29. новембар 2012.  Посланичка питања у новембру

29. новембар 2012. Посланичка питања у новембру

Четвртак, 29. новембар 2012.

Посланичка питања у новембру

Народни посланици су, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, 29. новембра од 16.15 до 19.15 часова, постављали питања Влади Републике Србије.


Посланичка питања поставили су народни посланици Захарије Трнавчевић, Олена Папуга, Александар Југовић, Елвира Ковач, Славица Савић, Чедомир Јовановић, Ана Новковић, Милош Јовановић, Мирољуб Стојчић, Јанко Радаковић, Драган Шормаз, Олгица Батић, Бојан Ђурић и Јован Палалић.
На постављена питања народних посланика одговарали су први потпредседник Владе и министар одбране Александар Вучић, потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Расим Љајић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Горан Кнежевић, министар енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић, министар културе и информисања Братислав Петковић, министар здравља Славица Ђукић Дејановић, министар грађевинарства и урбанизма Велимир Илић, министар финансија и привреде Млађан Динкић и министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић.


ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)


ПРЕДСЕДАВАЈУЋА (Весна Ковач): Поштовани народни посланици, с обзиром да је данас последњи четвртак у месецу, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16,00 до 19,00 часова.
Генерални секретар Владе Републике Србије обавестио је Народну скупштину да следећи чланови Владе нису у могућности да присуствују данашњој седници на којој се Влади постављају посланичка питања: Ивица Дачић, председник Владе, Сузана Грубјешић, потпредседник Владе, Јован Кркобабић, потпредседник Владе и министар рада, запошљавања и социјалне политике, Иван Мркић, министар спољних послова, Жарко Обрадовић, министар просвете, науке и технолошког развоја, Никола Селаковић, министар правде и државне управе и др Сулејман Угљанин, министар без портфеља.
Пре него што кренемо на постављање посланичких питања, дозволите ми да вас још једном подсетим на одредбе Пословника Народне скупштине које се односе на начин постављања посланичких питања.
Народни посланик има право да постави посланичко питање поједином министру или Влади из њихове надлежности.
Посланичко питање мора бити јасно формулисано.
Излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута.
Председник Народне скупштине упозориће народног посланика, који поставља посланичко питање, ако питање није постављено у складу са одредбама овог Пословника, односно ако није упућено надлежном органу.
На усмено постављено посланичко питање Влада, односно министар, морају одмах усмено одговорити. Ако је за давање одговора потребна одређена припрема, они то морају одмах образложити, а одговор народном посланику доставити у писаном облику у року од осам дана од дана када је питање постављено. Ако је у припреми одговора на посланичко питање потребно утврдити одређене чињенице чије утврђивање захтева дуже време или сложенију анализу, рок за давање одговора на посланичко питање може се продужити, али највише до 30 дана.
Надлежни министар се обраћа Народној скупштини најдуже пет минута, како би одговорио на питање.
Такође, према члану 207. Пословника, после датог одговора на посланичко питање, народни посланик који је поставио питање има право да, у трајању у највише од три минута, коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање, народни посланик има право да се изјасни о одговору у трајању од највише два минута.
У току трајања постављања питања и давања одговора сходно се примењују одредбе Пословника Народне скупштине Републике Србије, с тим што нису дозвољене реплике и указивања на повреду Пословника.
У складу са тим, молим народне посланике да поднесу пријаве за постављање питања.
Истовремено вас подсећам да ће редослед постављања посланичких питања бити утврђен према досадашњој пракси Народне скупштине, тако што ће наизменично, најпре реч добијати народни посланици који не припадају ниједној посланичкој групи, а затим народни посланици од најмање према највећој посланичкој групи.
Прелазимо на постављање посланичких питања.

30/2 ЈЈ/ЉЛ

Реч има народни посланик Захарије Трнавчевић. Изволите.
ЗАХАРИЈЕ ТРНАВЧЕВИЋ: Очекивао сам да ћу овде у клупама видети све министре, између осталог и Млађана Динкића, јер сам намеравао да њему поставим два питања, не која ја мислим да су важна, него гледаоци, привредници.
Да ли ће он доћи? Није пријављено његово одсуство.
(Председавајућа: Доћи ће.)
Добро, доћи ће.
Онда ћу искористити право, госпођо председавајућа, да касније, када дође господин Динкић, поставим и та два питања.
Сада бих поставио питање господину Горану Кнежевићу, министру пољопривреде. У Винчи, у Шумадији, основано је једно удружење воћара које се зове "Јасеничке капи" и они намеравају да се вода Јасенице зајази и да се направи систем за наводњавање од 350 ха, који би заливао њихове плантаже јер су ове године претрпели велику штету. Ту воду би плаћали и то би била инвестиција која би се за врло кратко време отплатила.
Да ли, господине Кнежевићу, има изгледа да се у буџету за 2013. годину финансира овај пројекат чија је предрачунска вредност 2.200.000 евра до 2,5 милиона.
Једно питање за министарку енергетике, госпођу Михајловић, односи се на зелену енергију. Госпођо Михајловић, да ли Влада Србије има стратегију развоја обновљиве зелене енергије, јер људи подсећају да постоје велике могућности и потенцијали да се из жетвених отпадака, из зелене масе, из енергије сунца, ветра, воде, геотермалне енергије, добију значајне количине енергије која би подмиривала не само потребе пољопривреде, него би вишак одлазио у мрежу? Да ли Влада има тај програм и да ли је спремна да то подржи и на који начин? Хвала.
Задржавам право, госпођо, да када дође министар Млађан Динкић упутим веома важна питања. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала. Имате још минут, тако да ћу вам дозволити.
Реч има министар Горан Кнежевић.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Одговор господину Захарију Трнавчевићу. Стратешки циљеви Министарства пољопривреде у наредном периоду јесу повећање аграрног буџета до нивоа од 5% од укупног буџета у 2014. години. Други наш стратешки циљ јесте препознатљивост амбијента за пољопривредне произвођаче. Трећи циљ су инвестиције.
У 2013. години предвиђени буџет за пољопривреду износи 48 милијарди 379 милиона, од тога чисто аграрни буџет о коме ми причамо то су директна давања у пољопривреду, у инвестиције, износи око 45,5 милијарди или негде око 4,3% укупног буџета, што значи да се полако приближавамо том циљу. У принципу, од тог износа 4,5 милијарде су инвестиције, а од тога неких 3,3 милијарде су директне инвестиције према пољопривредницима управо за ове пројекте о којима сте ви причали, значи, за наводњавање. Да, улагање у технологију, да, улагање у објекте и то ће бити наши циљеви у наредном периоду.
Очекујемо да Законом о подстицајима који ће ући вероватно у скупштинску процедуру негде у децембру месецу разрешимо и проблем и начин и могућности конкурисања, тако да ће у 2013. години бити управо новца и за те сврхе и из буџета Републике Србије.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има министарка Зорана Михајловић.


30/3 ЈЈ/ЉЛ

ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Одговор везано за зелену енергију односно за план Владе. Стратегијом развоја енергетике, која је написана још 2004, 2005. године, наравно да је предвиђено да се и те како интензивира употреба обновљивих извора енергије. Нажалост, морам да признам да у претходном периоду се много више причало него што се истински то и радило. Али, оно што ја могу да вам кажем са становишта Министарства енергетике и развоја животне средине, ми смо у изради националног акционог плана обновљивих извора енергије, који ће бити готов до средине децембра месеца, биће јавна расправа о том националном акционом плану, који смо ми врло јасно дефинисали шта је могуће на даље искористити. Србија је пребогата од био-масе, пре свега, био-масом, а затим, наравно, и потенцијала и малих хидро-електрана, гео-термалних извора и све оно што може да се искористи за добијање и електричне и топлотне енергије.
Додатно у том националном акционом плану посебан део је посвећен чак и наравно топланама, које управо треба да промене своје улазно гориво и, рецимо, да користе обновљиве изворе енергије, а посебан одељак везан је и за пољопривреду, јер ми мислимо да пољопривреда може да буде само одржива уколико користи обновљиве изворе енергије.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има Захарије Трнавчевић. Изволите.
ЗАХАРИЈЕ ТРНАВЧЕВИЋ: Хвала госпођи Зорани, министарки енергетике.
Мислим да је ово добро и очекујемо ово половином децембра месеца да видимо како ће изгледати тај акциони програм. Али, он заиста треба да побуди наше све изворе, да оно што имамо, а нису безначајне вредности, а то је пре свега енергија сунца, енергија ветра, итд, да попут других земаља, ми све то имамо.
Не бих могао да прихватим потпуно одговор господина Горана Кнежевића зато што се није изјаснио. Господине Кнежевићу, поновићу питање – да ли удружење воћара "Јасеничке капи" може да очекује да ће пројекат наводњавања 350 хектара бити финансијски подржан из аграрног буџета за 2013. годину?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Изволите, господине Кнежевићу.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Имаће могућности да конкуришу ако испуњавају све услове и тај пројекат ће бити подржан.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има народна посланица Олена Папуга.

T31/1 ВС/СУ 16,25-16,35

ОЛЕНА ПАПУГА: Моје питање је упућено министру за информисање и културу, а интересује ме првенствено када ће бити донета медијска стратегија. Конкретно ћу вам навести један пример локалног листа који информише првенствено на српском језику и на језицима националних заједница које живе у општини Кула. Пропагандни центар Кула је прошао кроз неуспелу приватизацију. Тај део је окончан 2009. године, а информативна кућа је још увек у дуговима бившег газде, дугује "Сокоју", присутне су ту неплаћене зараде, дугује штампарији "Дневник" итд.
Сада када је дошло до промене власти у локалној самоуправи у Кули велико је питање шта ће бити са тим информативним центром и да ли ће локална самоуправа обновити уговор о информисању на језицима националних заједница и првенствено на језику већинског народа. Уколико се то не деси, та информативна кућа која постоји 30 година ће морати да се угаси. Интересује ме, да ли се може помоћи информативном центру, медијској кући која постоји дуже од три деценије, информише грађане на српском, русинском, мађарском, украјинском, а однедавно и на немачком језику.
Првенствено, питала бих министра каква је стратегија према тим локални, листовима и према тим локалним медијима.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има министар Братислав Петковић.
БРАТИСЛАВ ПЕТКОВИЋ: Управо је у изради стратегија која ће бити до краја децембра изнета на јавну расправу, ту је пет закона који ће бити у јавној расправи. Што се тиче закона о јавном информисању, закона о електронским медијима, закона о радио и ТВ сервисима, закона о иностраним средствима и јавном информисању, закона о недозвољеном обједињавању јавности и јавних гласила. Такође ће бити донете нове регулативе када се буде утврђивао статус "Танјуга". Неопходно је да све то, ући ће то у скупштинску процедуру, мора да буде готово до 31. марта 2013. године и то је тај рок.
Што се тиче локалних сервиса, такође ће држава прискочити, и када су у питању ти локални сервиси, поготово када су у питању мањинске радио-станице, где имамо програме на језицима мањина. Ја бих ово оставио, па бих вам одговорио писаним путем детаљније, када се тиче и о Кули, па бих вас молио да вам доставим у року од осам дана детаљан одговор о свему томе и како ће се решавати питања локалних сервиса.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Изволите, Олена Папуга.
ОЛЕНА ПАПУГА: Ја бих вам проследила и писмено, пошто ту има појединих података на које можда можете да одговорите и волела бих да ми дате одговоре на још нека питања која бих поставила, па ћу бити слободна да вам доставим писмено.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има народни посланик Александар Југовић.
АЛЕКСАНДАР ЈУГОВИЋ: Поштовани министри, председавајућа, колегинице, морам на почетку рећи оно што је потресло Србију, а то је данашња ослобађајућа срамна пресуда Рамушу Харадинају, која је још један шамар и ругање жртвама правди и Србији. После ослобађајуће пресуде хрватским генералима, данас је уследио нови шок.
Да не бисмо живели у шоку, већ да бисмо нешто предузели, питао бих представнике Владе, пошто су постојале најаве последњих недеља да ће бити одржана посебна седница парламента на којој ће се разговарати о узроцима и последицама рата, на којој ће се разговарати о враћању Срба на вековна огњишта, о њиховом обештећењу, поправљању живота расељених и избеглих лица, као и о мерама Владе којима ћемо истину о злочиначком, етничком чишћењу подчињеном над Србима, представити међународној заједници. Поред тога, пошто ми то време дозвољава, рећи ћу да СПО и

31/2 ВС/СУ

ДХСС и ово је у оквиру другог питања, подржава борбу потпредседника Владе Александра Вучића против криминала и корупције и ако је опозиција, али нас баш због тога интересује, када ће, које је то време и који ће бити садржај, стићи у парламент закон, односно предлог закона о пореклу имовине.
Мислим да бисмо тим законом који ће подржати и СПО и ДХСС, стекли предуслове за бољу борбу против корупције и на тај начин бисмо утврдили ко је претходних година и на који начин стекао богатство, јер не би могао да докаже порекло свог богатства које поседује.
Поставићу питање и министру пољопривреде, пошто је у претходном периоду најављивано и пуштено у јавну расправу, бар струковним удружењима, колико сам ја упознат, предлог закона, нови, о пољопривреди, да ли може та расправа да буде транспарентнија, јер знамо да је у последњим годинама на неорганизован начин та делатност функционисала када говоримо о пољопривреди, па питам да ли је могуће преко средстава јавног информисања, пошто постоје многа пољопривредна газдинства која нису инволвирана у удружења, да ли је могуће водити дебату на тај начин транспарентније?
Рекао сам и прошли пут када смо говорили у вези са тим законом да ћете имати подршку СПО и ДХСС, уколико он буде донет на интерес пољопривредних произвођача и српског сељака, да се изађе из оквира страначких расправа, да се уђе у оквир ширих расправа.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Ко жели од чланова Владе да одговори? Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Што се другог питања тиче, када ће предлог закона о пореклу имовине, наша је обавеза према грађанима Србије, у оквиру антикорупцијске мапе коју смо направили да донесемо и антикорупцијску стратегију, први предлози антикорупцијске стратегије су завршени. Што се тиче предлога закона о пореклу имовине, очекујем да до краја јануара, немојте ме држати за реч, у седам или 10 дана, али до краја јануара, најкасније почетком фебруара, да то буде пред народним посланицима у Народној скупштини.
Што се тиче првог питања, разуме се немамо ми контролну улогу над парламентом, већ је то обрнуто. Парламент има неколико својих иницијатива, посланичких и очекујем да се то нађе на дневном реду Народне скупштине.
Што се тиче Владе Републике Србије, ми смо предузели све што смо могли у лошим и тешким тренуцима за земљу, за нешто што се дешава уверен сам да сви разумеју, не нашом кривицом, иако ћемо ми, некада као народ, и када се давимо, да се свађамо око тога да ли да пливамо краул или прсно или леђно, све што смо могли предузели на сваком међународном форуму. Чини ми се да смо по први пут добили и оправдање код свих представника међународне заједнице да ово што се Србији данас дешава је нешто што је у најмању руку тешко, замисливо и да Србија има право и на свој гнев, бес, љутњу. Има право на љутњу према стравичној неправди, јер се показује да је богоугодно убијати Србе, а ми смо прихватили као земља да они који су чинили злочине, ја мислим увек у своје име, али некада се, позивајући на све нас, нашу државу, на наш народ, прихватили обавезу да ти злочинци одговарају и они одговарају пред нашим судовима и безброј је таквих поступака.
Плашим се да порука у којој се свима ставља до знања да српске жртве или нису постојале или нису важне, јер сви они који су били најодговорнији за највеће етничко чишћење после Другог светског рата у акцијама "Бљесак", "Олуја", сви они који су имали директна и јасна убиства која су им стављана, дакле, појединачна убиства која су им стављана на терет, 32 убиства, од тога 19 сведока вам нестане, а при томе неки страдају у саобраћајној несрећи.


