се на Министарство државне управи и локалне самоуправе, односно за министарку Кори Удовички.
Министарство правде и државне управе је 2013. године приступило изради Закона о инспекцијском надзору уз подршку USAID кроз пројекта „За боље услове пословања“ и немачке организације ГИЗ кроз пројекат „Унапређење израде закона у Републици Србији“.
Сада госпођо министарка ви помињете да радите на нацрту закона о инспекцијском надзору. Питања за ову област су – докле се стигло са израдом тог закона, односно друго питање чиме ћете спречити дуплирање инспекцијског надзора или пребацивање одговорности с једне на другу инспекцију што до сада имамо чест случај и честу појаву?
Други сет питања односи се на вашу изјаву да сте рекли да ће Влада Србије крајем августа утврдити предлог закона о запосленима у АП и јединицама локалне самоуправе који ће унапредити систем радних односа. Истакли сте да је то први у низу реформских закона за локалну самоуправу. Да ли планирате јавну расправу о овом закону? Намеће се питање, неминовно је да ће се након доношења овог закона бити вишкова радника у органима, односно одређеног броја отказа – колико ће бити по вашој процени тих вишкова? Шта ће се радити са тим вишковима? И ако имате податак колик тих вишкова има у државној управи, а колико у јавним предузећима?
Трећи сет питања, поједине одредбе Закона о националним саветима националних мањина нису усаглашена са Уставом Републике Србије. Уставни суд је на седници суда одржаној 16. јануара 2014. године донео одлуку којом је утврдио да неке одредбе Закона о националним саветима националних мањина нису у сагласности са Уставом Републике Србије. Да ли планирате измене Закона о националним саветима националних мањина? Да ли ћете уврстити све представнике националних савета у изради тог закона? Да ли ће се формирати посебна радна група са представницима националних савета и националних мањина? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Реч има министарка Удовички.
КОРИ УДОВИЧКИ: Хвала посланичке.
Прво, ваше питање о Закону о инспекцијском надзору, он је заиста доста времена у припреми зато што је то једна веома сложена материја. Прво питање на које је морало да се одлучи, било је управо због постојања преклапа и недостатка координације између различитих инспекција и различитих ресорних служби, да ли ићи на то да се ствара једна централан инспекцијска служба, једна генерална инспекција или једно мало флексибилније решење које би створило механизам координације између ових ресорних инспекција или их оставило по министарствима.

48/1 ВС/ИР 18.00-18.10

Опредељење је врло снажно на крају доста дугог проматрања, пре још ове Владе, и то је прихваћено поново и сада у нашем разматрању, да треба да буде једно координационо тело, где ће ресорне инспекције да остану под ресорним министарствима. Врло су ретка решења у свету и само се можда оно једно у Републици Српској која се стварала, да тако кажем, од нуле, само је то решење које знамо, где су централне инспекције је заправо врло успешно. У свим другим ситуацијама показује се бољим ово решење са некаквом координацијом, али са останком у ресорима.
Како се избегава преклапање? Биће то доста велики изазов за нашу државну управу, јер немамо, нисмо до сада развили много таквих механизама, а то је да се у центру Владе успостави координационо тело са стручном службом која ће то подржавати и које ће да прикупља све податке о субјектима које треба надзирати, правити процену ризика, ризика ради којих различите инспекције и постоје. Тамо где неки субјект подлеже већем броју инспекција правити планове који ће да уклапају различите ресоре за сваки тај субјекат. Значи, биће координација из центра и то на бази аналитике за коју ће бити потребно да се припреме јаке информатичке и аналитичке основе.
Што је најважније на крају тог процеса који ће вероватно да траје током целе наредне године, имаћемо инспекцију која ће бити у стању да циља најризичније субјекте, да у њих шаље инспекције које заиста иду да помогну пре свега, да се отклоне ризици, а не да ухвате некога, поготово не за длаку у јајету. Затим, имаћемо инспекцију која неће да користи као изговор непостојањем надлежности над нечим, да не би приметили нешто што се ради, а са друге стране, нећемо слати инспекцију у најмањем ризична предузећа или субјекте зато што је тамо најлакше њу вршити, а оставити неризичне субјекте без надзора. Што је најважније иако нисте регистровани моћи ћете и бићете, подлећићете инспекцијском надзору што данас врло често није случај.
Када је реч о другом вашем питању, Закон о запосленима у АП и локалним самоуправама прошао је већ јавну, званичну и формалну јавну расправу већ у претходном периоду, а сада смо је обновили у скраћеном поступку и очекујемо да прикупимо последње сугестије и да припремимо тај предлог за Владу до краја августа, а постом ће ићи у Скупштину.
Ваше питање о вишковима је јако важно. Много се ових дана говори и постоји извесна нервоза, па можда и нестрпљење у јавности да се са подацима изађе, а ја морам да нагласим да ми у овом тренутку имамо релативно поуздане бројеве и то захваљујући Министарству финансија у претходној Влади, која је по први пут један такав напор уложила, да уопште знамо колико има запослених, а не колико има вишкова.
Процена вишкова је процес који захтева да знамо колико нам људи треба у свакој институцији, а да бисмо знали колико нам људи треба у свакој институцији, треба да знамо који је задатак сваке институције.
Све су то задаци и послови које заправо у свим овим годинама, од када су започете реформе на путу ка ЕУ, од 2001. године није било јасно ни чији су задатак.
Ово је први пут да Министарство за државну управу и локалну самоуправу заправо обједињује задатак и да одређује, да се бави тиме каква треба да буде структура органа, али и тиме колики број запослених и колике плате и да се на томе, да се то све ради правилно, тек успоставља.
Међутим, јасно је да су најозбиљнији вишкови о којима највише говоримо заправо у јавним предузећима. Када гледамо органе државне управе, а често је то случај


