28. март 2019. Посланичка питања у марту

28. март 2019. Посланичка питања у марту

Четвртак, 28. март 2019.

Посланичка питања у марту

Народни посланици су, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, 28. марта 2019. године, од 16.00 до 19.00 часова, постављали питања члановима Владе Републике Србије.


Посланичка питања поставили су народни посланици др Муамер Зукорлић, Маријан Ристичевић, Петар Петровић, Гроздана Банац и проф. др Владимир Маринковић.

На постављена питања народних посланика одговарали су председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, потпредседник Владе и министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић, потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, министар финансија Синиша Мали, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, министар заштите животне средине Горан Триван, министар рударства и енергетике Александар Антић, министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић, министар одбране Александар Вулин, министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, министар здравља Златибор Лончар, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министар културе и информисања Владан Вукосављевић и министар без портфеља задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић.


ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)


23/1 ДЈ/ИЋ 16.05-16.15

(После паузе.)

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Верољуб Арсић): Даме и господо народни посланици, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16 до 19 сати, сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине.
Пре него што пређемо на постављање посланичких питања, дозволите ми да вас још једном подсетим на одредбе Пословника Народне скупштине које се односе на начин постављања посланичких питања.
Излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута. После датог одговора на посланичко питање, народни посланик који је поставио питање има право да у трајању од највише три минута коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање, народни посланик има право да се изјасни о одговору у трајању од највише два минута.
У току трајања постављања питања и давања одговора, сходно се примењују одредбе Пословника Народне скупштине Републике Србије, с тим што нису дозвољене реплике и указивање на повреду Пословника.
У складу са тим, молим народне посланике да поднесу пријаве за постављање питања.
Истовремено вас подсећам да ће редослед постављања посланичких питања бити утврђен према досадашњој пракси рада Народне скупштине, тако што ће најпре реч добијати народни посланици који не припадају ниједној посланичкој групи, а затим народни посланици од најмање према највећој посланичкој групи.
Прелазимо на постављање посланичких питања.
Реч има народни посланик Муамер Зукорлић. Изволите.
МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Даме и господо, поштовани чланови Владе, моје питање се односи на инвестиције, односно на отварање фабрика на подручју Републике Србије.
Просто се радујем када год сам у прилици да примим неку информацију да је на неком подручју отворена нова фабрика, да су доведене инвестиције. Имали смо прилике радовати се и на бројним скуповима на којима је и председник Републике презентирао такве резултате, од Војводине, Шумадије, западне Србије, источне Србије, југоисточне Србије.
Међутим, оно што мени упада у очи и дефинитивно ме тера на ово питање јесте шта се дешава са отварањем фабрика на подручју Санџака? Уколико изузмемо интервенцију која је за похвалу у циљу санације комплекса ФАП-а, где је направљен извесни искорак, ми већ годинама, дакле, на подручју Новог Пазара, Тутина, Сјенице, Нове Вароши, Пријепоља немамо нити једну инвестицију.
Самим зближавањем Републике Србије и Републике Турске ми Бошњаци смо се посебно радовали, рачунајући ево долазе нам браћа Турци и сада ће да крену и фабрике и са те стране.
Посматрали смо, дакле, дошле су турске фабрике, њих око 500 је већ отворено на разним подручјима Републике Србије. Међутим, након свега ја сада више не могу да знам коме су Турци више браћа, нама Бошњацима или вама Србима. Не смета ми што су и Србима постали поново браћа и пријатељи. То је на корист, ако Бог да, свих нас, али просто не могу да разумем зашто до сада немамо нити једну фабрику на подручју Санџака.


23/2 ДЈ/ИЋ

До сада сам то више фактурисао мојим колегама политичарима из Санџака, међутим, очито да није у питању само њихова кривица, заправо не знам чија је и ја заправо очекујем од представника Владе, данас овде, одговор у вези са тим зашто немамо ниједну фабрику, поготово страних инвестиција и ако ће бити, када ће то бити, јер заиста смо предуго чекали?
Друго моје питање је упућено Министарству, односно министру унутрашњих послова, тиче се летака, плаката и натписа анти-муслиманских који су се појавили на подручју Суботице, шта је предузео на том пољу, јер смо добили информације узнемирености припадника исламске заједнице на подручју Суботице?
Треће питање се тиче већ познатог догађаја, страдања Ернада Бакана, пре три седмице, на пешачком прелазу, зашто се допустило да сва истрага тече под својеврсним велом тајне? Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има премијер, Ана Брнабић. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала вам,
Прво, желим да вам захвалим што сте скренули пажњу да је данас ситуација са привлачењем инвестиција у Србији много боља него што је некада било, што се свакако види по броју радних места и драстичном опадању незапослености.
Ми смо у последње четири године више него преполовили незапосленост, такође и незапосленост младих. Ја знам да за Санџак, Рашку област морамо да урадимо више, али знате каква је била ситуација и како је кренуо да ради Александар Вучић као председник Владе, ја сам то наставила и мој тим у Влади је то наставио. Дакле, морали смо буквално лично да се фокусирамо са једног рада до другог рада, са једног округа до другог округа и у том тренутку је, у првом налету је Ниш био тај где смо имали потпуни фокус да пробамо да поставимо на ноге као свакако својеврстан регионални центар.
Када је то профункционисало, онда смо се пребацили на Краљево, Лозницу, али поред тога решавали огромне стратешке проблеме неких великих предузећа као што је на пример Железара, за коју смо нашли решење 2016. године. Мени је драго да кажем да је за само две године од потписивања уговора са кинеским „Хестилом“, прошле године до краја 2018. године Железара је преузела примат као највећи извозник из Републике Србије.
Дакле, Железара се враћа на сцену као мотор развоја економије Србије, али такође смо морали да нађемо решење за велике системе као што је РТБ Бор, где смо имали у питању 5.000 радних места и то смо завршили у последњем кварталу прошле године, где смо нашли стратешког партнера, кинески „Зи Ђин“, једна од најбољих светских компанија у рударству која је постала власник 63% РТБ. Гарантује остатак свих, задржавање свих 5.000 радних места, инвестицију од милијарду 260 милиона евра, од чега 780 милиона у прве три године да нађемо стратешког партнера, односно концесионара за аеродром „Никола Тесла“. Ја вам гарантујем, сада сам послала и Министарству привреде да ми пошаљу, информишу ме тачно о стању у Рашкој области. Дакле, имамо у „Лус Протект“ 120 запослених, али знамо, свесни смо колико је потребно да се фокусирамо и на те локалне самоуправе.

