Четвртак, 28. октобар 2010.

Посланичка питања у октобру

Народни посланици су 28. октобра, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, прекинули рад по тачки дневног реда Треће седнице Другог редовног заседања Народне скупштине, како би постављали посланичка питања Влади Републике Србије.



Народни посланици су 28. октобра, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, прекинули рад по тачки дневног реда Треће седнице Другог редовног заседања Народне скупштине, како би постављали посланичка питања Влади Републике Србије.

На посланичка питања одговарали су потпредседник Владе задужен за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић, министарка финансија Диана Драгутиновић, министар здравља Томица Милосављевић, министар трговине Слободан Милосављевић, министарка за телекомуникације Јасна Матић, министарка за Национални инвестициони план Верица Калановић и министар просвете Жарко Обрадовић.

Народни посланик Риза Халими питао је да ли Влада намерава да обезбеди услове за повратак азиланата из општина Прешево, Бујановац и Медвеђа, који су 1999. године напустили Србију и помогне остваривању њихових основних људских права. Рекао је да они сада не могу да добију лична документа и потврде о пребивалишту и у срединама у којима имају имања, као и да се возила са косовском регистрацијом не дозвољава улазак на подручје тих општина.Халими је подсетио да је слично питање већ упутио министру унутрашњих послова Ивици Дачићу.

Потпредседник Владе Божидар Ђелић је одговорио да ће и ово додатно питање проследити министру Дачићу.

Народни посланик Велимир Илић указао је на тешку економску ситуацију у земљи и високу стопу незапослености. Рекао је да Влада не предузима ништа да покрене производњу и да повећа запосленост и подсетио да је незапослено око милион људи.

Потпредседник Ђелић је рекао да ће привредни раст ове године бити око два одсто, а извоз повећан за око 19 одсто, али да то још није довољно за смањење стопе незапослености која је у Србији највећи проблем. Србија је успела да очува макроекономску стабилност и да има већи привредни раст од суседних земаља.

Ђелић је рекао да Србија ипак излази из кризе и да је циљ Владе смањење стопе незапослености, посебно у мање развијеним општинама и међу младима.

Народни посланик Јован Дамјановић указао је на тежак положај Рома, посебно ромске деце, у општинама Косовска Митровица, Лепосавић, Гњилане, Бујановац и другим и поставио питање шта чини Влада на њиховом интегрисању у друштво.

Потпредседник Ђелић, који је и председник Националног савета за инклузију Рома, одговорио је да су у циљу интегрисања ромске мањине на прави начин усвојени Стратегија и Акциони план за унапређење положаја Рома. Из буџета Србије и локалних заједница, као и из НИП-а, издвајају се средства за конкретне акције помоћи ромској заједници, а пре свега за њихово веће запошљавање и обезбеђење јевтинијег становања.

Министар просвете Жарко Обрадовић је рекао да су у протекле две године створене законске основе за укључивање што већег броја припадника ромске мањине у систем образовања, као и да се чине напори да се обезбеде уџбеници и друга наставна средства за што већи број ромске деце.

Народни посланик Зоран Остојић поставио је питање да ле ће се законом о буџетском систему за наредну годину поштовати одредба из Закона о финансирању локалних самоупрва, према којој се за њихов рад издаваја 1,7 одсто бруто друштвеног производа. Указао је да су трансфери локалној самоуправи драстично смањени, што је у супротности са децентрализацијом.

Министарка финансија Диана Драгутиновић је истакла да општине идуће године неће моћи да рачунају на веће трансфере из буџета Републике Србије јер није спроведена пореска реформа и промена пореских стопа, чиме је требало да буду остварени већи буџетски приходи. Због тога се одредбе Закона о финансирању локалних самоуправа вероватно неће моћи да буду спроведене ни наредне године. Тренутно се пропремају измене Закона о порезу на имовину, којима ће се боље решити питање опорезивања имућнијих грађана, истакла је министарка финансија и додала да ће и на тај начин локалне самоуправе добити више новца.

Коментаришући одговор, Зоран Остзојић је питао да ли ће се након доношења закона о јавној својини општинама вратити њихова имовина јер је то у основи децентрализације, заједно са изворним приходима, као што су приходи од имовине.

Народни посланик Милош Алигрудић је поставио питање да ли изјава државног секретара у Министарству одбране Душана Спасојевића, пренета са званичног сајта НАТО, о томе да је Србија спремна да постамне чланица овог војног савеза, изражава став Владе.

Потпредседник Владе Божидар Ђелић је рекао да није упознат са изјавом државног секретара у Министарству одбране, али да је Србија војно неутрална земља, на основу одлуке Народне скупштине и политике Владе. Наша земља, као и многе друге, учествује у програму Партнерство за мир и у том оквиру сарађује са НАТО-ом. Такође, Србија ће учествовати у мисијама ЕУ које су одобриле УН и са ЕУ се разговора о модалитетима сарадње.

Милош Алигрудић је рекао да је добио начелан одговор на своје питање, док се од представника надлежног министарства чују изјаве да се прикључење Србије Европској унији окончава њеним приступањем НАТО савезу. Божидар Ђелић је одговорио да је Србија суверена земља која има право да учествује или не у одређеним интеграцијама и подсетио је да би било какво питање промене те доктрине захтевало референдум на коме би о томе требало да се изјасне грађани.