48/2 ВС/ИР

и на локалном нивоу, ма да не увек, видимо да бројеви запослених нису расли онако како се то дешавало у зависним институцијама или пре свега у јавним предузећима, или институцијама и установама у току претходних година.
Оно што је више забрињавајуће, видимо врло често да заправо постоји неадекватност у структури, да нам недостају добре вештине, да је то један нефлексибилан систем у коме је пре свега посао који је пред нама, да видимо како да подигнемо њихову делотворност, како да постану оперативнија тела.
Ми то можемо, а ја мислим да би се и моје колеге и многи министри сложили, да се суочавамо са великим тешкоћама у томе да од ових министарстава и државних органа, добијемо резултате какви су Србији потребни.
Дакле, у овом тренутку, министарство је обезбедило средства која ће у остатку ове године да нам помогну да идентификујемо, ипак у државној управи, јер се јавним предузећима ово министарство не бави.
Обезбедићемо могућност да до краја године идентификујемо где ипак у државној, односно јавној управи, без јавних предузећа, постоје очигледно вишкови, а они постоје у најчешће мањим институцијама и да припремимо да у току следеће године на томе радимо.
Међутим, није главни циљ у том процесу смањење вишкова, већ преуређивање организације и усмеравање капацитета и институција да раде оно што треба и често ће долазити до презапошљавања из једног дела у други.
На крају, када је реч о Закону о националним саветима, о националним мањинама, као што знате, пред нама су избори за националне савете и сачекаћемо да се ти избори заврше, да се конституишу национални савети и да онда са тим новим мандатом кренемо у израду новог закона или измене и допуне закона, али то ћемо још видети, како бисмо се ускладили са закључцима Уставног суда. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Милорад Стошић.
МИЛОРАД СТОШИЋ: Хвала на овим одговорима, када се тиче овог првог сета питања инспекцијске службе, ја бих стварно волео да то једном у овој држави заживи, с обзиром да наши грађани или људи који имају одређене примедбе, да их из разних министарстава, пре свега, на државном нивоу, шетају од једног министарства до другог, што се тиче инспекцијског надзора, али то је и у локаним самоуправама.
Конкретно у градовима са градским општинама, с обзиром да има разних инспекција по тој вертикали на нивоу града и на нивоу градских општина, али има и по хоризонтали и по разним управама и стално долазимо у ситуацију да нас шаљу од једне управе до друге или од града до општине и увек се ти неки инспектори проглашавају ненадлежним и онда грађани имају проблем.
Мени је драго ако буде уређен тај систем, да инспекцијске службе стварно функционишу и да грађани када дођу у једну инспекцијску службу, да могу да реше проблем.
Што се тиче овог другог сета вишкова, захваљујем на вашој искрености да нисмо у могућности као држава да утврдимо број запослених, па на основу тога не можемо ни проценити колико ћемо имати вишкова.
Не могу да прихватим да у овој држави не може да се установи колико има запослених у тој државној управи, ако само погледамо пример нашег парламента, где има 250 посланика, 250 плата. Ако издвојимо одређени број средстава или финансијског новца за одређене плате, морамо знати за кога те плате иду, тако да мислим да би требало да будемо озбиљни и да тачно знамо у сваком моменту колико имамо запослених, а ако радимо овај закон, биће случајева да се појављују ти вишкови и да знамо шта ћемо са тим људима.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Кори Удовички.

49/1 ДЈ/ВК 18.10 - 18.20

КОРИ УДОВИЧКИ: Ако могу само да допуним, на основу овога што сте ме са вашим коментарима подсетили.
Управо је у инспекцијским службама једна од области где често постоје мањкови, како чисто у броју инспектора, тако у квалитету и обучености. Недавно је ова Влада у пореској инспекцији, односно у управи управо са једне стране на вишак од 400 запослених понудила им да се пре обуче и преквалификују да раде као порески инспектори што је велики добитак за наш капацитет, да наплаћујемо пореске приходе.
Само сам хтела да појасним, ми смо утврдили број запослених, постоји, тако да то више није проблем, мада још увек не постоји одговарајући трајни регистар. Стварање одговарајућег трајног регистра такође захтева време и један од кључних услова како бисмо могли да појачамо прелазак на електронску управу, али оно што ће захтевати још више времена и анализе, то су функционалне анализе које ће нам тачно рећи где су и колики вишкови. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Милорад Стошић, коментар.
Нека се припреми Сенић.
МИЛОРАД СТОШИЋ: Што се тиче овог трећег питања нисам добио одговор да ли ће се формирати посебна радна група са представницима националних савета, која ће бити укључена у изради овог закона? хвала.
Министре немате више право на одговор.
Реч има Александар Сенић. Изволите
АЛЕКСАНДАР СЕНИЋ: Захваљујем госпођо председнице.
Да на почетку рашчистимо, ја плаћам струју и плаћам све порезе, тако да сам се вероватно у том смислу квалификовао за разговор, али неопходно је и да Влада Републике Србије поштује правно обавезујуће документе које доноси ова Народна скупштина.
На пример, Резолуција о улози Народне скупштине и начелима и преговорима о приступању Републике Србије ЕУ, прописује да Влада упути Одбору за европске интеграције предлог преговарачке позиције о одређеном поглављу.
Ова резолуција је донета 16. децембра прошле године а Влада још увек своју процедуру није ускладила са том резолуцијом. Добијам информације да је данас утврђен предлог преговарачке позиције за поглавље 31, можда можете да потврдите или да…
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Није, 32.
АЛЕКСАНДАР СЕНИЋ: Још горе, 32.
Дакле, утврђена је преговарачка позиција за поглавље 32, а није испоштована процедура, дакле, Одбор за европске интеграције није дао мишљење и препоруке, национални конвент није дао мишељење и препоруке а Влада је утврдила преговарачку позицију супротну Резолуцији коју је донела ова Народна скупштина још у децембру прошле године.
Дакле, моје питање премијеру – када ће Влада ускладити процедуру у складу са Резолуцијом коју је донела ова Народна скупштина?
Такође, друго питање се тиче експозеа премијера, који је рекао да ће у првих сто дана ове Владе, бити извршена промена законског оквира који дефинише услове пословања у Србији. Та промена законског оквира предвиђа и доношење укупно 13 закона од којих су и Закон о планирању и изградњи, Закон о страним улагањима, Закон о јавним предузећима, Закон о привременом усклађивању основаца за обрачун и исплату плата, односно зарада од корисника јавних средстава тј. платним разредима, Закон о регистру корисника јавних средстава и њихових запослених и ангажованих лица, Закон о државним службеницима, Закон о осигурању, Закон о хипотеци.
49/2 ДЈ/ВК

