25. јул 2019. Посланичка питања у јулу

25. јул 2019. Посланичка питања у јулу

Четвртак, 25. јул 2019.

Посланичка питања у јулу

Народни посланици су, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, 25. јула 2019. године, од 16.00 до 19.00 часова, постављали питања члановима Владе Републике Србије.


Посланичка питања поставили су народни посланици др Муамер Зукорлић, Ђорђе Комленски, Ђорђе Вукадиновић, Александар Стевановић, Драган Марковић, Олена Папуга и Гроздана Банац.

На постављена питања народних посланика одговарали су председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић потпредседник Владе и министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић, министар финансија др Синиша Мали, министар заштите животне средине Горан Триван, министар рударства и енергетике Александар Антић, министар здравља др Златибор Лончар, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министар културе и информисања Владан Вукосављевић и министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику проф. др Славица Ђукић Дејановић.


ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)


31/1 ГД/ЛЖ 16.05 – 16.15

(После паузе)

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16.00 до 19.00 часова, сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине.
Правила постављања питања знате. У складу са тим, молим народне посланике да поднесу пријаве за постављање питања.
Истовремено вас подсећам да ће редослед постављања посланичких питања бити утврђен према досадашњој пракси рада Народне скупштине, тако што ће, најпре, реч добијати народни посланици који не припадају ни једној посланичкој групи, а затим посланици од најмањој према највећој посланичкој групи.
Прелазимо на постављање посланичких питања.
Реч има народни посланик Муамер Зукорлић. Изволите.
МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Даме и господо, поштовани присутни, поштовани председавајући и поштовани чланови Владе, моје прво питање се односи на обавезу Владе да обезбеди примену уставних начела и законских одредби које се односе на равноправност свих цркава и верских заједница.
Наиме, познато је да је од 2007. године дошло до угрожавања јединства исламске заједнице, односно права припадника исламске заједнице да имају јединствену, традиционалну исламску заједницу, која би била према законским одредбама заштићена исто онако како се пружа заштита СПЦ и другим црквама, односно верским заједницама.
Нажалост, тадашњи режим, Тадић-Коштуница, злоупотребили су државни апарат и угрозили исламску заједницу, кршећи врло отворено и уставне и законске одредбе.
Иако смо сведоци да је дошло до одређене промене односа према исламској заједници од стране ове Владе, међутим ова Влада је обавезна да последице које су изазвале претходне власти санирају.
Моје друго питање се, такође, односи на још једно уставно и законско право загарантирано националним заједницама, мимо већинског народа, у овом случају је у питању право на употребу босанског језика за бошњачку националну заједницу, јер смо сведоци ових дана да имамо прилично агресивне ставове од одређених академских и других кругова који оспоравају ово право припадницима бошњачке националне заједнице.
Познато је да су Устав и закон веома јасни по овом питању. Познато је да је и Влада заправо на страни примене Устава и закона. Међутим, ја овде преносим забринутост припадника бошњачке националне заједнице, с обзиром на ову атмосферу о којој говорим и зато ми је потребан одговор Владе, односно јасан став Владе како припадници бошњачке националне заједнице не би били узнемирени.
Моје треће питање се односи на дијаспору, односно законску обавезу да и припадници бошњачке дијаспоре, која је веома бројна, по нашим подацима преко милион припадника је бошњачке дијаспоре, такође буду третирани као припадници дијаспоре већинског народа по закону и од стране Управе за дијаспору. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председница Владе. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Добар дан.
Желим само да потврдим још једном, и стварно само кратко, да Република Србија и Влада Републике Србије имају највише могуће стандарде за поштовање права и слобода националних мањина и Влада Републике Србије ће наставити да ради у складу са свим законима који се баве овом облашћу, пре свега Законом о националним
31/2 ГД/ЛЖ

саветима националних мањина, Законом о заштити права и слобода националних мањина, Законом о службеној употреби језика и писма, матичним књигама, самоуправама и тако даље.
Свакако, представници бошњачке националне заједнице немају никакав разлог да буду узнемирени. Ако постоји нека конкретна ствар око којих су узнемирени, а ми треба нешто да урадимо, као што сте ви рекли, разговараћемо. Биће ту министар за државну управу и локалну самоуправу, Канцеларија за људска и мањинска права, тако да ћемо урадити у складу са свим овим законима и уколико је потребно додатне неке ствари да урадимо, урадићемо.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Муамер Зукорлић. Изволите.
МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Дакле, везано за језик, најконкретнија је ствар одлука, односно став Управе Јавног сервиса РТС, који се негативно изјаснио по питању захтева бошњачког националног већа да се обезбеди одређени простор, временски простор на тој телевизији за бошњачку националну заједницу и у смислу језика, али и у смислу представљања бошњачке националне културе и то са врло проблематичним и неприхватљивим објашњењем да постоји неки Одбор за стандардизацију српског језика, који је, заправо, става да то није језик и да ту не постоји основ да се ово право примени.
Дакле, овим се шаље порука да је неки одбор, по мени неформални, старији од закона, старији од Устава и ми смо, заправо, имали то већ ових дана читати у медијима. Дакле, то је оно што, рецимо, је конкретан поступак, а уз то свакако и јавно заступање тих ставова је нешто што заправо забрињава.
Оно што је наш захтев, али исто тако и подршка овој Влади јесте да не допусти да никакве паралелне групе, паралелне структуре моћи, паралелни центри који се покушавају наметнути као нека врста парадржаве, заправо да они буду ти који ће давати налоге званичним органима и институцијама, у овом случају Јавном сервису, који као медијска кућа представља сервис свим грађанима. Дакле, то је што се тиче самог језика.
Замолио бих вас да се изјасните и по питању права исламске заједнице да буде заштићена. Дакле, то је једно веома велико питање.
Знам и свестан сам да то није нешто што је ова Влада произвела и знам да је то врућ кромпир који је остављен овој Влади, али озбиљна власт и озбиљна Влада се морају суочити и са последицама нечега што су учиниле претходне власти.
Дакле, ви сте сада у прилици као шира јавност Србије да пратите и оно што се дешава у Црној Гори везано за имовину СПЦ. Да ли сте видели какве све то емоције покрене, колико је то осетљиво, колико је то тешко питање?
Ја знам да ви можете да кажете да је то унутрашње питање исламске заједнице, ми не можемо да се мешамо. Ми и не тражимо да се власт меша унутар унутрашњих питања исламске заједнице, али тражимо да власт обезбеди однос према исламској заједници исти као према осталим црквењским заједницама, а по најпре као СПЦ.
Закон јасно каже да је власт обавезна да обезбеди, да заштити заједницу сваку легалну, посебно традиционалну цркву и верску заједницу уколико је угрожено њено право, односно било која законска одредба у погледу тог права.

32/1 ДЈ/ВЗ 16.15-16.25

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има председница Владе.
АНА БРНАБИЋ: Само кратко, поново.
Што се тиче РТС, Влада Републике Србије не може да утиче на уређивачку политику РТС-а, ни на одговоре које вам они шаљу. Радио телевизија Србије, наравно мора да поштује законе Републике Србије.
Ако у било ком тренутку мислите да РТС не поштује законе, не разуме их довољно или треба да се појасне, опет ја нудим све услуге Министарства за државну управу и локалну самоуправу, Канцеларије за људска и мањинска права, да заједно седнемо са РТС да видимо шта је по среди. Али, директан утицај на РТС ми не можемо да имамо, нити желимо да имамо, као Влада у једној демократској земљи.
Што се тиче права исламске заједнице да буде заштићена, поново, ја се поносим као председница Владе Републике Србије свиме оним што Република Србија ради, какво је друштво, колико једнака права пружа, колико је отворено за различитости, верске, етничке итд.
Дакле, поново, рачунајте да смо ту отворени у потпуности за дијалог, да разумемо проблем, не да се мешамо, али да помогнемо колико је могуће. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Жели те коментар? (Да)
МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Очекивао сам и од потпредседника Владе, Дачића и министра спољних послова, да се изјасни по питању управе за дијаспору, јер заиста је у питању милионска бројка Бошњака, од Турске до Западне Европе, од Аустралије до Канаде. Дакле, они су у значајном броју и грађани ове земље, они су заинтересовани да се програми дијаспоре односе на њих.
Зато, ја бих замолио да се и Управа за дијаспору, али и пројекти који су предвиђени за дијаспору, дакле учине доступним и припадницима бошњачке дијаспоре. За то постоји воља. Ми, као народни посланици смо и њихови народни посланици. Ето и ако можда није најбитније, али сам на протеклим изборима јако велики број гласова добио и у дијаспори, тако да су ме још додатно обавезали да представљам њихове интересе. Мислим да то питање није периферно, већ да је веома важно, јер оно како ја покушавам да доживим државу, јесте да је заправо она механизам, систем који мора дати све од себе да свим грађанима ове земље, без обзира на националну, верску или било коју другу припадност, омогући амбијент заштите, амбијент сигурности, амбијент једнакости.
На крају крајева, због тога се и налазим у овом парламенту и због тога ми се вратио оптимизам с обзиром на договоре које смо постигли са овом Владом, односно са врхом ове државе. То је оно што је, мислим, добар основ, што су и припадници бошњачке заједнице у земљи и у дијаспори схватили, али сада је од изузетне важности да оперативно кроз све те механизме то и потврдимо.
Дакле, свестан сам и по питању РТС да не постоји командна могућност, нити то тражимо, али нам је веома важно да Влада, прво, веома гласно саопштава ове ставове, а наравно да заједнички се суочавамо са свим осталим проблемима.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Ђорђе Комленски, изволите.
ЂОРЂЕ КОМЛЕНСКИ: Захваљујем председавајућа.
Другарице и другови, даме и господо, уважена госпођо премијеру, ја морам да искористим ову прилику да покушам да нешто што данима тражимо, као посланици, од Владе Републике Србије, на оним могућим данима за питања, уторком и четвртком, сада на један начин заокружимо ту причу.

32/2 ДЈ/ВЗ

Очигледно је неопходно да неко искоординира рад свих министарстава, да би смо дефинитивно разјаснили статус и услове под којима Н1, „Нова С“ и „Спорт клуб“ врше реемитовање програма у Републици Србији. Ово не може да буде очигледно решено док се истовремено у анализу свега овога поред РЕМ не укључе и Републичко јавно тужилаштво и Министарство за финансије и МУП, као и Министарство правде.
Наиме, изгледа да смо ушли у један вакуум простор или ја нешто не разумем добро, а то омогућава да се дешава ствар која није у реду. Отприлике да смо установили да Н1, „Нова С“ и „Спорт клуб“ дефинитивно немају регистрацију и седиште у Републици Србији и то хајде да прихватимо као такву чињеницу, имали смо где и да проверимо.
Оно што је кључна ствар је питање да ли се они баве реемитовањем или злоупотребљавају, тако да кажем, један мали недостатак координације и раде на недозвољен начин на овом делу тржишта у Републици Србији.
Наиме, од РЕМ смо добили одговор да се програми пакују и финалне верзије програма и Н1 телевизије и „Спорт клуба“ раде за подручја, у три финалне верзије, Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, да се та финална верзија тих садржаја даље после формирања у студију у Словенији, дистрибуира провајдеру на територији Републике Србије.
Са друге стране, из Луксембурга смо добили одговор где кажу да се ови програми заиста емитују из Луксембурга. Да би се радило о реемитовању, нужно је да се ови програми који се код нас емитују, емитују и у Луксембургу или и у Љубљани, а ми то из ових одговора које нам је дао РЕМ и ових одговора које смо добили из Луксембурга не можемо да закључимо.
Уколико се не емитују и тамо и непромењени реемитују на територији Србије, онда све ове три фирме чине озбиљне прекршаје, они су онда порески обвезници у Републици Србији, чине низ прекршаја привредних преступних кривичних дела.
Ја вас молим да заиста организујете министарства да би смо ово разјаснили, јер није од малог значаја и волео бих да знам ваше мишљење о свему овоме и шта можемо да очекујемо.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Дакле, свакако је без сумње и ви сте ту у праву, без сумње је утврђено да пружаоци медијске услуге Н1, „Спорт клуб“ и „Нова С“ нису регистровани у Републици Србији, односно да им нису издате дозволе за пружање медијске услуге од стране Регулаторног тела за електронске медије, односно РЕМ.
У том смислу, они нису домаћи канали. Они су регистровани у ЕУ, односно у Луксембургу, а у складу са Законом о електронским медијима, они у Србији, практично реемитују њихов програм.
Чини ми се да је нама свима, без сумње, јасно да су то домаћи канали. Ја сада не знам како ми можемо да се правимо луди и да кажемо да су то страни канали. У овом случају је сигурно се ради о рупи у закону. Ја сада то могу да кажем, мислим, то је моје мишљење. Дакле, није да се тај програм само реемитује, то је програм домаће телевизије, са домаћим садржајем, домаћим рекламама, итд.
Оно што је такође, што мора да се уради, а то је поново, чини ми се, нешто што захтева ширу координацију која је свакако доста тежа зато што није координација само у оквиру Владе Републике Србије, различитих ресора, различитих агенција, институција, већ и независних тела као што је РЕМ или као што је РАТЕЛ, а то је, свакако, чини ми се, да се утврди одакле СББ добија сигнал, рецимо на ТВ Н1?
Дакле, ја такође молим и независна тела да се мало више овим позабаве и ја разумем да сви беже од овог проблема, зато што када пипнете то, сви вас оптужују да желите да се мешате у слободу медија и да гасите медије, али се не ради уопште о томе.
32/3 ДЈ/ВЗ

Ради се о томе да сви поштујемо владавину права макар у једној инстанци. Знамо да СББ, као дистрибутер медијског садржаја не поштује сигурно, без сумње, законе Републике Србије, а то је Закон о електронским комуникацијама који каже да нумерацију канала одређује независно тело, односно РЕМ зато што тиме штити јавни интерес, па нумерацијом канала које одређује РЕМ, национална телевизија РТС мора да буде први канал.

33/1 БД/МП 16.25 – 16.35

Они то не поштују, тако да је код њих РТС тек трећи канал, чиме они злоупотребљавају свој положај који је већински на медијском тржишту, односно на тржишту дистрибуције медијског садржаја са неких 53%, у коме је њима јавни сервис тек на трећем каналу, чиме они неке друге канале намећу априори грађанима Републике Србије и тиме апсолутно директно и недвосмислено крше Закон о електронским комуникацијама.
Дакле, то је једино што је утврђено и што ја знам. Против тога РЕМ може да поднесе само прекршајну пријаву, на коју се они не осврћу нарочито, али то је поново нешто у чему треба да учествује и ово највише законодавно тело да да упутства, да ли у том смислу онда треба да се мења закон, па да поред прекршајне пријава може још нешто да се уради или не треба, па су те санкције толико мале и безначајне да је неком као што је СББ свеједно да ли крши законе Републике Србије или их не крши, али је свакако утврђено да се у том смислу закон крши.
За све ово остало, ја мислим, али то је моје мишљење као Ане Брнабић, које свакако желим да истакнем, је да је овде пронађена у најмању руку рупа у закону, у ком смислу се домаћи канали третирају као страни канали који се само реемитују у Републици Србији и за то им не треба дозвола од стране Регулаторног тела за електронске медије и не треба им регистрација у Републици Србији. Али, је свакако јако комплексан проблем.
Поново желим да замолим и независна тела и моје министре и ресорна министарства да се позабаве овом темом, зато што је ово нефер конкуренција. И какву ми сви скупа онда поруку шаљемо што се тиче владавине права? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Да ли желите још једно питање?
Изволите.
ЂОРЂЕ КОМЛЕНСКИ: Захваљујем.
Имам питања поново за премијера, председника Владе.
Ми смо већ пре једно добраних осам, девет месеци у овом дому разговарали о томе да је заиста нужно да се плате судија за прекршаје ускладе са платама судија редовних и специјализованих судова. Мислим да смо то разговарали о томе када је био буџет у питању, пошто очигледно, и тада смо се сложили, а и из изјава које сам чуо од госпође министра, везано за усклађивање тих плата, ја више нећу питати да ли има услова и потребе, него када ћемо то урадити, јер заиста, ти људи су добили максималне обавезе које подразумевају судијске функције, али њихова права нису до краја испоштована.
Мислим да је то једна од наших озбиљних обавеза када је у питању независност правосуђа, а да то можемо да готово са изменом и допуном три или четири члана закона доведемо у ред. Ја не знам да ли су финансије проблем или шта друго, али не видим разлога због чега се са решавањем овог толико чека.
Интересује ме, када је у питању издавачко предузеће „Просвета“ а.д. Београд, Кнез Михаилова 12 које се тренутно налази у програму унапред припремљеног програма реструктурирања, односно опоравка од пљачкашке приватизације која нажалост није поништена, него је само раскинута, шта Влада Србије, када је у питању ова заиста институција од изузетног значаја за Републику Србију, може да учини када су у питању две ствари? Једна ствар је реконструкција књижаре „Геца Кон“, за које су они добили од Републичког завода за споменике културе налог да изврше реконструкцију, поправку и све остало, шта Влада може да учини да им обезбеди одговарајућа средства за то и да ли ће Министарство привреде и Влада подржати њихову молбу и захтев за одобрење кредита који би им омогућио да једноставно своје пословање ускладе до краја
33/2 БД/МП