Народни посланик Борислав Пелевић је поставио питање шта Влада чини да се спречи бахато понашање припадника ЕУЛЕКС-а и специјалне полиције Косова у северном делу Косовске Митровице.

Ово посланичко питање Влади биће прослеђено Влади у писаној форми.

Подсетивши да је Посланичка група Српска радикална странка затражила да се обустави продаја „Телекома“ и да Народна скупштина о томе расправља јер су тиме угрожени интереси Србије, народни посланик Дејан Мировић поставио је питање који су разлози за продају „Телекома“

Потпредседни Ђелић је истакао да ће Влада тражити додатне гаранције приликом продаје акција „Телекома“ и да се неће руководити само економском логиком. Од купца ће бити затражено да грађанима Србије гарантује одређени ниво услуга, а пре свега да фиксна телефонија буде свима доспупна. Подсетио је да је укупна вредност „Телекома“ процењена на 2,3 милијарде евра и да ће продајом 50 акција бити обезбеђен новац за изградњу путева.

На тврдњу Мировића да „Телеком“ не треба продавати, Ђелић је рекао д се из средстава добијених продајом телекома може наставити финансирање развоја инфраструктуре, без задуживања. .Уз гаранције које добијемо од купца Телекома , не постоји опасност да он послује у оквиру неке велике компаније, а створиће се услови за његов бржи развоји јачање његове регионалне позиције.не постоји опасност да Телеком буде у склопу неке веће фирме.Уз стратешко партнерство имаћемо јачу позицију у региону области телекомуникација, а изградња путева ће подстаћи економски раст и привући инвестиције.

Народни посланик Весна Марјановић поставила је питање потредседнику Ђелићу у вези са одлуком о прослеђивању кандидатуре Србије за чланство у ЕУ- шта су наредни кораци Србије на путу прикључења ЕУ? Такође је указала на потребу да сарадња Владе и Парламента буде боља и да законски предлози благовремено стижу у скуопштинску процедуру.

Потпредседник Божидар Ђелић је најавио да ће упутник Европске комисије Србији уручити лично европски комесар за проширење Штефан Филе 24. новембра. Изразио је уверење да ће тај упитник, који садржи четири до пет хиљада питања, Србија попунити у најкраћем могућем року.

Народни посланик Мирослав Маркићевић је указао на проблеме услед непоштовања Закона о финансирању локалне самоуправе и питао министарку финансија зашто није смањена државна администрација нити се спроводе мере штедње.

Министарка Дијана Драгутиновић је рекла да у претходном периоду централна власт није пљачкала локалну власт, већ да су смањени приходи јер је опала потрошња и порези на потрошњу. Те две гране власти су партнери који треба да деле судбину у време кризе, рекла је министарка финансија.

Народни посланик Небојша Ранђеловић поставио је питање у вези са организацијом европског првенства у рукомету, које је требало да се одржи у Нишу, и за које је требало да се изгради спортска хала у том граду.

Министарка за Национални инвестициони план Верица Калановић је одговорила да је Светска рукометна организација обавестила Рукометни савез Србије да ће за одржавање првенства бити изабран други град, с обзиром на то да нису обезбеђени услови за његово одржавање у Нишу. Она је навела да су за изградњу нове хале била потребна велика средства, за коју министарства за спорт и омладину и за Национални инвестициони план нису могли да издвоје средства.

Народни посланик Донка Бановић поставила је питање шта ће Влада предузети поводом најаве пет синдиката да ће организовати протест и сакупити милион потписа за смену Владе.

Министар трговине Слободан Милосављевић је рекао да није упознат са захтевима синдиката, али да Влада чини све да помогне радницима и пензионерима и свим грађанима у савладавању социјалних проблема.

Народни посланик Донка Бановић је рекла да су синдикални протести изазвани предложеним изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању.

Народни посланик Мићо Роговић је поставио питање шта ће Влада предузети по питању легализација трактора и других пољопривредних машина.

Министар трговине Слободан Милосављевић је рекао да се ради о купопродајном односу између власника пољопривредних машина и купаца, и да је он уређен законом.

Народни посланик Александар Мартиновић је поставио питање како је могуће да Влада, у тешкој економској ситуацији, доноси одлуку да повећа награду за информације о Хашким оптуженицима Ратку Младићу и Горану Хаџићу и са којих ће буџетских позиција да изврши то плаћање.

Одговарајући на питање, потпредседник Ђелић је казао да би новчане награде за информације које би довеле до проналажења и хапшења хашких оптуженика биле исплаћене из буџета.

Народни посланик Јелена Триван поставила је питања да ли је Србија данас први пут у ситуацији да увози храну. Такође је питала да ли је приватизација Мобтела побољшала пословање те фирме.

Министар трговине Слободан Милосављевић је рекао да Влада није донела одлуку о уувозу млека и нагласио да прошле и ове године расте извоз пољопривредних производа.

Одговарајући на друго питање, министарка телекомуникација Јасна Матић је рекла да је од доласка Теленора наше тржиште оживело и грађани добијају квалитетније услуге мобилне телефоније.

Народни посланик Јудита Поповић је поставила питање када Влада намерава да врати новац локалној самоуправи и АП Војводини.

Министарка финансија Диана Драгутиновић је поновила да ће Влада ускоро разматрати законе о јавној својини и реституцији, после чега ће они бити прослеђени народној скупштини.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
27 28 29 30 31 1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31 1 2 3 4 5 6
четвртак, 13. август
  • Нема најава за изабрани датум

Цео календар догађаја