Четвртак, 24. фебруар 2011.

Посланичка питања у фебруару

Народни посланици су 24. фебруара 2011. године, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, поставили више питања Влади Републике Србије.



Народни посланици су 24. фебруара 2011. године, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, поставили више питања Влади Републике Србије.

На посланичка питања одговарали су председник Владе др Мирко Цветковић, министарка правде Снежана Маловић, министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић. министарка за телекомуникације и информационо друштво Јасна Матић, министар трговине Слободан Милосављевић, министар рударства и енергетике др Петар Шкундрић, министар просвете др Жарко Обрадовић и министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић.

Народни посланик Константин Арсеновић поставио је питање због чега су укинуте војне пензије групи од 60 војних пензионера из Црне Горе, који су пензије почели да добијају у Србији, али су им оне укинуте почетком ове године. Такође је питао када ће и на који начин бити измирен дуг војним пензионерима, који износи око 10 милијарди динара.

Председник Владе обећао је одговор на ова питања у року од осам дана.

Народни посланик Риза Халими поставио је питање оправданости задржавања буџетских ставки чија су средства намењена финансирању објеката у српским насељима, у циљу спречавања миграције српског становништва. У три општине Прешеву, Бујановци и Медвеђи, мигрирало је много више Албанаца, рекао је Халими и образложио то тешком економском ситуацијом, стопом незапослености од 70 одсто, непризнавањем диплома стечених на универзитетима у Приштини, Македонији и Албанији и другим разлозима.

Премијер је одговорио да ће о питању буџетске класификације расправљати на Координационом телу, а да ће признавање диплома бити предмет предстојећег дијалога између Србије и Приштине.

Народни посланик Срђан Спасојевић је, поводом најављеног поскупљења струје од чак 15 одсто, рекао да је то за грађане Србије превелико оптерећење, јер већина последњих година није имала толико повећање прихода. Замолио је да, у оквиру субвенције појединим домаћинствима, ту буду укључени и грађани Краљева. Такође је затражио информацију да ли су студенти са територија града Краљева, који нису на буџету, ослобођени плаћања школарине, јер су то неки факултети чинили.

Премијер Цветковић је рекао да ће поскупљење електричне енергије важити од 1. априла, а не од 1. марта, што је за грађане повољније јер престаје грејна сезона. Повећање цена неће се односити на милион и по породица, које се убрајају у зону социјално угрожених.

На питање народног посланика Срђана Спасојевића зашто је дошло о високог повећања цена прехрамбених производа, одговорио је министар трговине Слободан Милосављевић. Навео је да је, према подацима Републичког завода за статистику, Србија међу најјевтинијим земљама у Европи, јер су цене код нас у просеку ниже од просечних у Европи за 32 одсто. И поред тога, Влада настоји да својим интервенцијама код цене струје, као и пуштањем шећера и друге робе из робних резерви на тржиште, олакша положај становништва.

Министар рударства и енергетике Петар Шкундрић рекао је да одлука о поскупљењу струје неће важити за домаћинства која троше мање од 350 киловат часова електричне енергије месечно. Подсетио је да грађани који редовно плаћају струју имају попуст од пет одсто, као и да социјално угрожена домаћинства још имају попуст од 35 одсто. У одговору на питање посланика Спасојевића министар просвете Жарко Обрадовић је истакао да је већ затражено од факултета да изиђу у сусрет студентима за ону цену коштања коју они сами утврђују, мимо буџетске квоте коју држава финансира.

Народни посланик Срђан Спасојевић је додатно питао да ли је ипак повећање цене електричне енергије могло да буде мање и предложио је да се повећање не односи и на грађане Краљева. Министарку правде је упитао када ће бити извршена санација зграде основног и Вишег суда у Краљеву, а она је обећала одговор на постављено питање.

Премијер Цветковић је рекао да је поскупљење струје нужно јер ЕПС, који је највећи инвеститор у земљи, захтева даља улагања у развој и модернизацију, а јачање капацитета подразумева и отварање нових радних места.

Народни посланик Иван Андрић поставио је питање да ли ће се приликом рекострукције Владе напустити пракса да политичке партије деле функције у јавним предузећима, акционарским друштвима и предузећима чији је власник држава. Подсетио је да увођење јавног конкурса за места директора и председника управних одбора тих предузећа од нас тражи ММФ, као и да то представља један од услова за коначну ратификацију ССП-а.

Премијер Цветковић је одговорио да се воде разговори о реконструкцији Владе, а не о јавним предузећима. Иван Андрић је изнео став Либерално-демократске партије да су партијски директори јавних предузећа, која чине око 50 привреде, највећи проблем за друштво и економију. Поставио је питање када ће бити измењени закони о јавним комуналним предузећима и о привредним друштвима.

Народни посланик Ненад Поповић поставио је премијеру питање да ли су у «Телекому» у јануару повећане плате за 10 одсто на предлог Владе и поред противљења менаџмента те компаније. Премијер је одговорио да ће одговор на питање бити достављен у писаном облику.

Народни посланик Петар Јојић указао је да су нелегалном приватизацијом Азотаре Панчево оштећени не само запослени, већ и град Панчево и цела држава и поставио питање шта ће Влада предузети да им надокнади штету и да ли се против неког лица води кривични поступак. Затражио је податке о томе колико је свака општина издала у закуп државног пољопривредног земљишта, којим купцима и по којој цени.