24/1 БД/ЦГ 16.15-16.25

Тако да, ја вам обећавам и у стратешком партнерству са турским инвеститорима, као што сте и сами рекли, а ја им исто дугујем велику захвалност зато што посебно иду у локалне самоуправе и у области где не иду неки други инвеститори зато што још увек фали квалитетна инфраструктура, дакле, да ћемо се фокусирати и на Рашку област.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има министар др Небојша Стефановић.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Хвала.
Што се тиче вашег првог питања, истрага је покренута везано за те летке у Суботици, што јесте заиста узнемиравајуће и не смемо да дозволимо, поготово у срединама које јесу мултинационалне и мултиконфесионалне, да дозволимо било на било који начин себи даје за право да може да угрожава макар спокој, а да не кажем безбедност грађана који су, да кажем, било које вероисповести или нације. Ја сам уверен да ће полиција у догледно време доћи до информације ко је штампао летке, ко их је дистрибуирао и ко је организатор те акције.
Што се тиче саобраћајне несреће у којој је као последица несреће страдао Ернад Бакан из Новог Пазара, која се догодила почетком марта у Земуну, ја морам да вам кажем да ништа није било под велом тајне. Видим на одређеним друштвеним мрежама људи покушавају, до тога да кажу – ето, не зна се ништа. Све се зна. Особа која је управљала возилом, која је ударила покојног момка Ернада Бакана, се зауставила након ударца на том месту. Та особа је сачекала патролу полиције, приведена тужилаштву, написана кривична пријава и одговараће пред судом за свој поступак.
Дакле, хоћу да вас уверим да ништа нема да није чисто. Чак та особа није ни покушала бекство са лица места. У том смислу је ситуација је било потпуно чиста.
Жао ми је што се догодило да је тај момак након саобраћајне незгоде, неколико дана касније, о чему смо ми додатно обавестили тужилаштво, преминуо у болници и, да кажем, нисмо излазили са неком значајнијом информацијом у јавност, сем редовног саопштења, зато што је то у првом моменту била саобраћајна незгода где су познати сви учиниоци, сви они који су учествовали у томе и није било било какве потребе да нешто значајније кажемо, зато што све се зна. Дакле, нема ништа нејасно, није нико побегао са лица места.
Тако да, све камере, сви снимци, све је ту, очевици, сведоци, цео случај је ту, тако да очекујем да ће и суд брзо урадити свој део посла. Још једном саучешће породици Бакан. Заиста, ово је ужасна трагедија, ово је ужасна ствар која се догодила. То је још један апел који стално чинимо возачима, да морају да размишљају о људима који ходају поред њих. Нажалост, изгубимо можда и највећи број људи кроз саобраћајне незгоде у току једне године. Губимо огроман биолошки потенцијал у читавој Србији. Важно је да и Народна скупштина учествује у томе, у стимулацији младих возача да возе пристојно и нормално. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик Муамер Зукорлић.
МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Захваљујем и премијерки и министру.
Свакако, делимо уверење и радост због најезде инвестиција. То је добро. Свестан сам да што се пре намири на другој страни, моћи ће и ова страна да дође на ред. Просто, нисам се могао отети утиску, ипак је то од 2012. године. Сада је 2019. година. До 2012. године ми смо имали потпуно другачији, ево, ја лично и партија коју представљам, другачији поглед. Ми смо имали својеврсни осећај да смо запостављани, конфронтирани на етничкој основи, на политичкој основи. Од 2012. године и касније,

24/2 БД/ЦГ

поготово када смо постигли извесни споразум са СНС и када смо постали део владајуће већине, немамо такав утисак, јер имамо информације, не само за оно што се ради, већ и за оно што се припрема радити.
Али, заиста је тешко, ја сам народни посланик и настојим се тако и осећати и понашати се и не заборавити да сам дошао од тог народа овде. И, када се тамо вратим, питају ме – па, могла је бар једна фабрика. И, заиста, тада није могуће одговорити на једно такво питање. Зато очекујем, заиста, да немамо више причу на дугачком штапу, већ да се хитно конкретно каже где, када, од кога и на који начин. Дакле, чак се стављам на располагање, где год можемо посредовати, поготово према исламском свету, максимум ћемо дати како би до тога дошло.
Што се тиче ове теме везано за Суботицу, оно што је подигло значај овога питања јесте заправо и крвави терористички злочин који се десио на Новом Зеланду, као и информација да је дотични терориста и злочинац пре две године боравио на подручју Србије, истина, неких 12 сати. Моја информација је и таква да је он том приликом и обилазио једну џамију на подручју Санџака и да је у папирима које је полиција пронашла код њега нађена и таква информација. Тако да, због тога верници се појачано интересују и обраћају нама. Добио сам информацију да је поглавар Исламске заједнице муфтија др Мевлуд ефендија Дудић писао министру унутрашњих послова пре неколико дана и очекујем од министра да управо према захтевима тог писма, где он тражи да у Суботици, као и у неким другим местима где евентуално припадници ислама могу осетити неку нелагоду или где је било индиција извесних претњи или вређања, да се заправо појача активност државе.
Не сумњам у намере, не сумњам у жеље, али је некада потребно просто осетити тренутак када се психолошки појави једна таква потреба.
Ово друго, везано за Ернада, је заправо резултат чињенице да је пре три дана сам отац тог дечака, тог момка, имао конференцију за штампу и казао да он не зна ко је извршилац. Сада ме ова питања заправо смирују и верујем да ће и породицу смирити у мери у којој могу ублажити бол. Најбитније је да се то адекватно и правично процесуира.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има премијер Ана Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Само да додам још пар ствари. Апсолутно ми је јасно, знам да је тешко свима да чекају инвестиције, нова радна места. Знамо сви колико је то важно и ви знате колико смо још од 2014. године, када је Александар Вучић преузео да води Владу, колики је фокус увек на економији, због бољег живота грађана и неке перспективе грађана Србије.
Дакле, кажем, имали смо, ово у Рашки, „Лус протект“, 120 запослених. Ми се надамо да ће то полако расти на 300. Поред овога, управо су ме обавестили из Министарства привреде да смо ми пре неких двадесетак дана имали промоцију програма за подршку малим и средњим предузећима у Новом Пазару и Тутину, где смо имали присутних неких око 200 привредника из тих локалних самоуправа, где је договорен низ конкретних корака, од струје, царина, до кредита и на којима ћемо ми даље радити.
Дакле, паралелно са тим што идемо на нове инвестиције, на стране директне инвестиције, радимо на подршци малим и средњим предузећима, предузетништву. Такође ми је важно да вам кажем да само ми, сећате се, вероватно, на крају крајева, то је захваљујући једном од закона који је прошао Скупштину, ми смо од 1. октобра прошле године увели посебне пореске олакшице за почетнике у пословању,
24/3 БД/ЦГ

тако да сада за младе људе који су завршили школовање у протеклих 12 месеци, било да су они завршили средње стручне школе или су завршили факултете или су људи који су дуже од шест месеци без посла, односно регистровани у Националној служби за запошљавање, од 1. октобра, ако они отворе сопствену фирму, прву годину пословања, првих 12 месеци не плаћају порезе и доприносе, како би им дали мотивацију да без тога да већ први месец морају нешто држави да плаћају, да их пустимо да људи раде, па ако успеју, да тек од друге године пословања плаћају све порезе и доприносе.
Ту смо у целој Србији од 1. октобра, дакле, у периоду од неких пет месеци за које ја имам најновије податке, то је октобар 2018. године – фебруар 2019. године, на основу ових подстицаја је отворено 802 фирме широм Србије, један одређени број тих и у округу, области којом се ви бавите и за коју сте заинтересовани и преко тога је само запослено 965 лица.