32/1 ДЈ/СМ 16.35-16.45

После свега доживети и то да они свих седам дана пре тога вам припремају у Приштини славље, да сви наши медији знају која ће пресуда да буде, онда је јасно да је реч о политици, а не о праву, не о правди, и поставља се питање – шта је то што наша држава може да предузме?
Нећу да лажем наш народ и да покушавамо да добијемо политичке поене на емоцијама људи, нити мислим да треба да их губимо нити мислим било шта у било ком смислу да раздвајам неког од нас. Захвалан сам вам на коректном иступу и на томе што највећи број грађана Србије, највећи број људи у Србији се понаша одговорно и што људи желе да буду јединствени у овом тешком тренутку. Не заборавите, ми смо чини ми се једина нација која осим спорта не може да пронађе ни један разлог који би нас окупио да негде нешто прославимо. Кажите ми која је то вест из света, из земље, било која, која ће да нас окупи све да негде нешто прославимо? Немамо је.
Добро је да смо бар у овако лошим и тешким вестима које долазе до нас, прилично уједињени, и зато нећу реаговати на политикантске коментаре неких политичких странака које су много одговорније за ово стање данас и проблеме које имамо, него што су то одговорне партије које чине владајућу коалицију данас.
У сваком случају, ми имамо неколико предлога које ћемо тражити у разговорима са ЕУ, а који се тичу права избеглих Срба са простора некадашње Републике Српске Крајине и из Хрватске, дакле, пре свега за поштовање њихових имовинских права и мислим да ћемо нашим већим ангажманом, и у Европи и у САД и свуда у свету, бар за нијансу успети да им побољшамо положај, бар за нијансу успети да поправимо тај положај.
Пред нама је свакако тежак период и у том тешком периоду биће потребно да са главом изнад воде гледамо како и на који начин да стигнемо до копна, како и на који начин да спашавамо све грађане ове земље и целу земљу. У том смислу, биће нам потребна ваша помоћ, биће нам потребно да заједнички радимо, биће нам потребно да покушамо да направимо што веће јединство и да што више уједињени излазимо и пред свет и пред оне који нам јесу суседи, и пред оне који би да нам буду суседи.
У том смислу, Влада Србије ће учинити оно што је разумно, рационално, оно што је, рекао бих, ако хоћете да употребим тај израз који се можда некоме неће допасти, нормално. Једино што је могуће, а да при томе, и тиме завршавам, да не постанемо неко ко ће да нариче над својом судбином, да направимо разлику између туге и нарицања, јер нариче се на гробу, а ово није гроб. Ова земља има своју будућност, да видимо како земљу да извучемо из понора, бунара, из чега год хоћете, како год хоћете то да назовете и како и на који начин да кренемо и да направимо другачију будућност за нашу децу. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Господине Југовићу, да ли желите да поставите додатно питање?
АЛЕКСАНДАР ЈУГОВИЋ: Не.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Изволите министре Кнежевићу.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Питање о транспарентности јавне расправе Закона о подстицајима.
Нацрт закона је постављен на јавну презентацију Министарства пољопривреде и још 25. октобра ове године и јавна расправа је трајала од 26. октобра до 16. новембра 2012. године, где су сви заинтересовани могли путем поште, електронске поште и на било који други начин да своје примедбе на овај закон или предлоге, да пошаљу у Министарство.
Такође, државни секретари, помоћници министра и ја смо одржали неких двадесетак јавних расправа у читавој Србији. Била је јавна расправа у Зрењанину,

32/2 ДЈ/СМ

Крагујевцу, Чачку, Сомбору, Трстенику, Ваљеву, Сјеници, Сремској Митровици, Бачкој Паланци, Краљеву, Врњачкој Бањи и у Београду.
Такође, 16. новембра завршну презентацију поводом закључења јавне расправе одржали смо у Београду, где су позвани све релевантне институције, удружења и произвођачи, где је било присутно преко 150 људи и у врло конструктивној дискусији, ми смо отприлике дошли до најбољих решења, и мислим да ћете врло скоро, у децембру месецу имати прилике да се уверите у то.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Господине Југовићу, да ли желите допунско питање?
АЛЕКСАНДАР ЈУГОВИЋ: Да.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Изволите.
АЛЕКСАНДАР ЈУГОВИЋ: Прво бих констатовао да сам задовољан одговором потпредседника Владе у вези са постављена прва два питања и поновићу као што сам и претходних пута говорио о томе да ће владајућа већина имати подршку, иако смо опозиција од нашег посланичког клуба за све оно што је добро.
Поставио би питање министру Динкићу, министру финансија, иако није ту, иако није одговорио на једно постављено питање од пре пар месеци.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Само мало господине Југовићу, ви сада у овом тренутку можете да поставите допунско питање члановима Владе којима сте већ поставили, уколико сматрате да одговор није адекватан.
АЛЕКСАНДАР ЈУГОВИЋ: Онда ћу поставити допунско питање.
Допунско питање, без обзира на све позитивно што смо чули, пошто околности у којима се сад налазим, налажу ми да поставим то питање и предмет ове дискусије јесте, због чега министар Динкић даје себи слободу да касни са одговорима на постављена питања посланика? Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има народна посланица Елвира Ковач. Изволите.
ЕЛВИРА КОВАЧ: Захваљујем.
Поштована председавајућа, даме и господо министри, даме и господо народни посланици, постоји проблем што Влада Републике Србије има 19 чланова. Овде седи девет, а имамо писмено обавештење о томе да ће недостајати седам, што значи да не знамо зашто троје од министара није овде. Ја са управо своје питање припремила за господина Динкића и за госпођу Калановић, а нико није овде од њих, надам се да ће доћи. Но, у одсуству ово двоје министара, можда господин Вучић може да ми одговори.
Постоји огроман проблем, о чему је господин Пастор прошлог петка питао господина Динкића и није добио одговор, а тиче се недавно усвојених измена Закона о буџетском систему и како се оне рефлектују на месне заједнице. Питање је, како ће месне заједнице преживети следећу годину, пошто овим изменама Закона о буџетском систему је укинута могућност стицања сопствених прихода ових месних заједница?
Многи од нас се декларативно заиста залажу за децентрализацију, а опет је Влада Републике Србије предложила да се потпуно укину издвојени приходи месних заједница и самим тим ће се онемогућити месним заједницама да функционишу на досадашњи начин или да уопште функционишу.
Питање Савеза војвођанских Мађара је, да ли можда Влада Републике Србије планира у скорој будућности, а ми вам то предлажемо, да предложи измене Закона о буџетском систему, да би решили овај велики проблем.
Наиме, на основу споменутих измена свим месним заједницама су 6. новембра, значи пре неколико недеља, блокирани рачуна, а 30. новембра, значи сутра ће њихови рачуни бити у потпуности угашени. Да ли сте свесни овог огромног проблема,

32/3 ДЈ/СМ

реалног проблема?
Као што знамо, до сада су се из градских или општинских буџета финансирале плате секретара месних заједница и део материјалних трошкова, као што су рачуни за воду итд, али остали трошкови су се финансирали управо из ових сопствених прихода месних заједница који сада неће бити, који ће да недостају. Они ће применом овог закона у будућности, нама је то јасно, бити под присмотром виших нивоа власти, па ће заправо најнижи нивои локалне самоуправе, које би требало да буду заправо најближи грађанима, бити готово обесмишљени у потпуности, односно онемогућени у самосталном деловању.
Укидањем ових рачуна, укида се и самостално деловање месних заједница. Многе ствари које су важне за грађане су могле да се финансирају и регулишу из ових средстава, а сада се поставља правно питање, шта радити у случају раније склопљених уговора о изнајмљивању простора или издавању земљишта месних заједница? Јасно је да ће се ови приходи сливати у трезор, али да ли то значи да месне заједнице могу да се једноставно опросте од тих средстава? Да ли сте свесни ове штете? Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има Александар Вучић. Изволите.

33/1 МГ/МЈ 16.45-16.55

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Опростићете ми што нисам потпуно упућен у финансијски аспект овога о чему сте говорили и надам се да ће господин Динкић, пошто ће стићи нешто касније, али да будем коректан он је најчешћи у Народној скупштини од свих чланова Владе и доћи ће поново тако да можда је некоме другоме могуће тако нешто приговорити, њему не али он ће вам одговорити на финансијски део.
У једну ствар сам сигуран. Ни он ни било ко други у Влади није имао намеру да на било који начин урушава прокламовани принцип што шире децентрализације за коју се сви залажемо. Све ово што сте ви поставили као питање бих замолио да он одговори. Ако не онда ћу вам ја одговорити у току дана, у току вечери. Мислим ће вам он одговорити, ако не онда нешто пре седам сати ћу бити слободан у оквиру одговора на неко друго питање, да вам пружим комплетну информацију, јер ћу затражити од надлежних органа да ми проследе информације, тако да нећете остати без одговора. Хвала вам.
Иначе, да је све тако како сте представили и ја бих, и свако други у земљи би био забринут. Хвала још једном.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Изволите госпођо Ковач.
ЕЛВИРА КОВАЧ: Захваљујем и заиста очекујем одговор, јер оно што је најбитније је да ово јесте тако, да је ово реалан проблем.
Представници месних заједница се жале да су им рачуни блокирани већ неколико недеља и да ће сутра бити угашени. Не знамо шта ће се десити и због тога СВМ предлаже да се измени Закон о буџетском систему. Господин Динкић је овде цео дан са нама и протеклих неколико дана и биће када наставимо расправу о буџету, али данас смо радили амандмане на Закон о буџету, а сада је последњи четвртак у месецу и самим тим посланичка могућност је да се министри изузму, наравно он ће доћи. Захваљујем вам се унапред на том обећаном одговору.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има народна посланица Славица Савић.
СЛАВИЦА САВИЋ: Поштована председавајућа, поштовани чланови Владе обраћам се министру Кнежевићу. Министре Кнежевићу зашто избегавате разговоре и комуникацију са репрезентативним синдикатима? Конкретно са Самосталним синдикатом пољопривреде, прехрамбене, дуванске индустрије и водопривреде Србије, у чије име вам се и обраћам.
Иако се зна да су ветеринарске странице, које су препуштене саме себи после пропалих приватизација у великом проблему, зашто се не дозволи локалним самоуправама да организују ветеринарске службе? Зашто су водопривредне организације препуштене саме себи да се сналазе како знају и умеју? Питање ПИК Бечеја долази 20. децембра на дневни ред, да ли ће ПИК Бечеј опстати или ће отићи у ликвидацију? Зашто се Министарство пољопривреде не огласи када је ово предузеће у питању? Један од највећих комбината у овој држави, ПКБ Београд о коме Министарство пољопривреде не говори ни реч. Питање продаје испод цене вредности купцима са Блиског Истока када је ПКБ ушао у инвестициони циклус и све обавезе према држави измирује редовно, а то је исто и питање за министра Динкића, зашто продаје ПКБ испод цене и утиче на куће које врше процене на смањење вредности ПКБ?
Мислим да није добро да највећа позициона и опозициона политичка партија, због несагласности доводе у ситуацију да радници буду колатерална штета и шта је са законом о задругама? Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Госпођо Савић истекло вам је време за постављање првог, а после ћете добити могућност за допунско питање.
Изволите господине Вучићу.

33/2 МГ/МЈ

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Одговорићу на други део пошто ништа не знам о ономе што сте прво питали и нећу да се мешам у оно што је надлежност других министара.
Међутим пошто сам темељно упућен у разговоре који су вођени са Ал Дахром, иначе не неким купцима са Блиског Истока, то је једна од најмоћнијих фирми на свету, али у нашој земљи ваљда постоји обичај да унапред некога оцрнимо и да кажемо све најгоре. Сада би отприлике испало да је неко хтео то да отме од радника, грађана или било кога, али онда се појављује велики Робин Худ који ће то да штити од негде некога. Хајде да се не лажемо. Ако неће господа из ПКБ, руководство ПКБ и њихов шеф Драган Ђилас то да продају, то неће бити продато.
Немојте да нам причате бајке, ни ви ни било ко други о томе како неко ко ће нешто да отме, пошто ми комбинације око продаје и приватизације не правимо. Нити су нама потребни новци, нити неко од нас хоће да украде било шта. Даћу вам информацију, пошто сам прошли пут пре тачно месец дана једном од изванредних посланика СВМ остао дужан један одговор.
Били смо оптужени за то да издајемо хектар земље за 250 евра, а наши паори би то могли да купе баш ту земљу, односно да закупе по много вишим ценама и имају интерес за то. Ми смо узели и израчунали од тих 25.000 хектара који су понуђени. Осам хиљада хектара је већ издато у закуп. Тих осам хиљада је издато по просечној цени од 68 евра. Тек толико да грађани Србије знају ко лаже, а ко се заиста бори за ову земљу. При томе не мислим да је тај човек измишљао. Не, он је мислио све најбоље, али вам говорим чињенице, нешто веома прецизно. То ми говори нешто друго о свему ономе са чиме се ми суочавамо данас.
Ми никад ништа, драга госпођо и немам проблем никакав да то кажем себи, вама били коме, ништа никада нећемо моћи да предузмемо у овој земљи и ништа никада нећемо моћи да урадимо зато што и кад имате најбољу намеру и када вам неко долази као пријатељ да нешто купи или закупи по вишој цени, зато што је мало земаља које имају вишак новца у овом тренутку, не, ми смо генији. Зато што многи полазе од себе. Аутопројекција је чудо. Многи знају шта се дешавало у претходних 10 или 15 година па кажу – види ово је добра прилика да неко негде нешто муља и неко би негде нешто да украде.
Хоћу само да вам кажем да нико није планирао ништа да украде и да нико не мисли да украде било шта. Покушали смо да видимо да ли можемо нешто да направимо да буде добро за нашу земљу, ако може – може, ако не може – не може. Нећете, нема проблема нико никога неће да тера да му буде боље ако он то сам не жели. Дакле, никога у ПКБ, нити Млађан Динкић нити било ко из Владе Србије, неће да тера и приморава на било шта као што никога нећемо да терамо око "Развојне банке" па је дошло до тога да смо били у праву за све што смо говорили о "Развојној банци" и дошло се до тога да се прихвати оно што је прихватила Влада Републике Србије, односно "Народна банка". Хоћете-хоћете, нећете-нећете, нико неће да вас тера. Само немојте да неко изиграва Робин Худа и немојте да неко изиграва много важног заштитника интереса радника зато што то што смо покушали је било у интересу радника и у интересу грађана ове земље.
То је све што могу да вам кажем, а ми да учествујемо у пљачки народне имовине, у свему ономе што су неки други радили и учествовали, само хоћу да вам кажем да никада нећу прихватити тезу – сви су они исти, коју слушам већ 10 или 15 година од обичних људи који нису криви што тако мисле зато што су се мењали политичари, само је принцип пљачке и отимање од народа био исти. Овде то није случај и то није тамо неки са Блиског Истока, већ веровали или не једна од десет најбољих

33/3 МГ/МЈ

фирми у целом свету, па је онда то тако требало рећи нашим грађанима да то знају, па нек онда људи виде хоћемо ли да улажемо или нећемо. Ако нећемо, нема проблема неће бити улагања. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има министар Кнежевић.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Било је пуно питања. Једно од питања да сам одбио разговор са самосталним синдикатом. Верујете ми да је могуће, ако имате тај податак. Ја имам податак да сам у ових 120 дана примио преко 270 странака, што синдиката, удружења предузећа и разговарао са свима.

34/1 БД/ИП 16.55-17.05

Значи, ако сам можда пропустио, могуће је да је и моја грешка. Поновите позив и ја ћу се појавити сигурно, било где да се договоримо и разговарати око тога.
Поменули сте доста проблема око ветеринарских станица, око Закона о задругама. Верујте ми да смо од самог почетка од ступања на ову функцију и ја и моје колеге у министарству имали јако пуно посла, пре свега са оним наслеђеним дуговима, после тога са сушом, са ребалансом буџета, са буџетом, са Законом о подстицају, који је један системски закон, а ови проблеми које сте ви поменули нису од јуче. Потребно је ипак неко време и све ће то, верујте ми, у најскорије време стићи на ред.
Што се тиче "ПИК Бечеја", упућени смо у све проблеме и заједно са локалном самоуправом и са стечајним управником покушавамо да решимо тамо проблеме. Чак смо покушали да пролонгирамо онај рок око плаћања закупа државног земљишта. Хоћемо да помогнемо, али мислим да је проблем огроман и да га морамо системски решити, не само са "ПИК Бечејем" него управо као што сте ви поменули и са "ПКБ" и са "Митросом" и са "Зеленим пулом", значи, управо један од начина, о чему је мало пре говорио и потпредседник Вучић, да покушамо да великим компанијама, страним компанијама које имају новац, да им омогућимо да стратешку уђу у власништво у тим комбинатима и да доношењем новца, доношењем технологије и знања, да омогућимо да они у будућности много боље раде него што су то до сада. Очигледно је да до сада нису радили добро.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има госпођа Савић. Изволите.
СЛАВИЦА САВИЋ: Захваљујем министру Кнежевићу на датим одговорима.
Молим потпредседника Вучића да се не љути на раднике и синдикате. Само сам пренела њихов захтев да то данас питам и изнесем, јер поучени лошим приватизацијама, једноставно су људи забринути за своју судбину. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има министар Вучић. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Потпуно вас разумем. Извините, и све што сам рекао није се на вас односило, него на све нас, зато што све што сам рекао чујете сваки дан на улици и ви. Разумем те људе. Кога су змије уједале, и гуштера се плаши. Нема ту велике филозофије.
Само сам хтео да вам кажем да ми имамо тај проблем да шта год да кренете да радите, увек је исти приступ – знамо како је било, значи сада су се само променила имена, па ће то сад све исто да буде. Али, заиста то није ничија идеја. Био сам присутан на тим разговорима у Абу Дабију. Људи су нас питали – што сте рекли тако високу цену? Онда смо ми рекли – у Шпанији плаћате више, у Америци плаћате више. Они су рекли – ми тамо имамо и боље услове, још нисмо узели узорке ваше земље, још нисмо урадили то и то, имамо бољу инфраструктуру итд, и код вас је то нижа цена просечно. Ми смо рекли – добро, ово је наш предлог, ово је тек почетак. Имамо тек меморандум, немамо ништа више од тога, нема никаквих предуговора, уговора, нити било каквих створених обавеза и да нам помогнете као пријатељима.
Онда су они рекли, пошто заиста имају вишак новца, они немају класичан буџет као што имамо ми, они располажу новцем по нешто другачијим методама него што се то ради код нас и у другим земљама, онда су рекли – ако је то на пријатељској бази, ако је то да вам учинимо, онда смо ми спремни у то да уђемо. Срећни сте што нешто успете, што вам се чини да сте можда нешто направили за земљу, а онда се вратите и неко вас дочека на нож, као да сте решили да то опљачкате. Не пада нам на памет. Ако су радници против, синдикати против, ако сви мисле да то није добро, нема проблема, нећемо у то да улазимо.