Дакле, укупно осам од 13 најављених закона за првих сто дана Владе није донето и не налази се у скупштинској процедури. Дакле, прича о томе да је Влада испунила 92% обећања не стоји. Ако узмемо и поделимо осам са 13, тј. пет са 13, добијамо резултат 38%, а то је далеко од 92.
Моје питање је, када ће ови закони бити у скупштинској процедури и када ће бити донети?
ПРЕДСЕДНИК: Реч има премијер. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Хвала.
Тачно данас смо утврдили преговарачку позицију за поглавље 32, не знам каква је процедура, иако је направљена грешка, то ћемо свакако да исправимо. Кажем и да није направљена грешка, али ако јесте, без икакве намере је. Дакле, то ћемо свакако да исправимо и сагласан сам са тим да то урадимо у сваком тренутку.
Што се тиче броја закона, ви сте узели из једног сегмента, нисте рекли да су најважнији закони из области побољшања инвестиционог амбијента донети или је у току доношење. Најважнији закон за побољшање инвестиционог амбијента за све инвеститоре, кровни закон, темељни закон за који сам био сигуран да ћете да га подржите, је Закон о раду, али је било лакше зато што људи нису срећни кад год се тако крупне и важне ствари у земљи мењају. Нису срећни иако се тим законом стварају услови да се подстакне такмичење, конкуренција, оно што тражи од нас свет да би могао да улаже у ову земљу.
Као и ови закони о приватизацији и стечају, као и Закон о ПИО фонду, рецимо тај није био обећан, а у врху је реформи о којима говори Светска банка, али из самог корпуса закона који се тичу побољшања инвестиционог амбијента, донели смо најважније законе. Из свих области могу да кажем да сам задовољан, донели смо 31 закон. За сто дана 31 закон, при томе смо 40 дана имали поплаве, као што знате.
Знам да је наш народ и да смо сви ми увек незадовољни, и ја сам незадовољан својим радом, иако нисам имао слободну ни једну суботу и недељу, нисам никада довољно задовољан радом министара, али вас само молим, пошто сте на веома озбиљан начин постављали питања, тако вам и одговарам, погледајте у овом тренутку, имате дупло више министара у сали него опозиционих посланика. Мислим да то грађанима Србије говори и о озбиљности, о одговорности и о бризи за народом.
Мислим да то што смо почели данас у 16,00 а неки се спрдају са мном и исмевају се када на неком састанку кажем да сам каснио 14 минута, наше Владе, Расим и Дачић су овде, никада се није догодило да владе не касне, као што данас не касне. Могу да касне 3 – 4 минута. Никада у историји српски влада, то могу да вам кажем од 1998, никада се није догодило, некада су касниле по два, по три сата, чекају министри, не знају шта ће са собом, чекају, док се не нађу. Онда је уведен нови систем и ово није одговор вама на то, уведен је нови систем – хајде телефоном да се чујемо и да појма немамо шта доносимо. Ово није из мог домена, знам да је данас било на седници Владе, па сам вам зато то рекао.
Што се тиче закона око ових закона, да, донећемо нови закон о јавним предузећима, чекам да господин Ђилас буде овде да гласа за тај закон, јер ћемо део ствари које је предлагао да уважимо. Очекујемо да још неки веома важан закон о државним службеницима, као наставак овог темељног Закона о раду, буде донет, наравно, као и закон о хипотеци, као и многи други закони, и мислим, Закон о планирању и изградњи, он је тренутно у јавној расправи, да нам неко не би рекао да није завршена јавна расправа.


49/3 ДЈ/ВК

Као што смо успели да завршимо јавну расправу за сет медијских закона којима се хвалимо, јер то су стотину пута боља решења него она која су била и иду у корак са највећим европским слободарским традицијама и поштовањем људских права медијских слобода, итд, као што признаје ЕУ, као што признају сви други, тако ћемо и да урадимо са Законом о планирању и изградњи.
Ту очекујемо вашу подршку зато што ми морамо да покренемо бизнис у Србији, скратићемо процедуре, треба да седнемо и разговараћемо заједно са вама да се договоримо да видимо које је најбоље решење за конверзију.

50/1 ГД/СУ 18,20-18,30


Тренутно је на јавној расправи. Хајде да се укључимо у то. То ће нам бити први закон тамо 25. августа. То су управо ти закони који служе за побољшање инвестиционог амбијента.
Остаје нама ту још закона. Усвојили смо 13 закона, ако се не варам, из области највише кривично-правног законодавства, али очекујем да ћемо имати још важних закона, о узбуњивачима и многе друге законе који су веома важни за нас, али ми немамо проблем.
Сваки пут кад желите да нам укажете на то да смо ми прекршили и да ви нисте могли да будете упознати или да одбор није био упознат, увек ћемо изаћи у сусрет зато што, као што знате, ми напишемо, идемо са нацртом закона и тај нацрт иде у јавну расправу. Тек касније га ми у форми предлога шаљемо вама, али пре тога у форми нацрта он прође кроз сито и решето и Европске комисије, као што знате, и ниједан од ових закона са којима смо ишли није прошао а да није добио зелено светло Европске комисије.
Дакле, сваки закон, када говорите о томе, и добро је да их критикујете, добро је да их нападате, је прошао и добио одобрење Европске комисије. За овај сет закона смо чекали шест месеци Европску комисију и Савет Европе, ако се не варам, који је био још, како они то кажу, надлежнији за то, да бисмо добили повољно мишљење. Добили смо сва повољна мишљења.
Дакле, зато вас молим само да убудуће, када постоји такав проблем, позовите неког од колега ваших, позовите неког од министара, оставите поруку код мене у кабинету, позовите ме, интервенисаћемо и решићемо тај проблем. Наша је намера да о томе заједно са вама разговарамо, јер на путу за пуноправно чланство у ЕУ не може да учествује само Влада. Ту нам је потребна опозиција, ту нам је потребна ваша помоћ и подршка и то морамо заједнички да радимо.
Као што сам ја задовољан неким нормалним реакцијама које стижу из опозиције на одређене ствари које се тичу државе, тако вас молим да тамо где вам је потпуно јасно да негде можда нешто нисмо урадили у складу са процедуром одмах интервенишете и одмах нам реците. Будите сигурни да ћете увек добити директну подршку од нас и да ћемо показати да то разумемо.
Што се тиче 100 дана, 100 дана је тамо у понедељак или у уторак. У тешким условима у којима ни дана нико није чекао ништа, били нападани све време, најважније законе смо донели, ако будемо имали већину, за приватизацију, стечај и ова три медијска закона. То значи да смо најважнији посао и најтежи посао тих првих тешких реформи провели у дело. Чека нас још тешких ствари, али ја мислим да ствари у Србији полако али сигурно иду на боље.
Хоћу да искористим прилику, видећете и по томе, изненадићете се, како смо и сачували део пара. Приказали смо вам све, чак и оно што нисмо потрошили да смо потрошили. Видећете то кроз ребаланс буџета. Видећете то и кроз буџет да, рецимо, оно што је на 621. да нисмо скоро ништа потрошили. То је 36 милијарди што смо одвајали за социјални програм, зато што се и даље боримо за раднике и за предузећа. Имамо у Фонду за развој 15 милијарди, имамо од дела јавних предузећа од којих можемо да узмемо, у еврима могу да вам кажем, око 100 милиона евра, тако да моћи ћемо то да видимо како и на који начин да бисмо и оне мере фискалне консолидације, о којима смо причали, усмерили и направили до нивоа до којег ће то народ добро да разуме јер зна да му је то за здравље јавних финансија, да му је то за здраву државу, а да не буду тешко погођени и да не буду људи озбиљно погођени.