25/1 ТЂ/МТ 16.25 – 16.35

Дакле, до сада 1.000 нових радних места само на основу подстицаја у предузетништву, а то је, на крају крајева, стуб једне здраве економије.
Ми ћемо пратити ово, гледаћемо колико, ја ћу лично да погледам колико је то и у Рашкој области, па ћемо видети даље. Ако то функционише, пратићемо од 1. октобра 2019. године колико је од тих компанија преостало и да онда такве подстицаје ширимо и на неке друге групе људи. Свакако је важно да паралелно са инвестицијама никада не заборавимо и мала и средња предузећа, шта радимо за њих и шта радимо за предузетништво.
Рећи ћу вам само ово, што се тиче тих спекулација, да ли је то нешто због етничке основе или не, верујте апсолутно не. Мислим ако неко у целој Европи ради на томе да имамо једну земљу која је једнака и даје једнаке шансе и једнаке прилике за све, без обзира од националних, етничких припадности, онда је то свакако Србија.
Данас сам, управо пре него што сам дошла овде, председавала Осмом седницом Републичког савета за националне мањине. Ми смо од претходног Савета имали регистровано још два национална Савета националних мањина – руске и пољске. Србија је земља која данас има 23 национална савета националних мањина.
Ми смо, такође, успешно организовали, дакле, редовне изборе за националне савете националних мањина 4. новембра 2018. године и усвојили управо у Скупштини читав сет закона који унапређују положај националних мањина, укључујући Бошњачку националну мањину, као што је Закон о Националним саветима националних мањина, Закон о заштити права и слобода националних мањина, Закон о службеној употреби језика и писма, Закон о матичним књигама, који сада прописује начин уписа податка о националној припадности у матичну књигу рођених уколико то људи сами желе, Закон о локалној самоуправи, Закон из области радних односа који предвиђа афирмативне мере за запошљавање припадника националних мањина, тако да нема говора о томе да се ради о било каквој намери која укључује прављење разлике по верској, националној или етничкој основи.
И на крају, оно што је изузетно важно, то је инфраструктура. Ту је и потпредседница Владе. Дакле, ми имамо ту планове за Нови Пазар – Тутин, и то ће у многоме олакшати и живот грађанима тамо и довођење инвеститора. У јуну почињу радови.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има народни посланик Муамер Зукорлић. Овај пут до два минута. Изволите, колега.
МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Обзиром да се Краљево налази у Рашкој области, неко вас може разумети и казати – па, ми смо отварали фабрике у Рашкој области. Зато ја очекујем да почнете и у Санџаку. Дакле, радујем се и Рашкој области, али молим вас да кренемо и са Санџаком и надам се да се разумемо са овом опаском.
Још једна ствар која се тиче теме односа према Муслиманима. У контексту целокупне и међународне теме тероризма и под разним насловима и исламофобије, која такође притиска Муслимане на разним меридијанима, ја желим истаћи једну позитивну вест која произилази из чињенице да пратимо на подручју Србије од 2012. године, па 2014. године посебно, значајно падају елементи, односно падају показатељи негативног односа према Муслиманима као верској категорији у Србији. Наравно да то можемо везивати, превасходно, за политику Владе, на челу са председником, потом и за отварање Србије према исламским и муслиманским земљама, Турској, Емиратима, итд, што је заправо значила и порука грађанима.



25/2 ТЂ/МТ

Ми смо, рецимо, раније имали јако пуно увреда на медијима кроз разне облике неозбиљних, неважних емисија, што се негативно одражавало на Муслимане. Желим то да поздравим и да подржим и заправо је то пример када једна владајућа политика жели другачији однос, може да надомести и да чак почне лечити неке ране које овде постоје још од ратова, бројних и оних ранијих и оних каснијих, тако да заправо желим на том пољу изразити подршку Влади и председнику на овоме курсу и потреба је да то још више интензивирамо, као народни посланици. Институције које постоје на подручју Санџака, пре свега, и верске и националне, желе бити део те једне заједничке приче, изградње Србије која ће бити домовина свим грађанима, без обзира на верску и националну припадност. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик Маријан Ристичевић. Изволите.
МАРИЈАН РИСТИЧЕВИЋ: Даме и господо народни посланици, питање за председника Владе и министра унутрашњих послова, а министарка правде није тренутно ту.
Моје је мишљење да Србијом влада не онај ко најдуже шета, не онај ко има најјаче мишиће, не онај који је најгласнији, већ онај ко добије највише гласова. С тим у вези, ја питам Владу и министра унутрашњих послова – да ли мисле да предузму мере да следећи избори могу да се одрже у реду и миру? Да ли то могу да гарантују?
Сви се сећамо упада у РИК 2016. године. Ево и фотографија. Дакле, ради се о Бошку Обрадовићу који је још 2016. године упадао у РИК и себе квалификовао као насилника. Ту је његова фотографија са каменом. Ту је његова фотографија упада код председника Народне скупштине. Овде су његове најновије фотографије упада у РТС. За мене је то био покушај државног удара, без обзира што је Влада имала милости и то није тако назвала.
С обзиром да Влада не спроводи изборе, али гарантује рад и мир и даје финансијска средства, моје питање је јасно – шта ћете предузети уколико ова група предвођена Бошко Љотићем, Јеремићем и Ђиласом покуша, а већ су вежбали у Лучанима, да разбија бирачка места, бирачке кутије, да малтретира људе на бирачким местима? Уколико то уради организовано на више изборних места, а све су прилике да ће то учинити, шта ће Влада, надлежно министарство предузети да ти избори прођу у фер и коректној атмосфери?
Још јасније да питам – докле ће те толерисати понашање? То је питање за министарку правде која није ту, то је питање за Тужилаштво и Загорку Доловац и за министра унутрашњих послова – докле ће бити толерисано насиље ове групе људи која сем голог насиља ништа друго нема да понуди држави Србији?
Сматрам да Србију нико не може срушити споља, ако им не помогне неко изнутра. Мислим да је то управо на сцени, а прошли пут, пре једно шест, седам месеци, сам вас упозорио на такву једну могућу појаву. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има министар унутрашњих послова Небојша Стефановић. Изволите.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Нажалост, морам да се сложим у највећем делу онога што сте питали. Када сте помињали упаде Бошка Обрадовића у РИК, након тога, нажалост, у канцеларију председнице парламента, имамо два догађаја која су се догодила у самој згради парламента, и то је стварно била ужасна ствар. То је показало да одређени људи не презају од било чега, па ни од физичког насиља не би ли остварили неке своје циљеве. Након тога, иста та групација организовала је пребијање две новинарке ТВ „Пинк“, што се све догодило у релативно кратком временском периоду и показује једну намеру. Након тога, нажалост, претње силовањем премијерке, напади на
25/3 ТЂ/МТ

жене на сваком кораку. Заиста једна ужасна атмосфера коју су урадили Бошко Обрадовић, као Ђиласова продужена рука, али не бих да аболирам ни Ђиласа, ни Јеремића од одговорности зато што су изабрали некога ко ће бити њихов гласноговорник и ко ће физичким насиљем покушавати, видели смо и у Лучанима да су напали жену, опет жену која је грађанка Лучана и која је дошла да гласа на изборима, опет у ходнику, у реду за гласање напад на жену.