и стану на ноге и да бар у овој минијатури очувамо једну историјску институцију која је некада имала 700 запослених? Зна се шта је просвета значила на овим подручјима.
Нажалост, последица пљачкашких приватизација јесте да је неко ко је купио без икаквих последица продао огромне просторе у Чика Љубиној, огроман број других објеката које су имали, довео их на руб пропасти. Добро је што је бар тај уговор раскинут, али мислим да имамо обавезу да изнађемо могућности да у ова два правца им помогнемо да стану на ноге.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има министар Вукосављевић.
ВЛАДАН ВУКОСАВЉЕВИЋ: Свакако да ће са своје стране и Влада Србије, без сумње, али и Министарство културе и информисања предузети максимум у оквиру својих надлежности да се спасе колико се спасити може.
Ви сте правилно запазили да је у току приватизације, коју сте такође окарактерисали једним отприлике тачним појмом, су се дешавале ствари које су мање-више познате свима, не само то што сте ви навели, него продат је и пословни простор у Добрачиној улици, продат је магацин у улици Цара Душана, продато је све оно што се могло продати на начин како је то рађено у то време и са особеностима тог друштвеног тренутка, које су нам свима мање-више познате.
Срећа у тој целој невољи је што је књижара "Геца Кон" изузета од продаје на тај начин и она је опредељена као објекат од значаја за културу и може бити само књижара. То јесте једна ствар која је повољна у целом том једном противзаконитом и веома сумњивом замешатељству које се одигравало. Наравно, и сада је, да би се то са буџетских позиција давало за реконструкцију и обнову, потребно решавати питање власништва над привредним субјектом.
Право да вам кажем, ја са малим зрном песимизма у вези са вашом претпоставком да ли је могуће обновити издавачко предузеће "Просвета" у његовом старом сјају и са оним обимом пословања и имовине које је некад имало, захваљујући овим околностима о којима смо и ви и ја говорили, то једва да је могуће, али може држава да помогне и помоћи ће и да се, наравно, простор књижаре "Геца Кон" заштити на доличан начин и да се изврши санација штете која је настала од поплаве. Ми смо у комуникацији са њима. Верујем да ћемо имати конкретне и брзе резултате у вези са санацијом тог објекта, значи, књижаре "Геца Кон" у Кнез Михаиловој.
Што се тиче ових других ствари, видећемо како ће друга ресорна министарства поступати у једној врло компликованој ситуацији у којој је нанета велика штета српској издавачкој традицији. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Изволите, коментар.
ЂОРЂЕ КОМЛЕНСКИ: Захваљујем на коментарима.
Не чух одговор за плате за судије, али надам се да ћемо то брзо бити у прилици да решимо.
Желим само да укажем на једну ствар. Можда грешим, али мислим да чак и нема толико простора који би се назвао рупа у закону колико рупа у координацији.
У свему овоме кључна ствар је, када сам говорио о овим тзв. прекограничним телевизијама, да ли се програм који ми гледамо преко СББ канала ових телевизија исти такав емитује у Луксембургу? Уколико се идентичан програм, са рекламама на српском језику и свим осталим детаљима не емитује тамо и овде, то је довољан основ и довољан показатељ онога о чему смо говорили и то мислим да треба да буде полазна тачка која ће апсолутно омогућити да се осим прекршајних пријава нешто озбиљније деси.
33/3 БД/МП

У тој ситуацији кад је очигледно да неко намерно избегава да ово утврди, јер РЕМ као регулаторно тело уколико овако нешто утврди, има право да забрани СББ-у реемитовање, односно емитовање ових програмских садржаја на својој дистрибутивној мрежи. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Ђорђе Вукадиновић.
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Захваљујем.
Много је питања, а мало минута. Али, да пођем од онога што нисам планирао, а што је госпођа Брнабић рекла помињући СББ и телевизију Н1.
Немам ништа против, напротив, да државна телевизија буде на првом каналу, али оно што бих ја волео, такође, не знам, пошто сте ви узели реч на ту тему, онда хајде ви почните, мада мислим да је питање и за Министарство културе и информисања такође.

34/1 ТЂ/ИР 16.35 – 16.45

Ја бих волео да видим шта треба да се догоди и претпостави, да би грађани, а две трећине грађана Србије не може да гледа ту телевизију не на првом, на другом, него уопште не може да гледа ту телевизију, како би ту телевизију, која се овде представља као извор свеколиког зла, а ја сматрам да она има своје место у медијском простору, јер нам је потребна зарад медијског плурализма, могли да виде и они грађани који немају појма шта та телевизија емитује, али свакога дана слушају дрвље и камење на рачун ње, њеног уређивачког програма и њених власника?
Дакле, кад помињете ту страшну ствар што је, не знам, РТС на тој телевизији, односно, не, пардон, код тог оператера, јел тако, на трећем, а не на првом месту, онда хајде да видимо како је то код других кабловских оператера. Те телевизије, говорим сад о телевизији Н1, уопште нема, госпођо Брнабић. Не би ли то био допринос плурализма у медијске сцене. То је наравно једна ствар, можда не најважнија, али чисто да и то поменемо.
Ту је и министар екологије и министар енергетике. За њих имам кратко питање, али тема је тешка, тиче се ових мини хидроелектрана. То се чини као мали проблем, али мислим да није и биће све већи. У једном тренутку, то није заиста заслуга, односно одговорности ове Владе, то је почело раније, мини хидроелектране су пласиране као велико чудо и спас и срећа, позивало се на стандарде ЕУ и слично. Испоставило се да није баш тако и да је њихов допринос у енергетском систему веома мали, да не кажем мизеран, тих мини хидроелектране, а еколошка штета врло велика.
Зато очекујем коментар од вас да ли се у том погледу може нешто и учинити. Наравно, повод, али само повод је ова ситуација у месним заједницама Звонце и Ракита где је, по мишљењу еминентних стручњака, заиста угрожена безбедност тих насеља, а да не говорим о еколошкој штети.
Коначно, трећа, али најважнија стара тема у разговорима између мене и госпође Брнабић овде. Ви сте завршили прошли пут, хвалећи Бриселски споразум, наш дијалог, госпођо Брнабић. Морам да се вратим на ту осетљиву тему, јер јесте можда негде чворно место наших неслагања, када је реч о овим великим политичким темама, не само вас и мене, него и ове Владе.
Ја сматрам да је тај споразум лош. Ту седи његов потписник. Додуше, не потписник, него више парафер, како се каже, онај који је парафирао, али очекујем од вас одговор на ту тему. Наставићу касније.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Свакако ћу вам рећи овако.
Прво, што се тиче нумерације канала, сада да ли треба да буде јавни сервис, национална телевизија први канал или треба нека друга телевизија или неки други програм да буде први канал, то поново не одређује Влада Републике Србије и не одређујем ја, нити се питам за то, нити ме неко пита. То одређује Регулаторно тело за електронске медије, као независна институција. Дакле, независна институција одређује нумерацију канала у складу са јавним интересом, балансираним програмом и права јавности да се балансирано информише. У томе су они били апсолутно јасни. Ако су они јасни, а неко то не поштује, онда он крши Закон о електронским комуникацијама, без да га у потпуности брига што крши законе Републике Србије.
То што ви кажете да две трећине грађана не може да гледа ту телевизију је једна потпуно површна, паушална и нетачна информација за коју не знам одакле вам или нисте информисани или овде намерно дезавуишете јавност. Дакле, рекла сам, поновићу, СББ, као дистрибутер медијског садржаја, држи 53% тржишта, 53% тржишта.


34/2 ТЂ/ИР

На 53% тржишта ти грађани, као први канал гледају Н1, као други канал гледају „Нову С“, као трећи гледају РТС. Мислим да Телеком држи између 36 и 40% тржишта. Дакле, апсолутно није истина да две трећине грађана не може да гледа ту телевизију.
При том, такође да вас информишем, што претпостављам да знате, претпостављам да нећете да кажете је да Телеком у свом програму даје канал Н1, тако да онај ко има Телекомов програм, односно користи Телеком као дистрибутера медијског садржаја апсолутно може да гледа телевизију Н1. За то не морате да се бринете, и то је исто у складу са свим нормама.
Што се тиче малих хидроелектрана, могу то да оставим министру Антићу, али ви сте у праву и хвала вам макар на томе. Тако је, већину тих дозвола издала је Влада у време мандата председника Владе Мирка Цветковића и тада су мини хидроелектране биле велике бум, биле су јако популарне, то је било оно што Србији треба. Дакле, може 100 пута да ми неко каже - не можете сада да се враћате на то време, морате да се враћате на то време зато што, ако нека Влада неке земље потпише неке уговоре, преузме неке обавезе, изузетно, изузетно је тешко да ви останете кредибилна земља, земља у коју верују грађани, инвеститори, домаћи и страни, да ви раскидате уговор, уговорне обавезе које сте преузели. Не ја као Ана Брнабић или Александар Вучић као Александар Вучић, као премијер пре мене, него све оне владе пре њега што су оставиле њему, односно данас мени у аманет. Свакако гледамо и свесни смо тог проблема, али је тешко сада разлучити ту ситуацију која је била преузета као преузете обавезе у то време.
Што се тиче Бриселског споразума, поновићу вам, можемо додатно да причамо о томе, немам никакав проблем, чак шта више, волела бих да имамо више времена, јер апсолутно да нисте у праву, из срца мислим да нисте у праву. Дакле, мој највећи аргумент је тај, увек ће бити да је Бриселски споразум у интересу Србије, српског народа, пре свега Срба на КиМ, што Приштина бежи од њега као ђаво од крста. Да је он у интересу Приштине, они би га сутра применили, као што су примењивали споразуме који је преговарао, договарао Борко Стефановић. Сви ти споразуми су примењени. Нису још потписани, а они су били примењени. Када ви признате печат са натписом „царина Косова“, наравно да ће Приштина одмах то да примени, па када имате недвосмислено да ли је граница гранични прелаз или административни прелаз, па је то толико недвосмислено да неко може да га зове административни прелаз, а неко гранични прелаз, па наравно да ће то одмах да се имплементира. Када стављате границе, када стављате препреке, наравно да ће Приштина то одмах да одмах имплементира.
Да сте ви у праву и да је Бриселски споразум супротан интереса српског народа и Срба на КиМ, па шта мислите зашто га Приштина не би имплементирала? Зашто би ми дан данас на њему инсистирали и зашто би ту Приштина изгубила… То је био први ударац када је Приштина кренула најозбиљније да губи кредибилитет и неке поене у међународној заједници, где су они били зацементирани, а то је да испреговарате дуго и тешко један споразум, потпишете га и онда постане потпуно јасно да они њега неће да имплементирају, а за њега гарантује ЕУ. Није данас лако ЕУ, колико год бежи од тога, а ни САД да одговоре на питање зашто Приштина не имплементира међународне обавезе које је преузела, а за које гарантује ЕУ.
Поново кажем свим грађанима Републике Србије, најбољи показатељ тога колико је добро испреговаран Бриселски споразум, колико он штити интересе српског народа на КиМ је то што Приштина од њега бежи ко ђаво од крста. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Стефановић.


34/3 ТЂ/ИР

НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Само једно кратко запажање, додатак овоме везано за кабловске оператере. Не улазећи уопште у то каква је уређивачка политика било које телевизије или право оператера да стави оно што он мисли да је на овој или оној позицији, долазимо до кључног питања - како је један кабловски оператер дошао до позиције да има 53% тржишта? Да ли је то урађено законито? Да ли је то урађено на начин да се плати држави све оно што треба да се плати, да ако се користи мрежа каблова одређених јавних предузећа, рецимо, у Београду, да ли је то плаћено грађанима Београда? Није. Није им плаћено. Искоришћена је илегално мрежа каблова која се простире у Београду и другим деловима Србије, провучени каблови, а да од тога грађани нису добили ни динар, а требали су да добију на основу коришћења јавног ресурса.
Још горе од тога, у улазима где постоји тај кабловски оператер, обраћају нам се грађани, у великом броју улаза, а негде то чак не знају, се тај кабловски оператер прикључио на јавно светло, на јавну струју, на струју од лифта и на такав начин користи јавни ресурс грађана. Дакле, ресурс грађана који живе у тим улазима, штети њима и на основу тога обезбеђује себи утицај на тржишту.

35/1 АЛ/ИЋ 16.45-16.55

Кад им се ти грађани обрате, за шта постоје дописи људи, и кажу им – људи, ви сте се прикључили на нашу струју, нећемо више да будете прикључени илегално на нашу струју коју ми плаћамо, они кажу под А – али, ако се ми будемо искључили, ако се будемо склонили са ваше струје, ви онда више нећете имати СББ и друго, и да је то са стране, ми тражимо да се ви сви потпишете у згради да то буде тако. Дакле, илегално смо се прикључили, крадемо вашу струју, али постављамо услове под којима ћемо да прекинемо своје илегално деловање у великом делу Београда.
Тако се дошло до 53% утицаја, односно учешћа у тржишту. Све ово остало је последица, али је суштина када се поштује закон да ли се закон примењује, да ли то важи једнако за све или за неке не важи, не смеју да се помену, јер ћете онда бити линчовани зато што су се усудили да поменете медијске империје Шолака и Ђиласа, да ли смете да поменете њихова имена или не или ће неко да се иживљава над вама.
Ми морамо да применимо закон и ми кроз закон морамо да покажемо да тржишна правила утакмице важе за све. Ако „Телеком“ као највећи, као државна компанија мора да измирује све своје обавезе и на такав начин учествује у утакмици, онда то морају да ураде и сви остали. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Антић.
АЛЕКСАНДАР АНТИЋ: Пре свега, даме и господо, уважени народни посланици, председница Владе је у одговору на питање везано за мале хидроелектране дала један широки осврт. Ја не бих сада дужио даље у том одговору. Оно на чему ја желим само да инсистирам како би имали једно озбиљно разумевање места и улоге Владе Републике Србије у изградњи малих хидроелектрана као енергетског објекта.
Пре свега, Влада Републике Србије, Министарство енергетике на чијем се челу налазим, не утиче на то где ће се изградити мини хидроелектрана. Пре свега, да би се било где изградила мини хидроелектрана тај објекат мора да буде део плана регулације који усваја локална самоуправа након спроведеног поступка јавне расправе и јавног увида. За тај објекат су потребне неопходне сагласности, водни услови, одређени елементи који тангирају утицај на природу које даје надлежни завод и на крају коначну грађевинску дозволу за изградњу таквог објекта опет издаје јединица локалне самоуправе.
Ми у овом тренутку имамо 60 и неколико мегавата инсталисане стране из малих хидроелектрана. Ја не бих сада димензионирао утицај тога на укупан енергетски систем. Могу да се сложим да он није кључни, али у сваком случају он има одређено место у нашем енергетском билансу и то није нека новотарија коју смо ми у Србији измислили. Модерне европске државе, врло развијене и оне које врло воде рачуна о утицају на животну средину, попут Аустрије, Швајцарске, Француске, имају велики број малих хидроелектрана. И оне саме по себи нису баук уколико се чврсто држимо закона и водимо рачуна о свим кључним сегментима, пре свега везано за заштиту природе.
Оно за шта се ја залажем и мислим да је то општа политика и Владе је пре свега да се такви објекти не граде у зонама заштите, јер ако се не граде у зонама заштите ми кључни проблем решавамо, а у свим другим сегментнима, наравно, то мора бити процедура која ће стриктно водити рачуна о заштити природе и угрожавању животне средине и то је оно на чему ћемо ми инсистирати у наредном периоду и мислим да у некој будућности са неким новим дозволама које ћемо ми издавати ми ову врсту проблема нећемо имати. Мени понекад имамо одређену непринципијалну кампању.
На пример, случај реке Грзе и мале хидроелектране на територији општине Параћин је за мене савршен пример. Дакле, Параћин је тај објекат предвидео својим Планом детаљне регулације, издао грађевинску дозволу да би се данас малтене они

35/2 АЛ/ИЋ

налазили на челу колоне која се тобоже бори против те мини хидроелектране зато што им то делује да је популарно у овом тренутку и да је део неког доброг тренда.
Залажем се да сви државни органи радећи стриктно и квалитетно свој посао обезбеде да изнађемо управо такве услове који ће обезбедити да се наш енергетски систем развија, али да се то реализује на један одржив начин и уз пуно поштовање свих оних кључних фактора везано за заштиту животне средине.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Триван. Молим вас само кратко да дамо и другим шансу.
ГОРАН ТРИВАН: Хвала лепо.
Будући да ово питање тангира оба министарства, кратко, председница Владе је већ дала шири оквир и оно што се зна да је важно да је ово правна држава и да она не може и неће рушити објекте који су направљени већ до сада.
Оно што је интенција то је да се објекти приведу намени, да поштују законе и прописе како је то министар Антић већ рекао и поента је да у 7,8% заштићених добара, колико обухвата то у Србији, избегнемо изградњу и нарушавање животне средине и мислим да има довољно локација које су и ван и ми ћемо као министарство свакако разговарати са онима који су у намери да то раде да то радимо ван тога и без икакве дилеме ћемо заштити природу и тај водни ресурс који је један од кључних водних ресурса.
Не можемо да се враћамо у прошлост на овај начин како и ја сада говорим. Морамо да испоштујемо све оно што је до сада урађено, али смо свесни грешака које су направљене и ми ћемо их свакако исправити и свакако ћемо заштити наша заштићена природна добра. Хвала вам пуно.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Желите коментар? Изволите.
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Захваљујем на одговорима.
Сваки од њих би могао да буде тема елаборације целодневне. Говорио сам три минута, а одговарано ми је 20, али то је тако Пословником уређено. Шта да се ради. Само вас молим да ме бар накнадно не поклапате када истекну она последња два минута.
Дакле, нисам овде адвокат телевизије N1, нити тог кабловског оператера. Само бих морао исправити госпођу премијерку да јој проценти нису адекватни, односно јесу адекватни када је реч о уделу кабловски оператера. Проценти имају највећи удео појединих оператера унутар кабловске мреже.
Рекао сам и понављам – већина грађана Србије, мислим око 60%, можемо да лицитирамо тачно који је проценат, то није сасвим јасно, али свакако велики део грађана Србије не може да гледа ту телевизију. То је поента.
Ово што се тиче закона истерати правду, ко шта крши. Ја немам ништа против и подржавам свако привођење праву по том питању, али се стиче утисак и то бојим се из ове данашње расправе, а камоли у читавој кампањи која се води, да је овде ипак реч о једној врсти кампање против једног кабловског оператера и једне телевизије, односно једног канала који не одговара актуелној власти.
Дакле, једно је регулисање права и закона, а друго је нешто што се стиче као утисак кампање против те једне компаније и против једне телевизије коју, понављам и наглашавам, већина грађана Србије не могу ни да чују, али чују само критике и грдњу на рачун њих.