50/2 ГД/СУ

Још једанпут вама хвала на томе. Влада Србије предложила је 31 закон Скупштини, који у тако кратком периоду, а посебно тако важне законе, тако системске и тако суштинске законе, мислим да ниједна влада није предложила и ниједан скупштински сазив није усвојио, можда по значају 2002. године, а после тога никада више. После тога, апсолутно никада више да су системски закони, оволико важни, тешки, проблематични закони који не уживају велико поверење у јавности, закони којима се никоме не додворавате, већ правите нормалну земљу од своје земље и због тога сам ето веома поносан.
Рекао сам 92%, то је зато што једну крупну ствар нисмо предузели, а то је питање финансијске консолидације. Све друго смо предузели. Мислим да су људи у Србији срећни што ту меру нисмо предузели, иако ја мислим да и кашњење у предузимању те мере је само могло држави да донесе озбиљне проблеме. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Александар Сенић. Изволите.
АЛЕКСАНДАР СЕНИЋ: Што се тиче Закона о планирању и изградњи, имамо, ако ништа друго, на истиномеру много неиспуњених обећања, да ће закон бити у мају, па да ће бити у јуну, па да је на јавној расправи. Јул нико није помињао, тако да можете и сами да одете на истиномер и да видите колико пута је јавност обманута роком у коме ће тај закон бити донет.
Ја сам, пошто ми је то и професија, животно заинтересован за тај закон, тако да, што се мене тиче, имаћете пун капацитет консултантских услуга, наравно бесплатних.
Примедба да опозиција није присутна и да ми желимо нешто лоше, ево, министар Вујовић може да потврди да су амандмани НДС на Закон о приватизацији усвојени сви, осим једног. Дакле, само један од свих амандмана које смо поднели није усвојен. Толико о нашем конструктивном приступу законима који се усвајају у овом дому. Зато и тражимо да поштујете као Влада оно што се у овом дому донесе.
Треће, хоћу да вас питам нешто о политичкој одговорности. Пробали смо да сазнамо од Ивице Дачића да ли осећа одговорност зато што је оваква ситуација у полицији, зато што су разрешени сви начелници управа и стално се позивао на то да му неко нешто није дозвољавао и да су на њега вршени притисци итд.
Могу да вас питам зашто сте у последње две године вршили притисак на премијера и министра полиције, ако узмемо у обзир његову изјаву да је на њега вршен притисак? Питам вас да ли сте вршили притисак у последње две године када је он био премијер и министар унутрашњих послова, а ви први потпредседник Владе, да он не реформише полицију, да буде полиција толико криминогенизована и да реформе у полицији морају да сачекају да дође неко из СНС на чело тог ресора да би оне биле извршене? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијер. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Замолио бих Јадранку после да одговори, јер она зна боље од мене ово око европских интеграција.
Што се тиче Закона о планирању и изградњи, не гледам, да вам искрено кажем, то што сте поменули зато што неретко ваде из контекста, а не знам како би извадили онима из контекста који су говорили да ће то да ураде, па га никад нису урадили. Не знам да ли може у мају или у јуну или у јуну и мају, није било могуће због поплава, а да ли ће да буде у јулу и августу, не видим да је велика разлика. Као што видите, закон је завршен и закон је у јавној расправи и биће усвојен овде, рекао сам први пут, да ли ће бити 25. или 28. августа, потпуно је свеједно.
50/3 ГД/СУ

Морали смо да одложимо и усвајање Закона о раду, али смо га усвојили и Закон о приватизацији и Закон о стечају, али смо их усвојили и Закон о пензијско-инвалидском осигурању, али смо усвојили и овај сет медијских закона којима коначно Србија постаје модерна и демократска земља, али смо усвојили. Све смо то усвојили што ви нисте усвојили.
Извините, све то што ви нисте усвојили у претходних 10 година, ми смо усвојили у првих 100 дана и за то добили подршку и Европске комисије и, ако хоћете, мању критику људи у Србији, иако је нормално да су људи критиковали.
Ја вас веома поштујем. Вујовић када је дошао у Владу и вашу странку и амандмане које подносите... Да ли видите да нико нема ништа против амандмана које подносите? Готово да смо сваки прихватили. Један нам је био проблем због тога што се помињао уз капитал имовина, то је био амандман ЛСВ, иначе смо све хтели да усвојимо. Тај смо усвојили на одбору после. Нашли смо начин на одбору да га усвојимо. Као што видите, тако се понаша Влада, а шта да усвајамо када вам неко 50 или 100 амандмана у којима пише ништа?