26/1 МГ/ЛЖ 16.35 – 16.45

Нажалост, то се не прекида, то се не прекида, јер тај шаблон који подразумева насиље и нарочито насиље према женама, то је очигледно постао манир у коме неки људи сматрају да је потпуно дозвољено да се понашају и како мисле да воде политику. Шта је проблем? Проблем је очигледно када нема политике, када нема програма. Ако ви не можете људима да изађете Бошко Обрадовић је врло јасно рекао да ће да укида фабрике, то смо сви чули, дакле, он то и не спори. Он хоће да затвара фабрике које ми отварамо. И, онда џаба господин Зукорлић пита када ћете да отварате фабрике, ако имате неког у земљи ко сваки дан прети инвеститорима, и баш инвеститорима из Турске и каже – ја ћу доћи испред ваше фабрике, е, ову ћемо фабрику да затворимо. Знате, то је ужасна ствар, шта ми поручујемо људима који хоће да оставе свој новац у Србији, и с друге стране шта поручују радницима, људима који живе од тога, људи који иду тамо на посао да зараде своју плату да живе поштено од свог рада.
Дакле, тај концепт, прво пљачкашких приватизација, које су нам разориле земљу, разориле су нам земљу, уништиле су нам земљу, дакле, нека прича ко шта хоће, али када погледате слике предузећа у каквом су стању оставили Србију, шта су све опљачкали, колико стотина хиљада људи је остало без посла, то је био онај сат који је нажалост, у минутима мерио колико људи остаје сваког дана без посла. Ми бројимо колико смо људи запослили. Они су завили многе породице у црно, али буквално тако.
Председник је данас разговарао, имао сам прилике да пратим те разговоре са људима који су узели кредите у швајцарским францима и који врло јасно знају, пошто је то највећем броју било нешто мало 2006, 2007, 2008, у тим годинама. Нити их је ко упозорио, а били су стимулисани од стране те власти у којој су и Ђилас и Ђелић и Цветковић и Тадић и Вук Јеремић, и сви остали. Та власт им је рекла да је баш супер да се задуже у валути за коју не могу да им објасне ни какав ће тренд бити, колико ће она јачати у односу на динар, колико ће динар девалвирати у односу на ту валуту, како год хоћете, колико су спремни да бране курс динара у односу на ту валуту, колико су спремни да помогну том становништву. И, те људе, узео сам само њих као једну категорију људи, и данас Александар Вучић треба да решава проблеме које му је Ђилас оставио.
Када смо дошли на власт у Граду Београду 2014. године, није то било, не знам када, до 2014. године Ђилас је био градоначелник, затекли буџетски дефицит од 20%, само један показатељ, град задужен и његова јавна предузећа задужена. Гледам полемику око вртића, у време када је Ђилас био градоначелник 45 хиљада деце је имало право да иде у вртић, данас 75 хиљада деце. А, они кажу како су били успешни и добри. Задужили град, дупло мање деце ишло у вртиће, дупло мање. Дакле, није то људи за 100, 200 или за 1.000. У Ђиласово време 45.000, а сада 75.000. Плус што су незаконито наплаћивали родитељима већу цену за негде око 9.000 по детету, што је град касније на основу судских одлука, исправно, у складу са Законом морао да врати, али те родитеље су оштетили тада кад им је било важно за њихову децу, итд.
Наравно да је та пљачкашка политика створила један део тајкунске елите, да тако назовемо, која је навикнута само да буде на државној каси. Ви када видите Бошка, Ђиласа, Вука Јеремића, када видите грозничаву борбу да се врате у фотеље, нису то неки нови људи, то су људи који су ведрили и облачили у овој земљи.
Ђилас је дошао 2004. године на власт, формално постаје директор Канцеларије председника републике, па министар за Национални инвестициони план, дакле, био је и члан Владе тада, да људи не заборе и кажу да је био само градоначелник. Не, радио је за председника републике директно, па био члан Владе, па онда градоначелник Београда, од 2008. године до 2014. године.

26/2 МГ/ЛЖ

Дакле, човек који је 10 пуних година обављао функције и за тих 10 пуних година нам је говорио како је свој новац стекао у Чешкој, како се ту обогатио, тим новцем дошао као богат човек у политику, ето да нешто врати својој земљи. Онда схватимо, када су то Чеси објавили, да су све његове компаније, укупно за све време пословања Драгана Ђиласа у Чешкој имале укупну добит од 73.000 евра. Све заједно за све године, кумулативно све фирме.
Онда сам признаје да има 25 милиона евра, побројао је станове, компаније и све остало, данас признаје сам да има 25 милиона. Мени се чини када неко призна да има 25, да то ради да не бисте питали даље. Пошто изгледа да 25 није баш права цифра, само оно што је било видљиво кроз оне фирме које су се директно водиле на њега је било 18 милијарди динара промета у периоду док је обављао 10 године ове функције.
О Јеремићу да не причам. Ево сада је Патрик Хо осуђен на три године затвора, како је могуће да неко ко учествује у посредовању између два човека који обојица буду осуђени за корупцију, а тај који је посредовао у њиховој корупцији буде диван, поштен, сјајан, моралан и исправан човек. Можда право не може да га осуди, али немојте само да нам причате како се посредовали у корупцији између двојице, а ви сте ту чисти, случајно сте се ту нашли. Били на стотине састанака са њима, што? Није имао шта друго да ради у то време. Знамо зашто, зато што су им газде исплаћивале милион евра.
Онда пријави да прима плату у одређеним фондовима и да му је то плата, а онда људи из тих фондова кажу – не, он не ради код нас. Онда се поставља питање – одакле новац и када сте то пријавили и зашто сте то пријавили, итд.
И имате Бошка који за њих премлаћује људе на улици, који се нада да ће бити у позицији да и он захвати из државне касе. Дакле, то је нажалост реалност. И сада када ме ви питате, јесте Влада била трпељива, јесте полиција била трпељива, јесу ови људи и хоћу да се захвалим свим полицајцима који су у претходном периоду издржали огромне притиске, који су издржали то да стоје да их пљују, да лају на њих, да их шутирају, да их гађају каменицама, флашама и свим осталим, као да су то неки туђи људи, као да су с Марса дошли. Ти полицајци су наша деца, наша браћа, очеви и мајке, сестре, наши најближи, наше комшије и наши пријатељи који раде свој посао. И они су се иживљавали и сваку прилику коју имају да се иживљавају над полицијом, они то раде, али сваку искористе. Невероватно.
Ужасне ствари су се дешавале и хоћу да се захвалим полицајцима што су заиста све издржали, јер знате, знам шта је циљ. Нико ту није мали, сви разумемо све, ставите кордон полицајаца, неко их погоди флашом, погоди их каменицом, испровоцирате реакцију полиције да неког ухапсе, они кажу ево је полицијска бруталност, ево полиција партијска служи интересима. Онда сви ти исти сутра и неки полицијски синдикати са њима заједно оду и кажу – ми се боримо за честите полицајце, а онда их сутра продају за 12 секунди, пусте их низ воду.
Тако се понашају према полицајцима, тако се на крају крајева понашају и према својим људима, јер ви ако не знате, па ови скупови као потписници оних који полицији пријављују ове скупове, јављају се неки млади људи који нису ни Бошко, ни Ђилас, ни Јеремић, ни Борко Стефановић, нико од њих. Они пуштају неке друге људе да буду потписници тога и када се деси кривично дело на том скупу или настане материјална штета, у складу са Законом, одговара онај који је пријавио скуп, онај који је организовао редарску службу, а то је тај организатор скупа, онај ко је вођа окупљања.