35/3 АЛ/ИЋ


Што се тиче ове кључне теме, то је Бриселски споразум, то је кључна ствар нашег неслагања, пошто ви имате више времена госпођо Брнабић, ви сте елоквентно овде потезали и пет пута поновили заправо исту ствар – да то што Приштина оклева да имплементира Бриселски споразум је најбољи знак да је он добар. То сте рекли и прошли пут и сад, али је проблем у томе што сте ви сами имплементирали све оно што Приштини одговара. Тако Приштина само избегава да имплементира оно што би била њена обавеза.
Уосталом, прочитајте, ако нећете све, онда барем тачку 14. овде пред грађанима, Бриселског споразума где се каже да две стране неће једна другу блокирати у процесу евроинтеграција. Шта је то, госпођо Брнабић, ако не признање, тачка 14, да неће се две стране блокирати узајамно у процесу евроинтеграција?
Последња ствар, господине Стефановићу, пошто ми време истиче, хтео сам да вас питам у вези са афером „Омча за Србију“, која је очито лансирана из неких провладиних кругова, да ли ви имате индиције, да ли постоји нека завера светских центара против нас?

36/1 МГ/ЦГ 16.55-17.05

Друго, да ли намеравате да разрешите аферу „индекс“ односно аферу „диплома“ јер је то нешто што објективно оптерећује ваш рад. Ја бих волео да ви то ефикасно отклоните те дилеме. Можемо ми о томе ћутати, то је неки начин – слон у просторији који се можемо се правити да не примећујемо. Дакле, за ово успешно обављање вашег посла пожељно је да се ствар добро реши.
ПРЕДСЕДНИК: Одговориће вам Небојша Стефановић.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Некако сам знао, када поменем Шолака и Ђиласа да одмах иде одговор. Не знам да ли Ђилас шаље СМС или програмирано унапред. Нема сумње, непогрешиво је, апсолутно је непогрешиво. Ја сам спреман да трпим ударце и као неко ко је носилац јавне функције, али нажалост то се дешава сваком човеку у Србији који се усуди да стане против ове хоботнице, свако ко се супротстави тој врсти криминала. Сада ћу вам рећи зашто то и кажем.
Овде каже господин Вукадиновић, пажљиво сам га слушао, каже овде се води кампања. Када ви кажете да неко од њих крши закон онда је то кампања. Поставља се питање, извините, шта није тачно? Јесу ли се противзаконито прикључивали? Јесу. Јесу ли узимали струју грађана да прикључе за своје пословне интересе? Не раде они јавни посао, нису они државна фирма, нису они дом здравља, они зарађују огроман новац на томе, противзаконито, за рачун своје компаније, а против интереса грађана. Када то кажете, води се кампања против њих. Не кажу, не, извините, то није тачно. Нисмо се људима прикључивали на струју за лифт. Јесу се прикључивали. И још увек су прикључени. Велики број људи то чак и не зна. И плаћају њихове рачуне.
Не кажу, да тачно је, тако смо направили своје пословне империје. Не. Очекујем сада да ће ускоро Ђилас и Обрадовић да покрену једну иницијативу да се забрани да се промени азбука и да се избаци слово ч, пошто Чешка више не сме да се спомене у Србији, па боље да избацимо слово ч из азбуке и да случајно неко не помене Чешку. Ћуте сви ко заливени, не само Ђилас и Обрадовић, него и сви њихови посланици, сви они из Савеза за Србију, окрећу главу на другу страну. Не сме да се изговори реч Чешка.
И када поставите питање како је Драган Ђилас зарадио своје милијарде, милијарде динара? Како их је зарадио? Јер нам је он говорио овде, на сваком месту, а био је директор Канцеларије председника Републике, министар за национално-инвестициони план, градоначелник Београд, заменик председника ДС, власник свих секунди у Србији и командант свих медија у Србији, што је рекла и покојна Верица Бараћ. Не кажем то ја. Он је био алфа и омега у том режиму којим је управљао свим медијима, диктирао насловне стране.
Имамо људе из те компаније који су у то време радили, и они су спремни да о томе говоре. Да су звали по Ђиласовом налогу медије да им диктирају наслове за сутра, да случајно реч не буде другачије, не дај боже. Кад сте могли да изјавите критику против Драгана Ђиласа у том периоду? У којим се то медијима могла појавити критика, у којем? Реците ми један где је могла да се појави насловна страна где каже Драган Ђилас, не ради баш најбоље свој посао, да не кажем нешто оштрије. Којим медијима? У које време? У којој секунди? Где? Да није могла на РТС, где су имали најповољније уговоре под наводницима али за себе и своју компанију, а против интереса Републике Србије.
Е, тако се стекло и онда је дошла прича, зарадио сам те паре у Чешкој и дошао сам овде као богат човек, онда ушао у политику да помогнем нашем народу. Онда проверите, и каже да будем врло прецизан – компаније „Крокус“, „Линеа“, ИМД Интернационал. То су три компаније које су Ђилас и њему блиско повезана лица основали у Чешкој у периоду док је пословао у Чешкој.
36/2 МГ/ЦГ

И сада, да вам не читам сваки детаљ свега, на крају све те фирме су пријавиле добит за све године пословања, када саберете, од укупно 74.000 евра за све године пословања, свеукупно, све заједно, да није динара потрошио, могао је да донесе у Србију за све те године 74.000 евра. Е, од 74.000 евра, како је Драган Ђилас дошао до званично данас пријављених 25 милиона евра? То вам причам о званично пријављеном новцу, директно повезаним за његово име, некретнине, компаније и да кажем лица која су директно под његовом управом, то неће никада да објасни грађанима Србије. Ту имате апсолутну медијску тишину.
И када покренете то питање, добијете најгору могућу кампању, то вас провлаче кроз блато од јутра до мрака, јер не смете да поставите питање одакле Ђиласу новац и зашто је лагао 6да је милионер постао у Чешкој када смо утврдили да је све апсолутна лаж. Када смо утврдили да је новац из Чешке лаж, од тог тренутка више нико не сме да изговори реч Чешка. Можете да их питате кад год хоћете. Што каже господин Вукадиновић, не слон, мамут је у соби, али тог мамута више ни господин Вукадиновић не сме да помене, не Чешку, не ове три компаније, не дај боже да се пита како је могуће да је неко док је био на свим овим функцијама, имао све време компаније, на које је како он каже пренео је управљачка права. Па шта то значи?
Ви оснујете компанију, дате да то води неки директор и ви сте од тог тренутка, као немате никакве везе са тим, а те компаније ваљда добијају послове што је директор леп и добро је доручковао то јутро. Па не, добијате зато што вам је шеф, односно власник компаније, политички моћник, који управља земљом, зато добија. Онда када те компаније за године у којима послују повећају абнормално своје богатство, 18 милијарди динара је прошло само кроз те компаније за време власти Драгана Ђиласа, 18 милијарди динара. Људи незамислив новац, незамислив новац.

Захваљујући власт, не захваљујући томе што су то биле једине и добре компаније. Откријемо следећу ствар, откријемо да је само мали "М-тел" Републике Српске, а да људи не мисле да је то нека компанија Републике Српске, то је српска компанија, то је компанија ћерка фирме "Телекома" која послује у Републици Српској.
Тај "Телеком" Републике Србије" са Ђиласовим фирмама у само кратком периоду од три године има 30 милиона евра промета у "Медиа баингу" и у разним маркетиншким промоцијама, које је плаћао Ђиласовим фирмама. Само "М-тел" Републике Српске 30 милиона евра. Људи, па где је РТС, где је "Телеком Србија"? Има и ћерци фирми "Телекома" у Црној Гори и то је само један део посла. Где су све оне компаније које су радиле овде са РТС ријалитије. Човек је основао ријалите у Србији, имао је лиценце за све ријалитије. Он нам је довео "Великог брата", он нам је донео "48 сати свадба", жени се, не ожени се, како су се већ звали. То су све били ријалити које је Ђилас пласирао у овој земљи и озбиљно зарадио на томе. Ваљда су његову компанију изабрали зато што је била најбоља. Победила на тендеру. Уверен сам да је морало бити тако.
Када то поменете, добијете блато у лице и безвезе, колико год морали да се браните, демантујем ја, изађе факултет, покажу људи документацију, дозволе да дођу медији са сниме извештаје са сваког испита, са полагања, са имена домаћих професора, све то урадите и лаж се наставља. Ја вам то кажем, не намеравам да одустанем од борбе за законитост у Србији. Ја лично и МУП инсистираћемо на расветљавању свих малверзација које су се догађале у овој земљи.



36/3 МГ/ЦГ

Зашто они покушавају да се врате на власт? Покушавају да се врате на власт, јер више то не може. Данас немате те фирме, имате медије који могу да пишу о коме год. Шта пишу о Александру Вучићу, о његовој породици, о мојој породици, о Ани Брнабић, о људима који су њој блиски, о свима нама, где сте то могли од 2008. до 2012. године.
Био сам председник Градског одбора странке којој припадам у том периоду, "Студио Б" у то време је био државна телевизија, телевизија коју су плаћали сви грађани Београда, јавни сервис. Знате ли колико пута сам гостовао за четири године као председник Градског одбора највеће опозиционе странке на "Студију Б", који ни тада, не могу да кажем да је имао неку превелику гледаност? Нула пута. Добио сам један термин у обавезном представљању странака за изборе 2012. године. тада сам био као гост, јер је то закон прописао па су морали да ме позову. Нула пута, нису моју изјаву хтели да пренесу. Јавни сервис "Студио Б" под директном палицом Драгана Ђиласа.

37/1 БМ/МТ 17.05 – 17.15

Могао је бар трик да направи, да нас зове једном у три месеца, па да каже – ево, дао сам вам 20 минута, једном у три месеца, мало ли је. Нула пута. То су људи који су управљали нашим животима, то су људи који су партијски постављали судије и тужиоце, размишљајући о времену после власти.
Имате, видели сте свуда, јавно су доступни они документи из општинских одбора ДС, директно под Ђиласом, Тадићем, Ђелићем, свима онима који су нам врло лепо радили економију , о чему бих могао да причам сатима. Ти људи су писали – ово је тужилац који је повољан по мишљење Општинског одбора ДС, њега изаберите. Ово је судија, изаберите њега. Да би они дошли 2014. или 2015. године да кажу – па, ако смо нешто радили, што нас нисте тужили? Ко да вас тужи? Са којим тужиоцима, са којим судијама?
Данас се многи тресу од помена Ђиласовог имена, Јеремића, са његовим Патриком Хоом. Знате, Патрик Хо буде осумњичен за највиши степен корупције и мисли да смо га заборавили. Видите, људи мисле да смо заборавили Патрика Хоа. Нисмо заборавили Патрика Хоа и вратићемо се на тему Патрика Хоа.
Дакле, Патрик Хо, са другим човеком, буду обојица осумњичени, један за давање, један за примање мита, највиши облици корупције, а човек који им је био посредник, Вук Јеремић, треба да буде аболиран. Како је то могуће? Како је то могуће да је сасвим у реду да узме новац за то, да њих двојица буду осумњичени у великој криминалној афери, да буду осуђени за то, а он који је посредовао у криминалу да узме новац за то и да је то чисто? Ја то не разумем. Ја не разумем да ли је то морал за који се залажу? Или ће да кажу, што се морала тиче, па знате већ шта иде даље.
Али, оно што је очигледна истина, да не постоји начин да поменете име Драгана Ђиласа, Вука Јеремића, Шолака, Бошка Обрадовића, а да вам се читава кампања не сручи на главу и бесмислено је, шта год ви да одговарате, јер они само настављају даље. Али, неће да одговоре на Чешку, неће да одговоре на милионе, неће да вам кажу одакле новац. Неће да вам то кажу, јер тај новац је стечен политичким утицајем, за време власти. Тако је стечен, тако су те компаније пословале. То не сме да се помене. Не сме да се помене РТС, не сме да се помене „Телеком“, не смеју да се помену ти уговори које су они имали, зато што су извлачили новац у време своје власти, послујући са државним предузећима. Па, јел нас Ђилас убеђивао како није имао ни једног државног клијента? Јел нас убеђивао то? Само са „М-тел“ Републике Српске 30 милиона евра. Људи, па то је огроман новац за само пар година.
Када откријете то, што да неће, нећу да помињем друге телевизије, пошто мене ти уређивачки програми и како ће они то да раде, уређивање њиховог програма, не занима. Што, да нису имали специјалне емисије о томе? Да се није неки истраживачки новинар заинтересовао да пита – извините, изнели су неки људи информације, дајте да видимо, мало је чудно, док сте били у власти, док сте били министар, да баш ваше фирме остваре толику добит, мало је чудно. Не, ти истраживачки новинари се за то неће заинтересовати. Не дај Боже да се помене, мислим да Ђилас лупа пацке ко помене слово „ч“, одмах иде васпитно–поправна. Дакле, нема шансе, ни из њихових редова нико не сме.
Када поменете Чешку, они сви види, ти си на конференцији за штампу, сви гледају горе, имају команду у који угао морају да погледају, не смеју да оборе поглед. Нема, слово „ч“ се избацује, очекујем ту следећу иницијативу да се „ч“ избацује и да више нема уопште потребе да се користи у нашем језику.



37/2 БМ/МТ

Дакле, истражићемо све и оно тамо где су мењали законе. Нажалост, питају ме људи у Србији – како је могуће да је била тако велика пљачка грађана Србије, приватизације које су биле пљачкашке, најгоре на свету? Како је могуће да је то све урађено? Урађено је, сведоци смо сви тога. За разлику од овог времена, када тај неки Александар Вучић и Влада Србије отварају многе фабрике, када је незапосленост са 26%, колико смо је затекли, дошла на испод 11%, када имамо данас суфицит у буџету, када људи раде.
Питају ме – како је могуће да су ти људи све то пљачкали и да мање-више те крупне рибе нису одговарале? Зато што су доносили законе, нажалост, који су то омогућавали. Доносили су законе у којима је пљачка била легализована, где су фактички приватизације рађене на начин да ви фактички уђете у посед фирме коју приватизујете и да не морате да испуните приватизациону обавезу, уништите фирму, а онда се само повучете и раскинете одговор и држави вратите љуштуру, вратите јој ништа, развалину, итд. Тако је било могуће.
Данас, ти људи се смешкају, стоје са стране. У реду је што је узео 30 милиона од „М-тела“ Републике Српске, то је њему припадало, јер он је ипак био најбољи. Замислите да неко из ове Владе има фирму која се бави продајом секунди, утицајем на медије и да каже – пренео сам управљачка права, нисам ја, али ја немам ништа са тим, ја сам само власник, ја само узимам паре. И, да та фирма, рецимо, са „Телеком-ом“ има данас уговор на 30 милиона. Мислите ли да би тај могао да преживи? Па, обесили би га о прву бандеру, заиста. Али, заиста не би могао. У то време је могло и у реду је.
У реду је што су они могли и у реду је кад Верица Бараћ напише… Мислите да извештај Верице Бараћ, кад се појавио 2011. године, да је био публикован на некој телевизији, да су га објавили на јавном сервису, на РТС-у, на „Студију Б“? Ја сам очекивао, Драган Ђилас као велики демократа, пусти да „Студио Б“ направи специјалну емисију и каже – ово је скандалозно да председница Савета за борбу против корупције изнесе тако тешке оптужбе, очекивао сам да можда у то време, господин Вукадиновић, каже – слон је у радњи, велики слон, дајте да одговоримо. Не, тада није могло. Тада питање Драгану Ђиласу, као ни данас, многи не смеју да поставе.
Неки су нажалост од Ђиласа добијали батине када су постављали питања, а то је нека следећа тема.
Нажалост, у једном делу наше историје, тим људима није смело да се каже ништа, били су господари наших живота. Оно што сам видео последње, из саопштења, схватио сам коначно шта им највише недостаје. Сад сам коначно схватио где је највећа бол, а то је Мирослав Мишковић. Видим да недостаје људима то време када су заједнички управљали Србијом, видимо колико га здушно бране, како помињу његово име и како покушавају да га једном квази причом, знате то је оно, на мала врата да покушају да релативизују све и да кажу у ствари како је то све политичка нека игра. Њима је у ствари, ужелели су се Мишкове касе. Е, кад би поново могла да се врате та времена и каса, ја верујем да би они били много срећни, али мислим да грађани Србије то још дуго неће дозволити. Хвала лепо.
ПРЕДСЕДНИК: Не знам, пошто сам избрисала екран, јер је било превише пријављени. Не мора, посланици, ја имам редослед по којем ћу вас пријављивати, мислим на министре.
Реч има министар, Златибор Лончар.