51/1 ТЂ/СМ 18.30-18.40

У амандману пише ништа, или не пише баш ништа, а они амандмани који су смислени, као што сте их ви направили, који су у складу са политиком за коју знам да се ви залажете, и у реду је када у опозицији…
Знате, има данас у Србији једна ствар о којој сам хтео да говорим. Сви знају да је ово морало да буде донето. Сви знају да је то добро за Србију, али је лако и лепо да се то критикује. То сам некада радио и извинио се грађанима због тога. Сада када је дошло најтеже време, сви знају да то мора да иде тако. Знате, да ће на крају бити добар резултат за Србију, али хајде ми то да критикујемо зато што народ нешто није задовољан.
Народ није задовољан чим не види истог секунда у свом џепу. Није стрпљив да сачека годину или две, подразумева се да је то тако. Молим вас зато што ћете сутра да будете власт, јер неодговорни никада неће да дођу на власт, а одговорни људи ће да дођу на власт. Одговорни људи ће морати да се понашају одговорно. Шта хоћете? Хоћете да ја данас некога хапсим због уговора са „Фијатом“? Хоћете да хапсимо некога због уговора са Азарбејџаном? Хоћете ли не знам шта да причамо, што многи други причају данас? Тако се понашају неодговорни људи.
Што се тиче политичких прича око Ивице Дачића и Министарства унутрашњих послова, нисам разумео све и нећу да улазим у те страначке ствари. Колико сам ја схватио, господин Дачић је говорио о неким претходним временима, о неким другим политичарима, који му нису давали никакав уплив. Што се мене тиче, када ме је питао да му помогнем, као први потпредседник Владе сам му помагао. Никада се мимо тога нисам мешао. Радио сам свој посао у оквиру она 24 предмета и та 24 предмета настављамо.
Када смо код тога, нисте ме то питали, али ћу да вам кажем. Видео сам да су неки рекли – па, поставите Мишковића за директора „Србијагаса“. То ме питају они који су поставили Мишковића за шефа Србије, они који су га поставили да буде директор свих банака у Србији, директор свих јавних предузећа, да буде министар у свим министарствима, да буде председник Владе и председник државе, а против Мишковића никада нису повели поступак. Ова држава и нека друга власт води против Мишковића поступак и до краја године, претпостављам, биће првостепене пресуде.
Кажете – нису плаћали порезе. Ја сам сада извукао папире колико су Беко, Мишковић и остали платили пореза. Изненада су кренули, читао сам то данас, донели ми у папирима…
(Александар Сенић, са места: Нисам ја то рекао.)
Нисам рекао да сте ви то рекли. Нисте ви то рекли. Неки други су се изгубили, седе ту лево од вас или десно из вашег угла.
Сада да вам одговорим, кажу – не плаћају порез. Извукао сам за тог вашег бившег директора Демократске странке, а то је био Миодраг Костић. Ужурбано и навелико плаћа порез из 2012. и 2013. године и сваке године све више плаћа. Године 2012. његове компаније „МК Група“, „Суноко“, „Агроглоуб“, „МК Холдинг“ и АИК банка платили су 94,8 милиона евра. Исте те компаније, 2013. године, платиле су 98,3 милиона евра. Нисам ја продавао шећеране ни 2001, ни 2002, ни 2003. године.
Што се тиче господина Бека, у компанијама „Књаз Милош“, „Бамби“, „Кањижа“ плаћају порез, редовно. Нема заостатака у плаћању пореза, али има у следећој ствари проблема са порезом. Важно је да ово грађани чују. Те проблеме са порезом нису установили ови који су се дрзнули да данас нешто говоре, јер када су они то проверавали, када су слали контроле, било је све плаћено. Реч је о порезу из 2007. године. Слали сте контроле 2008, 2009. и 2010. године и потврђивали да је у Луци „Београд“ све у реду. Једна нова власт, којој нико не одређује како ће неки да буду
51/2 ТЂ/СМ

изузети од закона, је 2013. године рекла – дужни сте седам милиона и 400 хиљада евра, па сада имају и камате на то. Сада је за то Лука „Београд“ дужна, а и ту Луку „Београд“, ако се сећам, није продала Влада у којој се ја налазим, него сте продавали ви. Чекајте људи, ви нама данас држите придике о порезу који ми покушавамо да наплатимо, а ви га нисте ни регистровали или смо натерали све њих да плате порез и повели поступке, а ви то нисте ни регистровали.
Морам да вам кажем да ће порески органи …
(Народна посланица Гордана Чомић добацује с места.)
Госпођо Чомић, не добацујте. То што сте постали заменик председника у својој странци не значи да имате право да добацујете у Народној скупштини. Рачунам да то сви посланици треба да поштују, као што ни ми вама никада не добацујемо.
Видим да сваки пут када вам поменем ваш однос са тајкунима, увек имате нешто да ми добаците са места. Не брините то ће тако и да остане, на добацивању.
Што се тиче „Железница“ и свега другог, па на састанку са њима, ја кажем људима – имамо проблема, наша јавна предузећа праве губитке, а они мени почну да говоре увек о НПЛ. То су вам non-perfoming loans, зајмове које не могу да врате итд. Ја кажем – хајде, немојте више да ми причате о вашим проблемима, што лепо не покажете све своје способности на најлошијим предузећима, на ономе где имамо највеће проблеме, где и ваши и наши нису најбоље управљали. Данас плаћамо 130 милиона евра, а плаћали смо и 170 милиона евра када су ваши данас, кад су наши 130 милиона евра субвенција. Лоше свакако, како год окренете.
Хајде да видимо можемо ли то да спустимо. Некоме више као казну, а не као награду да кажете – скочили, па ви се договарали са тајкунима. Ми се не договарамо ни са ким по питању поштовања права и правних прописа, ни са ким. У овој земљи је закон исти за све. Исти је за Мишковића. Исти је за Бека. Исти је за мене. Исти је за Чомић. Исти је за вас, господине Сенићу. Исти је и за Камберија. И биће исти.
На крају, што се 100 дана тиче, ми ћемо ускоро изнети план шта је то што ћемо да учинимо до краја године. Мислим да је важна једна ствар. Мислим да је важно да људи у Србији виде да се држимо плана, програма и да ће неко једнога дана, без обзира на то, како му то изгледало у овом тренутку, умети да каже да то што смо урадили за Србију вредело, па макар и неко други уместо нас купио плодове тог рада.
Поносан сам на нашу одговорност, на нашу озбиљност, на нашу посвећеност. Поносан сам на наше поштење, а одговорићу на крају, пошто је то једино питање на које данас нисам одговорио, и око плагијата, да не би било да сам било шта заборавио и да не било да сам избегавао пропитивање у Народној скупштини или да нешто забашуримо или да нешто не кажемо, а што је морало да се каже.
У сваком случају, желим овом приликом да се захвалим члановима Владе на дисциплини, на раду. Погледајте, имате више од 15 министара, а нема их много више од 15 у Влади. Имате овде више од 15 чланова Владе у Народној скупштини, па ме подсетите када се то у српској парламентарној пракси догодило. Ако ништа, то је још један помак на боље. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министарка Јадранка Јоксимовић.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Имам обавезу да развејем сумњу коју је посланик Сенић увео у погледу поштовања, тј. не поштовања процедуре, представљања преговарачке позиције и позиције за Поглавље 32, а које се односи на финансијску контролу, а не 31, пошто је то заједничка спољна и безбедносна политика. Заиста је дијаметрална разлика, али добро. Снаћи ћете се ви на том месту, врло је одговорно, председника Одбора за европске интеграције.