Премијер Цветковић се сложио са оценом да је приватизација Азотаре била неуспешна јер су њени купци одмах продали један део, због чега је раскинут купопродајни уговор. Пред нашим судовима је поступак за накнаду штете, а други процес је пред међународним судом за арбитражу у Вашингтону, рекао је премијер и додао да ће се Влада залагати да се ти спорови реше у нашу корист.

Наводећи да руководство Азотаре предузима мере да унапреди процес производње и спречи злоупотребе, Петар Јојић је предложио да Влада помогне овој стратегијски важној индустрији да ради пуним капацитетом.

Народни посланик Александар Југовић поставио је питање да ли ће и након реконструкције Владе бити неопходан толики број агенција и дирекција, које су «уточиште партијских кадрова». Премијер Цветковић је одговорио да је у току анализа оправданости постојања појединих државних агенција, на основу које ће један број бити укинут или припојен другим.

Народни посланик Злата Ђерић је упутила питање министру пољопривреде због чега пољопривредници са југа земље, који имају регистрована пољопривредна домаћинства, не могу да остваре субвенције тог министарства, као врсту државне помоћи. Такође је питала када ће бити пуштена из притвора лица која су ухапшена током Параде поноса у Београду. Указујући да је, по многим анализама, сектор здравства најкорумпиранији у држави, поставила је питање да ли ће бивши министар здравља, који је био на челу тог ресора десет година, сносити одговорност за то.

Министарка Маловић је изразила уверење да ће суд ефикасно спровести постуке када су у питању лица која су се противила одржавању Параде поноса, на основу Закона о кривичном поступку.

Народни посланик Бојан Ђурић је, такође, поставио питање везано за функционисање јавних предузећа и поновио да директоре јавних предузећа треба бирати искључиво јавним конкурсом. Поставио је питање колике су гаранције које се издвајају из буџета за покриће дуга јавних предузећа.

Народни посланик Владимир Милентијевић поставио је питање које ће теме бити предмет разговора између Београда и Приштине.

Премијер Цветковић је одговорио да ће ови преговори вероватно почети у марту и да је Србија отворена за разговоре о свим темама, укључујући и питање статуса Косова и Метохије. Нагласио је да је Србија већ два месеца спремна за те разговоре, утврђен је састав преговарачког тима, али да се сада чека друга страна. Премијер је навео да ће на почетку преговора бити разговарано о темама за које је лакше наћи решење.

У коментару на одговор, народни посланик Владимир Милентијевић је констатовао да је очигледно да почетак преговора зависи од воље Приштине и да прихватањем Еулекса, изменом наше Резолуције о Косову и Метохији у СБ УН, након њеног усклађивања са ЕУ, као и да неким другим актима и најавом преговора, Влада обмањује јавност Србије.

Народни посланик Игор Мировић је питао да ли ће, након одлуке Савета министара ЕУ о прихватању кандидатуре Србије за чланство у ЕУ, Србија морати да прихвати и оне одлуке које ће бити штетне за нашу земљу, у политичком и економском смислу. Премијер Цветковић је рекао да Србија жели у Европску унију и да је то економски оправдано и исплативо, напомињући да би поновна изолација и одвајање од Европе било економски изузетно неповољно за нас.

Народни посланик Игор Мировић је изразио незадовољство одговором, наводећи да не постоји ниједна анализа о томе шта ће Србија добити уласком у ЕУ и да ли ће наши грађани након тога боље живети. «Ми смо за интеграције, али за реалне интеграције, са нашим правим савезницима у економском, политичком и сваком другом смислу», рекао је Мировић.

Народни посланик Горица Мојовић поставила је питања Министарству културе када ће почети да ради Народна библиотека Србије, у којој је фази пројекат реконструкције Народног музеја и да ли су обезбеђена средстава за завршетак радова на Музеју савремене уметности.

Премијер је рекао да ће одговори на питања бити достављени у писаној форми.

Народни посланик Весна Пешић питала је министарку правде који је правни основ коалиционих споразума, а министарка Маловић је одговорила да коалициони споразуми нису правни документи, већ споразуми између странака.

Народни посланик Милица Војић-Марковић је питала ко и како доноси одлуке у Влади и навела пример бившег министра економије и регионалног развоја Млађана Динкића који је средства за градњу фабрике «Горење» из Ваљева незаконито преусмерио у Зајечар. Министар трговине Слободан Милосављевић је рекао да одлуке доноси Влада, на предлог министарстава из чијег делокруга се разматрају тачке дневног реда.

Народни посланик Ненад Прокић поставио је питање да ли постоји стратегија дугорочног развоја београдског Аеродрома и да ли је она позната Влади и јавности. На питање је одговорио министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић, који је рекао да таква стратегија постоји за период до 2027. године, као и да је израду пројекта финансирала ЕУ.

Народни посланик Доброслав Прелић указао је на проблеме у аграру и поставио питање због чега Влада у тој области не предузима ништа. Министар трговине Слободан Милосављевић је рекао да Србија мора да мења аграрну политику и повећа подстицаје, због чега је веома важно да до краја године добијемо статус кандидата и приступ европским фондовима за развој пољопривреде.

Народни посланик Милан Димитријевић указао је на кршење Закона о коморама здравствених радника и поставио питање како је могуће да Министарство здравља крши закон који је донела Народна скупштина. Одговор на то питање биће доставњен у писаној форми.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 30 31 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 1 2 3 4 5 6