27/1 БМ/ВК 16.45 – 16.55

Закон је јасан. Сутра ће они да вичу, рећи ће и Ђилас и Јеремић и Бошковић, не, не, ухапсите нас, немојте њих, а знају да не може нико да их ухапси, јер они нису формално-правно одговорни и заклањају се иза тих људи.
Нажалост, то насиље, заклањање иза других, насиље над женама, пљачкашка приватизација, очигледно све што нам нуде. То је оно што имате као јасну понуду. Ја сам им захвалан што су врло јасно то понудили, да грађани Србије знају, сутра када дођу избори, када заокруже број испред њиховог имена шта добијају, да нико нема илузију шта добије када гласа за њих. Пошто у овом тренутку знају како стоје у свом народу, ја сам сигуран да они размишљају само о неком физичком насиљу, не би ли покушали на такав начин да подигну свој рејтинг.
Да одговорим на онај део вашег питања, нећемо никоме дозволити насиље, како год се звао и презивао, шта год био. Избори у овој земљи одржаће се у складу са законом и Уставом, онако како је гласала ова Народна скупштина, а те изборне прописе нисмо чак доносили ни ми као већина, донети су пре чак, чини ми се, 12 година.
Ви се сећате да су они изборне услове мењали па и на локалну за град Београд, у последњем тренутку у предвечерје избора нема више директних избора да случајно Вучић не победи, сад имамо кад је Ђилас требао да се кандидује, идемо на пропорционални систем. Мењали су изборне услове за избор за ову Скупштину, ништа нисмо мењали. Како су га изабрали, ми смо оставили све тако, да ми не мењамо услове. Како сте ви направили, ваша већина, ми ћемо тако да идемо. Они сад неће, јер виде да неће људи да гласају за њих, али то не значи да ће моћи да туку ни жене, неће моћи да туку ни људе на улици, неће моћи да туку, да бацају каменице, неће моћи да се иживљавају над полицајцима. Ја вас молим да поштена, пристојна и нормална Србија, то никада не дозволи. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има премијерка Ана Брнабић. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Желим свакако, након овога што је рекао потпредседник Владе, министар унутрашњих послова и као председница Владе да потврдим и вама, поштовани народни посланици, којима на крају крајева и ми одговарамо за наш рад и свим грађанима Републике Србије, да разумемо неколико ствари.
Прво, разумемо да од ових људи који протестују, постоје две групе људи. Једна су људи који су незадовољни, грађани који су незадовољни неким стварима, вероватно незадовољни са правом и ми би желели да идемо брже, али за неке реформе, за велике, тешке промене, потребно је време.
Ја мислим да се континуирано виде све бољи резултати и да ће се тако наставити у будућности, да ће људи живети све боље, да ће живот у Србији бити све квалитетнији и да ће људи за себе и своје породице видети све бољу перспективу. Али сам свакако, и као председница Владе, увек изузетно заинтересована и отворена да чујем те људе као и њихове предлоге и сугестије, шта можемо боље, шта да урадимо другачије и како можемо да изађемо у сусрет неким стварима да решимо неке проблеме које они имају. Ти људи су желели и желе да протестују мирно.
Постоји друга група људи у тим протестима, то су политичари окупљени око Савеза за Србију, који су желели да искористе ту прву групу људи, те грађане који су незадовољни, и који желе мирно да искажу своје незадовољство и скрену пажњу Влади, који су се прво склањали иза њих, а онда су у недостатку стрпљења, покушали да преузму те скупове и тим људима ускратили право, њихово грађанско, демократско прво, на мирне протесте.

27/2 БМ/ВК

Њима је апсолутно јасно, то је нама кристално јасно данас, након онога што се дешавало приликом упада у РТС и након покушаја блокаде председништва и легитимно изабраног председника Републике Србије великом већином гласова грађана Републике Србије.
Нама је кристално јасно да они знају да они на изборима не могу да добију глас, не могу да добију већинско поверење грађана Србије и да због тога једини начин да се они те власти докопају јесте насиље. Из недеље у недељу, ми смо поштовали демократско право грађана да искажу своје незадовољство и да протествују. Исто тако, нисмо желели да изводимо ни једног јединог полицајца на улице, да управо овој другој групи људи, тим политичарима окупљеним око Савеза за Србију, да им дамо било какав изговор да они правдају насиље које су желели да изазову или да им дамо изговор да радикализују те мирне протесте.
Пошто ми њима више од 16 недеља, мислим да је то било када су изгубили стрпљење, нисмо дали изговор, онда су они сами одлучили да крену насиљем и да радикализују протесте и тада се десио несрећан упад на РТС, претње тим новинарима, уредницима и целом колективу и онда након тога апсолутно насиље испред председништва у Београду.
Нама је то данас јасно и данас смо спремни да они даље радикализују протесте без било каквог потребног изговора. Ја желим да кажем поново вама и грађанима Републике Србије, да ће Влада Републике Србије апсолутно, у сваком тренутку моћи и заштити ред и демократски поредак у Републици Србији, да ће моћи да заштити изборну вољу грађана, да насилна мањина, без обзира колико насилна она била, у Србији никада неће моћи да угрози већинску вољу демократски исказану грађана Републике Србије. Ту је тачка што се тога тиче.
Дакле, грађани треба да буду потпуно мирни, потпуно спокојни да ћемо ми моћи да обезбедимо безбедан, миран, стабилан живот свих грађана Републике Србије и да ћемо моћи да обезбедимо да они грађани који су незадовољни могу мирно и достојанствено да искажу то своје незадовољство или тиме како Влада ради или нашим резултатима или било чега другог и да ћемо за те грађане увек бити ту да са њима разговарамо.
Такође, желим да кажем да се Влада ни у једном једином тренутку, без обзира на претње вешањем, па онда и физички показивањем вешала на том скупу, на уношење моторне тестере у РТС, на бесконачне вербалне претње и увреде да се ни ја, ни нико у Влади Републике Србије апсолутно ни мало није уплашио. Тешко да ти људи нас било како могу да уплаше, иако су нас данас, не знам колико то грађани Републике Србије знају, чекали посланици из Двери испред Скупштине, вероватно поново физички да нас заплаше, застраше и да нам прете. Влади, легитимно изабраној од овог дома, која долази у ову Народну скупштину да одговара на питања људи који, вас народних посланика, који контролишу наш рад, не само да одговарамо вама, него да поднесемо рачун, извештај грађанима Републике Србије, ни тога се нисмо уплашили.
Морам да кажем да је моје обезбеђење рекло да би било добро да уђемо на задњи улаз Скупштине, апсолутно нисам желела то. Ја не улазим, ја сам председница Владе Републике Србије, ја сам поносна на своју земљу, ја нећу да улазим у Скупштину на задњи улаз. Никакав Бошко Обрадовић, никакав насилник из Двери, никакви насилници из Савеза за Србију мене неће спречити да као човек, председник Владе уђем у Скупштину Републике Србије и поднесем извештај народним посланицима и грађанима Републике Србије.
Нисмо се уплашили, нећемо пристати на ултиматуме, сачуваћемо ред и демократски поредак. Хвала вам.

28/1 МЗ/ВЗ 16.55 – 17.05

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има народни посланик Маријан Ристичевић.
Изволите.
МАРИЈАН РИСТИЧЕВИЋ: Захваљујем.
Даме и господо народни посланици, ја се не бих сложио да је Драган Ђилас био само министар, шеф народне канцеларије и градоначелник, ја бих рекао да је он више крадоначелник, јер док је град тонуо у дуг од 1,2 милијарде, он је приходовао 720 милиона евра.
С тим у вези, питам министра пољопривреде и министра финансија – да ли може у току године, уколико будемо штедљиви и пажљиви, пажљиво руковали са новцем, да ли је могуће наставити програм занављања тракторске механизације? Дакле, програми, механизације прикључне постоје, постоје разни други програми, сточарство, воћарство итд, али пре годину дана смо имали активно обнављање неколико хиљада трактора, пре свега за мала пољопривредна газдинства. Дакле, тих 720 милиона евра које је приходовао Драган Ђилас, са тим новцем смо могли обновити 72 хиљаде трактора за мала пољопривредна газдинства. То говори о заједничком злочиначком подухвату бивше власти, бившег режима.
Даме и господо народни посланици, с тим у вези питам министра финансија и министра пољопривреде – да ли планирамо у наредном периоду да решимо дугове пољопривредних произвођача за пензијско и инвалидско осигурање, то министар пољопривреде сигурно зна, и дугове за здравствено осигурање, зато што то укупно износи око 200 милијарди динара? То оптерећује пољопривредна газдинства и то је немогуће вратити. Дакле, ако се усудим предлагати, могу да се отпишу камате или да се дуг прода за негде 5-10% или да се компензује са правом на подстицаје. Дакле, интересује ме шта ћемо у том правцу урадити.
На крају да кажем да министар пољопривреде и министар привреде треба да одговоре да ли планирају, јер пољопривреда више није питање само пољопривреде, већ и демографије, да сем пољопривредног развоја у малим срединама покушамо да развијамо прерађивачку индустрију на бази кооперативе, попут неких европских земаља, да због демографије нађемо посла и за оца на њиви и за сина у преради, на такав начин обновимо Србију, да зановимо и становништво и да сви буду задовољни и да буде за сваког посла и хлеба. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има министар господин Александар Вулин. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Хвала.
Поштовани председавајући, поштована председнице Владе Републике Србије, господо министри, даме и господо народни посланици, Србија је, захваљујући тешким али успешним мерама у привреди и економији Александра Вучића, данас економски много снажнија него што је била. Захваљујући упорном и вредном раду у области безбедносних структура, Војсци Србије, војнички смо и безбедносно далеко јачи него што смо били.
Споља веома је тешко угрозити Србију, али изнутра је веома лако, изнутра је то веома могуће. Ми смо спремни да се одбранимо од сваке претње која може да дође ван наших граница, али оно што се припрема и што се ради унутар наших граница, то је нешто о чему морамо да водимо рачуна, баш сви и заједно. Од тога да се људима прети, најављују силовања, вешања, убиства, ми смо направили готово нормалну појаву, као да је то готово нормално, на то се више нико не осврће. Када силеџије, као што је Бошко Обрадовић или неко од његових савезника, Ђилас, Јеремић, кажу за некога да није нормалан, да га треба обесити, када спале нечију лутку, ми се ни не љутимо више. Ми смо