52/1 МГ/МЈ 18.40-18.50

Међутим, оно што сте урадили чини ми се да није било коректно с обзиром да сте употребили израз да сазнајете да је преговарачка позиција усвојена. Ви не сазнајете, него смо вас ми обавестили. Лично ја и госпођа Мишчевић, дакле, шефица преговарачког тима смо вам ставили до знања да данас усвајамо преговарачку позицију с обзиром, да део критике који сте упутили јесте тачан, а то је да измењен закључак, односно није увек измењен закључак Владе, којим се усмерава и усклађује рад органа Државне управе у поступку израде преговарачких позиција, а који би био у складу са оним што јесу наводи Резолуције у којој сам иначе ја као члан Одбора за европске интеграције активно учествовала и чак, посведочиће вам колеге из тог одбора које су и сад остале, чак инсистирале и унела лично одредбе које се тичу обавезујућег дела онога што ради Влада према Народној скупштини, тако да немамо нити ја имам лични мотив, нити ова Влада има мотив да то избегне.
Ако је пропуст направљен он је направљен зато што до сада није измењен закључак, али то значи да процедура није ни на који начин неиспоштована, ако могу тај рогобатни израз да употребим.
Према томе, ми смо вас обавестили о томе. Истовремено, обавестили смо вас и најавили вам да ћемо сутра Одбору, надлежном скупштинском Одбору за европске интеграције упутити преговарачку позицију да бисте били информисани и да бисте били у току. Исто вас упућујем на чињеницу да још увек нису испуњене ни законом предвиђене обавезе за разматрање тајних података у погледу просторија, то такође врло добро знате да преговарачку позицију, ја сад чак не могу да говорим о њој, с обзиром да је она под ознаком поверљивости. Дакле, нису испуњени ни ти услови једним делом закључак можда и због тога није донет, али није оправдање у сваком случају процедура је испоштована, ми смо вас као председника Одбора уважили, обавестили.
Сутра ћете видети преговарачку позицију и ви и сви заинтересовани чланови Одбора, али мислим да заиста не стоји та врста критике и волела сам само да то једноставно разјаснимо. А убудуће наравно, чим се измени закључак Владе, скупштински одбор ће имати онакву функцију какву по резолуцији има и каква му и припада и то ће бити од септембра месеца. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик Александар Сенић, коментар, две минуте.
АЛЕКСАНДАР СЕНИЋ: Захваљујем.
Мени, ако није прекршена процедура онда није јасно зашто се мења закључак Владе. Ја ћу да цитирам Резолуцију, тачка 17. – пре утврђивања преговарачке позиције за поједино поглавље Влада доставља предлог преговарачке позиције Одбору за европске интеграције. Данас је Влада утврдила преговарачку позицију није послала предлог надлежном Одбору тако да је Резолуција прекршена и то је недвосмислено тачно.
Захваљујем вам се за добијене одговоре на непостављена питања, стварно нисам поменуо ни „Железницу“, ни „Луку“. Једино што на крају могу да констатујем, један мој друг када је данас видео да ће Беко можда, то су новинарска нагађања, ја заиста не знам да ли је то истина, постати директор „Железница“ ме је позвао и питао – па, друже да ли се ми ово заиста враћамо у деведесете? Ништа друго. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Извињавам се завршен је круг питања, сад ће госпођа Чомић.
ГОРДАНА ЧОМИЋ: Захваљујем.
Два питања, прво за председника Владе, друго за министарку за европске интеграције. Но прво с обзиром да је председник Владе заинтересован да уведе ред

52/2 МГ/МЈ

сматрајући да му се добацује, да добацујем, оставила бих вас без сваке сумње, шта добацујем?
Радило се о дилеми колега зашто се одговара на непостављена питања, ја сам рекла – знате, човек дошао и рекао све оно што жели, успут, ја мислим да је то легитимно и да то треба да раде председници Владе, јер носе највећу одговорност. Дакле, ако икада први пут у животу будем добацивала нећете имати никакве сумње да то радим, сада то није био случај.
Прво питање – односи се закон који смо усвојили, а на основу којег је формирана по надлежностима министарства у Влади и тај закон је у једној од својих одредби, које су се тицале Министарства за рад, запошљавање, социјална питања укинуо Управу за родну равноправност.
Овде је било дилеме око тога да ли је то због штедње, јер се ради о три милиона динара, међутим, било је јасно да нема разлога за штедњу и да смо сви ми посланици вредносно и са довољно информација о тој Управи за Управу, са потпуно разумљивом подршком владајуће већине да се укине са потпуно разумљивом критиком нас из опозиције да се установи.
У том тренутку у расправи дата је информација да ће бити формирана канцеларија, да је то једна од идеја и тада мандатара сада председника Владе, што сам и тада проценила као добро решење.
Дакле, моје питање за председника Владе – да ли остаје, да ли је та информација тачна? Да ли се остаје при томе, иако да, дали ће бити формирана канцеларија за родну равноправност због тога што је то просто један потребан механизам око којег ми немамо спора међу собом?
Друго питање за министарску за европске интеграције са молбом да ме добро разуме, ја то више питам због оних који нас гледају, него због тога што госпођа министар или ја немамо довољно информација.
У јавности имамо врло различите информације о начинима на који земља која је почела преговоре је у обавези да прати спољну политику ЕУ. Врло се често те информације, полуинформације злоупотребљавају у креирању јавног мњења да се све сведе на питање да ли је сада Влада Републике Србије и Србије у целини пред притиском и пред ултиматумима што је реч која се не користи како је рекла министарска спољних послова Италије да се одлучи за санкције Русији, односно за потпуно праћење спољне политике ЕУ.
Замолила бих вас најкраће да више јавности ради заједно објаснимо како се доносе одлуке са напоменом да уколико вам буде потребно да се и у Народној скупштини о томе доноси подршка вашем ресору, односно Влади Републике Србије у њеним одлукама о томе како ће се понашати у следећих шест месеци, годину дана, пошто не изгледа да ће криза у том смислу да, нажалост буде мања и да имате подршку Народне скупштине.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијер Александар Вучић.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Прво, поводом деведесетих, не знам ко вам је тај друг, али верујем да имате и боље друштво.
Што се тиче деведесетих, било је и горих од деведесетих. Не знам где сте шта нашли у деведесетим у свему овоме. Милан Беко није био ни пола богат као што је постао двехиљадитих, па надаље. Ни сви ови људи нису били ни пола богати као што су постали двехиљадитих, па надаље. Неки од њих су били и министри полиције у сенци, неки су били председници влада.