34/2 БД/ИП

Дакле, онај ко мисли да је добро или за било који део, у то ћемо да уђемо. Ако људи мисле да то није добро, да није добро да нам неко плати 250 евра по хектару закуп, а да истовремено комплетно наводњавање обезбеди у најкраћем могућем року по најсавременијим методама. То што сам видео тамо, нисам видео нигде у свету, а цео свет сам обишао. Они живе у пустињи, а имају више цвећа него ми, више трава, цвећа, дрвећа, свега. Имају технологију најбољу на свету. Имају цео град који је заснован на соларној енергији. Немате трафо станицу, али нама ни то није довољно. Добро, ако није и онај ко не жели, ми никога на то нећемо да терамо, зато што од тога нико од нас нема никакве личне користи. То је наш покушај да урадимо нешто за нашу земљу и ништа више. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има народна посланица Славица Савић. Изволите.
СЛАВИЦА САВИЋ: Без обзира што министар Динкић није ту, поставићу питање које сам имала намеру да му поставим и да је ту.
У прошлонедељном заседању министар Динкић је, говорећи о реформи пензионог система и Фонда ПИО изрекао једну тврдњу да није добро правити инвестиционе, капиталне или већ које фондове. Хтела сам да га питам – који су његови аргументи за такву тврдњу и да ли је имао прилике да погледа пројекте који су рађени на ту тему и да ли је имао прилике да чује и прочита краткорочне и дугорочне мере које је стручна радна група у Управном одбору Фонда ПИО урадила и упутила Влади на ту тему? Ако се зна да скоро 50% средстава из буџета одлази за пензије, зар није имовина Фонда нешто што је битно? Зна се да су неке првостепене пресуде неке РХ центре донеле одлуку да се врате у надлежност Фонда ПИО, тако да не видим разлог и није ми јасан мотив због чега је изречена таква тврдња. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Госпођо Савић, морам да вас упозорим да сте злоупотребили сада право. Нисам хтела да вас прекидам. Претходно сам вас обавестила о томе шта имате право да урадите за ова два минута.
Реч има народни посланик Чедомир Јовановић. Изволите.
ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ: Госпођо потпредседнице, поштовано председништво, представници Владе, даме и господо народни посланици, питаћу вас господине Вучићу, с обзиром да сте ви као потпредседник Владе практично у овом тренутку најодговорнији појединац у тиму људи који овде представља тако важну институцију. Жао ми је што ту није председник Дачић. С обзиром да он редовно долази, можемо да разумемо чињеницу да је можда имао неке обавезе које му нису допустиле да данас буде овде.
Прво, хоћу на почетку да вам кажем да ми је драго што смо се макар на крају агоније која траје 20 година у нечему готово сложили. Мислим на ваш данашњи коментар пресуде у Хагу. Било би боље да је више таквих порука речено у прошлости, али није и то се не може променити. Али, управо због тих различитих тонова који данас стижу са позиције власти у нашој држави, желим да вам поставим питање које је део наших свакодневних активности овде у Скупштини и које директно указује на неодрживу позицију у којој се налази ваша владајућа коалиција. Мислим на борбу против корупције.
Прво, увек је проблематична свака власт која инсистира на борби против корупције, јер се подразумева да се они који су на власти не налазе, осећају на неки начин угроженим. То није случај са ЛДП, али кад год извршна власт води борбу против корупције, а не институције које за тако нешто треба да постоје у сваком друштву, а мислим на тужилаштво, на судове, на законе на којима је та борба заснована, а не на лични осећај, онда то производи једну јако лошу атмосферу у земљи.

34/3 БД/ИП

Док се ви, господине Вучићу, борите против корупције, ваша Влада доноси закон који је основ за системску корупцију. Мислимо на Закон о јавним предузећима. Нећу сада поентирати на обећањима која су дата у изборној кампањи, на идеји департизације, деполитизације, на потписима који су стављени под неке иницијативе, потписима свих носилаца изборних листа на мајским изборима, али ћу вам поставити питање – каква је то земља у којој је допуштена законом таква концентрација моћи каква се предвиђа Законом о јавним предузећима?
Ми у Србији имамо 700 јавних предузећа. Она акумулирају дуг од 4,5 милијарди евра, 50 је државних и републичких, а сва остала су локална или припадају покрајини. Заиста, не знам да ли сте ви читали тај закон.


35/1 АД/ЦГ 17,05-17,15

Ви сте у парламенту послали закон који даје право коалицији три владајуће листе, коалицији УРС, ваше странке и СПС. Дакле, уз комисију коју ће формирати Влада, извршиће именовање 700 директора у Србији и ставити их под своју личну контролу, дерогирајући тако систем локалне самоуправе, аутономије и концепта заснованог на Уставу АП Војводини.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Време.
Ко од чланова Владе жели да одговори?
Изволите, господине Вучићу.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Не слажем се са оним што сте говорили, што, чини ми се да је и природно. Покушаћу детаљно да одговорим на сваку вашу примедбу.
Рекли сте да је проблематична свака власт која се бори против корупције и која то наглашава. Напротив, мислим да је проблематична свака власт која не наглашава нулту толеранције према корупцији и да је то био озбиљан проблем.
Нећу се позивати на то шта мисле грађани Србије, која је перцепција грађана веома важна и на основу те перцепције се израчунавају индекси и на основу тога, између осталог, доносе закључке и међународни органи и институције, али ћу се позвати на званичан извештај, рецимо, ЕУ, којој ваљда верујемо, бар кад је о овом питању реч, а то је да је од 2007. године па надаље готово замрла борба против корупције у држави Србији да смо све време имали негативан тренд, а да је перцепција грађана по том питању била све лошија и да је та борба у ствари била готово непостојећа, можда је бољи израз да је замирала, од тога да је била апсолутно непостојећа.
Што се тиче институција потпуно сам сагласан са вама. Оно што је наш посао је да донесемо законе, да донесемо законе после којих неће бити важно да ли је на том месту Вучић, Јовановић или неко трећи, да донесемо стратегију у борби против корупције и та стратегија ће бити донета. Пошто сви хвале хрватску стратегију, мислим да ће наша бити једнако успешна, а надам се и боља, не само на папиру већ и на делу, у спровођењу.
Очекујем да тешке реформе кроз које ћемо морати да прођемо почетком године, од 15. јануара, не само у организованом криминалу и у специјалном тужилаштву ћемо имати вођење истрага. Имаћемо вођење истрага од стране тужилаца на свим нивоима. Нисам сигуран и не могу да кажем да смо до краја оспособљени за то, у сваком смислу, и финансијском и функционалном, али сам уверен да ћемо то успети да у наредном периоду то обезбедимо.
Што се судова тиче, на жалост, имали смо неколико, да не кажем, лоших или веома лоших, боље да кажем несавршених реформи. То ће нас коштати и то ћемо у наредним годинама покушати да, не стопроцентним изменама, већ одређеним озбиљним реформама, у току су и разговори, и прексиноћ смо имали разговор у Бриселу тим поводом, и свакога дана да покушамо да направимо систем који би коначно решио највећи део проблема које имамо у правосуђу и тиме успоставимо тај институционални оквир за борбу против корупције.
Што се тиче личне посвећености неком послу, мислим да је она увек добро дошла, али се можда у томе разликујемо, посебно уколико је неко у стању да ствари посматра кроз институције, кроз надлежне органе власти, а не у складу са својим личним или политичким тежњама.
Такође, желим да вам кажем да се не слажем са вама око, не тумачења, већ става по питању вредности Закона о јавним предузећима. Напротив, мислим да смо донели неколико веома значајних норми које мењају суштински однос и суштински реформишу јавна предузећа. Потпуно је другачији избор људи који ће моћи да руководе

35/2 АД/ЦГ

јавним предузећима, али уопште не могу да прихватим чињеницу да ће неке коалиције странака или политичке странке моћи да поставе 700 директора. Па 700 директора јавних предузећа сте ви постављали. Не мислим на вас лично, већ говорим о владајућој коалицији. Свих 700 директора сте постављали у претходном периоду. За то вам није била потребна комисија независних експерата, како се говори у Закону о јавним предузећима и дела чланова Владе, већ су то радиле партијске комисије. Како седну три или четири представника странака, тако сте сваког директора имали.
Данас нам говорите и дајете нам примедбе на нешто што много поштеније и много боље функционише него што је функционисало до пре неколико месеци. Подсетићу грађане Србије да је директор највећег јавног предузећа, а то је увек била партијска каса, опростиће ми људи на изразу, партијска крава за исисавање новца у сваком режиму, човек из система који никада ногом није крочио у СНС, а камо ли да је њен члан. Хоћете ли да вам покажем клинички центар, где су такође били партијски кадрови, зато што је све у овој земљи било партијско.
Много тога је учињено и много тога је урађено да то не буде на такав начин направљено. Да вам не причам о начелнику Генералштаба, и о многим другим местима у овој земљи, који су такође били партијска питања, иако није у питању јавно предузеће. У овој земљи нисмо могли да имамо командира чете којег партија није постављала. До командира чете, а не до команданта бригаде или не знам које већ јединице.
Сад овде морамо да слушамо и да чујемо придике од оних који су постављали тих 700. Рекли сте да је 700 укупно. Од тога је на нивоу Републике Србије, мислим, 70 или 80 јавних предузећа. Нека сам погрешио, нека је и 100, али изгледа да нисте прочитали, за локални ниво остају иста правила, господине Јовановићу. То значи да ће се оних 600 бирати исто онако како сте ви бирали у претходном периоду. Ништа се није променило. Ово важи за државна предузећа.
Само вас молим, очекујемо да ти независни експерти и ти људи, али и јавност, да снагом аргумената утичемо на то да промене које ћемо да правимо буду на боље. А, да ли има лоших ствари, да ли има ствари са којима се не слажем ни ја, као ни ви – наравно да их има, али то је увек цена политичких компромиса и не бежим од тога да преузме одговорност за тако нешто. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Господине Јовановићу, изволите.
ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ: Наравно да сам добро прочитао. Можда је вама, господине Вучићу нормално да један лош Закон о јавним предузећима мењате тако што ћете усвојити још гори. Можда је нормално да у Србији у 2012. години Влада на иницијативу војвођанског парламента, који тражи за себе право утврђено Уставом ове земље, 7% буџета, одговори да је тачно да Војводини припада 7% буџета, али Уставом није предвиђено шта је буџет?
Три човека која ће поставити три владајуће листе, извршиће именовање свих директора државних предузећа у земљи, тако да нико на њихову одлуку не може да се жали. То је предвиђено законом. Не бирају се на нивоу локалне самоуправе директори, као што су се бирали до сада, него, опет, трочлана комисија. Али, ти директори не одговарају парламентима Београда, Новог Сада, Зрењанина, Крагујевца, него ресорном министру у републичкој влади, који може да их смени у случају да му се не допадне њихова изјава.
Где је ту јавност? Где је конкурс? Где је тржишна економија? То су све елементи који унапред стварају од Србије земљу у којој ће се корупција развијати.
Говорите о томе да је борба против корупције стала 2007. године. Тачно. Проблем је у томе, господине Вучићу, што сте ви у коалицији са онима који су од 2007. године на власти. Ако желимо то да мењамо, онда то не може да буде ексклузивно право

35/3 АД/ЦГ

владајуће коалиције или једне странке у владајућој коалицији, пошто се то онда претвори у атмосферу харанге, а сигуран сам да сте, у међувремену, постали тога свесни, у викенд рације, због тога што има људи у овој земљи који знају да се једино може предвидети тужилац онда када је он на дежурству. То нам није потребно.
У овој земљи живим са својом породицом као и ви и желим да ово буде поштена земља. Желим да раздвојимо рад од нерада, истину од лажи. Читав живот се за то боримо. Али, ако тако нешто поставимо пред себе као циљеве, не можемо да усвојимо овакве законе. Не можемо такве законе да доносимо.
Нећу сада да наводим имена људи које сте поставили на места вршилаца дужности свих државних предузећа, али далеко од тога да је реч о стручним личностима, о онима који су читав професионални живот провели у тим секторима, част изузецима, а поготово да су партијски неангажовани. Напротив, врло су партијски ангажовани, са печатом странака ту долазе.

36/1 АЛ/МЋ 17,15-17,25

Ако све то знамо, онда вас питам како мислите да се борите против корупције када је основ корупције не лош појединац, него систем који том појединцу даје неограничену моћ? Замислите шта ће на основу овог закона моћи да раде они који више над собом немају Управни одбор или немају локални парламент. Колико ће уредба о ђубриву моћи да се напише? Колико ће моћи новца да се преусмери у медијима на рекламу, када се од Србије прави партијска држава каква није постојала до јуче на овом концепту утврђеном Законом о јавним предузећима? Нигде то не постоји.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Време.
Господине Вучићу, изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Покушаћу да одговорим. Желим да вам кажем, господине Јовановићу, да заиста са многим стварима могу да се сагласим. Са једном не могу никако, да се сада формира партијска држава. Извините, партијска држава је формирана много раније, а ово је почетак, а не крај разградње партијске државе.
Говорили сте о многима а ја вам наводим два највећа предузећа, Телеком и ЕПС. Једно није ни јавно предузеће, али ми га тако посматрамо ваљда колоквијално. Имамо два изузетно стручна човека, два човека од којих је тешко пронаћи бољу биографију у Србији за било кога од њих, и од господина Ћулибрка и од господина Обрадовића. Говорим о два највећа предузећа. Ми смо одговорни за то. Поносан сам на чињеницу што то могу овде да вам кажем, и пред свим посланицима.
Прочитаћу члан 21. Закона о јавном предузећу - Директора јавног предузећа именује Влада на период од четири године, а оно што је новина, то је било и раније, тако се раније дешавало, а сада стоји – а на основу јавног конкурса. Први пут ћемо имати јавни конкурс као веома важан институт. Са друге стране, постоји још нешто, што ако ме питате нисам ни ја до краја задовољан јер није можда изведено до краја, али неће моћи да буде ни високи функционер странке, нити ће моћи да обавља страначке дужности. Извините, то је напредак у односу на оно што смо имали а не назадовање. То је нешто што је веома важно.
Желим да вам прочитам други став члана 21. – директоре јавног предузећа чији је оснивач АП или јединица локалне самоуправе именује орган одређен Статутом АП, односно локалне самоуправе на период од четири године на основу спроведеног јавног конкурса. Дакле, ја сам био у праву, господине Јовановићу, само сам то желео да вам прочитам.
Да ли може да смени? До сада смо имали могућност да један министар у складу са својом арбитрарном вољом, уколико му се не допада стање у одређеној локалној самоуправи, својим одлукама допринесе распуштању локалне самоуправе и да морате да идете на изборе. Та могућност је до сада постојала. Морам да вам кажем да овде не видим ни једну лошију норму. Могу да вам кажем да сам сагласан са вама да је можда боље, да је можда до краја могло да буде изведено. Али, све норме које видим су боље него што су биле. Све оно што се у пракси реализовало је боље него што је било. То су чињенице.
Да ли је довољно добро? Није. Да ли је до краја изведено и спроведено све? Није. Да ли је то напредак у односу на оно што смо имали? Да, то је велики напредак и то не треба да се крије и не треба да се плаше људи који припадају, и то замерам посланицима СНС, зато што постоји нека иницијатива некад од оних који не припадају владајућим партијама – напада их, па онда ту негде постоји отприлике страх – хајде да се не мешамо у то, ко зна, можда је то тачно, можда је то све исто, а није све исто.

36/2 АЛ/МЋ

Немојте да вам показујем резултате Телекома данас, како је и на који начин разаран у претходном периоду. Немојте да вам показујем резултате ЕПС. На дан када човек који има десет пута бољу биографију од генералног директора ЕПС који је то био до пре два месеца, десет пута стручнији од њега рекли су да је то десант на институције, а овде је био десант на алкохолна пића, пошто су потрошили десетине милиона динара на коњак, вињак, виски. Постоје нека пића за која нисам ни чуо. Нису својим парама то плаћали, него су плаћали државним и народним парама. Питам сада – зашто су то били стручни? За шта су ти генији били стручни? Има ли шкотских малтова? Нисам знао да све то постоји, али то им је ваљда била репрезентација.
Суштина је у томе шта је то што желимо да постигнемо, да ли је идеално, и хвала вам на томе. Заиста сам вам захвалан зато што ћемо ми да обратимо још већу пажњу и да исправимо део тога. Сагласан сам са вама да није све идеално. Наравно да није. Знате како то иде у политици. Не морам да вам говорим јер сте дуго у политици. Да ли је нешто боље? Јесте сигурно боље и у формално правним оквирима и у животу и у реланости. Да ли је боље обичним људима? Да ли то они осећају? Не, и још дуго неће осећати, зато што смо сви учествовали у разарању ове земље у претходних 15 или 20 година. Различите су нам оцене ко је колико томе допринео, али сада неко мора да види можемо ли да кренемо напред или не можемо. Ако не можемо нека неко други дође да влада и крај приче.
Што се тиче борбе против корупције, завршавам, извињавам се што сам одузео превише времена, нисам једанпут рекао а и поновићу то да та борба није лака и неће бити лака. Једино сам сигуран да ће на крају бити створене институције и то ће бити победа Србије. Како ће се све у краткорочно завршити? То не можете да знате, али једино што вам гарантујем је да ћемо са пуном посвећеношћу, и да се позовем на вашу прву реченицу у другом обраћању, уз много рада, много труда и много енергије покушавати да се са тиме обрачунавамо. То је ствар коју, господине Јовановићу, гарантујемо и ту неће бити пардона и ту неће бити ни политиканства, ни политике, нити било чега другог. Ту ће бити стварања и правних оквира, али и стварања такве свести код свих људе да не постоје заштићени и да није важно да ли је неко политичар и да ли припада једној, другој или трећој, четвртој или петој политичкој странци. За такву Србију се залажем. Док могу учествоваћу у овоме. Кад не будем могао онда ви преузмите кормило па радите шта мислите да је боље. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Господине Јовановићу, желите ли да се изјасните?
ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ: "Транс-нафта", "Електромрежа", "Колубара", коридори Србије, ПТТ, "Југоимпорт", "Србијагас", све високи партијски кадрови. Данас је потпредседник једне од владајућих странака, чланице ваше коалиције изабран за директора, односно пре него што је закон ступио на снагу.
Кључно је питање, господине Вучићу, да ли имамо Владу која је посвећена једном циљу или немамо и због тога кажем да личне мисије, пошто су као личне остале у домену личног, ако говоримо о владавини права, уређеном друштву, онда овај закон враћа Србију у 19. век, он је феудализује. Постоји у Закону о јавној својини члан који смо ми амандманом унели у претходном сазиву, који обавезује свакога да објави јавни конкурс. Ко формира комисију која бира оне који се на конкурсу јаве? Да ли постоје дефинисани критеријуми и да ли је уопште реално очекивати да се тако нешто деси пошто пред собом имамо чињенице која сам вам сада навео?