28/2 МЗ/ВЗ

то прихватили као нешто најнормалније, и то је страшно, што смо у нашем јавном и политичком животу увели такав облик понашања да је потпуно нормално и прихватљиво вређати, мрзети, позивати на нечије убиство.
И онда после тога, наравно, морате доћи до употребе силе. И онда после неког времена, наравно да кад вас нико не казни и када је сасвим у реду да линчујете екипу „Контравизије“ на протесту, ко год да организује тај протест, нисам најсигурнији, они нису више сигурни ко су и шта су, онда је нормално да ћете на крају завршити тако што ћете упасти у Радио телевизију Србије, тако што ћете покушати да упаднете у Председништво Републике Србије у тренутку када се у њему налази председник Републике Србије. У којој то земљи на свету је то нормално и то прихватљиво?
Србију може да уздрма, Србију може да сломи само оно што долази из ње, никако оно што ће доћи споља. Ми смо јачи од спољних претњи, али оно што се може десити унутар нашег народа јесте оно што може да нас забрињава и обеспокојава, све заједно, без обзира чиме се бавили и без обзира шта радили.
Наш основни и главни циљ је да људи живе боље. То се постиже инвестицијама. Којим инвестицијама, када вас испред Народне скупштине сачекују батинаши? Ко хоће да дође у земљу у којој 300 батинаша може да упадне у Радио телевизију Србије и да кажемо – хоћемо да се обратимо директно у програм? Какве инвестиције очекујете тамо где се скупи пар стотина батинаша и каже – ми ћемо или сменити председника који је добио милион гласова или ћемо га ликвидирати? У којој то земљи како то очекује било ко да добијемо стране инвестиције? Ко хоће да дође да донесе озбиљан новац и да веже своју економску судбину за земљу у којој се политички противници пребијају, у којој се пале лутке, у којој се носе вешала, у којој се прети легитимно изабраном председнику, у којој Влада Републике Србије и посланици Републике Србије треба да не уђу у Народну скупштину Републике Србије?
У такву земљу се не улаже. То и јесте циљ ових батинаша. То и јесте њихов циљ, да Србија поново постане лоше место за живот, да Србија поново постане оно место за живот пљачкашких приватизација, оно место за живот где је било довољно да си на власти, па си одмах постао власних свог маркетиншког простора у Републици Србији, да постанеш онај који купује све секунде Радио телевизије Србије унапред годину дана и онда тргујеш и радиш шта хоћеш и како хоћеш са њима. Таква Србија може да се направи уколико би батинаши победили.
Избори, када год они буду били, а ја се лично као коалициони партнер СНС залажем да они буду што пре, да што пре изађемо пред грађане Србије и да свако покаже шта има – они своју мржњу и насиље, а ми оно што смо радили свих ових година, да они покажу како ће грађани Србије живети боље када нас буду вешали и када буду палили, а ми да покажемо како ће живети боље када будемо наставили са политиком Александра Вучића. Ја се залажем да ти избори буду сутра, ако је могуће, да буду што пре. Када год они буду били, они ће бити демократски, фер, мирни.
Заиста се захваљујем Министарству унутрашњих послова на начину на који је издржало да сачува ред и мир и у време најгорег насиља у Београду. Требало је издржати то. Јако је тешко гледати своје људе које вређају, пљују, нападају, ударају, када падну шутирају их, јако је то тешко гледати. Знам како су се осећали полицајци у том тренутку, као што знам како се осећао и министар Стефановић у том тренутку, као што знам како се осећао и председник Вучић у том тренутку. Тешко је не одговорити људски и рећи – кренули сте силом, силу ћете и добити. Али, државник се уздржи и каже – не, нећемо насести на то што радите и нећемо вам дозволити да од Србије направите балканску крчму, нећемо вам дозволити да Србија буде место где ћете се убијати и тући,

28/3 МЗ/ВЗ

где ћете иживљавати своје најниже страхове, нећемо. Кад год буду били избори, биће мирни, биће сигурни, биће демократски, биће избори на којима ће народ рећи шта мисли, а то изгледа и јесте главни проблем.
Нама се, и то је добро да чују грађани Републике Србије, најављује „Мајдан“, нама се најављује да ће се овде камповати, да ће се доносити шатори, да ће се блокирати институције, да ће се блокирати појединци, аутопутеви, школе, да ће се зауставити нормалан живот у Србији. То се радило у Украјини пре него што је почео грађански сукоб у Украјини, то се дешавало у Македонији, то се дешавало у Румунији, то се дешавало у свим оним местима где је после било јако тешко живети. Они хоће да уведу „Мајдан“ на тргове наше земље.

29/1 ЈЈ/МП 17.05 – 17.15


Да вас подсетим, сећате се Аутомајдана у тој истој Украјини и ми смо имали Аутомајдана. Сећате се покушаја да се аутомобилима блокирају улице, тргови, мостови, а исто се радило и у Украјини. Све до једног понављају се идентичне шеме понашања, понављају се идентични облици понашања и просто се човек понекад пита – како их није срамота да не смисле нешто ново? Да нађу бар неку нову идеју, него искључиво понављају оно што је рађено у другим земљама, а оно што је те земље учинило несрећним, подељеним и сукобљеним.
Они већ сада најављују да ће радити то и вероватно и немају ништа друго да раде. Знате, када видите да на један од најтежих и најтужнијих дана у нашој новијој историји, на дан почетка НАТО агресије, ви немате уједињену нацију, тачније имате уједињену нацију, сви грађани Србије су били уједињени у болу тог дана и сећају на оне који нису са нама осим вође опозиције који су на тај дан отпутовали у Вашингтон. Говорим о Драгану Ђиласу који је то време искористио, не да каже - јел осећате одговорност за бомбардовање, јел осећате потребу да се извините српском народу, јел осећате потребу да кажете да је то била страшна грешка? Не, него је у то време Драган Ђилас у Вашингтону искористио да каже - Србија је недемократска земља, Србија је грозна земља у њој нема слободе, у њој нема избора, у њој влада диктатура. Па, таква земља се бомбардује, па такву земљу треба бомбардовати. Него је искористио време да да оправдање онима који су нас бомбардовали зашто су нас бомбардовали.
Када пустите то у медијима онда се просечан грађанин који много се и не занима ни за Србију, ни шта се дешава, каже - па били смо у праву пре 20 година, видите каква је то земља. Нација је била уједињена тог дана и у болу и у сећању и у пијетету, али они који покушавају да се врате на власт и да још једном зајашу Србију нису били са својим народом. Били су тамо одакле су мислили да могу највише да повреде српски народ и да повреде ову земљу. Још једном хоће да направе мајдан. Избори ће бити фер и демократски по правилима која су направљена много пре нас.
Ја ћу вас даме и господо, а сви делимо заједничко искуство када смо били у опозицији нисмо тражили никакве промене изборних услова, само смо тражили изборе. Били смо сигурни да је народ уз нас и само смо тражили изборе и победили смо по изборним условима које су они донели. Никако другачије. Само смо тражили фер, поштене и демократске изборе. И, када смо имали стотине хиљада људи на улици, баш овде испред овог дома нисмо зауставили живот ни једног јединог часа, нисмо спречили ни једног посланика да уђе и ради свој посао, нисмо упали у РТС, нисмо упали у председништво, нисмо упали у Владу Републике Србије, нисмо повредили ни једног јединог полицајца, јер смо знали да су то наша браћа, јер смо знали да су то наши пријатељи и наше комшије. Нисмо користили силу. Они користе силу чак и кад немају људе на улици.
Грађани Србије морају да знају да ћемо учинити све да демократија надвлада, да надвлада фашизам, а не може бити ништа друго него фашизам кад претите, палите, вешате, тражите силовања и не може бити ништа горе него кад вређате и понижавате своју земљу на дан највећег бола у новијој историји своје земље. На тај дан, ако немате ништа да кажете, ћутите, сакрите се, ћутите, немојте пљувати своју земљу на дан када се сећамо седамдесет деветоро убијене деце. Немојте ићи тамо одакле су нас бомбардовали, само тај дан издржите да се правите да вам је стало до ове земље, само тај дан издржите.