52/3 МГ/МЈ

Моја идеја је била, моја, не било чија, није то прошло на Влади, нигде, не знам ни да ли ће ти људи да прихвате, нисам се видео. Око „Железнице“, ако ме питате да ли мислим да је човек кога волим, поштујем Драгољуб Симоновић бољи менаџер од Бека, не мислим. Не мислите ни ви и не мисли нико у овој сали, али баш вас брига какав ће резултат „Железница“ да има, баш вас брига пошто вас једино интересује нешто чиме бисте политички напали.
Мене интересује какав ће резултат „Железница“ да има, мене интересују паре народа Србије и паре грађана Србије. у томе се разликујемо.
Што се тиче непостављених питања, морам да вам одговарам на она питања која постављате када мене нема, јер када мене има, ви идете напоље. Претите три дана шта ћете све да ме питате и шта ћете све да ми кажете, а када дођем ништа ме не питате.
Боље ја вама да одговорим да не бисте постављали та питања у мом одсуству. Ја сам најсрећнији да их мени постављате. Видим да волите тако да будете много храбри када нисам овде. Тако највише волим да будете храбри и да то изговарате када сам ја овде, да могу лепо да вам одговорим. Па сам вам унапред одговорио на све оно што нисте имали храбрости данас да питате.
Што се тиче Управе за родну равноправност, јел то водио неко из ДС? Јесте? Није битно, али јесте. Добро. Што се тиче Управе за родну равноправност, подигли смо на виши ниво, државни секретар је то узео у своје руке. То је његова надлежност данас.
Ако буде било каквих проблема Гордана, ви јавите и ми ћемо те проблеме да решимо. Ако има проблема и у систематизацији и ако имате неки предлог и то ћемо да исправимо.

53/1 ЈБ/ИП 18.50-19.00

Што се тиче овог другог питања, реч је о најозбиљнијем питању за државу Србију у овом тренутку, одмах вам кажем, ићи ћемо пред Народну скупштину и то на затворену седницу. Молићемо од вас затворену седницу и надам се да ћемо имати разумевање за затворену седницу да бисмо могли да вам кажемо са чиме се држава суочава у овом тренутку, да бисмо могли да вам кажемо пред каквим смо изазовима, па да видимо можемо ли уопште даље или не можемо, или неко други то да преузима.
Нећу сада ни да се шалим ни да се играм са оним да ли је ко за српску Србију, европску Србију или не. Овде је реч о веома озбиљном питању. Ми смо иначе од када је формирана ова Влада, и то је Ивица Дачић добро обавио, од укупно 14 декларација и резолуција гласали смо за 10, у 10 смо се придружили што је 72%. У претходној Влади тај ниво придруживања био је 38%. Драстично смо повећали и у свему смо се сагласили са ЕУ, осим што се нисмо сагласили у четири акта која говоре о санкцијама према, односно против Руске Федерације.
Политика Србије јесте таква да ми идемо ка Европи, да идемо ка чланству у ЕУ, али извините, ми нисмо учествовали ни у доношењу одлука о санкцијама у Руској Федерацији. Ми имамо и своје економске интересе, ми имамо своје и друге државне интересе. При томе смо јасно рекли да поштујемо територијални интегритет Украјине, јер тиме штитимо и нашу позицију на КиМ, тиме штитимо позицију Србије и у Европи и у УН. То смо јасно саопштили нашим руским партнерима, али такође, морам да вам кажем, погледајте са чиме се суочавамо. Трговинска размена са Руском Федерацијом нам сваке године у проценту највише напредује.
Пошто су данас најавили повећање цене гаса, питам вас – а како ћемо то да владамо ако и за Србију буде повећана цена гаса? И овако нисмо у стању да исплаћујемо тај гас. Ако нам неко подигне са 400 на 500, не знам шта би Србија радила, то вам сада кажем, пошто добро знам све билансе и знам све рачуне, мислим боље него било ко у Србији, због природе позиције и функције коју обављам. Не знам шта бисмо радили.
Питам и оне друге који су уводили санкције, па нам рекли – увешћемо вам санкције у овој сфери, у овој сфери, у овој сфери, али нећемо у гасном сектору. Чекајте људи, ваљда и Србија има право да мисли о себи, о својој територији, о свом народу и о својој будућности. Ако будемо доведени до тога да нам неко каже – морате да срушите све своје, а не верујем, нико нам то до сада није рекао и није се тако нешто десило. Заиста нико језиком ултиматума није разговарао. Немојте да сумњате да ће бити сазвана седница Скупштине и не могу ни да вам кажем колико се плашим и колико ноћи не спавам чекајући и надајући се миру на истоку Украјине, јер би то решило српске проблеме.
Овако, и више него ви, више него било ко други у сали тресем се од страха због сваког метка који тамо опали, јер знам како то иде на Србију. Само хоћу да вам кажем да хоћемо у сваком озбиљнијем тренутку, надам се да сте сагласни са оваквом политиком Републике Србије коју у овом тренутку водимо, мислим да је и највећи број грађана сагласан са тим, ако имате било какве примедбе волео бих да их чујем, а истовремено ако будемо у некаквој другачијој, и онако смо у толико тешкој ситуацији да ми није лако да замислим тежу, али ако до такве ситуације дође, Народна скупштина је увек најбоље место где ће о томе да се одлучује.
Ми водимо политику у корист и у интересу народа и грађана Србије, то је наш приоритетни задатак. Нико нас није питао ни консултовао ни око чега када су одређене одлуке доношене. Гледаћемо да повећамо проценат усаглашености са одлукама ЕУ, иако нисмо ни отворили Поглавље 31, а камоли га затворили. Дакле, све то ћемо да гледамо, али извините, пошто то могу да кажем потпуно отворено, знате постоје људи који су себе чували или своју власт чували по сваку цену, или су много
53/2 ЈБ/ИП

крали или су много убијали других. Да вам искрено кажем, велики Русо Гете је рекао да је слободан човек онај којем је чиста савест. Не знате како се тешко осећам због ситуације у Украјини и како се слободно осећам колико ми је чиста савест.
Никакав проблем није и да Влада плати цену своје политике, али у Народној скупштини ћете морати да нам кажете и каква је алтернатива и какву то другачију политику можемо или бисмо морали да водимо. У овом тренутку ја је не видим и мислим да Влада Србије води истински српску, патриотску и европску политику, али политику која води рачуна о својим земљама.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Јадранка Јоксимовић. Молим вас, до 19.00 часова, таква је процедура. Захваљујем.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Захваљујем. Врло ћу кратко, с обзиром да је премијер већ дао јасан политички одговор, али ви сте питали чини ми се нешто и уже од тога. Шта то заправо значи? Знам још из времена док смо заједно биле у Одбору да ви добро познајете и политику и право ЕУ и знам да ваше питање је на месту.
Да објаснимо заправо шта то јесу наше обавезе. На основу ССП, ви добро знате да наша обавеза јесте да се консултујемо са ЕУ и да се усклађујемо у што већој мери. То истовремено значи да свака држава у том процесу има један део права на задржавање једног ширег спољнополитичког оквира и права на заштиту специфичности и специфичних односа.
У овом тренутку ми смо заправо задржали специфичност наших националних економских интереса у односу на Руску Федерацију. Оно што јесте Поглавље 31 оно јесте политичко поглавље. Због тога се одлуке у овом поглављу преламају и кроз Европску комисију и кроз Европску службу за спољне послове. Правне тековине ЕУ у овој области чине и политичке декларације и изјаве и међународни споразуми. Премијер је говорио о томе у којој мери смо ми ускладили прихватање неких од резолуција. Прошле године је то било 88%, ове године је у просеку битно мање због овога што јесте ситуација.