36/3 АЛ/МЋ

Ваша процена је да је реч о сјајним кадровима. Неко ће рећи да мисли да грешите. Ми мислимо да грешите што држите сва јавна предузећа у в.д. стању, да је грешка што се спроводе радикалне чистке на сваком нивоу, обрачун са људима, да ваша влада греши због тога што хипнотише јавност кроз таблоиде које контролише. Ја бих да сам на вашем месту био забринут сваког јутра када отворим новине и видим да се чланови највеће опозиционе странке жигошу као криминалци, а да седим у Влади у којој су ми коалициони партнери сви они који су били коалициони партнери баш те странке. Мене не интересује ДС. Верујем да ни вас не интересује као ДС.
Све док не добијемо институције и док се томе не посветимо нећемо бити у томе успешни.
(Председавајућа: Време.)
Направили смо институције 2001. године и то је заустављено 2003. године. То је оно што је лоше.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има народна посланица Ана Новковић.



37/1 ТЂ/ЛЖ 17.25-17.35

АНА НОВКОВИЋ: Даме и господо народни посланици, уважени министре, поставила бих питање министру пољопривреде, господину Кнежевићу, у име пољопривредника који су ми се обратили. Можете ли нам, господине министре, помоћи да се реши питање ниског водостаја у каналима за наводњавање. У Ковинској општини, која има око 42 километра обале Дунава, канали за наводњавање су лети празни, јер се вода пумпама враћа у Дунав. У канале су уграђене сонде, утврђени су режими максималне и минималне квоте, а ХЕ Ђердап из командног центра укључује и искључује пумпе, а водостај се, нажалост, код црпних станица углавном држи на минимуму. Ово онемогућава наше пољопривреднике да користе заливне системе, а што је још горе, ово демотивише привреднике да набаве заливне системе, мада су врло заинтересовани за то. Постављају једноставно питање – где да убоду црево када у каналима нема воде?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има министар Кнежевић. Изволите.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Нажалост, нисам упознат са овим проблемом, не могу да вам одговорим, али верујте ми да ћете добити одговор у року од два-три дана. Нека се ово удружење пољопривредника јави нама у Министарству, пружићемо им сваку стручну и другу помоћ и чак ћемо им омогућити увид у документацију, да видимо да ли је у наредном периоду то предвиђено за неке радове и да ли имају могућност да конкуришу за ова средства, која сам поменуо малопре када сам одговарао господину Трнавчевићу око инвестиција за заливне системе.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има народни посланик Ана Новковић. Изволите.
АНА НОВКОВИЋ: Захваљујем вам се у моје и у име пољопривредника. Захтев ћемо вам послати са образложењем. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има народни посланик Милош Јовановић. Изволите.
МИЛОШ ЈОВАНОВИЋ: Захваљујем госпођо председавајућа.
Господине потпредседниче Владе, уважени чланови Владе, даме и господо народни посланици, имам два кратка питања. Она су повезана. Прво сам хтео да упутим министру правде, господину Селаковићу, али он је, претпостављам због обавеза, спречен да присуствује седници. Он је сваки пут био овде и немојте то да схватите као замерку господину Селаковићу. Оба питања упутићу потпредседнику Владе, господину Вучићу.
Прво питање се односи, већ смо их помињали данас, ове две заиста срамне ослобађајуће пресуде Међународног кривичног Трибунала за бившу Југославију, чији смо сведоци у последњих десетак дана. Прва се односи на Маркача и Готовину, а друга на Рамуша Харадинаја. Чини ми се да ова ствар не сме, не само мени, него и ДСС, остати на овоме. Те пресуде су срамне. Оне показују, скоро да негирају да су почињени злочини против Срба, а заправо ствар још горе стоји, те пресуде показују да се злочини против Срба могу чинити и да могу проћи некажњено. Понављам, не сме ствар остати на томе. Моје питање је следеће – да ли Влада планира да предузме неке мере, овог пута правне природе?
Бићу нешто конкретнији, него што смо имали прилике да чујемо у претходној дискусији, по овом питању. Дакле, маневарски простор није претерано широк, али он донекле постоји.


37/2 ТЂ/ЛЖ

О чему се ради? У предмету Маркач и Готовина имамо пресуду Жалбеног већа и то је коначна пресуда. Ту постоје две могућности да се неке ствари промене. Прва је могућност ревизије, ако се сазна нека чињеница која није била позната током суђења и да се то јави Тужилаштву Међународног кривичног Трибунала за бившу Југославију да би се ревизија целог процеса покренула. Друга могућност јесте да наше Тужилаштво за ратне злочине покрене поступак за неке предмете који нису били обухваћени оптужницом Међународног кривичног Трибунала.
Мислим да је јако битно да ти људи, да те индивидуе, којима се судило, не изађу из тих процеса потпуно невини, јер је тешко могуће да су потпуно невини. Ово што говорим за Готовину и за Маркача можда још више важи за Харадинаја. Ове две могућности постоје. Пресуда од јутрос је пресуда Претресног већа. Можда ће бити жалбени поступак, можда неће. Ако буде ово што сам рекао, за ову прву пресуду, може да се примени и на пресуду Харадинају. Дакле, то је питање за Владу, за наше службе, за материјал којим ми располажемо као држава и наравно за Тужилаштво за ратне злочине.
У другом кругу ћу разрадити питање које је повезано нарочито са овом другом пресудом, а реч је о КиМ и о фамозном споразуму о интегрисаном управљању границом. Најављује се спровођење тог споразума за 10. децембар, а можда и неколико дана раније.
Знате да ДСС сматра да је тај споразум апсолутно неприхватљив, да се суштински прави граница тамо где постоји административна линија између два дела Србије, да ћемо имати царинике, да ћемо имати пограничну полицију тих институција. Сматрамо да тај споразум није у складу са Уставом. ДСС је покренуо иницијативу пред Уставним судом за оцену уставности и законитости тих одредби споразума. Питам Владу – зашто примењујете те споразуме када су очигледно противуставни? У крајњем случају, зашто толико журите? Ми смо у том поступку тражили привремене мере. Не знам да ли ће Уставни суд хитро одговорити на наш предлог, надам се да ће то бити ускоро. То и вама може да да мало већи маневарски простор. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има министар Љајић. Изволите.
РАСИМ ЉАЈИЋ: Сами сте рекли да је маневарски простор прилично скучен у оба предмета. У овом тренутку, што се тиче ревизије у случају Готовине и Маркача, све је у рукама тужилаштва. Био је један случај у предмету Шљиванчанин. Тада је одбрана поднела захтев за ревизијом, с обзиром да се појавио сведок или доказ који је битно утицао на одлуку судског већа да дозволи ревизију. Овде могућност ревизије не зависи од нас, већ од одлуке тужилаштва. Да ли ће се у међувремену појавити неки доказ који би битно могао да утиче на процес ревизије, али искрен да будем, не бих да ширимо лажна очекивања, да стварамо превелику наду да ће се то догодити.
Прво, не верујем да ће Тужилаштво то урадити. Друго, још мање верујем да ће доћи до те ревизије, ма колико да се ради о неправди. У томе смо сви сагласни. Не треба о томе да говоримо колико су повређене жртве, али треба да будемо реални у проценама и антиципирању онога шта ће се даље догађати.
У предмету Харадинај ствар је још једноставнија. Дакле, тачно је да постоји могућност жалбе тужилаштва, у правном смислу. Не знам да ли ће до тога доћи, али је цео предмет тако вођен од самог почетка да би сваки студент права прве године овај случај боље водио од почетка, него што се овде догодило. То признају сви. Није то наша субјективна оцена. Дакле, од тога да је Харадинају омогућено да се бави политиком, од тога да није осуђен за командну одговорност, иако су злочини почињени тамо где је УЧК, под његовом контролом, имао утицај на тој територији, већ напросто до тога да су се дешавали случајеви, и то желим да појасним.

37/3 ТЂ/ЛЖ

Тужилаштво Трибунала тврди да ниједан сведок који је сведочио формално није убијен. То је тачно, али су убијени потенцијални сведоци и лица за која се зна да су били очевици злочина који су почињени.
Што се тиче материјала, ми смо у предмету Готовине имали 11 захтева од стране Тужилаштва и дато је све што смо имали и што је од нас тражено. У предмету Харадинај дат је одговор на 91 захтев Тужилаштва. Од тога 29 сведока који су од нас тражени, омогућили смо да сведоче пред судом. Ништа више од тога немамо, нити смо могли више да учинимо.
Чујем коментаре, који су на трагу, не мислим на вас, политизације читавог случаја где је сад држава крива зашто је судско веће донело овакву одлуку. Што се нас тиче, одрадили смо све што смо могли. Враћам се на оно што сте ви рекли да је маневарски простор у току предмета, а и сада је сувише мали да би могли нешто више од тога да урадимо, да не лажемо људе и стварамо очекивања да се може нешто догодити ван овога.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има господин Вучић. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Захваљујем се на питању. Господин Селаковић је данас једини из СНС који није присутан. Мислим да су сви остали министри били на путу или у великим и значајним обавезама. Иначе, не морам вама да говорим, пошто сте то примећивали као и ја. У претходном периоду када се појави један министар, било је добро, а не да нас критикују када нас има десеторо овде.


38/1 МО/ВК 17,35-17,45

Што се тиче коначне пресуде за Готовину и Маркача, не бих да се мешам у рад тужилаштва, али мислим да постоје одређене другачије чињенице или, ако хоћете, нове чињенице које би могле да подстакну подизање оптужнице, али сачекаћемо, јер то је правни аспект на који ми политичари не можемо да имамо велики утицај, као што неки други политичари очигледно имају и те како велики утицај на доношење пресуда у Хашком трибуналу.
Ово што нам се догодило је ударац за све нас, али је заиста ударац пре свега за елементарне принципе поштовања права и правде у целом свету. Оно што је можда добро у целој нашој несрећи, у нашој великој муци која нас је задесила, то је чињеница да су представници многих влада многих земаља, који су здушно и свим срцем подржавали рад Хашког трибунала, помало шокирани коначном пресудом Готовини и Маркачу и првостепеном пресудом Харадинају. То је можда прилика да ми ту позицију искористимо за другачије сагледавање ситуације на целом Балкану, за другачији поглед на Србију. Наравно, то је све нешто што бисмо могли можда дугорочно да урадимо, а у кратком року, као што је рекао потпредседник Љајић, имамо много проблема и ти проблеми се неће смањити.
Још није потврђено, али мислим да ће 5. децембра бити расправа у Савету безбедности УН о шестомесечном извештају о раду Хашког трибунала. Данас је на састанку државног врха донета одлука да ћу ја представљати нашу земљу. Говорићу тамо шта мислим о раду Хашког трибунала, посебно у последњих шест месеци. Биће прилика бар да свим чланицама Савета безбедности УН кажемо оно што мислимо о раду Хашког трибунала, а постараћемо се да то не буде политички став, већ да буде поткрепљено правним чињеницама, да буде поткрепљено резултатима рада Хашког трибунала.
Извините, они људи за чију се смрт терети Рамуш Харадинај нису оживели, ти људи су убијени. Неко је крив за њихову смрт, а људе из Хашког трибунала очигледно није интересовало да пронађу кривца. Сада се поставља питање – извините, ако није Рамуш Харадинај, ко је? Или није важно што су ти људи побијени? Или није важно што је протерано 300.000 Срба са простора Српске Крајине, јер то ваљда нису људи? Или није важно што је убијено 5.000 људи само у једној акцији, јер и то изгледа нису људи? Или неко бар тако то доживљава или мисли? Или су нечији животи вреднији од живота Срба?
То све знамо, али оно што јесте наш проблем, то је питање – шта да урадимо? Шта је оно што ми можемо да направимо у овом тренутку, сем да подигнемо глас против неправде, да на сваком месту, где год то можемо, покажемо своје неслагање и укажемо на неправду? То је оно што можемо да урадимо.
Рецимо, вечерас државна телевизија приказује страшан, језив филм о злочинима на Косову. Сада вас питам, Милоше, да ли мислите да то можда Влади одговара у овом тренутку, која мисли да спроводи ИБМ, и да ли би неко други то спречавао, да може, на било који начин? Нити нам је падало на памет да то спречавамо, нити било шта слично. Људи треба да знају истину и нећемо да их лажемо ни када је ово у питању. Да, ми имамо одређене обавезе. Да, имамо тешке обавезе.
Не постоји човек из било које амбасаде, овде у међународној заједници, са којим смо разговарали, а да нисмо рекли колико је то за нас ужасно тешко. Јер, неки су разговарали и преговарали рачунајући да то никада неће да спроводе, да је важно само да се добију избори, да се добије статус кандидата, да се тамо почисте неки напредњаци, неки ДСС, неки овај, неки онај и да може да се настави све по истом. Дошли смо дотле –


38/2 МО/ВК

сад спроводите. Шта да радимо? Шта год да урадимо, ништа није добро. Ако кажемо – извините, то нас не интересује, ја ћу да вам кажем - имаћемо проблем, бићемо гладни следеће године, у правом смислу те речи.
Не можете да ми кажете – окрените се само Русији, зато што имамо најбоље могуће односе са Руском Федерацијом. Чули сте јуче потпредседника Рогозина који је рекао да они тек са овом владом могу да сарађују на најбољи начин, иако смо их и ми подсетили, на веома коректан начин, на потписивање споразума са Војиславом Коштуницом итд. Дакле, имамо најбоље могуће односе.
Кажем вам, не можемо да преживимо. Не може Србија да преживи. Да ли мислите да неко од нас то воли? Ако хоћете да кажете да је неко издајник, кажите. Не мислим на вас лично, нити сте то рекли. Кажите, а ја ћу да кажем људима, неко мора да сноси одговорност и да каже – не можемо да преживимо. Уништени смо, опустошена нам је земља. Све нам је разорено. Зато морамо да покушамо да заштитимо, то бих назвао на тај начин и завршио бих тако, да изгубимо најмање што морамо, а да добијемо највише што можемо, у свакој сфери, у сваком погледу, у једном веома уском маневарском простору у којем је ужасно тешко деловати и радити било шта.
Сваки разговор је толико тежак, толико мучан, да не знам шта бих вам рекао после тога. Ако неко мисли да можемо лако без Европе, ја то слушам од свог петнаестогодишњег сина, то слушам од много грађана ове земље, на најодговорнији начин ћу вам рећи – немам никакву догму, немам никакав идеолатријски однос, апсолутно никакав. Кажем вам, ми не можемо да преживимо. Нећемо имати од чега да исплаћујемо пензије. Зато мислим да сте у једној ствари били апсолутно у праву, о нечему што сте говорили у кампањи, о нечему што смо говорили ми у кампањи. Ми не можемо да будемо издржавано лице довека, морамо да подижемо наше капацитета, нашу способност. Морамо да радимо више.
Изгледа да имамо велику жељу да будемо издржавано лице, или неки од нас, а да бисмо опстали не смемо да будемо издржавано лице. Сада немамо снаге, немамо никакве капацитете, немамо фабрику из које се вије дим. Немамо ништа. Потребан нам је огроман новац да бисмо покренули производњу. Цела Србија ће да нам остане гладна. Да ли ико мисли да неко жели да предузме нешто против нашег народа на Косову и Метохији, да неко навија за Тачија, Харадинаја или било кога? Знам за неке од потеза господина Коштунице који су предузимани, за које би неко данас рекао – шта је урадио овај? Па морало је да се уради, имате одговорност за државу. Није моја одговорност за то шта ћу да кажем Данилу, него одговорност за то шта ћемо да направимо да свачије дете сутра може да види неку будућност и неку перспективу за себе.
Дакле, само вас молим за ту врсту разумевања, да знате да у најтежим условима гледамо како да изађемо из тога. Колико је то тешко, не морам ни да вам говорим. Био сам на консултацијама у време када смо били у опозицији, које је ваш председник организовао можда сваке две - три недеље, разговарао о тим проблемима, о стварима о којима се нисмо слагали, али смо знали у каквим је тешкоћама Србија. Мислим да то људи негде разумеју данас у нашој земљи. Зато вас молим и за разумевање и за стрпљење, али и да знамо у каквом се окружењу налазимо и каква је ситуација око нас. Ми сами, изоловани од свих, не можемо да опстанемо. Није нам довољна само једна страна, потребна нам је сарадња и подршка на свим странама. Мислим да не можете по први пут да кажете – окренути сте само једној страни. Мислим да не можете да имате примедбу и да кажете да идемо на ову или ону страну, у смислу војних савеза.

38/3 МО/ВК

Понашамо се заиста рационално и онако како одговорна влада може да се понаша, али и вас молим, зато што ви утичете на јавно мњење, зато што сте велика странка, зато што имате велики број озбиљних и одговорних људи, да нам у том смислу помогнете. Биће оних који су неодговорни, који ће да доливају уље на ватру и када то није потребно, када је то апсолутно штетно за интерес ове земље, али вас молим да у томе не учествујете. Хвала најлепше.