37/3 БМ/М

ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Уважене председнице, поштовани народни посланици, пажљиво слушам сва ова излагања и наравно ради се о изузетно озбиљним темама.
Драго ми је да је и председница Владе и потпредседник Владе, да су нас подсетили на времена која су била иза нас и наравно све се те ствари брзо забораве, преоријентишемо се на нешто ново и кренемо у том правцу, и онда сматрамо да је то све нормално и да то треба да иде тако.
Али, ја не могу да се отмем једном утиску, знам, сви смо радили данас и ви сте били цео дан овде, ми смо имали разне обавезе, неко је то видео, чуо, неко није, мислим да је данас дотакнуто дно дна у Србији. Данас су појединци прижељкивали, односно прижељкују, тешко ми је и да изговорим, да деца председника, син и ћерка, да буду мртви. Значи, то је нешто што мислим преко чега не можемо да пређемо.
Стварно ми је доста тога да ми апелујемо стално, јављају се појединци и ми не апелујемо на надлежне да нешто ураде. Али, људи, хајдемо само да будемо реални, већина нас су родитељи, неко има млађу, неко има старију децу, завршиће се ово, отићи ћемо кући, постоје деца која то читају, која то виде. Па, питаће нас, ево, видимо ово шта хоће Данилу, шта хоће Милици. Ви сте на некој власти, а шта сте ви то урадили, да то не постане нормално у Србији, јер нажалост ово нико није могао, вероватно, ни да замисли да може да се деси, а ово се десило?

38/1 МЗ/ЛЖ 17.15 – 17.25

Зато апелујем на све вас, и на нас као Владу и као посланике, налазимо се сви на једном месту, да ли ћемо да одреагујемо на то или ћемо то да пустимо да прође, да сутра већ буде као да се ништа није десило, а мислим да је јединствена прилика да сви посланици, ако су против овога и ми из Владе који смо сигурно против тога, да изађемо и да кажемо да то не сме више никад да се деси и да то мора да се санкционише, да то више никоме не падне на памет. А онда они нека чекају и Мишковића и Ђиласа и Јеремића, па онда то нека раде са њима.
ПРЕДСЕДНИК: Коментар, изволите.
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Ово последње не бих коментарисао, не знам о чему се ради, али мислим да је заиста дотакнуто дно, у различитим смисловима.
Што се тиче господина Стефановића, мислим да је он промашио тему и место и да је ових двадесетак минута колико је говорио, говорио као потпредседник СНС-а, то је примерен говор на некој страначкој конференцији за штампу, али не у Народној скупштини, јер он је овде у својству потпредседника Владе и министра унутрашњих послова који одговара на питање посланика. Он је успео да не одговори на два моја питања, на једно је објаснио зашто неће да одговори, а друго је прећутао.
Господине Стефановићу, веровали или не, ја навијам за вас. Знате зашто? Зато што знам да онај ко дође после вас, биће гори од вас министар. Тако да, ја уопште немам тај проблем, али само вам кажем, да ли је слон, да ли је мамут, о томе можемо разговарати, али за аферу сличног типа су падали министри или понекада и високи државни службеници и у Немачкој и у Чешкој, видите, смем да изговорим реч Чешка, и у окружењу. Дакле, просто, молим вас, ако можете, направите разјашњење те афере, покажите индекс, отклоните то, а после ћемо да причамо, или причајте то о Шолаку и Ђиласу. На крају крајева, као потпредседник странке, направите дуел на РТС-у, на Студију Б, на Н1, позовите господина Ђиласа, па расправите шта имате са њим о тим милионима, милијардама и остало. Значи, просто то није место за ово.
Друго, пре него што ми истекну ова два минута, морам вас подсетити да сте прећутали да кажете нешто о овој срамној афери „Омча за Србију" и инсинуацијама прорежимских медија да неко ради о глави држави и председнику, неки пријатељи из земље из врха НАТО алијансе. Или демантујте или потврдите, немојте да се бавимо слоновима или мамутима.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Није коректно, не може да се одговори на ваш коментар, и то знате. Није коректно да постављате питања и да испадне као да неће неко да вам одговори.
Александар Стевановић има реч. Изволите.
АЛЕКСАНДАР СТЕВАНОВИЋ: Уважени чланови Владе Републике Србије, посланичка група Странке модерне Србије имаће два питања, оба су повезана са 35 великих сетова питања која се налазе пред Србијом.
Прво питање се тиче управо испуњења Поглавља 30. Србија је једна од ретких земаља у Европи, уз Белорусију и Босну и Херцеговину, која није чланица Светске трговинске организације, пардон, ту су још и Андора и, ако се не варам, Сан Марино, али они заиста нису релевантни.
Године 2004. када је усвојена политика два колосека и када је Србија тада као царинска област почела преговоре, од тада је прошло неких 15 година. Ми са два стуба међународног финансијског поретка имамо одличне односе, и са ММФ-ом и са Светском банком.
Међутим, са Светском трговинском организацијом имамо један проблем који је до нас у потпуности, имамо неку билатералу која се вуче годинама и која вероватно би могла да се реши, да немамо тај један проблем који се тиче врло чудног
38/2 МЗ/ЛЖ

схватања природе напретка у области пољопривреде, код нас познат под страшним именом ГМО, где ћемо имати парадајзе који ће вероватно да уједају и све то што ће да се појави водиће ка уништењу наше пољопривреде. То, наравно, није тачно и то није ништа спорно. Међутим, наш закон је такав да ми са таквим законима не можемо ући у Светску трговинску организацију.
Да бисмо ушли у Европску унију, морамо бити чланица Светске трговинске организације и пожељно је да то не урадимо у последњој години. Мислим да не бисмо ни могли, јер прво треба земље да нас потврде, свака појединачно, да јесмо испунили све услове. С те стране је питање зашто у регуларној процедури пута закона у Србији не отклонимо тај проблем. Наиме, Европска унија има врло рестриктивне законе о ГМО који су потпуно у складу са принципима Светске трговинске организације и питање је до када ћемо чекати и волео бих да у нашој земљи тај проблем не стоји по страни, да не будемо у друштву Узбекистана, Ирака, Ирана, Сирије, Судана, Етиопије, јер нама тамо није место. Волео бих да наша трговина спољна не трпи трошкове због тога што не можемо практиковати мултилатерализам.
Поред све наше дипломатије, ми кроз билатералу не можемо решити трговинске односе са земљама са којима се не тргује превише, а опет треба се борити за сваку фирму, за свако радно место и за сваки евро који ћемо зарадити на страном тржишту, јер само експанзија извоза може водити брзом расту, национално тржиште није довољно.
Дакле, моје питање је - када ћемо добити регуларним путем закон који ће бити у складу са правилима Светске трговинске организације, да га овде у Скупштини продискутујемо и усвојимо? Шта ћемо радити са протоколима 5 и 7 ЦЕФТА-е и изградњом административних капацитета везаних управо за Поглавље 30, што и јесу биле неке примедбе Европске уније?
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Председнице, изволите.
АНА БРНАБИЋ: Вратићу се само кратко на неке од коментара претходног народног посланика. Дакле, рекли сте ми да не разумете нападе на Н1 телевизију. Ја нисам напала Н1 телевизију и немојте да мењамо тезе. Дакле, апсолутно нисам напала Н1 телевизију. Причала сам о СББ-у, као дистрибутеру медијског садржаја. Што се тиче Н1 телевизије, ја се не мешам у њихову уређивачку политику, нек раде ово или оно, нек причају ово или оно. Дакле, потпуно који су им приоритети уопште нити желим, нити јесам, нити имам намеру. Дакле, нисам напала Н1 телевизију, нисам их поменула апсолутно било како, осим да кажем да су на СББ-у, као дистрибутеру медијског садржаја, са 53% тржишта они број један канал, па два Нова С, па је тек три онај канал за који је независно тело рекло да мора да буде канал број један. Рекла сам - СББ директно и недвосмислено крши Закон о електронским комуникацијама Републике Србије. То што ви дајете знак једнакости између СББ-а и Н1, ја то нисам урадила, то сте урадили ви. Али, то што ја могу или што можемо онда папирима свакако, посредно и непосредно да утврдимо знак једнакости између СББ-а, односно Шолака и Ђиласа, то такође можемо, али ја Н1 поменула нисам и нисам их напала и нећу их никада напасти.
Ако причамо о нападу, а ви би то требали да знате, али нисам чула да сте се нарочито гласно оглашавали поводом тога, напад на медије директно и недвосмислено можемо да видимо када се нападне РТС и новинари РТС-а, физички нападну, поломе врата, улети нека руља тамо, прети новинарима, захтева својих пет минута, хоће уређивачку политику, иако опозициона. Па замислите како би то данас изгледало, како је изгледало пре, а како би тек данас изгледало, да су на власти, кад у опозицији физички прете да они уређују Дневник РТС-а. Тако изгледа напад. Може бити и
38/3 МЗ/ЛЖ

вербални, али овако изгледа директни недвосмислени физички напад на јавни сервис и новинаре, све оне, и новинаре и техничаре и све друге људе, шминкере који тамо раде и који су тамо радили то вече.
Дакле, ја нисам напала Н1, нећу их никад напасти, потпуно немам никакво интересовање да их нападам, то није у складу са политиком Владе Републике Србије коју водим и нашим вредностима и нашим принципима.
Са друге стране, видели смо како изгледају напади на медије када смо имали Савез за Србију и Ђиласа и Бошка Обрадовића и све остале који се данас хвале да су ушли тамо и претили људима. Видели смо како изгледа напад на Пинк, када смо имали физички напад на две девојке новинарке Пинка. Е, тако изгледају напади на медије, сурови, физички напади на медије, са чијом уређивачком политиком се не слажете, само зато што се са њиховом уређивачком политиком не слажете.

39/1 ЈЈ/ВЗ 17.25 – 17.35

Ми такав манир немамо. Ми наше поштовање према медијима, и онима који имају другачију уређивачку политику, односно уређивачку политику која не подржава оно што ми радимо, наше пројекте, не воле нарочито да причају о нашим резултатима, подржава неке друге људе, што је све легитимно у једном демократском друштву, ми наше вредности, наше принципе показујемо сваки дан на јавним догађајима, на прес конференцијама које организујемо тиме што сваког од њих позивамо и стојимо колико год треба да одговоримо на колико год питања и под питања. Што поново, апсолутно паралелно, као у огледалу можете да видите када одете на прес конференцију Савеза за Србију, где када неко ко се њима не свиђа, постави питање, они кажу - нећу да вам одговорим ви нисте медији. Ко сте ви да одређујете које медији? Јел то је слобода медија? То је владавина права? То је модерна Србија? Европска Србија, то је оно што они обећавају грађанима Републике Србије.
И онда кажу нама, ви нападате медије. Ми нападамо медије? Седимо, стојимо, одговарамо на седам питања, 17 потпитања из дана у дан, сваки дан. Приватна, државна, која се тичу генерално породица, не постоји шта нам нису рекли, не постоји шта нам нису рекли, хајде не нама овде што се бавимо јавним послом па смо то заслужили, то смо тражили, то смо добили, него породицама, малолетним лицима, који никакве везе немају са тим, ничега се не либе, ничега. Не постоје данас, као што је министар Лончар рекао, не постоје нажалост данас у политици црвене линије.
Да ли знате ко је то увео? Нисмо ми, то су увели они истраживачки медији, такозвани истраживачки медији и опозиционари који се нису либили да прво упере прстом на брата, тадашњег премијера Вучића, па на оца, па на сина, па није ни битно ни колико има година, ни колико је млад, ни колико је стар, ни да ли има везе са истином, нема везе са истином, без и једног јединог доказа, паушалне тврдње и онда је то постало нормално. То је онда био брат Ане Брнабић, отац Небојше Стефановића, син не знам ког министра, брат Синише Малог, супруга, беба, ма нема ни везе сада, зато што је то постало нормално.
Ја се поносим што ми то не радимо и нећемо никада ни радити. Да ли смо напали породицу? Чију смо породицу напали? Када смо напали физички неког новинара? Када смо напали вербално новинара, осим вербално да расправљамо да немамо исте ставове. Ја се тиме поносим. Грађани Републике Србије знају и ко напада медије и да не причамо о сивој зони. Да ли сам их ја напала? Не, физички, удри шамарчину девојци, пошто је новинарка Пинка. У реду је то, зашто не? Јел Драган Ђилас рекао да они нису медији. Него шта су онда? А, ко је он да одређује ко су медији? Физички напад на РТС, хоћу мојих пет минута, ја ћу да уређујем Дневник, где је овде студио? Па, чекајте људи, станите. Да ли је то Србија коју заступамо, Србија коју желимо, то је европска Србија?
Дакле, нисам напала Н1, молим вас, нисам напала чак ни СББ, рекла сам да крше закон. Крше га. Да ли желите да кажем да га не крше, да не смемо о томе да причамо, да не би било немојте то је угрожавање слободе медија. Не, ово је поштовање владавине права. Ево, нека кажу да не крше. Ево, нека кажу да нумерација није онаква каква је РЕМ требао. Ево, могу вечерас да промене нумерацију и да поштују законе Републике Србије и нека наставе онда сваки дан, 24 часа, да причају о владавини права и како ово држава, ова Влада не поштује владавину права.
А, ви господо? Ми мењамо законе, трудимо се. Да ли има још пуно ствари које треба да се ураде? Има још много много ствари. Да ли идемо брзо? Па, не идемо довољно брзо, можемо и брже. А, ви господо, колико је вама тешко да поштујете законе Републике Србије и владавину права? Ево, позивам вас да поштујете нумерацију, у складу са законом, односно да поштујете то што је независно тело дало. Колико је то тешко?

39/2 ЈЈ/ВЗ

Сада, што се тиче конкретнијих тема, од народног посланика, Поглавље 30, Светска трговинска организација. Желим само да вам кажем да је ово ужасно важна тема, од које ми не бежимо и ви сте у праву, остало је само још једна отворена тема, то су измене Закона о ГМО. Нажалост и ви то знате, ово је тема која се беспотребно политизује и то је тема на којој ћемо свакако видети и ви ћете се уверити у то, један потпуно непримерени политички опортунизам, зато што је ово важно за Србију, битно за Србију, нама изузетно важно да будемо чланице Светске трговинске организације и чим отворимо, а отворићемо тему измене и допуна Закона о ГМО, видећете све људе које баш брига и за ГМО и за наше пољопривреднике и шта ће у ствари писати. То што ћемо предложити много боље решење него што имамо тренутно, биће само важно да поново спинују стварност и да оптуже нас да желимо да отворимо Србију за ово, што ово није поента.
Србија је и пре 2009. године имала закон који је нама био довољно добар да постанемо чланица СТО. Године 2009. је тај закон измењен да је нама блокирано чланство у Светској трговинској организацији, нажалост. И јесте теме, и желим да вас уверим да је тема која је високо на листи наших приоритета и којима ћемо се бавити и бавимо се већ, али бавићемо се још више у наредном периоду.
Желим све, укључујући и вас или можда пре свега вас, да замолим за подршку са том темом која ће бити без обзира на странку подршка владајућој већини, Влади или не, зато што је ово тема која је важна за Србију. Зато што сви заједно треба озбиљно да се позабавимо овом темом.
Такође, желим да вам кажем да ми имамо одличан однос и што је још важније имамо сталну комуникацију са представницима Светске трговинске организације, па чак је и једна особа, а саветница у мом кабинету која је радила, отишла је и сада је представник Србије у Светској трговинској организацији, што чини ми се макар индиректно говори о кредибилитету који ми имамо у СТО. Могу вам рећи да и они генерално очекују измене закона како би брзо и ефикасно могли да довршимо овај процес.
Што се тиче ЦЕФТ-е Протокола 5 и 7, ви знате да смо ми, односно на иницијативу Владе и Скупштине ратификовали Протокол 5. Привремене институције у Приштини су једине у региону које још нису ратификовале Протокол 5 ЦЕФТ-е о Протоколу 7, ми расправљамо, нашли смо решења за нека отворена питања, али је нажалост ЦЕФТ-а, као ЦЕФТ-а суспендована кршењем, директним кршењем ЦЕФТ-е од стране Приштине, увођењем такси од 100% за робу за централу Србију и БиХ. Тако да у овом тренутку ЦЕФТ-а као таква нажалост не постоји, односно на леду је.
Оно што ћемо ми радити у интересу Србије, регионалне стабилности, регионалне сарадње, боље регионалне трговине, је то да ћемо ми сада, док је ЦЕФТ-а практично суспендована, ићи на што више и на што пре директних билатералних споразума. На крају крајева и на дневном реду Скупштине је и ратификација Споразума са Северном Македонијом. Очекујем да ћемо чак у првој недељи августа ми потписати да ћемо имати једно шалтерски гранични прелаз, односно систем и да ћемо међусобно ми са Северном Македонијом билатерално ратификовати оно што се зове АЕО, односно повлашћени економски привредни оператери. Тако да ћемо много брже ићи у размену између Србије и Северне Македоније, а онда билатерално и са свим осталима, односно са што више земаља западног Балкана и то је једини начин на који ми одговорно у овом тренутку можемо да се боримо. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Александар Стевановић. Изволите.