29/2 ЈЈ/МП

Нису издржали ни један једини дан. Баш као што се окупе овде на степеништу и уместо да прихвате да се боре за оно у шта верују, ако и у шта верују, у Народној скупштини Републике Србије послуже се још једном некаквим бедним покушајем да буду велики, снажни, још једном се избрукају грађани Србије, чак и они који су за њих гласали морају добро да се запитају – да ли је мој глас дат да би неко стајао на степеницама и спречавао народне посланике и Владу да раде свој посао или да заступа моје интересе.
Даме и господо народни посланици кад год буду избори биће фер, демократски и на њима ће одлучити српски народ и грађани Србије нико други. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има министар, господин Бранислав Недимовић. Изволите.
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Захваљујем се председавајући.
Поштоване колеге, народни посланици, хвала на питањима која су постављена и ја ћу искористити прилику да дам један кратки осврт на све оно што смо радили у овим областима које сте мало пре господина Ристичевићу поменули.
Хајде да кренемо од прве ствари. То је пре свега буџет за пољопривреду. Претходних неколико недеља сам неколико пута био у Парламенту и разговарао са посланицима, а у оквиру различитих законских предлога. Тада смо у оквиру расправе ваљда дошли до коначног нумеричког закључивања да је 53 и 54 више од 18, зато што стално слушам како су субвенције пре десет година биле веће, 2009, 2010, 2011. Хајде да се вратимо поново на још један кратак час, за први и други разред основне школе, за све оне који не знају да рачунају, бар у мом селу, мом граду 54 је више од 18.
Данас, буџет Министарства пољопривреде износи 54 милијарде динара, а пре седам, осам, десет година износио је 18/19. Мислим да је ово важно због јавности подсетити, јер врло често се то спомиње, а то сам чуо јуче од неких стручњака како су много мање субвенције него што су биле. Па, можда у оном делу који се односе на хектаре, али немојте заборавити тада је један министар увео субвенције од 12 или 14 хиљаде динара и није исплатио све субвенције, него добили смо 59 хиљаде тужбених захтева које смо морали да платимо после судског поступка. Па, шта је то? Значи, треба да обећаш нешто што ниси у стању да испуниш. Можеш онолико да предложиш, предвидиш колико ти је јорган дугачак. То је ваљда код сваке куће тако, код сваког нормалног домаћина.
Хајде да се вратим на питање господина Ристичевића везано за тракторе, 2017. године Влада Републике Србије је имала програм за набавку трактора и подстицање пољопривредника у сектору воћарства, повртарства и виноградарства. Да подсетим, у том тренутку Влада је давала негде око 15 хиљада еура максимални поврат за набавку трактора. То су били трактори снаге од 25 киловата, до 100 киловата. Тада сам слушао исто приче, каже, поделиће 100, 200 трактора, то како коме дође, па онда ћао, неће за остале бити и мало су се преварили у целој тој причи. Било је 2.400 захтева поднето за тракторе, 2.100 захтева усвојено, исплаћено, људи добили и оно што је најважније, то је било речи о обнављању пољопривредне механизације, односно трактора за мале пољопривреднике који до тада нису имали никад прилику да набаве трактор.
Идемо корак даље, исто тако сви ти стручњаци у претходних десет година, више не знам ни ко је био министар пољопривреде, не могу право да вам кажем да се сетим, знам само, ваљда му дођем 13 министар пољопривреде после 2000. године, ко 13 прасе. Који сам, 15-ти. Ето, професор Шеварлић боље броји, он увек има те проблеме са бројевима. Али, небитно, 13, 15 који год био, прасе је прасе. Јако је важно рећи да ми ИПАРД имали никад, осам година су причали о ИПАРД. Зашто причамо о ИПАРД-у?
29/3 ЈЈ/МП


Зато што је један од начина да набавите трактор, јесте и кроз ИПАРД. Осам година причали, те биће јуче, те биће прекосутра, те биће за три дана, те за шест дана, те овамо, те тамо, али Влада Републике Србије, коју је у том тренутку водио Александар Вучић, заједничким активностима неколико министарстава и Министарства финансија и Министарства за европске интеграције и Министарства пољопривреде успело је да добије акредитацију за ИПАРД и распише прве конкурсе и већ ту имамо прве, не прве, 500 захтева смо имали по првим конкурсима. Конкретно за тракторе је било 393 захтева, ми такву прилику нисмо имали раније.