39/1 ЈЈ/ВЗ 17.45-17.55

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала. Господине Јовановићу, изволите.
МИЛОШ ЈОВАНОВИЋ: Хвала вам и једном и другом министру на одговору на прво питање. Јесте мајорски простор релативно узак мислим на Међународни кривични трибунал за бившу Југославију, али постоји, али реко сте да нећете да се мешате у посао Тужилаштва за ратне злочине. Наравно, то разумем, али просто мислим да Влада може да да неки инплус да осим на овом политичком плану који не сумњам да ће се урадити да се чује тај глас о срамоти и неправди која нам је учињена овим пресудама, да се нешто више уради на правном плану. Понављам, из простог разлога што то не сме правно да остане невино, јер свакако постоји више него основана сумња да ту има елемената озбиљних злочина.
Ово друго питање, које је вероватно комплексније, хајде да покушамо да рашчистимо пар ствари. Ви знате господине потпредседниче да неће те од нас чути јефтину критику, знате да је ова странка и те како била на власти, да зна да на власти има много параметара која треба узети у обзир, да је ситуација много компликованија. Дакле, не бавимо се никад неозбиљном политиком, ни кад смо били на власти ни сада у опозицији и не нападамо без разлога никога, па чак ни ово није био напад.
Потпуно разумемо тежину ситуације и потпуно разумемо чињеницу да Србија не може бити изолована. Међутим нико, а нарочито не ДСС не жели да изолује Србију, наравно нисте то рекли, али само пар ствари да појасним, нити мислимо да треба да се окренемо искључиво једној страни, макар то била и Русија. Мислимо да постоји неки међупростор где ћемо, како ви рекосте – између, шта год ми урадимо ништа није добро, да ипак урадимо оно што је мање лоше.
Постоје неки преломни тренуци, дакле разумем да у политици, нарочито у државној политици, у оваквим историјским околностима које су тешке морамо да правимо неки компромис. Постоји та граница до кад се могу правити компромиси и кад је нешто капитулација, или пораз, или неповратно изгубљено. Верујте ми, господине Вучићу не завидим уопште вама што сте на тој позицији. Могу да схватим колика је то одговорност од борбе преко корупције до ових ствари које се тичу КиМ. Али, не можете наићи на наше разумевање, ако ту што ми сматрамо границом неповрата прескочите или пређете.
Ево, када смо у овом интегрисаном управљању границом, знам да је то нешто што је урађено за време претходне Владе, господина Борислава Стефановића, овде у сали, који је то договарао. Велико је питање у којој је мери то наша међународна правна обавеза. Велико је то питање. Може се то мало и оспоравати. Али, оно што је сигурно и то просто стоји, све и да јесте међународно правна обавеза, то је противуставно. Каква би била реакција ЕУ када би смо ми рекли – не, нећемо ово да спроводимо. Сигурно би била тешка реакција, вероватно тешка. Какве би биле тачне последице? Вероватно тешке. То је сада питање тог избора, и то је сада ваша одговорност, ваше Владе, односно Владе Ивице Дачића и вас као потпредседника, шта се ту тачно бира. Да ли се, хајде употребићу ту реч, можда мало грубу, пушта низ воду? Мислим на део државне територије и иде се даље ка ЕУ ка пуноправном чланству, или се покушава да се балансира у једном врло тешком окружењу.
Ми мислимо да неке споразуме, заправо све ове споразуме не можемо прихватити и не можемо спроводити јер заиста удаљавају Косово од Србије и то на начин на који, ако тако наставимо, никада нећемо моћи вратити. Да ли то значи прекид сарадње са ЕУ? Не. Када каже ДСС – политичка неутралност, мисли не пуноправном чланству, да свакој сарадњи. Да ли ће та сарадња у почетку бити отежана нашом одлуком да чувамо Косово? Можда, али на вама је као Влади да осигурате да та сарадња не буде за трајно време угрожена.
39/2 ЈЈ/ВЗ

Дакле, наше разумевање имате зато што је ситуација комплексна, али бојим се да нећете моћи наићи на много разумевања ако се, рецимо, све ово што је договорено од стране ДС заиста и спроведе.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала господине Јовановићу.
Реч има господин Вучић.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Дакле, ми покушавамо, како рекосте и како сам ја рекао, у тешким околностима добијемо највише што је могуће за земљу. Ту постоји сад у овим техничким преговорима неколико ствари које су интересантне. Не бих о томе говорио пред целокупном српском јавношћу. Немам проблем да останем по завршетку ове седнице да вам то кажем. Али, вашег ћу председника свакако са тим упознати, као што ћемо упознати све председнике, свих странака уколико покажу заинтересованост за то, докле су стигли ти технички разговори, шта је у питању, ко, шта, како добија, ко, шта, како губи. Шта је то где су нам руке везане, али желим једну ствар да вам кажем која је чини ми се потпуно прецизна и желим да је знате.
Дакле, на прву помисао да не прихватимо споразуме о којима је разговарано у Бриселу и да кажемо да не можемо да прихватимо оно што је претходна Влада прихватила, на сваком месту у Европи и свету, тачније у западној Европи, дакле, од Америке до западне Европе нам је речено – ви нисте кредибилан партнер и ни о чему више нећемо да разговарамо, јер то значи да ви нисте држава, јер претходна Влада, ова Влада или нека будућа Влада, за нас је свеједно.
Дакле, на сваком нивоу, из кабинета сваког комесара је стигао такав одговор, из кабинета представника сваке земље, чланице ЕУ је стигао такав одговор, из САД је стигао такав одговор, из сваке земље западне хемисфере је стигао такав одговор. Дакле, пошто сам то чуо и не мислим од вас и ваше странке већ од неких других који су говорили – ако је то тако лоше, па што онда то прихватате, пошто то није обавеза. Ево, сад вам кажем, разговарао сам са највишим представницима ЕУ и баш сам о томе разговарао и добио сам такав одговор. Дакле, доћи ће овде људи и може те да их питате, сви су дали исти одговор.
Сад се поставља питање – можемо ли ми себи то да приуштимо или не можемо? Можемо ли ми то себи да дозволимо или не? То је једини разлог зашто ми данас улазимо у све, јер мислимо да је добијање датума, не зато што имамо идолатријски или догматски однос према томе, за нас важан из много разлога. Зато што ће отворити земљу за нове инвеститоре. Зато што ће то бити знак великом делу човечанства да смо правно уређена земља у којој могу да послују из које могу да извуку профит, у којој могу да раде оно што се у таквим земљама ради.
Дакле, то је оно што је за нас важно. Да ли волимо све што мора да се уради? Не, управу сте када кажете да је то право мучење. Право, правцато мучење. Сад да наричемо над сопственим судбинама, неко ће да каже – хајде, склоните се одатле и управу би био. Дакле, ми морамо да предузмемо оно што мислимо да је најмање лоше, као што сте рекли у овом тренутку. Да ли ћемо се у свему усагласити? Уверен сам да нећемо, није ни неопходно, једино вас молим да ту врсту коректног односа, коректног опозиционог односа сачувате јер је важан за земљу због тешког тренутка у којем се налазимо.
Нисмо случајно данас позивали на јединство зато што нам се све срушило као кула од карата. Не кривицом ни председника Републике, ни Владе Републике Србије, нити било кога од вас. Срушило нам се због лоше политике, деценијске, или ако хоћете више деценијске, није важно. Сад је све некако дошло на наплату. Да ли ћемо успети да се из тога извучемо, да ли ћемо успети да устанемо, то остаје на нама.

39/3 ЈЈ/ВЗ

Хоћу да још једанпут поновим своје сагласје у једној важној ствари, а то је да ми не будемо ничије издржавано лице већ да градимо наше капацитете, наше фабрике, наше производне погоне. Да ми можемо да будемо неко ко ће моћи да живи без помоћи са стране. На жалост у овом тренутку у многоме зависимо и од разговора, од подршке међународних фактора, а сигуран сам и не плашим се то да кажем да то није кривица ове Владе Републике Србије, већ да је та врста зависности стварана више година и да нам неће бити потребно само годину или две, већ дужи период да пре свега економски можемо да се сачувамо, да можемо да опстанемо и да можемо да напредујемо. Хвала вам још једанпут.

40/1 ВС/СУ 17,55-18,05

МИЛОШ ЈОВАНОВИЋ: Господине Вучићу, ви и ова Влада преузимате заиста велику одговорност. Могу да се сложим да сте много тога наследили и од претходне Владе, да не причамо о вишедеценијском, доста озбиљном суноврату нашег народа, али то неће опрати вашу Владу од одговорности ако настави тим путем. Можемо да се сложимо и ту нема никакве дилеме, да не будемо издржавано лице, да радимо на нашем економском опоравку, да будемо што снажнија држава, једино што ми у ДСС сматрамо да бисте били економски – снажна држава, прво морате да будете држава, врло просто.
Мислим да, када се једна држава, без обзира колико биле тешке околности, без обзира што у ЕУ кажу не, ви нисте више кредибилни партнер. Ако једна држава прекине да се бори за оно што је она, за њену државну територију, за њене економске ресурсе, мислим да дозвољава себи нешто што једна држава која је озбиљна, не би дозволила, а то је даље растакање и када би се све завршило на Косову, јер Косово је само по себи озбиљан проблем, проблем је што се неће завршити само на Косову, имаћете и неке друге области у којима се пале српске заставе, па неке треће области у којима се српске заставе скидају са институција, па неке опет друге области и томе неће бити краја. У једном тренутку, колико год тешко било, морамо да станемо и да кажемо, не, сада ћемо да се бринемо о себи. Притом, нисам сигуран да би цена те борбе била толико велика.
Када их питате, шта када не бисмо сада прихватили да спроводимо споразуме које је Борислав Стефановић усагласио са Едитом Тахири, они вам кажу, то ће бити врло велики проблем за вас, нећете бити кредибилни, урадите то, па да видимо каква ће бити реакција. Њихов је посао да то кажу. Ваш је посао да радите нешто друго, да чувате Устав ове земље и да се борите за ово што сте рекли да се борите.
ДСС сматра да је пут да би се за то изборили, зашта се ви борите, ипак другачији, да се за неке ствари не каже – да, него да се лепо каже – не и да се боримо за ову земљу. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има народни посланик Мирољуб Стојчић.
МИРОЉУБ СТОЈЧИЋ: Уважена потпредседнице, имам два питања. Једно је намењено министарки здравља, Славици Ђукић Дејановић а једно је за министра Велимира Илића.
Пре пет година, започета је изградња хируршког блока у Врању и отприлике око 80% радова завршено је на том хируршком блоку. Очекивао сам да ћемо у закону о буџету за 2013. годину наћи неку позицију да се тај хируршки блок заврши.
Можда и стоји у некој позицији, али сам доста пажљиво гледао, нисам могао да нађем, видим да су планирани велики клинички центри, Београд, Нови Сад, Крагујевац и Ниш, Врања у том програму нема. О значају хируршког блока, нећу да говорим, с обзиром да негде око 250.000 људи гравитира према Врању и према том клиничком центру, према хируршком блоку и моје питање је усмерено према вама, да ли планирате да нешто у 2013. години радите на завршетку хируршког блока и да ли ће он бити завршен у 2013. години.
Питање за господина Велимира Илића је, господине министре, ви знате да је 1997. године започета изградња деонице од границе са бившом југословенском републиком Македонијом према Бујановцу, односно до села Левосоје, нешто је рађено 1997. године до 2000. године, а нешто до 2004. године, нешто је рађено у 2008. години. Међутим, један део радова је остао незавршен на тој деоници. Чак је била промоција пуштања једне деонице ауто-пута у 2008. години, али у суштини, та деоница ауто-пута није завршена у дужини око 17 км.

40/2 ВС/СУ

У комуникацији са представницима ЈП "Путеви Србије" рекли су да је то финансирано, а министарка Калановић зна да је то финансирано делом из средстава НИП, тако да они немају планирана средства за ту деоницу.
Са предузећем "Коридори Србије" они су рекли да одговарају за изградњу ових деоница које су сада започете, од Бујановца према Врању и од Врања према Владичином Хану, па њих нема у том програму, у програму завршетка.
Приложио сам амандман везано за буџет за 2013. годину и тражим да се прецизира завршетак ове деонице у 2013. години, али су ми рекли да ће се то актом Владе дефинисати, програм рада ЈП "Путеви Србије".
Питање за вас гласи, да ли знате да ли ће се ова деоница завршити у 2013. години, обзиром да је то најопаснија деоница у Коридору 10, а нећу да говорим о томе да је неколико људи већ погинуло на тој деоници која је веома опасна за одвијање саобраћаја. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има министар здравља.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Даме и господо народни посланици, захваљујем на прилици да кажем нешто о реконструкцији четири КЦ и плану који се односи на грађевинске објекте здравства у читавој Србији, конкретно у Врању.
Пројекат четири клиничка центра, заправо није ни у каквој колизији са пројектима везаним за реконструкцију и обнову здравствених институција Србије, због тога што пројекат четири клиничка центра се реализује средствима Светске банке. Још 2003. године смо добили 150 милиона евра за тај пројекат и када сам ја дошла у Министарство здравља, могла сам да констатујем да пројекти нису завршени. Интензивирали смо рад на завршетку пројеката и они ће почети у 2013. години да се реализују и то тако што ће се прво радити КЦ у Нишу, јер је пројекат највише урађен за овај КЦ, затим из истих разлога Нови Сад, па Крагујевац у 2013. години, радовало би ме да започнемо и Београд који је по плану, али није реално да ће то моћи да буде у 2013. години.
Након те фазе пројектовања, иде реализација и мислим, имам чврста уверавања пројектне јединице, уз пут морала сам да направим кадровску измену у овој јединици да бисмо енергичније радили и имам уверавања да ће то ићи овом динамиком.
Што се тиче свих осталих пројеката из средстава буџета за ову годину, за Врање смо учинили највише што смо могли. Трудићемо се да то буде што је могуће више и у наредној години, али планских средстава нема из једноставног разлога, што болнице дугују различитим добављачима у овом моменту 13,5 милијарди динара. РЗЗО дугује 17 милијарди динара и са оваквим дуговима, ако буде прошао сет закона који прати буџет, па се дуг болница према добављачима прихвати као јавни дуг, врло је вероватно да ћемо моћи да размишљамо и о неким уштедама и о неким средствима везаним за реализацију која је у садржају вашег конкретног питања. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има министар Велимир Илић.
ВЕЛИМИР ИЛИЋ: Одговорићу вам на ово питање, ми смо хтели то да завршимо и мени је жао што колега Мркоњић није данас ту, нису решени били имовинско-правни односи, није урађена експропријација, било је неких застоја и неких судских спорова на читавом делу деонице К10 што сте ви помињали, али то је остало нешто решено, нешто не решено и зато је долазило до прескакања одређених делова К10. Мислим да ће се то завршити јер било би јако неозбиљно да се уради читав тај посао, а да се прескочи тај део од 17 км или 10 км што би било необјашњиво. Наћи ће се средства и да се то заврши, постоји могућност, као што смо почели да радимо на Коридору 11, нема никаквог прескакања, идемо једним редом и динамика радова се поштује и приводи се крају.
40/3 ВС/СУ

Надам се да ће се то урадити, доћи ћете сви у "Путеве", није битно ко ће, али деоница се мора завршити, с обзиром да је то јако опасан део Коридора који је небезбедан у саобраћају и имамо ту разноразних проблема који се морају решити да би била повећана безбедност и надам се да ће то бити урађено у 2013. години.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Господине Стојчићу, изволите.
МИРОЉУБ СТОЈЧИЋ: Захваљујем се на одговорима и једном и другом министру.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има народни посланик Јанко Радаковић. Изволите.

41/1 ДЈ/СМ 18.05-18.15

ЈАНКО РАДАКОВИЋ: Хвала председавајућа.
Имам питање за првог потпредседника Владе задуженог за одбрану и безбедност, борбу против корупције и криминала, министра одбране, генералног секретара Националног савета за безбедност и председника СНС.
Поштовани господине Вучићу, у медијима сваки дан слушамо како се борите против корупције. Моје питање за вас је већ поставила госпођица Јерков овде пре две недеље и није још добила одговор ни она, као ни остали посланици. Питање је, да ли ви одобравате куповину одборника, која се дешава, која се већ десила у Зрењанину, Кикинди, а која је покушана да се деси на Звездари, где је ваш кандидат за председника и први на листи СНС-а, Новак Недић, покушао да купи одборнике, тако што им нуди паре и пресреће их на улици, и то како он каже…
(Председавајућа: Извињавам се, посланичко питање треба да поставите у складу са Пословником. Дакле, ако поставите питање потпредседнику Владе, молимо вас да га поставите у вези са надлежношћу. Ово прво питање вам није било у складу са тим.)
Наравно. Човек је и задужен за борбу против корупције. И то, како каже под вашом заштитом и вашим благословом. Пошто и ви кажете, имате већину за град Београд, да ли је то таква већина као што хоћете да направите на Звездари, да ли такву већину хоћете да направите у Београду? Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има господин Вучић.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Ако могу да вас замолим за мало пажње.
Висина вашег гласа је била обрнуто пропорционална аргументима које сте изнели. Нема потребе да повисујете тон.
Што се тиче куповине одборника, молим вас најмањи доказ донесите да постоји покушај извршења кривичних дела давања и примања мита или било шта слично, та лица надлежни државни органи свакако ће процесуирати.
Што се тиче Зрењанина, желим да вас обавестим, пошто видим да нисте пажљиво пратили вести, одборника СНС, госпођу Ђајић је неко купио или покушао да купи, али се она дан касније вратила у редове СНС, није било обрнуто, али вас изгледа нико о томе није информисао.
Што се тиче већине у Београду, нема потребе да показујете нервозу. У реду је да се додворавате новом лидеру странке и ја немам ништа против тога и нећу се мешати, одговараћу као потпредседник Владе, а не као неко ко је политички противник ДС. Што се тиче већине у Београду, нећу да одговаран ни Милану Кркобабићу, ни вама, нити било коме другоме.
Ако ме је неко питао, шта мислим о томе ко има већину? Кажем вам да мислим да имамо већину. Та већина биће заснована на праву, на броју одборника, уколико до тога дође. Још вас нисам ни обавестио да ће до тога да дође, а већ сте толико нервозни. Никаквог разлога за то нема.
Дакле, немојте да ми забрањујете да дајем политичке изјаве, даваћу их. Ако имате основ сумње да је негде извршено кривично дело, молим вас да то доставите надлежним државним органима и да се то спроведе у дело.
Иначе, што се тиче куповине, колико знам на том послу озбиљно радимо и зато је и ухапшен председник општине Бојник који је давао паре. Није он причао и пресретао некога на улици, него у канцеларији председника општине, све вадећи државне и народне паре, уколико стави на листу ДС, сигурно гласа.
Тако да, у складу са вашом жељом и тезом, ми ћемо ту борбу наставити и против чланова СНС, свих осталих странака, уколико нам покажете основ сумње да је
41/2 ДЈ/СМ