40/1 ЈИ/МП 17.35 – 17.45

АЛЕКСАНДАР СТЕВАНОВИЋ: Није да смо баш хтели да идемо хронолошки, али тако је једноставно испало. Друго питање Странке модерне Србије, се односи управо на Поглавље 31. Поглавље 31. има једну дозу која уноси један осећај одбојности у делу наших грађана у Србији. То се зове усклађивање, заједничка, спољна и безбедоносна политика.
Ми ћемо то морати урадити у неком моменту, а тај моменат се приближава, барем се ја надам да је тако, да није то моменат који нам бесконачно иде и да га нећемо дочекати у неким познијим годинама живота што не би било добро за развој ове земље.
Дакле, у 2017. години ми смо имали усклађеност од 53% са спољном политиком ЕУ. Парадоксално, чак и пре што смо отпочели преговоре, та усклађеност је била на сличном нивоу и то је нешто што нас чека, да се морамо ускладити. Мислим да није поента да годинама то избегавамо јер то касније може изазвати последице које могу бити неугодне.
Ја могу разумети због традиционалних односа и поготово због неких савезништава која су нам користили да ми имамо различите ставове, рецимо када је у питању однос са Руском Федерацијом, али ми је јако тешко разумети различите односе по питању земаља које нама нису битне у спољнополитичком смислу, нпр. као што је Венецуела или као што је неколико пута било подржавање Ирана контра политици ЕУ
Дакле, постоји једна доза забринутости у странци Модерне Србије, да ми тежећи да имамо што више ослонаца не изгубимо онај ослонац за кога су гласале наше фирме и наши грађани својим новчаницима када смо одабрали да нам 80% трговинских токова, капитала буде са земљама Европске Уније.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министар Стефановић. Изволите.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Да не остане да смо остали дужни одговора на неколико питања, пре свега питање је везано за ово што се назива омча.
Дакле, људи морају да разумеју да се воде оперативне обраде и када држава, а наравно да има увек оних који желе да нашкоде интересима своје државе и да штите своје интересе и није њима, тим одређеним страним службама и силама, није њима у најбољем интересу наш национални интерес већ њихови.
Када се ти интереси не поклопе, наравно да постоји деловање тих сила да остваре своје интересе. Докле ће ићи зависи од много фактора. Нисмо имали само једном, јавност је о томе упозната, имали смо хапшење у овој земљи страних држављана код којих је пронађено оружје, који су овде били очигледно са оружјем које је брушено, на коме нема серијских бројева и нису сигурно долазили у нашу земљу да се интересују о ГМО или како ће најбоље да инвестирају, него су долазили да почине неко тешко кривично дело.
Оно што јавност мора да зна, о томе тужилаштва и безбедносне службе воде рачуна, не може се излазити у јавност ни са прелиминарним резултатима, али ни са резултатима истраге које су у току, просто ту постоје разлика, људи не разумеју. Ми када говоримо о истрагама, ми говоримо о истрагама које су тужилачки завршене, које имају почетак и крај, где су докази обезбеђени и где се иде у следећу фазу кривичног поступка.
Док је то у истражној фази, не можете говорити - е, да радимо ово, или не радимо ово, најбоље да обавестимо све оне који су под мерама обраде државних органа везаних за потенцијални тероризам или организовани криминал, да ми сагледамо ваш криминал. Наравно да то не можемо да урадимо.


40/2 ЈИ/МП

Дакле, оно што јесте добро, то је да безбедносни апарат добро функционише, да Република Србија има службе које могу да изађу на крај са организованим криминалом, са потенцијалним тероризмом и са онима који хоће да угрозе нашу сигурност.
Захваљујући томе, и наравно, пре свега економској стабилности земље ми имамо мир у нашој земљи, ми у нашој земљи имамо стабилност, имамо могућност да наша земља напредује.
Хоћу само да кажем људима да имају поверење, да ће државни органи сваку ствар истражити до краја и да ће на крају грађани имати информацију шта се дешавало и како се дешавало.
Што се тиче другог питања господина Вукадиновића, знате тешко је увек коментарисати измишљене афере јер ви можете да их фабрикујете на дневном нивоу и онда очекујете да то неко коментарише. Ја разумем да вам се не свиђам ја, не свиђа вам се мој факултет, не свиђа вам се студијски програм, не свиђа вам се професор са факултета, џаба изађе и академик Ракић каже – да, од тада у складу са свим законима урађено је све у складу са законом.
Факултет уради највише што је могао. Отвори своје архиве, покаже вам сву документацију, дакле не Индекс, него вам покаже записнике са положених испита, пријаве испита и све остало, али то, наравно, никада неће бити довољно. Зашто? Зато што онда боље је да се говори о томе, него да се говори о лоповлуку и пљачки. Не може да се говори о Ђиласовом новцу. Да се не би говорило о Ђиласовом новцу, када поменете Чешку добијете једну аферу, када поменете нешто друго добићете другу аферу.
Само да се не говори о томе и то је тема која је претходно настала. Није ова тема настала јуче, то је тема која је настала о којој се не говори већ годинама, о којој не сме да се говори година, не сме да се говори о односима између РТС и Ђиласових компанија. Просто, не сме да се говори о томе. Зашто? Па, зато што је било све регуларно и чисто. Није, него да видимо како је то РТС, коме, по којим условима давао те уговоре, да видимо да ли је то било у складу са законом, да видимо како је то и ко одлучио да овима да огромне милионе евра, као што је било 30 милиона евра у сарадњи само са Телекомом.
Разумем зашто покушавају да побегну, а да се о томе не говори, неће да говоре о пљачкашким приватизацијама. Неће да говоре о томе како да дође до праћења шестомесечне бебе. Знате, кад дође до теме, сви беже, ево и овај херој што неће да се јави, тај што је пратио бебу, сад се забио у неку мишију рупу, не сме да мрдне, не сме нос да промоли, не знамо ни ко је, наћи ћемо и ко је тај, ко је херој који се одлучио да прати шестомесечну бебу. Е, то је скандалозно.
Извините, да прате вашу шестомесечну бебу, свако од вас у овој сали био би шокиран, осећао би се уплашено, осећао би се ужасно грозно, ужасно би се осећао у овој земљи, у свакој земљи. Али, некима је то дозвољено и то раде са сладострашћем, измишљају ствари, фабрикују их, имају фабрику за производњу, сваки дан нешто ново. Опет да се не говори о новцу, о ономе што се дешавало, како су исисаване паре из земље, јер у то време, 400.000 људи је остало без посла, у то време су се затварале фабрике, није било нових радних места, тад се на сату мерило колико смо губили послове на сат.




40/3 ЈИ/МП

Разумем да то не разуме овај Обрадовић, он је и са азбуком имао проблем, он је стигао до „ч“, ту је стао, али ја разумем да ови који су озбиљнији у томе, који фабрикују све ово, они то раде управо из разлога да се не би причало о овим темама, да се не би говорило о томе како је неко од тога да је пријављивао, да је постао милијардер у Чешкој, донео 74.000 евра из Чешке и онда постао мултимилионер у Србији за време вршења власти и за време док је његова странка све време била на власти.
Нема одговора на то питање, не сме да се покрене као тема јер би они да се врате на власт. Они би да се врате на власт, али не да се врате на власт да би нешто добро урадили, јер то нису урадили ни кад су били на власти. Мени је стварно смешно када неко у чије време је минимална плата у Србији била толико ниска, да је била скандалозна, да је просечна плата била 320 евра, минимална плата, уколико се добро сећам 159 евра. И, онда, ти људи кажу – Недовољно је сада. Сад није добро. Није добра просечна плата од 462, 465, 467 евра, која расте и, Богу хвала, добрим радом и председника Владе имаћемо прилику да поново повећамо и плате и пензије. Није добро скоро 500 евра, али било је добро наших 300 евра - то вам кажем из разлога што било ко у Србији, чини ми се, нема илузију да кад би се они вратили на власт да би то нешто било добро по грађане, они се на власт враћају због себе, због своје касе и да ако би могли Мишка поново врате у игру, то би било супер.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала, лепо.
Реч има министар Дачић. Изволите.

41/1 ГД/ИР 17.45 – 17.55

ИВИЦА ДАЧИЋ: Ја сам се малопре јавио поводом овог питања које се односи на Поглавље 31 - усклађивање спољне, безбедносне и одбрамбене политике Републике Србије са политиком ЕУ.
Тачно је да из годину у годину је различит проценат наше усклађености. Тренутно је та усклађеност око 62%, 63%. Међутим, то је питање на које се не може одговарати статистички и процентуално, јер ми треба да будемо начисто са једном ствари. Јесте да смо ми поставили као свој стратешки циљ чланство у ЕУ, али имамо ми и друге стратешке циљеве чије остварење не можемо да угрозимо тиме што бисмо се придруживали неким ставовима, декларацијама, резолуцијама и осудама неких земаља које нам помажу у реализацији наших националних и државних интереса, тако да је то питање веома комплексно и то сви у ЕУ знају.
Ко је тај ко би извршио сопствено политичко самоубиство, осим, наравно, дела опозиционих странака код нас, али говорим о међународној политичкој сцени? Говорим о томе како ви сада можете да се обраћате Кини, Русији, Индији, Индонезији или било којој другој земљи за помоћ када је реч о нашем територијалном интегритету и суверенитету, а да ви њима на првој политичкој кривини уведете санкције? То једноставно није могуће.
Када је реч о Венецуели, Венецуела је једна од земаља која је најснажније и најјаче подржавала Србију и наш територијални интегритет. Гваидо је контактирао са Пацолијем и Пацоли је признао Гваида. Није ваљда наш интерес да у Венецуели на власт дођу они који ће признати Косово? То, на крају крајева, није наша ствар. Наша ствар није да се мешамо у унутрашње ствари Венецуеле и других земаља. Ми никада нисмо подржали Мадура као Мадура, него нисмо подржали Гваида као председника кога није изабрао народ. То је суштина свега. Не можете ви прихватити… Ми као земља ми не признајемо владе неких земаља, него признајемо државе.
Уосталом, када је реч о Ирану и тако даље, Иран је гласао, као што знате, против чланства Косова у Интерполу. Ми не можемо сада тек тако гласати против Ирана. Било је то тако у време претходних власти, па смо имали са њима велике проблеме у смислу гласања.
Подсетићу да су наши национални државни интереси збир наших спољнополитичких приоритета. У време Тадића, Коштуница и осталих проценат придруживања, иако нас на то нико није терао, је био већи од 90%.
Кажу да у неким земљама бивше Југославије у служби у министарствима спољних послова и у мисијама при УН или ЕУ готово да нису потребни дипломатски службеници тих земаља, да све што стигне на мејл или на факс се аутоматски подржи. Ми, нажалост или на срећу, нисмо у тој ситуацији зато што не знамо шта ће стићи на мејл, односно факс и зато што ми нисмо земља која тако реагује, већ имамо своје националне и државне интересе. Према томе, ништа што је на нашу штету нећемо прихватити, а то значи да ћемо водити рачуна о нашим националним и државним интересима.
Наше пријатеље не можемо да осуђујемо. Уосталом, они не дају да се осуде њихови пријатељи, као што су терористи са Косова. Такође, видели сте да је Пацоли јуче рекао на нас се врши страшан притисак да ми престанемо са повлачењем признања Косова, да пустимо Косово да уђе у међународне организације, а они су се поново пријавили за чланство у Интерполу. Они су се пријавили за чланство у другим међународним организацијама, у Светској царинској организацији.
Јуче је Пацоли објавио да је за Косово велики дан, успоставили су дипломатске односе са Антигвом и Барбудом, која их је иначе признала још пре две-три године.
41/2 ГД/ИР

Значи, они ће да раде, а нама не дају. Са тиме је готово. Ево, ја упозоравам све, сутра и прексутра ће имати реакцију на то, ми настављамо нашу борбу за повлачење признања независности Косова. Шта то значи? Да ми гледамо сада како ће они… Шта треба, да аплаудирамо да они уђу у Интерпол?
Зато ће пред Небојшом Стефановићем и Министарством унутрашњих послова и Министарство спољних послова бити велике активности у октобру. У Чилеу ће бити поново конференција Интерпола, где ће они поново да се кандидују. Да ли ће бити на дневном реду или не, видећемо.
Када је реч о Бриселском споразуму, само бих вас подсетио, ја сам потписао. Бриселски споразум нигде не дефинише да Косово треба да буде члан међународних организација. Није то дефинисао Бриселски споразум, то су дефинисали споразуми пре Бриселског споразума које је потписао Борко Стефановић, а то је учешће Косова у регионалним иницијативама, организацијама, али и то на начин како је договорено, а то значи са звездицом и фуснотом.
Према томе, сваки садашњи покушај Косова, односно одбијање Косова да под тим знацима учествује у регионалним форумима казује да је то тада њима било прихватљиво, а данас више није и да они инсистирају на томе да тога не буде.
Тако је било сада у Сарајеву. Нису дошли. Тамо је била премијерка. Ја сам био на том министарском нивоу, процес сарадње у југоисточној Европи, иако је прва таква конференција када су они ушли у овај процес одржана у Албанији под истим тим условима, а ти услови данас више за њих нису прихватљиви. Ако нису прихватљиви, ни за нас није прихватљив повратак на нешто о чему се нисмо договорили.
Значи, Бриселски споразум апсолутно не обухвата никакво чланство Косова у међународним организацијама, а нарочито у оним међународним. Реч је о иницијативама, чак и када се Србија саглашавала са тим. Реч је о регионалним иницијативама по којима је потписан споразум и наведен чак списак, а то је потписао Борко Стефановић.
Када је реч о УН, ОЕБС-у, Савету Европе, Интерполу, УНЕСКО-у и свему осталом, о томе не постоји никакав споразум, никакав договор. Они стално хоће да кажу – ми ћемо да укинемо таксе, а ви нас пустите у те организације. То не долази у обзир, јер то су једнострани акти који не смеју да буду разматрани уопште као део преговарачког процеса, тако да јесте дијалог у проблему, али је дијалог блокиран пре свега због неразумних потеза Приштине.
На самом крају желим да… Председник Вучић је рекао да, мислим да је јуче или прекјуче био на телевизији, где је рекао да ће позвати Владу Србије, односно премијерку да позовемо ОДИР за изборе. Они који то не прате, ОДИР је специјализовано тело, односно институција ОЕБС-а, која се бави праћењем избора и ја на то нисам до сада видео ни једну реакцију од стране ових странака које су се до сада залагале за стварање услова за излазак на изборе.
Знате, 1991. или 1992. године, када се многи нису ни родили овде, нажалост, ја јесам, је био дијалог власти и опозиције. Маја и ја смо тада били најмлађи, а сада смо већ пред пензијом. Тада је Никола Милошевић, угледни академик, кога сам много поштовао, учествујући у име Српске либералне странке, рекао онако искрено, не водећи рачуна какве ће то реакције да изазове: „Ма, добро бре…“. Ми смо причали о различитим условима - који изборни систем, како ће то да се контролише и тако даље, изборна комисија и онда је у једном моменту рекао: „Ма, нећу да причам, бре. Не постоје ти услови под којима ћу ја да изађем на изборе.“ То је суштина и политика овде неких странака.

42/1 ДЈ/ИЋ 17.55-18.05

Значи, не постоје услови, не постоје ти услови под којима ће изаћи на изборе зато што ће видети колико у ствари немају гласова. И то је велика разлика. Иначе би данас ово што је господин Лончар малопре рекао, иначе би данас представници тих странака сами, без било какве критике, се оградили од ових претњи и срамних порука које иду ка председнику Вучићу и његовој породици, јер то није политичка борба и о томе заиста политички не треба уопште да разговарамо.
Реакција за то се зна, то је хапшење и о томе нема шта да се води политичка борба. Ја заиста позивам оне који се тиме баве да се тиме стварно баве. То није политика.
(Небојша Стефановић: Баве се.)
Па, добро, ако се баве да видимо резултате.
Хоћу да вам кажем да заиста мислим да то превазилази све облике политичке борбе, јер то није политичка борба и о томе не треба уопште да дискутујемо. Од тога треба да беже и да се ограђују сви они који желе да се баве политиком.
Зукорлић је отишао, а желео сам само њему још да додам, дијаспора, они не разумеју о чему се ту ради, није дијаспора само српска дијаспора. По закону, дијаспора су сви грађани Србије који живе у иностранству. Тако да, постоје две врсте конкурса за удружења и за организације, могу и удружења и организације да се јаве на конкурсе зависно од програма, не мора да буде само српска дијаспора.
Ако је то довољно, ми смо спремни да, пошто то сада по некој реорганизацији припада мом министарству, али то је сасвим нормално да ће и бошњачка дијаспора, уколико сматра да је Србија матична држава, имати равноправан статус као и српска.
Сутра долази на пример Никарагва. Ево, сад сте ме вратили поново на то. Министар из Никарагве вечерас долази, сутра имам састанак са њим. Никарагва је гласала за нас. Никарагва, против ње се сада дају, треба ми да се придружимо осуди Никарагве. Шта ћете да радимо? Разумете? То је нешто што свака земља води рачуна о својим интересима.
Они да немају двоструке аршине, сигурно не би признали Косово, јер реч је о потпуно једном акту који се не може применити на друге земље, јер они кажу да је то sui generis, значи да је то један посебни појединачни акт.
Овде они због својих интереса признају Косово, а ми сада треба да повлачимо потезе који ће нама нанети политичку штету. Ја се извињавам, али без обзира на ЕУ, ЕУ је циљ стратешки, али је и довољно стратешки да је далеко, а ово нам је нешто што се дешава данас. Ми имамо обавезу до уласка у ЕУ да извршимо корекцију, односно усклађивање наше спољне и заједничке политике, а кад ћемо ући у ЕУ и да ли ће та ЕУ да опстане дотле видећемо, на далеком штапу. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Желите коментар? (Да)
Изволите.
АЛЕКСАНДАР СТЕВАНОВИЋ: Једина ствар која је када бирате пријатеље што у неком моменту се морамо одлучити између тога који су нам пријатељи битнији, а који су нам мање битни. Једноставно, свет је доста суров и такав је какав јесте и треба увек да гледамо наше интересе и да никада не погрешимо око тога шта нам је битно данас, шта је битно за годину, шта је битно за пет дана, јер такве грешке некада могу испоставити велику цену.