54/1 МО/ЦГ 19,00-19,10


Од формирања ове Владе, и поновићу оно што је премијер већ рекао, заиста од 14 резолуција ми смо 10 усвојили. Према томе, да можемо апсолутно да применимо све оно што јесу стандарди из 31, ми бисмо били део процеса одлучивања, а не само оних који могу да спроводе и били бисмо већ у ЕУ. Према томе, мислим да се не говори о ултиматумима, али, наравно, сензитивна је позиција и очекујемо да ћемо око тога имати политички консензус и у овој Скупштини. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Гордана Чомић, додатно питање, три минута, иако ћемо мало прекорачити 19,00 часова, али не могу да прекинем поступак у пола питања.
Изволите, Гордана.
ГОРДАНА ЧОМИЋ: Захваљујем.
С обзиром да је председник Владе рекао – Гордана, јавите се око Канцеларије за родну равноправност, Александре, само дајте налог државном секретару да уради документ о Канцеларији за родну равноправност и не морамо да се јављамо, све је у реду.
Захвална сам и председнику Владе и министарки. Мислим да смо се добро разумели да није ово једина тема у којој је потребно да се на делу види да Србија има консензус дуго стицан, тешко стицан, годинама стицан, још недовољно развијен у комуникацији са људима који живе у Србији, али дефинитивно консензус о европском мењању, европским интеграцијама и о свим правилима која, ако то разумемо, сви ми морамо да поштујемо. То је једини контекст у којем сам ја поставила питање и председнику Владе и министарки и драго ми је да сам у узвратном коментару и опаски, кроз реченицу – ако треба, држаћемо седницу Скупштине, разумела да се слажемо око улоге институција у том процесу.
Све и разне теме које се тичу колико идеолошких или политичких неслагања, све и разне друге теме које се тичу различитих решења, која имамо ми зато што смо у различитим странкама, су, наравно, легитимне и биће присутне, али ја сам питала о нашој будућности и о нашем будућем положају као земље у контексту украјинске кризе, зато што ту, не да престају разлике, него оно што смо научили да нам је добро од разлика треба да се види кроз дебату о једном тако важном питању, где се подразумева крајња подршка, зато што знамо шта ће бити за четири, пет или седам година. Не верујем да ћете у овој сали имати било какав неспоразум са било ким ако треба разложити кроз дебату све тешке кораке који Србију чекају на путу европских интеграција.
Хвала вам. Не захтевам одговор, нити ћу користити своје право на коментар.
ПРЕДСЕДНИК: Председник жели да вам одговори.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Захваљујем се.
Немам шта да одговорим госпођи Чомић. Ви знате, наравно, да по Уставу Влада Србије води унутрашњу и спољну политику, али по таквим питањима када је веома важно да се покаже консензус где ми, где Влада добија јачу позицију у разговорима са светом, требало би чешће да користимо и потпуно сам сагласан са тим.
Пошто сам чуо, а као што сте приметили, био сам у праву, сад ми јављају да је Борко Стефановић саопштио како нисам одговорио за плагијат, а све оно што сам доказао и показао како су говорили неистине баш га брига.
Е сад, што се плагијата тиче…
(Марко Атлагић, с места: Нема га овде.)
Па наравно да га нема.

54/2 МО/ЦГ

Што се тиче плагијата, да вам одговорим, господине Живковићу. Ја се нисам бавио плагијатима, а верујте ми да више знам и о плагијатима и о томе како су неки у вашој близини са мастера постајали магистри и на који начин и у ком времену, како су неки постајали редовни професори и не мислим да је то за Србију најважније питање. Једино што могу да вам гарантујем, јер сам само то прочитао, не могу да вам кажем да је Аца Шапић плагијатор, не знам, ништа нисам прочитао, али сам прочитао Небојшин рад. Пошто сам се наслушао људи из сопственог окружења који су то говорили тврдећи да је у питању плагијат итд, морам да вам кажем да тврдим да оно што је господин Стефановић радио није плагијат. Је ли то неки генијално дело? Није, а образложење да је то плагијат и при томе, немојте се наљутити, господине Живковићу, мислим да имам мало више академског знања и звања од вас да тако нешто тврдим, а нисам се ни десети део колико ви мешао у целу ту причу.
На крају, једино што сам погрешио и претерао, то је што сам рекао да је веома глупо образложење. То су тешке речи. То су тешке речи које премијер не би требало да изговара, али морам да вам кажем да су те речи биле истините.
На крају, мене пре свега интересује колико неко ради, јер знам много поштених људи који немају те школе, неки имају завршену средњу школу, а радо би их видео на високим позицијама у држави, зато што знам колико су марљиви, знам колико су образовани, знам колико тога могу да допринесу и колико тога могу да ураде. То говорим без и мало комплекса, јер сам своје све школе завршио са највишим оценама. Могу да се мерим и са већином вас у броју страних језика које говорим и у свему другом и никакав проблем са тим немам.
Поставља се питање да ли је неко, јер плагијат је тешко дело, лопов или није лопов? Оно што ја тврдим, дакле, не могу да знам, нисам читао и нећу да тврдим да јесте нешто за господина Шапића, али оно што сам прочитао могу са сигурношћу да тврдим да господин Стефановић није лопов и то ја гарантујем. Пошто сте питали да ли гарантујем, то је ствар коју ја гарантујем.
Хвала вама на томе што сте нас данас саслушали. Очекујем да нас пропитујете сваког месеца на крају сваког четвртка и очекујем да се они што прете преко Твитера коначно појаве у овој сали, ако не због мене, бар да дођу због грађана да их људи мало виде овде у овој сали. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Пошто је сада 19 часова и три минута, завршавамо рад у делу седнице који се односи на посланичка питања.
Захваљујем министрима и посланицима на учешћу.
Министар Вујовић је тражио пет минута паузу, па одмах настављамо са расправом о амандманима, тако да се не одаљавате.










Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
27 28 29 30 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31