кривично дело извршено.
Дакле, молио бих вас само, пошто слушам једну причу и ово није одговор вама, ово је сада одговор уопште онима који говоре о селективној правди и селективној борби против корупције. Нисам ја рекао да се хапсе одређени тајкуни, па у колима када су рекли колико пара одвајају, онда пуштани из аутомобила већ на путу за Централни затвор, него је то радио неко из ваше власти. Нисам ја примао сатове од оних криминалаца за које сте се борили и причали како ће да изађу из затвора по добијању Закона о амнестији, вредне 40.000 и 50.000 евра, него ваши функционери.
Само бих вас молио да не претите, не мислим на вас лично, надлежним државним органима, тиме што сваки пут када треба да одговара неко из ДС, саопштите нам како је то некакав селективни приступ. Одговараће, богами, још представника из СНС, али и Демократске странке и нећете поколебати никога у овој држави да се бори против корупције или против некога, само зато што је члан ваше странке или било које друге странке.
Свако ко је вршио кривична дела, ко је учествовао у корупцији, у криминалу, одговараће. Ако имате да смо починили неко кривично дело, кажите – тај и тај је починио кривично дело, доказ за то је то, и надлежни државни органи ће реаговати. То је ствар коју вам апсолутно гарантујем и то вам гарантујем да ће се догодити сваком члану СНС, уколико то будете показали. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Господине Радаковићу, пре него што вам дам реч, подсетићу вас на одредбу члана 204. став 1. Пословника, који каже да можете поставити питање само из надлежности члана Владе.
Дакле, уколико желите да поставите допунско питање у складу са Пословником, изволите.
ЈАНКО РАДАКОВИЋ: Хвала. Одговарам господину Вучићу.
Господине Вучићу, ја сам озбиљан човек…
(Председавајућа: Господине Радаковићу, ја се надам да сам била врло јасна. Ви немате право да одговарате господину Вучићу. Ви можете господину Вучићу да поставите допунско питање.)
Могу да реплицирам, могу да поставим додатно питање господину Вучићу.
Господине Вучићу, ја сам озбиљан човек и немам уопште намеру да ствари које су се десиле, да дам медијима као што то раде ваши људи, људи око вас.
Ово је диск са снимком Новака Недића, кандидата за председника општине из СНС-а. Ово је транскрипт разговора …
(Председавајућа: Господине Радаковићу, одузимам вам реч зато што нисте, извините молим вас, овде сам ја одговорна за вођење седнице и за то да се овај пословник Народне скупштине, можете да будете задовољни или не, прелазимо даље на посланичка питања.)
Свака част на томе.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има Захарије Трнавчевић, коме је остао један минут. Изволите.
Дакле, подсетићу вас на одредбу 204. Пословника, заиста да се…
(Александар Вучић, с места: Могу ли да добијем реч пре него што изађу?)
Изволите господине Вучићу.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Молим вас да кажете све што можете и све што хоћете и да се вратите, да неко не би мислио да смо се уплашили ваших дискова и неких прича.
Само напред, дођите и кажите господине Стефановићу, да не бисте глумили увређене младе негде испред, молим вас дођите и кажите све што имате. Ево
41/3 ДЈ/СМ

вам све време овога света да покажете, да видите како су велики криминалци негде на другој страни, а не овако да само као увређене владе, чим вам неко одговори, а ни десети део од онога што је требало да вам одговори, нисте чули, побегнете из сале. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Изволите господине Трнавчевићу имате минут за постављање питања министру Динкићу.
ЗАХАРИЈЕ ТРНАВЧЕВИЋ: Пошто је дошао у салу господин министар финансија и економије, ево прилике да поставим питање у име привредника који подсећају да Влада Србије, односно Министарство за финансије и економију, страним инвеститорима даје за свако новоотворено радно место извесну своту, која се креће од шест, осам, чак и до десет хиљада еура. Домаћи инвеститори, који такође отварају, покрећу нове делатности и запошљавају нову радну снагу, не добијају такве подстицаје.
Пример за ово је Фарма "Летњиковац" у Пожаревцу, која већ 15 година стоји запуштена у пропадању. Фирма МЗ "Унион" намерава да ту фарму узме у закуп од 20 година и да је оживи, да утови 50.000 комада свиња, 1.000 јунади годишње, итд. и питају, да ли ће и МЗ "Унион", а запослиће око 100 радника, ако се све ово оствари и у фабрици сточне хране и у млину, моћи да рачуна на такву врсту потпоре? То је прво питање.
(Председавајућа: Господине Трнавчевићу, онај минут је истекао и зато вас молим да …)
Друго питање је, Индустрија мотора "Раковица"…
(Председавајућа: Господине Трнавчевићу, прво сам вам дала реч мимо Пословника, друго, зато што сам вам обећала у првом делу ваше дискусије, говорили сте два минута, обећала сам кад дође министар Динкић да му поставите за један минут питање, па молим вас онда да се држите тога договора.)
Добро, одговорите молим вас господине Динкићу.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има министар Динкић. Изволите.

42/1 МГ/МЈ 18.15-18.25

МЛАЂАН ДИНКИЋ: Одговор је једноставан. Право на овај подстицај имају домаће фирме једнако као и стране. Дакле, не прави се разлика између домаћих и страних фирми. Под истим условима се конкурише. Свака домаћа фирма укључујући и МЗ Унион може добити до 10.000 евра по новозапосленом раднику, али мора положити банкарску гаранцију у износу подстицаја који жели и мора имати програм који ће бити одобрен.
Дакле, могуће је ако дају банкарску гаранцију као што то чине и друге фирме. У досадашњем току програма више од половине фирми које су добиле подстицаје преко њих 100 је било из Србије. Тако да је то заблуда да се даје само страним компанијама. Охрабрите МЗ Унион да конкурише.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има народни посланик Драган Шормаз. Изволите.
ДРАГАН ШОРМАЗ: Даме и господо народни посланици, поштовани грађани Србије, даме и господо министри у Влади Републике Србије јутрос сам поставио питање, јер нисам знао да ли ће доћи потпредседник Владе, председник Владе, али драго ми је да је Влада овде у великом броју.
Први пут кад смо имали, замолио сам министре да тај последњи четвртак увек зацрне, ако се сећате и да буду у парламенту јер је то пракса у свим парламентима Европе и широм света и добра је ствар. Знам да грађани Србије воле да гледају овакве седнице, на жалост дешавају се и овакви инциденти, али све је то саставни део парламентаризма. Сада ћу поставити то питање, а онда после одговора још једно питање. Поновићу поново питање од јутрос од вишка глава не боли.
Наиме, говорио сам о борби против корупције која је веома битна и која до ове владе, а нарочито од стране претходне Владе није вођена. Било је приче о борби против криминала итд, али о корупцији не. Декларативно сада сви подржавају ту борбу, мада видимо да из једног дела опозиције почиње да се појављује једна нервоза због те борбе, али да сада сви подржавају ту борбу.
Међутим, подржао бих и оно што је председник Владе, господин Вучић данас рекао, институционално Србија није тренутно спремна за пуног капацитета борбу против те прошлости која је највећа у Србији. За то је потребно и ми овде да се жестоко ангажујемо у промени законодавне процедуре везано за борбу против корупције, Влада, службе, полиција, војска, тужилаштво, судилаштво. Много тога мора да се увеже што до сада није рађено на прави начин. Делом ћемо то поправити овим законом о коме је причано, о јавним предузећима, новим законом о јавним набавкама. Када буде расправа о том закону говорићу о неким конкретним примерима како је вршена та пљачка коју неки процењују 400 милиона, неки 800 милиона евра годишње у Србији у претходном периоду.
Међутим, оно што ме највише интересује јесте докле се стигло у овој истрази или пред истражним радњама, знам да је нешто рађено и у ранијем периоду, везано за 24 па и остале приватизације у Србији, пре свега "Сартид". Као што знамо Смедеревска железара је сада привредни проблем број један који ова влада мора да решава и хвала богу, изгледа да га решава на прави начин и да ће бити решен ових дана. Оно што нам се данас дешава железаром је резултат таквог начина приватизације, није ушао лош партнер у "Сартид", "US Steel" је добра компанија, али је ушла на лош начин. Да је ушла на бољи начин вероватно би и дан данас била присутна на тржишту. Подсетићу процена вредности је била скоро 500 милиона долара, а продата је за 23 милиона долара. Сам град Смедерево је у тој ситуацији био веома оштећен.

42/2 МГ/МЈ

Значи, моје питање је за господина Вучића, хоће ли се ту интензивирати? Знам да је велико оптерећење, знам да много тога имам, али можемо ли у неком брзом периоду чути резултате тих истрага.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има министар Вучић.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Као што знате оформљена је радна група која спроводи активности предистражне радње тих 24 предмета. Нису то све случајеви приватизације. Петнаест су случајеви приватизације, ових девет нису.
То су предмети на којима је инсистирала Верица Бараћ из Савета за борбу против корупције. Затим је ЕУ на основу аргумената који је добила од Савета за борбу против корупције и госпође Бараћ и мислим да је то било добро да на такав начин и са тим кренемо. Зато што нико није могао да каже да надлежни државни органи арбитрарно приступају избору предмета, па хоће оне предмете да раде у којима нема њихових представника или у којима је могуће пронаћи представнике неких других политичких странака.
То су толико сложени и комплексни предмети да није лако брзо их урадити, испитати све чињенице и у сарадњи са тужилаштвом или ићи на подизање оптужнице или на спровођење истражних радњи. Хоћу да вам кажем да су два предмета као што знате, дефакто завршена. Од та 24 ушли смо у трећи и очекујем да у наредном периоду, бар до нове године, буду још два предмета затворена, односно да тужилаштво може у потпуности да предузима одређене кривично правне радње.
Што се тиче "Сартида" мислим да смо близу краја и мислим да ће надлежни државни органи ускоро обавештавати јавност. Много важније од обавештавања је предузимање мера из сопственог делокруга радњи по том питању. Што се тиче будућности Смедеревске железаре о томе бих могао више да говори господин Динкић. Јуче је био генерални директор "Урал вагон завода" господин Сијенко у Београду, у Руској делегацији и ти разговори су веома интензивни. Колико сам информисан могу да кажем да се ми надамо и очекујемо то са једном од највећих Руских компанија да коначно тај посао завршимо и да обезбедимо посао радницима у Смедереву. Да обезбедимо будућност у граду Смедереву, али да тиме и олакшамо посао свима у Влади Србије и да смањимо значајне издатке које Влада Републике Србије мора да издваја за запослене раднике у "Сартиду". Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има народни посланик Драган Шормаз.
ДРАГАН ШОРМАЗ: Захваљујем на одговору. Ово је веома битно и због грађана Србије, не само због људи који живе у Смедереву, јер када се заврше ове истраге Србија ће у том делу повратити кредибилитет и сигурно ће моћи да рачуна на веће инвестиције и на нове инвеститоре које је у претходних пар година изгубила. Чињеница је и сведоци смо тога колико је мало инвестиција тренутно у Србији.
Друго питање је везано за ово што се дешавало око Хашког трибунала. Морам рећи да наш однос према Хашком трибуналу, кад кажем наш мислим на нашу државу, мислим да нико није рекао у парламенту, а треба то и овде да се каже и грађани Србије то треба да чују да је Хрватска држава потрошила 27 милиона евра за одбрану Готовине и Маркача. Колико смо и на који начин то ми радили, то добро говори и емисија коју је имао господин Веселин Шљиванчанин пре пар вечери на телевизији, где је практично само спомињао лични ентузијазам и у пар примера похвалио господина Расима Љајића за оно што је чинио, али нешто организовано као држава он то није могао да наведе.

43/1 ГИ/ИП 18.25-18.35


Једна ствар коју сам чуо у тој емисији ме је изненадила. Рекао је да је спречен да као неко ко је завршио Војну академију и бивши официр, ко је одслужио своју казну, који је сада грађанин државе Србије, да је спречен да чак и са купљеном картом уђе на базен Војне академије и да користи тај базен.
Интересује ме да ли је то тачно уопште и ако јесте, шта ће се у наредном периоду по том питању дешавати, како ћемо и онима који се налазе у Хагу у наредном периоду помагати?
Имамо бившег председника, који се вратио из Хага неосуђен, господин Милутиновић. Како смо га ми овде дочекали, како су тамо Хрвати? Све је то нешто што говори и о нама на неки начин.
Мислим да ова Влада треба и те ствари да промени, такав однос да промени према Хашком трибуналу, барем на тај неки начин који се дотиче нас свих. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Господине Вучићу, изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: На ваша питања ћу одговорити конкретно, а покушаћу да кроз ваше питање говорим и о нечему о чему сам већ данас говорио, а што мислим да је веома важно.
Пре свега, у Хрватској никада нико није поставио питање зашто се издваја 27 милиона евра или зашто се издвајају милиони евра за њихове генерале. У нашој земљи нисмо у стању да се договоримо око било чега. Нисмо у стању да имамо сагласје шта би то била добра вест за нас око које бисмо се окупили негде на тргу да прославимо. Нема везе, нека се догоди за пет година, нека се догоди за 10 година, било која вест, а да није спорт у питању. Ми је немамо. Нико од нас у сали је не зна. То говори о трагичном положају и нашег народа и наше земље.
Замислите да смо у таквој ситуацији рекли да ћемо издвојити озбиљнији новац као држава за хашке оптуженике? Читав један блок странака би нас оптужио да смо крадљивци њихове будућности, да не бринемо о држави. Ови други би их називали издајницима, а ови њих лажним патриотама, који су се богатили по том питању и увек би било исто.
Налазимо се у једном зачараном врзином колу из којег, ако не изађемо, плашим се да полако тонемо и то не би било први пут да држава онако тромо, како ми то идемо, полако, али сигурно пропадамо. Зато је потребно да све ствари окренемо, неки би рекли преокренемо и да се поставимо потпуно другачије.
Што се тиче питања за господина Шљиванчанина, данас сам потписао ту одлуку. Не купују се карте за Војну академију. Послао им је једно или два писмена, нису ми ни одговарали да ли може да уђе на Војну академију. Не знам зашто је то некоме био проблем. Мене није срамота чак ни јавно да кажем, пошто се никоме не додворавам, да му је дозвољен улаз и на базен и у спортске сале и на сваком месту, тако да ако генерал још није добио ту одлуку у писаној форми, обавештавам га да су се ствари у Србији промениле утолико да ми наше официре поштујемо и да ће моћи барем то мало ствари које можемо да омогућимо, да ће то моћи да имају у будућности.
Што се тиче овога о чему смо говорили и мере које треба да предузмемо, мислим да је и овај данашњи пример показао колики наш степен неодговорности може да буде, иако мислим да никако није требало да узимате реч господину Радаковићу, али је председавајућа вероватно желела да има ред. Неки су знали да им следи још тежи одговор и то искористили као прилику да ни због чега нанесу штету угледу и парламенту због ситнице, нанесу штету угледу и парламенту и свима нама.

43/2 ГИ/ИП

Уместо да се бар у овим данима понашају одговорно, најважнија је тема била како да се напакости политичком противнику, јер је неки одборник на Звездари или одборник у Кучеву или одборник у Зрењанину нешто негде направио.
О томе коме је какво питање важно и какав је значај тог питања, говори коме је како и колико стало и до Србије и до њених институција и до њене будућности. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има народна посланица Олгица Батић. Изволите.
ОЛГИЦА БАТИЋ: Поштована председавајућа, уважени чланови Владе, колегинице и колеге народни посланици, прво моје питање упућено је министру финансија, господину Млађану Динкићу.
Када сам већ једанпут поставила своје посланичко питање министру финансија, које је гласило – када је последњи пут обављена контрола пословања "Марфин банке" и да ли та банка послује са губицима, министар финансија ми је тек скоро доставио нешто што личи на одговор, а у том нечему што личи на одговор наведено је да то питање уопште није у надлежности Министарства финансија, већ ме подучава, као да то не знам, да треба да се обратим НБС, која врши контролу бонитета и пословања банака, што сам учинила, па сам се прво и обратила НБС, а тек после министру поставила питање и до званичног дописа Народне банке делом и добила потврду онога што сам мислила.
Пре само неколико дана из Министарства финансија дају се информације путем средстава јавног информисања, где се говори о губицима које је у свом пословању остварила Развојна банка Војводине, где се наводе цифре тих губитака, па је моје питање да ли господин Динкић као министар финансија толико воли Развојну банку, да о пословању те банке, која искрено мене не занима, да ли је законито или незаконито, утврдиће надлежни органи, али да ли је толико воли да о њеном пословању може да даје изјаве за медије или можда још више воли "Марфин банку", за коју када поставим посланичко питање Министарство финансија каже да није надлежно? Иначе, морам напоменути, "Марфин банка" у јавности је свима нама добро позната као некадашња "Лаики банка". То је моје прво посланичко питање.
Такође, додала бих да можда министар финансија не воли демохришћане, али добро, и не треба да нас воли. Моје додатно питање је чему таква селективност, министре Динкићу, и какви су то двоструки аршини? О неким банкама причате у јавности, износите и контролу бонитета и законитост њиховог пословања, а мене као посланика упућујете на НБС, од које сам већ добила одговор пре него што сам поставила питање вама.
Када смо већ код некадашње "Лаики банке", о којој се јавно говорило годинама уназад и о чијим је криминалним активностима јавност била свакодневно обавештена, како од стране Демохришћанске странке Србије, тако и од стране Владана Батића, али и појединих министара који су данас у овој истој Влади, који данас седе у овој истој Влади, морам да поставим питање, о чему је, наравно, и о чијем је пословању, тј. о чијим криминалним активностима су демохришћани увек говорили, у том смислу морам да поставим питање господину Вучићу - када ће се коначно отворити афера звана "Кипарске паре", највећа пљачка не деценије, него века? Дакле, не да ли ће се, него када ће се коначно наставити са процесуирањем тог предмета, свих оних који иза те афере стоје, свих оних који су таксативно наведени у кривичној пријави која је предата пре пет година, а за коју је тужилаштво преузело најосновније правне радње. То би било моје питање. Нека ми одговори, па ћу додатно поставити накнадно.