42/2 ДЈ/ИЋ

Није спорно, док год имате могућност да имате и мало необичније пријатеље који су од користи, мале земље с добром дипломатијом то треба да користе, али треба имати једну лепу меру и поготово израчунати где су то користи за нас данас, а где су много веће користи у будућности. Нема ту егзактне математике, али може се доста добро планирати та ствар.
Ту ми се у ствари наметнула једна ствар, која неће бити закључак не дај Боже као неко поклапање или слично, то је без везе иначе у нормалној расправи о будућности, о кључним проблемима који постоје у Србији, а то је једно питање да стално када говоримо о нашим будућим токовима и уопште када расправљамо управо о овим питањима ЕУ, некако стално заборављамо на једну ствар. Тачно је да ми ћемо имати тамо корист и трошкове, али у нашим расправама, то нек буде питање за размишљање, ко жели о томе размишљати, кључно питање данас на које ми требамо дати одговоре а шта ћемо ми као Србија тачно тамо унети, због чега ћемо ми бити добродошли?
Шта је квалитет специфични који ми уносимо, који можемо допринети нашој будућој кући? Да ли је то само поштовање онога што морамо усвојити да бисмо били део једне велике куће? Имамо ли ми нешто да понудимо што ће ту кућу да унапреди? И то једно питање о коме се мало размишља, а стално смо заузети причама које ћемо имати користи и које трошкове самим тиме што прихватамо нешто што је у нашем најбољем интересу.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик Драган Марковић. Изволите.
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Даме и господо народни посланици, поштовани министри, моје прво питање је за министра унутрашњих послова, не свиђа ми се данашња дискусија, уместо да сте сви ви министри причали о извештају о раду који је импозантан, а ми се жалимо на неколико сланинара који све време покушавају да оно што уради ова Влада и ова држава да девалвирају.
Ја вас молим да спроводите закон. Да ли се ми бојимо извештаја Европске комисије па не смемо ту барабу да ухапсимо или не можемо да је нађемо три дана, која је напала жену са бебом, а жена није јавна личност нити је њен супруг јавна личност?
Да ли не можемо сланинаре и барабе да ухапсимо који прете деци председника Републике Србије? Каква смо ми то власт? Министре унутрашњих послова, вас ће да нападају увек када год будете ухапсили неку криминалну групу и то вешто раде и не треба да наседате на то.
Данас грађани Србије чекају да чују шта ће радити ова Влада у наредном временском периоду, да се живи боље, да очекују неко повећање итд, ви сви кукате, бре. Спроводите закон. Ова Влада има резултат. Каква Европска комисија? Како се то зове у Француској да неко напада децу председника Србије и да неко напада брата, рођеног брата и његову жену и бебу у тунелу итд? Закон мора да се примењује и то није исто, насиље између две одрасле особе, него је то насиље које мора да има третман у кривичном делу насиље над бебом и мајком.
Знате ли шта кажу обични људи? Хеј, па ми немојмо да излазимо, бре, из куће, видите шта се дешава, па није ово Блиски исток. Свако да ради свој посао. Пустили сте оног што је са тестером ушао у РТС. Па чекајте, наравно да ће да се понашају тако. Да ли би га пустили из Велике Британије, из затвора? Не би. Да ли би га пустила Ангела Меркел? Не би. Да ли би га Макрон пустио? Не би. Да ли би га пустили из Америке? Коме се ми то шлихтамо, више?


42/3 ДЈ/ИЋ

Да знате, глобална политика тих земаља је иста, невезано за персоналну промену појединца према Србији. Ова држава има резултат, никада више криминалаца није ухапшено и нарко-дилера него последњих година и тиме се бавите. Сваког трећег дана они ће нешто да измишљају. Има да измисле за десет дана да сте јахали козу и тиме да се правдате. Спроводите закон ове државе.
Један МУП нуди 500 хиљада динара ко познаје ову особу да јави МУП. Поред толике технике и камера, сад треба неко да ми јавља. Ако немате ко да нађе, ангажујте неку међународну институцију да ту битангу пронађе и да се казни.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Министар Стефановић, изволите.

43/1 БД/ЦГ 18.05-18.15

НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Пре свега, као што све нашли, и овај Милићев када је побегао у Кину, после онога на Бранковом мосту, мислио је да га нећемо наћи, па смо га нашли. Довешћемо свакога, свакога ко се огрешио о закон, биће под оштрим ударом државе и држава нема милости за оне који прете женама и деци на било који начин. Ни против нарко дилера, ни против ових нећемо показати никада милост, показаћемо одлучност, показаћемо поштовање закона.
Ово се догодило данас и ми смо одмах реаговали. Мислим да су колеге већ идентификовале о коме се ради. Видећемо одакле ти људи шаљу.
Да бих грађанима објаснио, некада претње које се упућују интернетом могу да се пошаљу ван наше земље. Некада се та лица не налазе у нашој земљи. Ми се некада обраћамо, то сам разговарао са људима који су ме питали како то функционише и зашто некада то није брже. Ви се обратите, рецимо, компанијама „Фејсбуку“ или „Твитеру“, зависи која је платформа искоришћена, и они кажу – по нашим правилима ово није довољно за хитан одговор о идентификацији лица које је упутило ту претњу. И ту не можете ништа против компаније. Ми онда путем нашег тужилаштва упућујемо захтев за међународну правну помоћ земљи домаћину где се компанија налази и она правним путем, путем суда тражи идентификацију лица које је упутило претњу. То некада траје. Нажалост, када се нешто налази мимо наше земље, немамо много механизама да ми утичемо на брзину. Када се налази у нашој земљи, наравно да је неупоредиво брже. Наравно, идентификујемо све.
Не интересује нас коме се прети, пошто сам то слушао од неких у нашој јавности – е, за ове реагујете, а за ове не реагујете. Не. Реагујемо за све, апсолутно за све. Када је претња, када угрожава нечију безбедност, реагујемо, полиција хапси. Предајемо тужилаштву, судови процесуирају.
Оно што јесте тачно је да смо некада имали ситуацију да судови пуштају. Лично сам говорио о томе, не могу да се мешам у рад суда, то је независна грана власти. Они раде онако како мисле да треба и то потпуно поштујем. Ја сам их само молио да увек узму у обзир друштвену опасност када ухватимо некога са оружјем, када га ухватимо са дрогом, какву поруку ми шаљемо нашој деци ако том не одредимо задржавање, ако га пустимо да се брани са слободе? Зашто? Нађено му брушено оружје, па шта је кренуо са тим оружјем на пијацу? Кренуо је некога да убије. Тог треба да задржимо. Прво, закон је ту веома оштар, од две до 12 година може да добије тај за нелегално ношење оружја. Хајде да му не дамо баш условну казну и ону наногицу и такве ствари. Хајде да му одредимо некада шест година, седам, десет, нек судија одреди, али немојте да му дајемо увек минимум. Дајте му озбиљну казну, онда криминалци више неће носити илегално оружје. Плашиће се руке закона.
Ја вас ту потпуно разумем и слажем се. Ви знате да је мој став исти такав. Некада полиција ухапси некога, суд га пусти да се брани са слободе. Ти процеси онда трају годинама и људи имају осећај, утисак да се ту у ствари ништа није десило. Нема везе, дође пресуда за пет година, људи су већ заборавили. Њима је у оном моменту, рекли – ви га ухапсили, он је пуштен. Људи не схватају да притвор није кривична санкција, само мера обезбеђења тог осумњиченог у кривичном поступку да спречимо да утиче на сведоке, да понови извршење кривичног дела или да напусти земљу.
Међутим, утисак јавности је увек лош када некоме не одредите притвор. То је нешто на шта полиција не може да утиче. Ми се трудимо да обезбедимо најквалитетније доказе и тако ћемо радити.



43/2 БД/ЦГ

Што се тиче овог случаја, потпуно се слажем, монструозно је. Ми смо успели да у зонама школа, да радом са децом, наставом, превентивним деловањем, репресивним деловањем, да штитимо више нашу децу и у сајбер простору и у реалном свету и од дроге и од свега и увек смо посебно осетљиви када се ради о нападима на децу.
Ово је био случај, и управо зато смо се одлучили, из два разлога, рећи ћу вам који су, за расписивање новчане награде. Пре свега, ради се о нечему што је до сада релативно незабележено у нашој земљи, да се неко усуди да прати мајку са шестомесечном бебом. Не знам како не размишља да тој жени може да направи стрес, може да јој учини зло самим тим што ће она да види да је неко прати, неки непознати људи се врзмају, пресрећу је тамо, што је монструозно.
Знате, постоји једна фина разлика, не можете ви под плаштом истраживачког новинарства да урадите све, не може тако, то је просто немогуће. Зна се како се то ради. Пласирало се хиљаде афера, сви они који су долазили да проверавају и у службама безбедности знају, не може без судског налога. А, истраживачки новинар себи даје за право да пресреће мајку са бебом, истраживачки новинар под наводницима, ми још увек не знамо које је ово лице. Ми још увек не знамо које је ово лице, јер очигледно сви прикривају идентитет овог лица.
Међутим, шта постоји могућност? Постоји могућност да ово лице није из наше земље, да није наш држављанин, да је држављанин једне од суседних држава. Зато смо се одлучили и расписивање награде, јер напросто, он ако се прикрије у тој од тих земаља, ми на основу наших база, података и свега оног можда нећемо имати такво лице у бази података и можда нећемо знати ко је. Дође вам неко нпр. из Бугарске, дође вам неко из Црне Горе или БиХ, ви немате то лице у бази података.
Значи, из та два разлога смо се определили за новчану награду, што не значи да полиција не ради паралелно. Дакле, нисмо се ми ослонили на то, дали смо позив за награду, па ако се неко јави. Не, ми радимо, али смо желели да управо тим сигналом појачамо шансу да брзо дођемо до идентитета тог лица и да покажемо да правда може да се примени, да видимо зашто је то радио и за чији рачун, зашто је пратио ту жену са бебом, ко му је рекао да то ради и шта је био циљ, шта је била намера, поготово што се ради о особи која није јавна личност, која исто има и своја права, која има право на безбедност, на приватност и све остало.
То је нешто што морамо да покажемо нашој јавности, да такве ствари нису дозвољене. И ту подржавам и Народну скупштину и све посланике који се за то боре, да покажемо да Србија јесте сигурно место за живот, као што и јесте, када погледате статистику, када питате странце. Кажем – немојте да питате нас, питајте странце који живе у Београду како се осећају у својим земљама, што се тиче безбедности, како се осећају у Београду, да ли неко може у два или три ноћу да шета Београдом и да ли страхује од било чега. Ја вам сада кажем одговорно – не страхују људи. Потпуно су опуштени, нормални, шетају.
Имамо заиста мали број кривичних дела који се изврше, поготово мали број против живота и тела. Озбиљно смо напредовали у томе и полиција и тужилаштво сваког дана раде на унапређењу и техничких и персоналних капацитета да будемо способнији да се са тим боримо и имамо добре резултате, али то, наравно, не значи да смо у потпуности задовољни. Ја ћу бити задовољан када не будемо имали извршено ни једно кривично дело. Наравно, да ли је то реално могуће, не знам, али ћемо се трудити да тај број буде што бољи.


43/3 БД/ЦГ

Обећавам, ове претње председнику Републике, односно његовој деци, монструозне претње, ово што је изречено и против његовог сина и ћерке, апсолутно ћемо довести до краја. Ја мислим да већ имамо идентитет лица које је то учинило, али сачекаћемо крај истраге, да кажем, да тужилаштво заврши тај посао. Видећемо да ли ћемо добити брз одговор од „Твитера“ и да на основу тога недвосмислено имамо формално-правни основ за улазак у просторије, обезбеђивање доказа и привођење. Врло брзо очекујемо да ћемо такву ствар моћи да реализујемо. Напросто, хоћу да позовем људе.
Зашто се то дешавало? Дешавало због овог говора мржње. Дешавало се због тога што и Ђилас и Јеремић и Обрадовић сваког дана не пропуштају да сатанизују и Александра Вучића и сваког ко им се супротстави. И сатанизацијом тих људи, у овом случају председника Републике и његове породице, ви фактички дајете људима једну врсту подстрека да могу да ураде неко зло.
Наравно, онда одмах иде контра спин. Када то кажете, они одмах кажу контра спин – е, ми смо угрожени, и онда конференције за штампу, дешавају нам се ужаси. Никоме длака с главе није фалила, ни у једном тренутку. Тамо где су се дешавала кривична дела, хапсили смо одмах, завршавали посао. Недозвољено је напасти било кога у овој земљи, недозвољено је претити. И одмах смо хапсили, показали да држава стоји иза тога, апсолутно, да стоји иза владавине права.
Оно што јесте важно, важно је да упутимо грађанима Србије - ви имате право на различито мишљење, ово је демократско друштво, демократска земља. Имате право да размишљате о чему год хоћете и како год хоћете. Али, молим вас, заборавите насиље. Насиље у овој земљи никоме није дозвољено. Заборавите насиље, заборавите претње. Пробајте идејама да се изборите за гласове.
То што некима не иде, просто, неће их народ. Па, шта треба, да узму на улици да нас све побију да би дошли на власт? То не може.
Изађите, људи, на изборе. Као што је рекао господин Дачић, неки неће на изборе ни по коју цену, јер ће на изборима да добију као у Лучанима, испод 10%, испод двоцифреног броја. Онда не могу да објасне, знате, то је проблем. Ако Ђилас и ови изађу на изборе и добију 9%, 8%, ту цела прича о томе како иза њих стоји цео народ и како су они већина пада у воду. И за њих је политички опортуно само да не изађу на изборе. Они зато гурају у бојкот, јер када не изађу на изборе, онда остављају илузију – е, да смо ми изашли.

44/1 ТЂ/МТ 18.15- 18.25

Знате и сами, на изборе у Србији изађе између 53%, 54% и 56%, 57% грађана, увек, уназад 100 година. Никад није изашло 90% на изборе. Никада. Ви онда имате, наравно, илузију и кажете – јесте, али, ево, 30, не знам, 40 и пар посто људи, 43%, 44% људи није изашло на изборе, а то су све наши, наравно, што је бесмислица. Ми сви знамо да је бесмислица, али то онда ствара илузију како ту има неке политичке снаге. Како да има политичке снаге кад је једина идеја мржња и, друга, повратак на касу, а ниједна није баш инспиративна за грађана да гласа вас. Ниједна.
Пошто је то тако, онда једина прича коју они могу да спроведу је да их нема, јер овде у Скупштини би морали да разговарају о темама у којима су сами учествовали, морали би да одговарају на питања: зашто је било корупције и зашто нас је ЕУ означавала у време њихове власти као једну од најкорумпиранијих земаља, зашто су оне 24, од 224, приватизације означене као ужас Европе, како су спроведе у њихово време, зашто ништа нису радили по том питању, зашто су физички ликвидирали припадника опозиције Ранка Панића на протесту опозиције, јел то била владавина права и поштовање демократије, зашто су ишли на то да контролишу све медије?
Зашто да одговарају на та питања? Много је лакше да не дођу. Нема доласка, нема на изборе, дођу овде, једна конференција за штампу, онда оду на неку од ових ексклузивних дестинација, сад је лето, они морају људи на бродове, на јахте, на острва, по разним градовима да обиђу све своје некретнине које имају, да проветре, да се ту прашина не скупља и, наравно, онда се врате после пет дана, препланули, опет једна конференција за штампу. То је тај напорни рад за грађане.
Неко мора за то време да се суочи са свим проблемима које су нам они оставили. Богу хвала, земља је урадила много. Ова Влада и председник урадили су много за ову земљу. Претходна Влада, коју је водио Александар Вучић, и ова Влада радили су на томе да смањимо, прво да се извучемо из понора у који су нас гурнули да смо дошли до тога да можда не можемо да исплатимо плате и пензије, до тога да данас имамо, не неупоредиво више, него заиста највећи раст од свих земаља које су у нашем региону, убедљиво највећи, имамо највише смањење стопе незапослености, да смо успели да повећамо упосленост, што је много значајније, и да и даље будемо атрактивни за инвеститоре, да се овде такмичимо ко ће да доведе више фабрика, ко ће да отвори више радних места. То и јесте наш посао.
Хоћу да се захвалим посланицима Народне скупштине, јер без ваше подршке, не само формалне, него и суштинске, без доношења добрих и квалитетних закона, без озбиљног рада на томе да стварамо углед земље, заједно са председником и са Владом, ми у овоме не би могли да успемо. Хвала вам још једном.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Ви имате још једно питање?
Изволите.
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Питање за Ивицу Дачића – какав је став Србије кад је у питању понашање Рамуша Харадинаја у Хашком трибуналу? Грађани само да знају да то није онај Хашки суд који је био за Србе. Ово је суд који је направљен за ратне злочине почињене на КиМ од стране УЧК.
Шта можемо да очекујемо од афричко – арапских држава у наредном временском периоду, имајући у виду да је почело пријатељство да се враћа као некада, пре 40, 50 година?