43/3 ГИ/ИП

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има министар Динкић. Изволите.
МЛАЂАН ДИНКИЋ: Одговор је једноставан. Народна банка Србије контролише рад свих банака у Србији. То је у ингеренцији Централне банке у свим земљама, укључујући и Србију.
Међутим, Министарство финансија одговара за државне уделе у банкама у којима их има. "Марфин банка" је 100% у страном власништву. Република Србија нема никакво учешће у "Марфин банци". Дакле, не можемо знати стање у "Марфин банци", али зато смо дужни да водимо рачуна о државним уделима у банкама у којима имамо учешће.
Развојна банка Војводине је једна од таквих банака где и Покрајина Војводина и Република Србија имају учешће и управо због проблема у тој банци, Народна банка Србије нас је обавестила као акционара о тим проблемима и питала шта ћемо да чинимо са тиме.


44/1 БД/ЦГ 18,35-18,45


Дакле, велика је разлика и просто је одговор. Нема никакве мистике. Не знамо шта се дешава у страним банкама. О томе једино води рачуна Централна банка, али морамо да знамо шта се дешава у банкама где држава, односно Република Србија има учешће.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Изволите, господине Вучићу.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Својевремено, разговарајући са вашим оцем, разговарајући са Велимиром Илићем, који су имали одређена сазнања око тзв. кипарске афере, стекао сам одређена сазнања, одређени увид, али недовољно да бих могао на озбиљнији начин у овом тренутку то да коментаришем.
Хоћу да вам кажем једну ствар, што су сви они могли да примете у том периоду, мислим чак и господин Динкић. Кипар је нама можда најближа земља у ЕУ, можда нам је један од највећих пријатеља, али када тражимо међународно-правну помоћ, ми имамо најозбиљнији проблем управо са кипарским банкама. Дакле, шта год да тражите, ко је пребацио новац Шарићевим компанијама, не можемо да добијемо одатле одговор. Ми се онда сналазимо и тражимо од других служби у свету које имају другачије односе и другачију могућност и већа технолошка знања и моћ да би нам по том питању помогли.
Не постоји било какав разлог да се у предмет на озбиљан начин не уђе. Само желим да са своје стране изразим неку врсту личне скепсе, јер видим колико се мучимо око нечега што би требало да буде најједноставније, а да вам не говорим да, као што знате, иза сваке од тих фирми која пребацује милионске износе са рачуна на рачун, нигде нећете видети правог власника рачуна и све су адвокати и адвокатске фирме. То су углавном узете најбоље адвокатске фирме, јер ти људи перфектно познају закон, знају како то да провуку кроз и у складу са правним нормама, а да се у ствари све време раде, не увек, наравно, али неретко и послови који нису морални или који би у многим земљама били окарактерисани као противправни. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има народна посланица Олгица Батић. Изволите.
ОЛГИЦА БАТИЋ: Захваљујем се господину Вучићу на питању које донекле представља могу рећи и део доказног материјала те исте кривичне пријаве пред Тужилаштвом за организовани криминал.
Са друге стране, пошто ћу поставити још једно питање, морам пре свега да нагласим да је ДХСС од момента свог постојања увек била заговорник борбе против криминала и корупције, тако да ћемо и овако најављену борбу, са којом се већ отпочело, увек радо подржати.
Моје следеће питање такође је упућено господину Александру Вучићу – када ће се испитати друга пљачка века звана "Национална штедионица", о чијим криминалним активностима је јавности такође предочавала ДХСС, о чијим криминалним активностима је предочавао покојни др Владан Батић и који је због изношења истине о свим криминалним активностима "Националне штедионице" био присилно притворен, одведен присилно у Централни затвор, без доношења и без уручивања решења о четворочасовном задржавању, из које је претходно изведен Малиша Јефтовић, онај чувени убица трогодишњег детета и у ту исту ћелију стављен Владан Батић да би се додатно понизио, који је касније, такође нећу навести, да је због неоснованог лишења слободе на име накнаде нематеријалне штете добио толико мизерну суму да је нећу ни изговорити?

44/2 БД/ЦГ

Такође ме интересује, будући да је господин Вучић то најавио, када ће се покренути испитивање свега онога што је чињено око "Националне штедионице"?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Изволите, господине Вучићу.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: "Национална штедионица" је један од оних предмета о којима сам говорио. То је све што могу да вам кажем. Нема више детаља о којима бих могао да говорим. То је све.
Желим да вам кажем пошто је то вероватно усмерено на причу – ту је овај или онај кривац, па зато нећу ићи до краја, желим да вам кажем да су чланови Владе, за које би неко помислио да би желели да се заштите, инсистирали на томе да се све спроведе до краја да би све било потпуно јасно и транспарентно за свакога у нашој држави. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Изволите, госпођо Батић.
ОЛГИЦА БАТИЋ: Захваљујем господину Вучићу на одговору. Знамо ко су ти чланови Владе који су тражили да се испита "Национална штедионица".
Нећу говорити о првостепеној пресуди која је изречена Харадинају, али будући да сам чула, а чини ми се да сам сасвим добро запамтила да је господин Вучић рекао да ће представљати нашу земљу и да ће рећи свој став о Хашком трибуналу, не би било згорег да у име ДХСС и том приликом можете то и ви да употребите, да је Владан Батић био једини министар правде који је на преко 40.000 страница материјалног доказа Хашком трибуналу однео и предао управо против Рамуша Харадинаја и челника ОВК. Можете то да питате, као што можете да питате и за 30.000 страница исто доказног материјала, који је исто Владан Батић однео против Тачија. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има народни посланик Бојан Ђурић.
БОЈАН ЂУРИЋ: Први потредседниче Владе, чланови Владе, даме и господо народни посланици, ви сте, господине Вучићу, у једном тренутку помињали сина. Врло ценим што сте рекли да вам је најважније у овој тренутку како ће будуће генерације гледати на оно што се у Србији данас дешава, како ћемо се изборити са неким проблемима из прошлости, какве ће бити последице у нашем друштву различитих ствари које су нам се дешавале, које се данас на неки начин или у овим тренуцима завршавају. Претпостављам да сте ту мислили на ефекте пресуда или пресуде Хашког трибунала и на све оно што нас очекује у наредним недељама када је у питању решавање косовског питања.
Кажем, тај ваш став ценим, али морам да вас упозорим на нешто што се паралелно са оним што ви говорите дешава у овом друштву. То је атмосфера која не иде за оним или не иде у оном правцу који ви данас овде на неки начин промовишете. Чак део питања који долази из ове сале, па и посланика ваше посланичке групе, мислим да је потпуно супротан од тога.
Ви сте у једном тренутку рекли да сте предложили веће износе помоћи хашким оптуженицима да бисте наишли на осуде неких политичких партија. Не разумем зашто неке политичке партије мисле да се хашка неправда исправља или нека будућа хашка правда јача тако што бисмо ми посебно помагали или покушавали да се преко сваке мере, на силу ако хоћете, изборимо за ослобађајуће пресуде оних који су припадници нашег народа, а оптужени или осуђени у Хагу. Мислим да то није суштина правде.


44/3 БД/ЦГ

Ви сте говорили, сви смо о томе говорили пре неколико недеља када је изречена ослобађајућа пресуда у случају Маркач – Готовина, да се ту ради о жртвама, о људима који су страдали у "Олуји" и непосредно након ње. Они неће имати никакву посебну корист ако неко из Србије ко је пред Хашким трибуналом буде ослобођен или му буде ублажена казна. Њима је потребна нека друга врста сатисфакције.
Моје питање би увек било – да ли ова Влада нешто чини да ојача рецимо наш суд за ратне злочине, наше Тужилаштво за ратне злочине? Колико ће отићи даље или напред у свом интересовању за неке од поступака који се воде рецимо у овом тренутку у Хрватској? Био сам шокиран колико је мало интересовање у домаћој јавности, рецимо, за тај случај "Керестинец", сада за случај "Новска". То су кључни случајеви, а не да овде истерујемо правду на нивоу Милана Милутиновића и некога са хрватске стране.
Мени је сваки злочинац једнак, сваки онај кога Хашки трибунал осуди или ослободи, поштујем у смислу правне одлуке, али ме пре свега занима ситуација у мој земљи. У овом тренутку имате на сајтовима озбиљних медијских кућа у овој земљи организоване позиве на линч неких друштвених или политичких организација, конкретно "Двери". То имам пред собом у овом тренутку. Они кажу да најављују, да почињу да праве списак хашких злочинаца, односно списак одговорних држављана Србије у случају "хашка издаја" и да ће га предочити јавности наредних дана.
Нисам сигуран да ни ви ни ја, ни било ко у овој сали, жели да живи у таквој земљи. Онда неће бити среће ни за оне који су били жртве ратова на српској или на било којој страни, али и за нас који, надам се, заједно покушавамо да изградимо бољу будућност, без обзира да ли за своју децу или за неке друге генерације. То је суштина моје данашње интервенције.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Господине Вучићу, изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: У већини онога што сте рекли, или са највећим делом онога што сте изговорили, могу да се сагласим. Има неколико ствари које бих додатно да објасним и евентуално неслагање. Нисам рекао да је било потребно да се да више новца, него сам рекао – шта год да је било ко предложио, да би увек у Србији било такво стање у којем не бисмо постигли сагласје, не бисмо постигли јединство.

45/1 АД/МЋ 18,45-18,55

Понављам још нешто, чуо сам од пријатеља и онда сам о томе дуго размишљао, ваљда сам под тим утиском, размислите људи, све грађане Србије молим, а која је то ствар која нама треба да се догоди да бисмо сви били задовољни? Нема је.
Зашто мислим да је било важно да водимо рачуна о томе? Било је важно, не због њихових појединачних судбина, већ због тога што су неки од тих људи који су гоњени пред Хашким трибуналом, или које данас гоне пред Хашким трибуналом су били председници држава, председници парламената, главнокомандујеће војске и то је остављало дугорочне последице за нашу државу. Није била у питању њихова лична судбина. Зато је, између осталог, обавеза државе да брине и о личним судбинама, али је обавеза државе, пре свега, да води рачуна о себи, о свом опстанку и о свом напретку.
Имам још једно психолошко образложење и објашњење зашто код нас нико не зна где су Вариводе, шта се догодило породици Зец, шта се догодило многим другима? То је зато што ми Срби негде увек волимо велике теме. Увек волимо највеће теме и светске проблеме да решавамо.
Зато сам и данас апеловао да се бавимо обичним људима, да се бавимо њиховим проблемима, да видимо колико можемо да помогнемо Србима из Хрватске на остваривању њихових имовинских права, колико можемо да помогнемо у томе да се људи врате на своја огњишта, који хоће да остваре материјалну накнаду за све оно што су изгубили.
Када говорим о будућности, заиста мислим да нам је потребно много тога да променимо у ономе што називамо "мајн сет" или како год хоћете, да људима покажемо да смо разумели поруке, па макар тиме погазили део онога што смо радили и говорили у животу. Са тиме немам проблем, и своју грешку да признам, ни да се извиним за било шта што сам лоше починио, али то исто очекујем од других. Мислим да је веома важно да гледамо у будућност и да размишљамо – шта ће нека наша реакција да нам уради за будућност?
Имаћемо ту седницу Савета безбедности, да ли ће бити 4, 5, 6. није ни важно, и све ћемо ми њима лепо да скрешемо у брк. Питам вас – а седмог, осмог? Мали је ефекат. Зато нисам неко ко је залуђеник, који ће да добије после тога зато што им је то скресао у брк, већ да видимо – извините, шта радимо тог седмог, шта радимо осмог и шта ћемо после тога, како да обезбедимо више посла и како да обезбедимо бољи живот?
У том смислу, очекујем и од вас такву врсту помоћи, али и ми ћемо и даље себе морати да мењамо. То очекујемо и од свих других и то очекујемо од људи у Срибји који треба да знају да нам ништа с неба неће пасти, да не можемо да буду издржавана држава и да нисмо заслужили да, ако не радимо довољно и ако не радимо више, да живимо много боље.
То што имамо најниже плате у региону је резултат, тачно је, неспособне Владе. Ми мислимо бивше, неки мисле не знам које, а није ни важно, али резултати рада свих нас. Уколико то будемо успели да променимо, мислим да ће резултати у будућности бити другачији.
Иначе, апсолутно сам сагласан да, што се тиче Тужилаштва за ратне злочине, оно што мислим да је веома важно то је да им се нико не меша у посао, да их нико не зауставља да гоне злочинце који припадају нашем народу, али их нико не зауставља да гоне злочинце, или осумњичене, или окривљене који припадају неким другим народима. Мислим да је то важна тековина на коју можемо да будемо заиста посебни пред свима у Европи и свету. О томе, извините, мислим да се прилично разликујемо од многих у региону, иако видим да и неки у региону у том погледу добрано напредују. Хвала вам најлепше.

45/2 АД/МЋ

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Господине Ђурићу, изволите.
БОЈАН ЂУРИЋ: Хајде да се сложимо да су сви ти проблеми о којима говорите, па и ти који су везани за свакодневни живот људи, за економију, цитираћу вас – последица тог погрешног "мајн сета" из прошлости.
Слажем се да морамо да учинимо све да то променимо, али мислим да то мора да се деси по дубини. Због тога сам на овај начин реаговао, због тога што смо већ пролазили кроз ситуације као држава или као друштво, да највиши политички врх и дело политичког врха, из различитих разлога, суочен са немогућношћу да се опстаје на погрешној политици и ту политику промени, преокрене, а да се испод тога ништа од тога не догоди. Тако нам се завршио рат у Босни, тако нам се завршио рат у Хрватској, ако хоћете тако нам се завршио рат на Косову 1999. године. Преко тога смо прекрили, или то смо прекрили неком тишином и ништа у свом друштву нисмо урадили да о томе разговарамо, да се са тиме суочимо и онда нам се све то вратило, сручило у лице после неколико година.
Због тога, ниједна од тих тема није разјашњена и због тога је могуће да ипак ваш функционер, званичник овог парламента, господин Дрецун, врло отворено доводи у питање, и рекао бих, напада рад Тужилаштва за ратне злочине. О тој врсти лошег утицаја, или недозвољеног утицаја говорим.
Да искористим прилику, и ви сте говорили о ономе што мора да буде суштина рада Владе, а то је бољи живот људи. Многе грешке које су се десиле у нашој економији, па и извори масовне корупције су такође били повезани са ратним догађајима у прошлости, са чињеницом да нисмо били уређена земља, да нисмо имали у потпуности дефинисане своје границе. Господине Вучићу, били су и још увек су делимично последица тога што смо покушавали да добијемо неку врсту политичке подршке за своју политику на погрешним странама или дајући за узврат своје економске ресурсе.
У овом парламенту пуна два месеца покушавам да сазнам колика ће бити рудна рента на нафту експлоатисану у Србији од 1. јануара 2013. године? Министар Бачевић је прво најавио, и то је питање за вас, господине Бачевићу, прво сте најавили да о томе морате да разговарате са руском страном и да српска и руска страна имају различита становишта о том питању. Онда сам вам поставио и формално питање у парламенту. Добио сам од вас врло чудан одговор, морам да признам, чак и правнички чудан, где ви цитирате одредбе споразума које говоре о томе, да ће снижен износ рудне ренте од 3% бити примењиван док се не достигне исплативост инвестиција које руска страна чини у Србији. У закључку тог одговора ми онда кажете да ће се рента од 3% примењивати до истека споразума. Значи, наредних 26 година. То је ваш одговор и имам ваш одговор са печатом министарства и вашим потписом.
Неколико дана после тога, други члан Владе, министарка енергетике је говорила на другачији начин и говорила је о томе да Србија сматра да је, пре свега, завршетком инвестиција у Панчеву, достигнута исплативост инвестиција. То је озбиљна сума. На 30 година је то на око милијарду евра.
Шта се у овом тренутку дешава? То је једна од последица тих политичких, геостратешких, каквих год хоћете, грешака у прошлости. Не говорим о томе случајно данас. Поново слушамо приче о томе да морамо свој неуспех у европским интеграцијама или изазова у европским интеграцијама, да компензујемо на другој страни.
Нисам за то да ми водимо прозападну или происточну економску политику. Само сам за то да водимо политику чистих рачуна, транспарентну и унапред познату.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има Александар Вучић. Изволите.

45/3 АД/МЋ

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Кратко ћу одговорити на два ваша става.
Што се тиче размене аргумената које су употребили господин Дрецун и Тужилаштво, представници Тужилаштва за ратне злочине, не могу да се сложим са вама када је у питању било какав притисак. Господин Дрецун, као народни посланик, има право да искаже свој став, има права да каже шта мисли о томе.
Да није реч о притиску, видите и по томе, да то што је он изговорио, није произвело ни политичке, нити било какве друге последице. Али, извините, не могу да се сложим с тим да нема права да изговори свој став или своје мишљење о томе. можда је моје мишљење другачије, чак га нисам позвао ни телефоном да о тако нечему разговарамо. Мислим да је природно, нормално, чак и рационално на такав начин разговарати.
Не могу да се сложим са одговором Тужилаштва за ратне злочине. Да су рекли нешто друго, разумео бих, али то је притисак на рад. То уопште нисам доживео као притисак, нити је то могуће. То значи да, шта год да кажете против било кога, то значи да је то притисак на не знам шта. Значи, данас сте нешто рекли против мене, то је притисак. Па шта. То је природно у нормалним и демократским земљама.
Што се тиче неуспеха на путу ка ЕУ, што морамо да компензујемо на другој страни, морам да кажем да је то једна од ствари у којима је Влада веома успешна, говорим о сарадњи са светом. Мислим да никада Влада није имала, говорим ових последњих неколико година, да се не враћам у 2000. и 2001. годину, када је постојала свакако много повољнија клима, али да никада у овом времену није постојала ближа, боља сарадња и, рекао бих да је то очигледно и по извештајима који стижу и по извештајима који ће стићи 13. децембра из ЕУ, али и из Руске Федерације. И људи из Европе, било да су из Немачке или било које друге европске земље, нисте чули или нисте видели да могу да кажу да са Владом не сарађују или да неће, или да је та сарадња лоша, или да је на нижем нивоу, као што сте могли јуче да чујете од потпредседника руске Владе, који је јавно рекао да са овом владом може да направи најбољу могућу сарадњу што у прошлости није могао. То је ипак један резултат за респект остварила.