44/2 ТЂ/МТ

Питање за господина Лончара. Желим прво да вам захвалим на квалитету и квантитету у здравству, али има један мали проблем у болници у Крагујевцу, пошто цео Шумадијски округ, када је хитан случај, одлази тамо. Када се деси пацијенту у суботу ујутру да има инфаркт, онда кажу из болнице – не можемо да вас примимо у суботу и
недељу, зато што је тада предвиђено само за грађане из Крагујевца. Имали смо и неколико случајева, не само у Јагодини, и у неким другим градовима где људи не могу да чекају понедељак, него смо звали Београд, Бојића, итд, па вас молим да ми одговорите на то питање.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Ивица Дачић. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Пошто је Драган поставио питање везано за Харадинаја и суд за злочине ОВК, као што се сећате, тај суд је формиран на основу великог притиска дела међународне заједнице после извештаја Дика Мартија у Савету Европе о злочинима ОВК, трговини органима, итд. Он је на неки начин инициран званично од стране Савета безбедности УН и прихваћен, уз велики притисак, од косовских представника који су делегирали та овлашћења Холандији, односно међународним тужиоцима и судијама који ће тамо заседати.
Да ли се нешто може очекивати од тога? Ви сте видели да се одлазак Харадинаја претворио у политичку фарсу. Претворио се у још један ветар у леђа и он жели сутра већ, за сутра, мислим, да је већ заказао, покушао да закаже седницу Владе, али су други сада прогласили да је он већ сада поднео оставку и да он не може да заказује више седницу Владе. Значи, више нико и не разматра то питање због чега је он позван да да изјаву у Хагу.
Ми се надамо, да не говоримо ништа у напред, али овај ад хок суд, тзв. Хашки трибунал, кога смо ми тако звали, који је судио за злочине у бившој Југославији, није осудио ни једног Албанца, односно никога није осудио за злочине против Срба на територији КиМ.
Харадинај је побио све сведоке, и то у земљама западне Европе. Каква је то заштита сведока у земљама западне Европе? Један од њих, колико се сећам, је убијен у Немачкој. Питање је колико и даље има живих сведока, али сви то знају. Део међународне заједнице је прикривао доказе и за то имамо доказе, прикривао је изјаве које су УН имале још на почетку догађа у тој тзв. жутој кући.
Значи, немамо нека превелика очекивања да ће правда бити задовољена, али да не говоримо и да не прејудицирамо ствари унапред.
Оно што је сигурно, српски народ и српска држава не смеју никада то да забораве, не смеју никада да престану да некога за то оптужују. Лично мислим да је наша држава направила грешку после 5. октобра 2000. године када је повукла неке пресуде према неким међународним чиниоцима који су бомбардовали Југославију, а повукли смо да би могли да посете, повукли смо против Солане да би могао да дође у посету. Не значи да су сви требали да буду тако кажњени, али неки којима је тако пресуђено су заиста починили ратни злочин према Југославији, према Србији, према српском народу, према свим грађанима наше земље.
Када је реч о овом другом питању, већ сам рекао да ми морамо да посветимо пажњу целокупној структури оних организација које чине најважније светске организације, као што су УН. Има 193 чланице УН. Од тога у Африци 54. Знате, ми имамо многе од тих земаља које су на нашој страни, а где нико није ишао по 10, 20, па и 30 година.


44/3 ТЂ/МТ

Са друге стране, имамо многе земље са којима тек сада радим на успостављању дипломатских односа. Даћу вам један пример. Самоа, земља са истим правом гласа као и Кина, Индија, значи, острва у Пацифику, има дипломатске односе са Косовом, а нема са Србијом. Зашто? Зато што нас, мислим нас, оне који су водили ово министарство у претходном периоду, у време Вука Јеремића и Тадића, није то једноставно занимало.
Као што сам рекао, од проглашења независности до 2012. године, ми смо имали ситуацију да су 84 земље признале Косово.

45/1 АЛ/ЛЖ 18.25 – 18.35

За време наше власти, односно, хајде да сад кажем наше власти, ја нисам био у те две године, али пошто тај број рачунам од кад сам постао министар спољних послова, значи од 2014. године, 13 земаља је повукло признање, а седам земаља је признало Косово.
За дан, два се надам да ћу моћи да саопштим и четрнаесту.
Знате, ми смо били коректни, али они се много чачкају, ови са Косова, много се хвале. Они мисле да се ми плашимо тога да они нама прете, ми сада не смемо даље да наставимо да радимо на томе. И све нам се тресу ноге од тога како сада Пацоли, Харадинај, Тачи и остали, они имају велики дан за Косово итд.
Они су се кандидовали у Интерполу. Они не могу да уђу у Чиле, јер Чиле њих не признаје као државу. Могу да уђу са нашим пасошима, наравно. Могу да уђу ако им Небојша да пасоше. Мислим да би могли на такав начин да дођу у Чиле, а камоли да постану чланови Интерпола. Мада, у суштини, они веома добро сарађују са Интерполом, јер се налази већина њих на потерницама Интерпола.
У сваком случају, нама је приоритет, осим ЕУ, ја сада то заиста потпуно искрено и отворено кажем, ја јесам за ЕУ, али сам истовремено највише за Србију, јер ми морамо да водимо рачуна о нашим националним и државним интересима и да поправљамо односе.
Изванредна је била посета Макрона, ако могу то да кажем, ја се извињавам председници Владе, да не узимам превише времена. Али, председник Вучић и председник Макрон су направили једну изузетну посету. То је историјски важна посета. Осамнаест година је прошло од последње посете Француског председника. Последња енглеска премијерка која је дошла у Србију била је Маргарет Тачер кад је Тито умро 1980. године. Борис Џонсон је био овде. Надам се да ће ускоро доћи. Последњи амерички председник који је био у Југославији је био Џими Картер. Исто тако мислим да већина вас није ни била рођена кад се то десило.
Како ми можемо са њима да имамо стратешке и партнерске односе? Зато је потребно и мислим да је велика ствар, могу то са задовољством да кажем, велика је промена… Овде је Славица Ђукић Дејановић, она је била пре председница Скупштине Србије, и пре неколико година је била, када је била председница парламента, у посети САД, разговарала је са Ненси Пелоси, која је тада исто била шеф Представничког дома, тада је била демократска администрација, односно администрација Обаме, односно Клинтонових, и Славица је питала – шта је око Косова. Славица ми је то испричала пре неколико година. Њихов одговор је био следећи, њен одговор – Косово, па какво Косово, то је за нас завршено питање. Тиме се сада нико не бави озбиљно више овде. Тиме се сада баве стафери трећег и четвртог реда у Стејт департменту.
Данас Болтон, Трампова администрација сматра да је то питање веома важно за национални и државни интерес САД и подржавају компромис и сматрају да Косово није решено. То је резултат ове политике коју смо заједно водили у последњих седам година. За то је потребно да задржимо и да стварамо нове пријатеље, да задржимо старе пријатеље, да ниједног не изгубимо.
Оно што је Драган Марковић питао, у сваком случају сигурно ћемо водити рачуна о томе да ширимо број земаља које ће долазити овде, а он је изашао и на грчко море и на египатско море. Очекујем сада да прошири активности Јагодине још даље – на Пацифик.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Лончар.



45/2 АЛ/ЛЖ

ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Господине Марковићу, управо сам проверио са директором Саздановићем у Крагујевцу. Није по њиховој евиденцији нико враћен, али да не улазимо у причу. Апсолутно и од овог викенда то се сигурно неће дешавати. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Имате коментар, посланиче Марковићу, два минута.
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Захваљујем министре Лончар и министре Дачићу.
Желим само да кажем још неколико реченица везано за однос међународне заједнице према ратним злочинима, како они то зову, када су у питању Срби и косовски Албанци јер оно што се десило јуче у том новоформираном суду у Хагу, они су га намерно формирали у Хагу да би тај суд био за респект, да грађани мисле да је то онај суд који је судио до пре пар година само Србима, и само да констатујемо да Рамуш Харадинај је ћутао све време док су га у смислу осумњиченог саслушавале судије.
Он није украо трактор из српског дворишта, па је ћутао. У књизи Дика Мартија све тачно стоји шта је радио и Харадинај и Хашим Тачи и ми који се бавимо политиком и не само ми који се бавимо политиком, и све остале јавне личности, морамо око националног питања да будемо јединствени.
Како то косовски Албанци, који се убијају међустраначки, када је у питању национално питање сви су заједно, а наша опозиција једва чека да неко нешто каже против Србије и да кажу – крив је Вучић, крив је Дачић, крив је министар полиције, Мали, министар здравља итд.
Јел можемо ми да научимо нешто од других држава које су имале сличну историју као што је имала Србија?
Албанци су крвни непријатељи Србији. Оно дете када се роди они га васпитавају да је Србин његов непријатељ и да са Србима никада нема никакве односе итд.
Сваке недеље на Косову се дешава да се нападне нека породица српска или неки инцидент у српском кафићу…
(Председник: Захваљујем.)
Све је то предочио…
Како брзо прође ово време, људи.
ПРЕДСЕДНИК: Брзо пролазе године.
Хвала.
Реч има посланица Олена Папуга.
ОЛЕНА ПАПУГА: Хвала председнице.
Сва своја питања сам хтела да поставим министрима ресорним, али пошто нема ниједног кога сам хтела да питам, сва питања постављам премијерки Ани Брнабић.
Прво питање које сам хтела да поставим министру пољопривреде Браниславу Недимовићу – колико је за 2018. годину исплаћено подстицаја за тракторе, а колико за пољопривредну механизацију? Колико још није исплаћено, зашто и када ће бити исплаћено? Држава дугује пољопривредницима премије за млеко, за јунад и по разним другим основама, новац који касни често и по годину дана. Зашто?
Друго питање такође сам хтела да поставим министру Недимовићу – да ли је Кинолошки савез Србије обавестио Министарство пољопривреде да је одузео права израде и издавања родовника у пословном седишту Кинолошког савеза Војводине и зашто је то урађено?



45/3 АЛ/ЛЖ

Шта ћете урадити поводом тога што општина Врбас упорно избегава законску и уставну обавезу увођења црногорског језика у службену употребу, имајући у виду да су за то испуњени сви законом прописани услови? Закон је веома децидан и јасан. Он не предвиђа било какву анкету о томе да ли неко говори одређени језик или му се свиђа тај језик или не. Законски услов је једино тај – то је број национално изјашњених грађана на попису.
Питам такође – да ли ће стварно почети изградња фрушкогорског коридора на јесен? Ово сам хтела да питам министра Ђорђевића. Више од 13 хиљада мама у Србији је оштећено применом Закона о финансијској подршци породицама са децом.

46/1 МГ/ВЗ 18.35 – 18.45

Министар је говорио да ће бити измењен тај закон, када ће бити измењен тај закон? Да ли ће он бити измењен до септембра, да ли ће се према мамама другачије односити нови закон?
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има председница Владе, Ана Брнабић.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Што се тиче подстицаја за пољопривреду, морам да кажем да сам јуче гледала табелу, пошто сам ишла у посету Лучанима и Пожеги, и да је за 2018. годину 98,2% укупних подстицаја исплаћено.
Било је неког кашњења, због чега ми уводимо е-аграрну управу, дакле потпуно електронски систем, да можемо лакше да пратимо, да можемо лакше да примамо пријаве, да захтевамо људима ако треба додатна документација и брже да исплаћујемо. Али, у овом тренутку, за 2018. годину, ако се не варам, мислим да је 98,2% подстицаја исплаћено. Замолила сам сада мој тим да ми пошаље ту информацију, да имам тачну цифру колико је исплаћено.
За ово друго питање морам да се консултујем са министром пољопривреде.
Што се Врбаса тиче и црногорског језика у службеној употреби, ево ако се са овим Национални савет црногорске националне мањине није обраћао, ја молим да се обрате. Ја сам и председница Републичког савета за националне мањине, тако да је то директно мој посао, да обезбедим да уколико је Црногорски национални савет то тражио, да уколико постоје сви услови, да они то и добију.
Што се тиче Закона о финансијској подршци породицама са децом, ми смо након најаве да ћемо ићи на измене и допуне Закона, имали још један састанак у Влади Републике Србије, са чини ми се свим релевантним удружењима родитеља и удружењима који се баве питањем породице. Имали смо једну, чини ми се отворену и конструктивну расправу око тога шта је била интенција, шта су мане шта можемо да поправимо. Имали смо и добрих предлога.
Ја сам у понедељак имала са министрима Ђорђевићем и Ђукић Дејановић састанак и Министарством финансија, да прођемо кроз различите моделе, како можемо да унапредимо додатно овај закон и колики ће бити фискални ефекти. Очекујем да ћемо та удружења позвати на састанак већ следеће недеље, да представимо. Ако ви желите, можемо да позовемо и вас да чујете докле смо дошли, на чему радимо, које су идеје, па мислим да ћемо одмах након ове летње паузе ићи на измене и допуне закона.
Не бих се сложила са тим да је 13 хиљада жена оштећено. Мислим да се не говори о томе колики је број жена који је укључен у систем подстицаја, које никада пре нису биле у систему подстицаја. Можда министарка може нешто о томе да каже. Свакако ћемо оно што могу да гарантујем, да ћемо ону грешку за коју мислим да је дошло до грешке, да нисмо требали то тако да урадимо, где је за оне жене које имају надпросечна примања, где је просек зарада три уместо пет, да ћемо то исправити.
Гледамо, такође финансијске ефекте да ако се смањи просек плата са 18 на 12, да видимо како можемо да обезбедимо да и оне жене које са тим просеком примају 800, 1.000 или 2.000 динара, да ли да идемо на минималну плату, првих три месеца или годину дана, али све је то оно што ћемо представити на том састанку следеће недеље. Тако да вас позивам, свакако ћу уписати себи да дођете.
Што се тиче трактора, само да вам кажем, за тракторе за 2018. годину, испраћено 2,3 милијарде динара. Купљено је преко 1.600 трактора. У ствари, 1682 трактора тачно, од чега је 150 из ИПАРД и сада је све исплаћено што је било буџетирано за 2018. годину. Хвала.
46/2 МГ/ВЗ

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има Славица Ђукић Дејановић.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Захваљујем на интересовању везаном за ово питање. Премијерка је заправо изнела суштину свега што Влада ради. Наравно да је питање интердисциплинарно, али морам рећи да смо законом који је изазвао много полемика по први пут толико повећали обим права да по први пут она деца коју су родиле маме које раде уговором у делу, које раде привремене и повремене послове, пољопривреднице, по први пут изједначене са женама које су у сталном радном односу. Дакле, обим права је апсолутно повећан, количина новца апсолутно у огромном повећању.
Оно на чему сада радимо, свесни да колико год повећавали права за овај осетљив сегмент, то никада није довољно и увек може више и на томе ћемо радити. Усклађује се финансијски потенцијал са проценама шта заправо морамо учинити.
Није истина да је 13.000 мама оштећено. Постоје различити основи по којима породица маме, односно стандард деце обезбеђујемо и тај проценат и број је нешто мањи.
Криво је интерпретирана једна информација која је из Владе изашла и то не одговара истини, али ћемо у сваком случају у јесењем заседању имати прилике да исправимо све што је могуће, а извесне грешке јесмо уочили. Хвала на питању.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Олена Папуга. Изволите.
ОЛЕНА ПАПУГА: Хвала.
Нисте ми одговорили за Фрушкогорски коридор и Кинолошки савез Војводине.
Хоћу да вам кажем да то што се тиче службене употребе језика и писма, о томе национални савети не треба да се изјашњавају. То уопште није посао националних савета. То је посао општине на чијој територији треба да се уведе језик који треба да буде у службеној употреби. Значи, у општини Врбас се по попису изјаснило преко 7.353 становника који се изјашњавају као Црногорци, и то је 17,5%. Значи, општина Врбас је у свакој обавези по Закону о службеној употреби језика и писма у обавези да уведе тај језик.
Пре девет година, општина Мали Иђош, где су Ловћенац и друга села која су претежно насељена Црногорцима, су без проблема увели црногорски језик у службену употребу, а Врбас то девет година не уводи. Значи, није уопште на националном савету да о томе одлучује. То одређује Закон о службеној употреби језика и писма и општина то треба да уради.
За Кинолошки савез молим вас да ми одговорите – зашто се на неки начин укида Кинолошки савез Војводине који има традицију од 70 година? Једноставно је председник Кинолошког савеза из Београда дошао, узео печат итд. Највероватније да се ради о добрим новцима који једноставно неће да се дају Кинолошком савезу Војводине.
Такође нисте одговорили – да ли ће се Фрушкогорски коридор почети градити од јесени, јер је Војводина, Нови Сад. Одсечени на неки начин од Београда и од других делова Србије, јер знамо да је у изградњи брза пруга Београд-Будимпешта. Становници су оштећени тиме што једноставно немају како да допутују до 2022. године. Значи, још три године ће се градити пруга. Аутобуси нису уведени, значи више аутобуса није уведено. Путници морају да путују аутобусима по неким вишим ценама, јер железница не ради, а сав транспорт тај, који је некада ишао железницом и тај теретни транспорт је усмерен на друмски саобраћај, тако да кроз Фрушку гору и има доказа да је био преоптерећен, да је до 12.000 возила дневно пролазило кроз Иришки венац и кроз Ириг. Сада је то свакако више, тако да вас питам да ли ће стварно по најавама министарке Михајловић почети изградња Фрушкогорског коридора од јесени?
46/3 МГ/ВЗ

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Извините, истина је, прескочила сам питање о Фрушкогорском коридору. Надам се да ће почети у последњем кварталу ове године. радимо све што можемо, што се тиче узимања кредита, зајмова, пројектовања, свакако је то сада само питање месеци када ће почети да се гради Фрушкогорски коридор.
Што се тиче решавања тог проблема, морам да вам кажем два одговора. Прво, то морате да урадите ако хоћете да модернизујете железнице. Не знам како хоћете да их модернизујете без тога да их затворите. Стварно не знам како је то урадила било која друга земља.