46/1 АЛ/ЛЖ 18.55-19.05

Да ли може боље? Увек може боље, али мислим да и у том смислу посматрајући ствари ситуација је боља него што је била раније.
Ово око рудне ренте замолићу ресорног министра да вам одговори.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Господине Бачевићу изволите.
МИЛАН БАЧЕВИЋ: Ви сте се, посланиче, у свом питању у ствари позвали на одговор. Нисам могао да лицитирам да ли ће се вама одговор допасти или не, али је чињеница да је оно што сте добили правно стање ствари везано за ваше питање.
Ако могу да вам још нешто појасним, вероватно мислите на члан 13. тог споразума. У члану 13. таксативно је наведено шта се све сматра под погоршаним условима пословања. Чињеница је да је 3% рудне ренте привилегија за корисника тог права. То је нешто што је ова влада затекла, и Министарство рударства и природних ресурса и Министарство енергетике.
Ако ме питате приватно шта мислим да ли је та рента ниска, мислим да јесте. Желео бих да буде виша. Желео бих и да буде 5 и 7%. Желео бих на крају крајева да буде и 20% као што је у Русији или Канади, али имамо такав међудржавни споразум који нас обавезује. Не можемо нешто да мењамо што је писано. Не видим неку нарочиту штету. Могу одговором, односно контра питањем да питам вас како сте израчунали да је реч о милијарди или две? Шта ако се у перспективи покаже да резултати истраживања нафте и гаса покажу да нафте и гаса у нашој земљи нема довољно и да ће то погоршати пословање те компаније. Онда ваша математика сама од себе пада. Исто тако, не желим
да негирам да то може да буде и више. Чињеница да тај одговор који сте добили је правно формулисан и то је право стање ствари.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има Бојан Ђурић.
БОЈАН ЂУРИЋ: Очекивао сам да друга министарка одговори.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Министарка Михајловић. Изволите.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Пошто сте ме поменули, делом сте пренели оно што сам рекла, али чињеница је следећа – да су се у Србији заиста великом брзином, много бржом него што је то уобичајено експлоатисали и нафта и гас из наших нафтних поља. Чињеница је такође да данас од нафтних деривата које прави нафтна индустрија "Гаспромњефт" готово близу 50% јесте управо домаћа нафта. Чињеница је да је по том енергетском споразуму рудна рента била 3% и у том члану који је поменуо министар се наводе таксе, порези који не могу да се мењају. Чињеница је такође и озбиљно питање – да ли је рудна рента такса? Мислимо да није.
Закључци Мешовитог комитета руско-српског, одржаног пре можда 10 дана, каже следеће - да ће се наставити разговори и да ће се утврдити методологија исплативости инвестиција "Гаспромњефт" у Србији? Када заједнички утврдимо методологију да ли су своју инвестицију исплатили или не говорићемо о висини рудне ренте. Рудна рента је много виша у свим другим земљама, и у околним земљама, наравно и у Русији. Рудна рента није само преко 20% у Русији. Постоји чак и извозна такса коју они тамо плаћају. Верујем да треба да се за дужном пажњом понашамо према нашим природним ресурсима, а као што сам вам рекла на основу заједничких договора стручних тимова и Министарства природних ресурса, али и Министарства енергетике видећемо колика рудна рента може бити.
По нашем Закону о рударству рудна рента је 7%.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Господине Ђурићу имате два минута.


46/2 АЛ/ЛЖ

БОЈАН ЂУРИЋ: Нећу поставити питање, јер Влада не може да одговори.
Видите, господине Бачевићу, у томе и јесте проблем. Нико није затекао енергетски аранжман. Тај аранжман је усвојила Скупштина Србије и ваша политичка партија је за тај споразум гласала, као и велика већина политичких партија. Либерално демократска партија је гласала. То није ствар која је пала са неба. Није природна непогода. То је била политичка одлука. Управо о томе сам говорио. Србија је ушла у аранжман који није јасан. На пола аранжмана морамо да тумачимо како ћемо га примењивати и то у односу у коме смо много слабији од самог почетка. Јасно је да Србија и Русија нису упоредиве земље и када је у питању политичка и економска моћ, а поготово Србија у стању у оваквој економској ситуацији много да бира. Истовремено у тим разговорима покушава да добије што повољнији кредит за себе. Због тога је о томе политички требало да се мисли 2008. године. Та грешка је направљена 2008. године, јер је и кроз тај аранжман тадашња власт и огроман део тадашње опозиције или патриотске опозиције покушавао да нађе компензацију у Русији за неке неуспехе које су имали у другим сегментима своје политике. У том смислу сам помињао Русију као евентуалну компензацију за неуспех европске политике.
То је била моја интервенција у овом смислу. Не можемо на тај начин да се понашамо. Овим аранжманом и многим другим аранжманима ће бити окрњени многи ефекти Закона о јавним предузећима, који помињете, или ефекти неких других закона. То је било оно о чему сам желео да говорим.
Штета је милијарду, ако говорите по данашњим подацима. Ако би питали грађане у околини Зрењанина или грађане у околини Кикинде они би вам вероватно рекли да неће бити нафте за експлоатацију ни у наредних пет година, с обзиром на величину, јачину и темпо којим им руски партнер црпи нафту из тих налазишта, ако већ хоћете да отварате ту тему. Тако настане годишња штета од неколико милиона евра само на том подручју.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има народни посланик Јован Палалић.
Поштовани народни посланици, са посланичким питањима смо почели у 16,15 часова и мислим да је у реду да завршимо у 19,15 часова.
ЈОВАН ПАЛАЛИЋ: Данас је на овој седници много говорено о поделама и разликама у нашем друштву, о чињеници да не можемо да се договоримо о елементарним, основним вредностима и стварима и једна од тема која је ових дана поприлично заокупљала пажњу Народне скупштине и једна од подела која постоји и у политичкој јавности и код народних посланика управо ових дана је била актуелна, а то је - шта је то Устав Србије? У том смислу моје питање ће ићи потпредседнику Владе, јер мислим да је јако важно да Србија почне да функционише као организовано и правно уређено друштво.
Основно питање је да расправимо о томе шта је то Устав и да ли се поштује Устав? Пре четири месеца Уставни суд РС је донео одлуку о неуставности 22 одредбе Закона о надлежности АП Војводине. Једна од важнијих, можда најважнијих институција, најважнији суд у Србији од стране представника оних који су донели неуставан закон проглашаван је антицивилизацијским судом, судије су проглашаване незналицама, позивано је на промену Устава, позивано је на интернационализацију питања Војводине, па се говорило да је то насртај антицивилизацијских снага на аутономију Војводине. Све је то говорено са циљем да се не поштује Устав Србије и да се тај закона стави ван снаге.

46/3 АЛ/ЛЖ

Као што вам је познато ДСС је још пре три године покренула поступак за оцену уставности тог закона и Статута Војводине и у исто време је поднела предлог новог закона о утврђивању надлежности. Нажалост, то морам да кажем Влада уместо да је користила своја овлашћења вршећи власт на целој територији Србије, па и на простору Војводине, преговарала са представницима покрајинских институција о томе како да се изађе из тог тзв правног вакума који је настао одлуком Уставног суда.
Сматрамо да то није био добар корак и да је Влада морала да користи овлашћења као једини надлежни орган да спроведе одлуку Уставног суда без обзира на притиске, изјаве и претње које су се чуле из Војводине, а после тога из Европске комисије, а које су имале за циљ да опструирају ову одлуку.
Моје питање је – зашто Влада РС до данас није упутила Народној скупштини нови предлог закона о утврђивању надлежности АП Војводине?



47/1 ТЂ/ВК 19,05-19,15

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има министар Вучић. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Не знам зашто нисмо упутили тај закон. Прихватам кривицу. Што се тиче преговора са Владом Војводине, морам да кажем да намера мојих колега у Влади је била да покажу добру вољу да се сви проблеми решавају, а не да преговарају са њима. Немамо ми о чему да преговарамо са њима. Нисмо ми зараћене стране или не зна шта, па да са њима преговарамо. У овој земљи постоји Устав и Устав се поштује. Зна се шта су чије надлежности.
Као што сам рекао некима овде из посланичких клупа да могу да вичу колико год хоће о селективној борби, о селективној правди, о селективном нечему не би ли себе заштитили у будућности, неће се тиме заштитити. Сада вам кажем, Устав Републике Србије ће се поштовати једнако у Новом Саду колико и у Крагујевцу и Нишу, без икаква разлике. Лепо је да представници наше владе разговарају са представницима покрајинске администрације. Лепо је да се неко сложи. Може и да се не сложи. Морам да кажем – баш нас брига. Устав и закони Републике Србије спроводиће се у свим овим местима о којима сам говорио на потпуно једнак начин. Дакле, у складу са тим, погледаћу и проверити комплетну правну процедуру и да видим на који начин можемо да реагујемо.
Што се тиче одлука Уставног суда, одлуке Уставног суда су за нас неприкосновене шта год о тим одлукама мислили. Тако мора да се понаша свака озбиљна држава, али рекао бих и свако ко мисли да представља државу мора на такав начин да се понаша. Ту нема игре и неће бити игре. То што ће неко зато што је спонзор неког медија Развојна банка Војводине или неко други и ко мисли да ће лакше да говори против некога из Владе или да ће они да направе некакав фронт против било кога, морам да кажем да нисам нарочито фасциниран и не много уплашен. Нека раде свој посао, а држава ће да ради свој посао.
Можда сте приметили да имам мање трпељивости за лоше аргументе, понекад бих рекао и дрскост појединих представника власти на неким нивоима, те избегавам такву врсту разговора са њима, јер мислим да им тиме шаљемо поруку да Устав и закони ове земље морају да важе једнако и да се о томе ни не разговара, ни не преговара. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има народни посланик Јован Палалић. Изволите.
ЈОВАН ПАЛАЛИЋ: Јако је важно то што сте рекли. Управо ових дана у Скупштини расправљамо у којој мери се од стране покрајинске администрације спроводи одлука Уставног суда. Имали смо прилику да чујемо да низ институција, које је Уставни суд оспорио, постоје у правном животу, у правном промету. Осим тога, питао сам и министра Динкића, на моје питање покрајинском секретару – зашто финансирате Национални парк Фрушка гора, одговор је био зато што Влада Републике Србије, на основу одлуке Уставног суда, није преузела те надлежности. Јако је важно да се успостави врло јасан принцип. Очекујем да ће тако бити на основу овога што сте сада рекли да не може Влада Републике Србије да преговара са нижим органима власти о поштовању Устава. Устав може само да се поштује.
У том смислу, моје следеће питање је да ли ће Влада Републике Србије сагласно овим надлежностима које има, када је у питању спровођење одлука Уставног суда, те надлежности применити и видети да ли су представници покрајинске администрације испоштовали у потпуности одлуку Уставног суда или су покушали на другачији начин да задрже решења која су била у одлуци Уставног суда спорна, а сада настављају даље? Рецимо, канцеларија у Бриселу је сада преименована у одељење
47/2 ТЂ/ВК

покрајинског фонда за европске послове. Да ли је то поштовање одлуке Уставног суда или није? Да ли је поштовање одлуке Уставног суда постојање тзв. војвођанске академије наука и уметности? То су суштинска питања.
Данас смо сведоци следеће ствари. Добра воља од стране Владе да разговара са онима који нису поштовали Уставни суд и Устав завршила се тиме да данас у Народној скупштини ти исти вас оптужују да не поштујете Устав, па вам шаљу низ закона, низ амандмана које нису имали храбрости да пошаљу у претходне четири године, а за та лоша решења и кршење Устава су гласали.
За ДСС је неспорно да Војводина треба да добије 7%. Једноставно се мора стати тој дволичности и том непоштовању Устава. Сада инсистирамо и сада вам ово питање постављамо, јер је превише времена прошло од тога и ДСС ће изаћи са својом иницијативом у жељи да се то питање што пре реши. Свима нам је заједнички интерес да изградимо Србију као правну, стабилну и одговорну државу где ће сваки ниво власти имати своја овлашћења и своје надлежности и где неће бити политичких турбуленција и стварања вештачких криза приликом промене власти само зато што су други људи на различитим нивоима власти.
Ово је идеална прилика да се тај принцип успостави. Одлука Уставног суда, овлашћење Владе и надлежности једног нивоа власти, као што је АП Војводина.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има господин Вучић. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Хоћу пре свега да вам се захвалим на постављеном питању и да покушам да на неколико ствари одговорим. Понављам ону ствар која је најважнија, а то је да ће се Устав Републике Србије поштовати.
Са друге стране, имали смо много проблема, јер неки због својих личних или партијских политичких интереса мисле да могу да праве државу у држави и да тиме говоре како су они много добри и да онда своје проблеме, не само на покрајинском нивоу, већ и на појединим градским, општинским нивоима уздижу на највиши државни ниво. Подсетићу вас, приметили сте то сигурно, да су поједини медији које они контролишу извештавали јавност о томе – пало је Ужице, можда ће да падне још нешто. Где је пало? Није у руке окупатора пало. Ваљда сви ми који победимо ДС смо окупатори и не смемо да их победимо никада и нигде. Неки као да су срасли са фотељама у овој земљи, као да су рођени у тим фотељама и те фотеље само њима смеју да припадну. У складу са тим се и понашају.
Данашњи одговори господина Радомана, жао ми је што нисам могао да будем присутан, господин Динкић је овде представљао Владу, али начин на који су се они опходили, начин на који се они понашају према Влади Републике Србије, према држави Србији показује да они лажно желе да укажу или покажу бригу о очувању интереса Војводине, Војвођана, Србије, а у ствари их ништа друго не интересује сем партијских интереса, ама баш ништа друго. Да се настави са прстима у меду, као што је било и до сада. То је једини интерес и ништа друго. Све је покривено велом великих регионалних, демократских и не знам каквих још интереса.
Дакле, у складу са тим, на страну наше политичке страсти, наша политичка борба, аутономија Војводине је загарантована Уставом. У складу са Уставом и позитивним законима биће спроведена у дело. Све што је Уставни суд прогласио и за све што је речено да су одређене законске норме у супротности са Уставом, те норме не могу бити нити спроведене у дело. Наш је посао, наша је обавеза и немамо ни једну другу могућност. Тако морамо да се понашамо, јер тако одговорни људи, одговорна власт једино сме и једино може да се опходи према својим грађанима и према својим институцијама.

48/1 МО/ВЗ 19.15-19.20

Подсетићу вас да смо ове године као пример, и тиме ћу завршити, имали неколико важних светковина у Новом Саду, неколико важних датума које смо обележавали, посебно у новембру месецу, о уласку српске војске и о датумима присаједињења Бачке, Баната и Срема Србији. На многима од тих прослава, на некима јесу, а на некима нису били представници покрајинске администрације. Шта је био разлог да не присуствују? Имали су, како кажу, физиолошки проблем да буду присутни са некима из других странака. Ваљда зато што су изгубили власт у највећем граду северне српске покрајине.
Не знам какви су им физиолошки проблеми, али знам само колико су проблема створили грађанима Војводине и грађанима Србије. У физиолошке проблеме ваљда не треба нико да им улази, али осећам ту врсту људског презира и отпора према онима који мисле да тако неодговорним понашањем, а ваљда зато што су они негде изнад нас, ваљда зато што су они паметнији, лепши или урбанији, јер су то сами себи доделили у претходном периоду, имају право да нас на сваки начин понижавају, да на сваки начин о свим осталим грађанима Србије, о грађанима Војводине говоре са ниподаштавањем. Морам да вам кажем да се та пракса прекида. Нису они надљуди, а ми њихове слуге. То што су замислили да је могуће, користећи и злоупотребљавајући политичку моћ и новац грађана Војводине и Србије, у будућности тај филм више неће моћи да гледају. Хвала најлепше.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има господин Палалић.
ЈОВАН ПАЛАЛИЋ: Читава данашња расправа је била посвећена управо тој кључној теми подела код нас. Заиста, када се сагледа стање на различитим нивоима власти и када се сагледа стање о реакцијама на пресуде које су дошле од стране Хашког трибунала, о чему сте ви говорили, где верујем да је коначно свакоме јасно какав је став и каква је политика запада према Србији, нажалост, управо ове ситуације око пресуда и атмосфера која се ствара у појединим локалним самоуправама, у АП Војводини, говори о томе да ћемо тешко успоставити то преко потребно јединство око основних ствари, о којима као друштво и као народ треба да се договоримо.
Неко је овде поменуо финансирање. Како би јавност реаговала да су се одвојила значајна средства за помоћ нашим грађанима који су се нашли под ударом Хашког трибунала? Можда би они који то питање сада овде покрећу реаговали на исти начин као када је донет Закон о помоћи породицама Хашког трибунала 2004. године. То је била једна општа хистерија против свих оних у Народној скупштини који су тај закон усвојили. То су ти прави примери ко су ти људи и који су то сегменти друштва који продубљују поделе и који, нажалост, неће допринети да се наше друштво окупи.
Верујем да ће управо ове поруке које смо сада чули, да је Устав најважнији и најсветији правни акт једне државе, бити у потпуности поштоване, без обзира на ком нивоу се он примењује, да ли је то Влада Републике Србије, да ли је то питање КиМ, да ли је то Војводина или локалне самоуправе. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Имајући у виду да је сада деветнаест часова и скоро двадесет минута, завршавамо рад у вези са постављањем посланичких питања. Захваљујем свима на учешћу.
Одређујем паузу од пет минута, а након тога настављамо са радом.






















Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
25 26 27 28 29 30 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31 1 2 3 4 5
недеља, 15. децембар
  • Нема најава за изабрани датум

Цео календар догађаја