47/1 БМ/МП 18.45- 18.55

Дакле, то је нешто што сви заједно, на жалост, морамо да истрпимо. Ја бих такође много више волела да нисмо морали то да радимо и да смо већ имали ту модерну железницу, зато што би то значило да у овом тренутку ми не морамо да се довијамо са дизел локомотивама којих немамо довољно, да отварамо друге пружне прелазе, алтернативне, да због тога трпи наша економија, и лакше би и политички било да смо рекли - добро, дајте да одложимо то, нека ради нека друга Влада. Зато што у овом тренутку, онако - држи буре воду, док мајстори не оду. То је неодговорно и ја се надам да ћете се сложити да је у реду што смо кренули у ту стварну капиталну инвестицију да направимо потпуно модерну реконструисану пругу, између Београда и Келебије, односно Београда и Будимпеште. Али, за то смо морали да затворимо ту пругу и то је тако.
Што се тиче, опет Фрушкогорског коридора. Дакле, питање је месеца када ћемо ми да градимо Фрушкогорски коридор, али Фрушкогорски коридор неће да се заврши за шест месеци, па ће то бити алтернатива. То ће бити неки радови, то је озбиљан пројекат који ће такође трајати годинама. Ја сам, што се тиче друмског саобраћаја, трудимо се да то олакшамо колико можемо, ја сам скоро пролазила тамо, нисам осетила да је толико оптерећење, али поново, нисам ја релевантна, ја тамо не живим.
Дакле, ако имате идеју шта додатно можемо да урадимо, али Фрушкогорски коридор ћемо ми почети да радимо у наредних неколико месеци, али он неће бити одговор на питање како ће људи лакше да се крећу Војводином. Верујте, ја сам јуче, нема везе са тим, знате ли ви колико ће бити људи, ја сам јуче читала интервју са Драганом Ђиласом у недељнику „НИН“, који човек каже, нисам могла да верујем, мислим да је то, четвртак је данас, данас је изашао, где човека каже, када причам о Фрушкогорском коридору и причамо о томе колико инвестиција, колико улажемо, када ће ићи, када ће кренути, човек каже, без проблема, каже – ја не знам уопште зашто се гради Моравски коридор? Моравски коридор је потпуно непотребан за Србију. То је бацање пара.
Моравски коридор, непотребан за Србију? Знате ли ви колико је, рецимо, Моравски коридор је још потребнији од Фрушкогорског коридора. Значи, људи који живе у Краљеву, у Врњачкој Бањи, Трстенику, Крушевцу, Ћићевцу њима аутопут није потребан. Ви не знате данас како да дођете, и то сам говорила сто пута, ви не знате када кренете од Ниша до Ужица, ви не знате којим путем да идете.
Ви имате лидера опозиције који каже - Моравски коридор није потребан за Републику Србију, а онда имамо овде када ћете кренути са Фрушкогорским коридором. Дакле, само мало, извините, стварно само мало стрпљења док стигнемо на сва места, јер на крају крајева имате људе који би данас… били су на власти десет година, па нису ништа од тих путева изградили, нису их ни планирали, а сада знамо зашто. Ево, ја сам јуче када сам читала тај интервју, први пут у ствари схватила да није то ни до тога да није било пара, да су паре ишле за нешто друго, да није било пројеката или су кренули са пројектима па нису стигли да их заврше. Него људи мисле да је то све непотребно за Србију, да то све није битно за грађане Србије. Шта ће грађанима Србије коридори? Шта ће им аутопутеви? Нису они заслужили, људи у Краљеву, Врњачкој Бањи, ма нису они заслужили аутопут. Шта ће вам људи Моравски коридор? Тако да смо дошли до тога да морате да завршите и пројектовање и финансирање и избор извођача и да видите како је то у најбољем интересу Републике Србије, а и највећи проблем је да имате новац за то. Е, сада то све имамо и биће у наредних неколико месеци.


47/2 БМ/МП

Што се тиче поново Врбаса, поменула сам, нисам ни рекла да је то одлука Националног савета црногорске националне мањине, то је свакако одлука локалне самоуправе. Али, да се то подигне на републички ниво, као што ви тражите од мене, као народна посланица, зато служи Републички савет за националне мањине и зато служи између осталог и Национални савет црногорске националне мањине. Зато што, ако не могу да се договоре са локалном самоуправом, онда тај национални савет дигне то на ниво Републичког савета за националне мањине. Зато што, сложићемо се, па не могу ја као председница Владе да знам шта се дешава у свакој локалној самоуправи и са сваким националним саветом за сваку националну мањину. Зато служи та институција Републичког савета за националне мањине, који су сви, па и европске институције, пре свега Савет Европе, похвалио. Зато што постоји институционални механизам да о томе ми причамо.
У реду, сада сте ми ви скренули пажњу, али када кажем да је то нешто што јако лако може да се заврши зато што имамо институционалан механизам, који се стално састаје. Ако ми верујете, ја мислим да 2009. до 2014. године једном се састао, једном. Ми имамо на четири месеца састанке. Дакле, лако се институционално то решава у овом тренутку.
Што се тиче овог Кинолошког савеза Војводине. Јел Кинолошки савез Војводине невладина организација или институција? Дакле, у сваком случају ја ћу проверити са министром Недимовићем и видећу да ли се то поново тиче републичке власти или покрајинске власти, чија је то надлежност. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Коментар.
ОЛЕНА ПАПУГА: Хвала.
Кинолошки савез је под, да кажем, управом Министарства пољопривреде, тако да је то то.
Нико не оспорава изградњу свих путева и свега онога што се ради у Републици Србији, не оспоравам ни ја брзу пругу која се ради, у пуном јеку је Будимпешта. Значи, ја и Лига социјалдемократа Војводине, уопште нисмо против тога шта се ради и колико се ради, него једноставно мислим да се не поштују приоритети, да једноставно Фрушкогорски коридор, о њему се исто разговара да ће бити на јесен, на пролеће, на не знам када, од 2016. године. Ви сте седам година на власт, тако да једноставно мислим да су грађани Војводине размишљали о томе да Републици Србији, министарству, Влади није приоритет Фрушкогорски коридор зато што им се годинама, значи од 2016. године обећава и једноставно су можда скептични према томе.
Тако да, не оспорава се ништа што се ради, али се оспорава то што се обећава, а не уради се. Једноставно, за све оно што смо рекли да је Војводина одсечена, грађани су осећали да ће се направити неке алтернативе које се, ето, можда нису направиле, можда је требало да се уведе и више аутобуса, можда су требале да буду неке повлашћеније цене за људе који путују из Новог Сада на посао у Београд, итд. Мислим да се могло помоћи грађанима, ако већ три, четири године неће имати могућност да путују железницом која је јефтинија од аутобуса. Ето, толико.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Имамо простора још за питање Гроздане Банац. Изволите.
ГРОЗДАНА БАНАЦ: Хвала, госпођо председнице.
Ја сам хтела да замолим, пре свега председницу Владе да ресорна министарства, не сва, али углавном све одговоре за посланике, дају својим сарадницима који, колико ја видим, нису баш много стручни.



47/3 БМ/МП

Онда, на поновно инсистирање, мало се уозбиље, ја бих вас замолила да када имате састанке у Влади, да замолите министра да заиста обрате пажњу на своје сараднике и заиста да ти одговори не буду - може да бидне, али не мора.
Хтела сам да вас замолим нешто. Молим вас, имам пар одговора ја лично, а имају и моје колегинице, није ни битно сада. Хтела сам да вас замолим и да вас питам, да ли…
Сви имају питања, ја се извињавам, не можете мене да чујете ако разговарате са министрима.
ПРЕДСЕДНИК: Не, не, слуша вас премијерка.

48/1 МЗ/ИР 18.55 – 19.05

ГРОЗДАНА БАНАЦ: Нема проблема, молим вас.
Што се тиче регионалног развоја уопште, у целини, ако ми мислимо да нам ти млади остају, значи, ми морамо да имамо неке услове да им пружимо да би ти људи остајали на тој земљи, да би радили ту земљу, да би је обрађивали итд. Ја сам хтела да вас замолим, да вас питам, да ли ви размишљате о инфраструктури наше земље Србије. Врло добро знате какво је стање на терену, не морам вам причам, били сте и сами, одлазите свакодневно. Да ли сте размишљали уопште о тој инфраструктури са госпођом Зораном Михајловић, чији је ресор? Многе ствари, она се ограђује да то није њен ресор, можемо да поразговарамо, ја ћу вам показати њене одговоре итд. То сам хтела да вас замолим.
Уједно бих да замолим и министра господина Стефановића. Видим да Палма се… Нема проблема. Јел могу да питам господина Стефановића, да вас замолим, пошто има проблем на Вождовцу, Полицијска управа Вождовац је доставила тужилаштву проблем који се односи поред самог ауто-пута првог реда. Ја не знам да ли су они идентификовали то лице које је направило огромну штету и људима, то се налази у Озренској улици, направио је пут на зеленој површини, исекао је дрвеће, то се односи на господина Тривана. Значи, сва министарства практично треба да буду умрежена. Ја вас само најлепше молим ако можете да проверите.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Добићете одговоре.
Председнице, изволите.
АНА БРНАБИЋ: Само да се вратим кратко на ово – седам година сте на власти, па треба да се знају неки приоритети. Ја се слажем са вама. Тако сам ја исто мислила док нисам, право да вам кажем, на позив Александра Вучића ушла у Владу и постала министар за државну управу и локалну самоуправу, онда и председник Владе. И онда ви погледате да не да не могу да се знају приоритети, него не знате где пушта, с обзиром на то колико ништа није било урађено и колико ничега није било, па кажете – приоритет ми је да гасим пожар. Од тих седам година на власти, две године макар су биле мере тешке фискалне консолидације којима је требало макар три године да дају резултате. Само да вам кажем, дакле, три године да дају резултате.
Ми смо били на три месеца од банкрота, то је био приоритет. Није било – е, постао је Александар Вучић председник Владе 2014. године, хајде да градимо Фрушкогорски коридор. Па, одакле? Земља је пред банкротом. Одакле? Немате одакле пензије да исплаћујете. Одакле? Немате плате за докторе, за војску, за полицију, полиција поцепана, нема ципеле. Е, где је сада Фрушкогорски коридор, седам година сте на власти? Па требало је прво стабилизовати земљу, урадити макроекономску стабилност, имати новац, па онда завршити оно што се кренуло пре пет деценија, Коридор 10, Коридор 11 наставити, направити пројекат за Фрушкогорски коридор, поправити регионалне путеве, почети да стављате здравство на ноге, па људи су радили у пољским болницама. Па питајте само у Војводини, па ви знате колико је било скенера у Војводини. Колико је било скенера? Колико је било магнетних резонанци само? И ту све колико то све кошта. Па, не, наравно.
Сада је лако рећи – седам година сте на власти, још нисте почели Фрушкогорски коридор. Па да, седам година смо, да кажемо, сви заједно на власти, па имамо данас и макроекономску стабилност и суфицит у буџету од 21 милијарду динара, уместо дефицита, и смањен јавни дуг на 51% БДП-а и, коначно, одржив раст БДП-а прошле године 4,3%, ја се надам ове године 3,5% или мало више, па смо спустили незапосленост испод 12%, а била је преко 25%, па само завршили јужни крак Коридора 10, завршавамо сада источни крак. Јел завршавамо сада 15. августа Коридор 11, отварамо од Обреновца до Чачка? Па јел смо почели у мају да радимо Прељина-Пожега,
48/2 МЗ/ИР

од Чачка до Пожеге? Па треба да кренемо у септембру Моравски коридор, за који Драган Ђилас каже да је апсолутно непотребан, непотребан. Шта ће људима из Краљева, молим вас, ауто-пут? Шта ће људима из Врњачке Бање ауто-пут? Кога брига за њихове туристичке потенцијале?
Па смо кренули модернизацију Београд-Будимпешта. Дакле, немојте да ми кажете, молим вас, само – делује као да Војводина није приоритет. И ви знате исто тако да се данас у буџету одваја много више него 7% за Војводину. Па Научно-технолошки парк Нови Сад се комплетно финансира из републичког буџета, Клинички центар Србије из кредита који је узела Република Србија. Дакле, немојте само да кажете – да, али колико смо чекали. Па наравно да смо чекали, чекали смо сви ми скупа, и Зрењанин и Нови Сад и Ниш, али за то нисмо ми криви.
Што се тиче саветника у министарствима, поштована народна посланице, апсолутно не пристајем на то и не прихватам да имамо нестручне људе, апсолутно не пристајем на то и апсолутно то не прихватам. Зато што са нестручним људима не би урадили оволико ствари, а сви грађани Републике Србије виде колико смо урадили и колико радимо и то би било немогуће са нестручним људима. Да ли су сви најбољи на свету и стручни? Не. На крају крајева, ја бих такође волела да имамо и у будућности такав буџет, а ако наставимо овако имаћемо, да можемо и те стручније људе или људе који не раде у свим тим само волонтерски или из љубави према земљи, да остају у државној управи и са тим. Али, мислим да људи дају све од себе, мислим да имамо, посебно по кабинетима министара, јако добре људе, који добро раде, труде се, имамо добре државне секретаре, добре и искусне помоћнике министара и мислим да није у реду и није фер да уопште кажемо – молим вас да министри имају стручније људе. Не, мислим да без тих људи, без нас као тима, ми све ово што сам управо сада рекла не би ни могли да постигнемо.
Што се тиче регионалног развоја и инфраструктуре, опет не могу да верујем како ви то мене можете да питате. Па ако се нешто види, онда се виде ти путеви. Ако се нешто види, онда се виде ти путеви. Па за кога их мислите градимо? За нас? За Београд? За кога мислите да их градимо, ако са тим путевима не подстичемо регионални развој, да је свако село важно, да је свака општина важна?
Пре десет дана била сам у селу Тмава, у општини Куршумлија, зато што ми се једна пензионерка обратила, зато што локално руководство није било довољно брзо, за 150 метара пута. Зато што тим локалним руководиоцима хоћу да кажем да је сваки грађанин важан, да је свака општина важна, да је свако село важно и за све њих се боримо. Када сте ви пре Александра Вучића и наше Владе имали Владу која се бави сваким појединачно грађанином, који одговара пензионерима из Куршумлије на мејлове, на позиве, да се боримо сваки дан, а питате ме за путеве и регионални развој? Па где је Коридор 10, па где је Коридор 11? Почињемо Моравски коридор. Колико је мрежа локалних путева? Па ја сам лично била да обиђем пут између Раче и Лапова, да општину Рача вежемо директно за Коридор 10. То је све урађено, то је све завршено. Не разумем како ме такве ствари питате.
За последње две године је изграђено више од 150 километара само ауто-путева. Па то је регионални развој. Повезивање свих основних школа у Србији на интернету у оквиру Академске мреже Србије, што је урађено у претходне две године, па то је регионални развој. Дакле, не знам шта више да радимо да би показали колико нам је регионални развој важан, а посебно у области инфраструктуре.
Молим вас још једном, мало поштовања према тим људима који раде стварно изузетно напорно и дају све од себе. Ја кажем, ако први ми увек за себе кажемо да можемо и боље и морамо боље и морамо брже, зато што грађани Србије не могу да
48/3 МЗ/ИР

чекају, морамо брже, али, људи, ми то кажемо за себе, сви ти људи који сваки дан раде са нама раме уз раме да ова земља иде брже и да наши грађани живе боље и у складу са оним колико они имају потенцијала и колико су заслужили. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Посланица Гроздана Банац има право на коментар.
Изволите. Тиме ћемо завршити.
ГРОЗДАНА БАНАЦ: Извињавам се, можда смо преморени, можда се нисмо разумели. Молим вас, инфраструктура се не односи само на путеве, па треба ваљда и продавнице, па треба ваљда и лекар, треба ваљда и пошта, па треба ваљда и кафић, треба негде где ће ти млади да проводе време. Не мислите ваљда да ће они само да седе на земљи и да раде, да иду путем и да се врате путем? И то није битно, хвала вам у сваком случају. Извињавам се.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вама, посланице.
Хвала свим министрима, председници Владе Републике Србије. Хвала свима који су учествовали у расправи.
Пошто је сада прошло 19.00 часова, завршавамо данашњу седницу.
Настављамо сутра седницу у 10.00 часова расправом о амандманима на закон који је на дневном реду.

(Седница је прекинута у 19.05 часова.)

Видео (3)

Четвртак, 25. јул 2019. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 25.07.2019. (I)

Четвртак, 25. јул 2019. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 25.07.2019. (II)

Четвртак, 25. јул 2019. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 25.07.2019. (III)



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
29 30 31 1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31 1
недеља, 18. август
  • Нема најава за изабрани датум

Цео календар догађаја