30/1 ВС/ИР 17.15 – 17.25

То је опет за оне пољопривреднике који су, како да кажем, на неком средњем нивоу, који могу да набаве машине које су јаче снаге. Наравно, ту је кренуло спочитавање, сада ће ту неки тајкуни, тајфуни, не знам ни ја више ко, имати право, е мало су се прешли.
У целој тој причи не могу да учествују оне пољопривредне компаније које имају веће количине пољопривредног земљишта, зато што је ово програм који је намењен за мале и средње пољопривредне произвођаче. Шта ћу им ја? Ваљда су мислили да то 2008, 2009. и 2010. године у Влади Мирка Цветковића, када је био Ђилас, када је био, не знам ни ја ко министар пољопривреде, Душан Петровић, ваљда су то они хтели тако да поставе, е неће моћи ове ноћи.
Хајде, идемо даље. Што се тиче трактора, била је актуелна прича око набавке дизел горива. Министарство финансија, Влада Републике Србије, одобриле су две милијарде за набавку дизел горива, за пољопривредне произвођаче, 60.000 по хектару, 20 динара по литри, па је онда било приче кад ће то бити исплаћено, неће то бити на време.
Да сада ја изнесем тачне податке, закључно са јучерашњим даном.
Мислим да је јако важно, због јавности то рећи. Ми имамо 176.908 пољопривредних газдинстава које су исплаћено закључно са јучерашњим даном. Они су добили подстицајна средства која су намењена по хектару, исто тако за набавку дизел горива.
Дакле, како смо и рекли, а рекли смо у року од седам дана од подношења захтева, добиће средства, није седам, извините, било је три. Немојте да се љутите.
Још једна ствар која се тиче набавке сировине која је неопходна за пролећну сетву и ту ствар радимо. Ко је поднео захтев, он је добио новац, а ко није поднео захтев, ја га молим да до 30. априла то учини, јер је тада последњи рок.
Ја се надам да ће сва ова пољопривредна газдинства која се баве активно пољопривредом, којих још има, који нису поднели захтев, ја их молим да то ураде. Уплатићемо на рачун одмах у року од неколико дана када поднесете захтев преко надлежне филијале Управе за трезор.
Што се тиче новог програма за тракторе. Мислим да је то кључ ове читаве приче о првом питању. Наравно, да да. Размишљамо о томе и наравно да ћемо покушати заједно са Министарством финансија и Владом Републике Србије, да нађе средства у другој половини године идемо са једним новим програмом за набавку трактора, за она лица која не могу да добаце до ИПАРД-а, која нису по свом капацитету и по својој економској снази које остварују у оквиру пољопривредне производње, и да немају снаге да то реализују.
Ја се надам новом циклусу од бар 1000, 1500 нових трактора.
Имамо још једну ствар. Та господа 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009. и 2010. године размонтираше онај ИМТ до последњег дела, што би рекао у једном филму „остали само дугмићи“. Пре годину и по дана, када је тадашњи председник Владе био у Индији, и остварени први контакти са неколико великих светских произвођача, а ја само морам због јавности да подсетим, од 10 највећих произвођача трактора на свету, три потичу из Индије.
Ми смо онда ушли у активне преговоре са тим компанијама и гле чуда, успесмо да нађемо партнера да купи бренд ИМТ, да купи локацију на подручју општине Сечањ – Јарковци, која се сада реконструише, и ако бог да, тамо негде у јулу, августу месецу, ми ћемо имати прве српске тракторе 537, 539, 565, који ће бити произведени у Србији, 577, шта год.

30/2 ВС/ИР

Значи, оне трактори и они ће бити презентовани на простору, на пољопривредном сајму који ће се одржати од 11. маја у Новом Саду.
Јако је важно да имамо свој трактор, да имамо српски трактор и да подстакнемо набавку те врсте трактора.
Ја се захваљујем свима који су нам пружили подршку, надлежном Одбору за пољопривреду, колегама из других министарстава. Има још једна важна ствар која се тиче трактора и ту је јако била важна сихронизација са МУП, пошто су се појавила пољопривредна удружења, везано за ове таблице и обнову регистрације за пољопривредне машине, пред посланицима овог дома, нашле су се измене закона на иницијативу МУП, где је продужен рок, односно одложен рок који је био предвиђен за регистрацију трактора уз одређене услове који морају да се испуне. Али, у сваком случају, много лакше, имамо ту две стране читаве приче. Морамо да водимо рачуна и о безбедности, а и о потребама пољопривредника за пољопривредну производњу.
Хајде да идемо на друга питања. Ја се извињавам ако превише узимам времена, ја ћу да скратим. Ја се стварно извињавам. Пошто видим да је тема пољопривреде све актуелнија, све важнија, хвала богу да су се већ једном сви сетили да је пољопривреда толико важна. Ја мислим да се слажете са мном.
Неки климају главом, а неки ћуте, али нема везе, полако, и они што ћуте, схватиће и они. Што се тиче ПИО за пољопривреднике, нема црње рупе која тренутно постоји, 180 милијарди динара у овом тренутку су обавезе које српске пољопривреднике муче по основи обавеза из ПИО и здравственог осигурања.
Зашто је то тако? Сада можемо да идемо у рикверц 30 година. То ваше наслеђе које имамо овим поводом, зато што постоји обавеза свих да буду у систему, свако ко има више од пола хектара земље, мора да буде у систему.
Шта је то изродило за све ове године? Дакле, 330 хиљада обвезника ми имамо у овом тренутку који се, обвезници по различитим основама осигурања, а повезано са пољопривредом. Радимо тренутно пројекат са Светском банком, да урадимо ову анализу и то заједно радимо са Министарством за рад, да решимо овај „гордијев чвор“ који постоји.
Замислите ситуацију, имао хектар, или имао 100 хектара, ви морате исто да платите за доприносе за ПИО. То су неки пре 10, 15, 20 година увели. Да ли је то нормално?
Не може човек на једном хектару земље да направи исти приход као човек на 100 хектара земље и да при том то плати нешто мало више од 80.000 динара годишње. То није нормално.
Са друге стране, имате још један већи апсурд. То је да, плаћао 15 година доприносе, плаћао 40 година доприносе, имаш исту пензију. Да ли је то нормално? Видим да и професор Шеварлић потврђује ово. То значи да смо још неке убедили. Хвала вам на томе.
Гледајте људи, морамо пресећи овај „гордијев чвор“ и у прву је посланик Ристичевић када каже да морамо наћи механизам. Нама је идеја да у истом дану нађемо механизам како да решимо ове обавезе које постоје и да утврдимо нова правила игре и припремамо тај систем. Ја се надам да ћемо у току ове године моћи да пред овај дом изађемо и да већ једном ово решимо. Ово је болно питање.
Гледајте, ми тренутно у бази имамо од 330.000 обвезника, 7.000 обвезника који су или мртви или су осигурани по другом основу. Дакле, не могу да буду, не можеш да будеш два пута осигуран. Можеш бити само једном осигуран. То је дугогодишње наслеђе које постоји.

30/3 ВС/ИР

Имамо још једну следећу ствар, анализирајући економско стање пољопривредних произвођача, свега негде око 70.000, 80.000 пољопривредних газдинстава, има економску снагу да у овом тренутку може да у пуном капацитету испуњава своје обавезе. Ми морамо наћи начин како да ове остале увучемо у систем преко система подстицаја. Не може то преко ноћи. Ово је јако осетљиво питање. Ово је једно важно политичко питање, питање које је важно за, пре свега, егзистенцију великог броја домаћинстава, нарочито изражено у оним деловима Србије која су мање развијена, пре свега мислим на источну Србију, захтеваће посебне циљане мере за сваки простор.

31/1 ЈИ/MJ 17.25 – 17.35

Искористио бих прилику данас да честитам Пољопривредном факултету у Земуну рођендан, 100 година постојања. Дакле, једној институцији која је изнедрила све оно поред Пољопривредног факултета у Новом Саду, поред факултета у Чачку, изнедрила сав овај капацитет који ми у овом тренутку имамо у пољопривреди, ја им још једном честитам на томе.
Да се вратим на трећу, и те како важну, можда и најважнију ствар, то је прича о прехрамбеној индустрији. Не постоји сектор над којим је уништен већи геноцид након 2000. до 2010. године, него што је то прехрамбена индустрија Србије. Не постоји део привреде Србије који је више девастиран, сем у једном делу млинско-пекарске индустрије и нешто прераде семена, сви остали делови, нарочито прерада воћа и поврћа унакажени. Значи, буквално унакажени. Бирам речи, али ако бирам речи, па кажем унакажен и геноцид онда можете мислити колико је то далеко отишло.
Не може ниједна пољопривреда, не може ни једна земља да се развија без прехрамбене индустрије и без отворених тржишта на којима можете да извозите или своје примарне производе или ове производе из прехрамбене индустрије. То једно без другог не иде.
Свако ко каже да је посао министра пољопривреде искључиво само да се бави усевима, тај је нешто помешао. Озбиљно помешао, јер без прехрамбене индустрије нема развоја пољопривреде.
Влада Републике Србије јануара месеца ове године, донела је посебну уредбу о подстицајима за инвеститоре који желе да улажу у прехрамбену индустрију. Ту мислим на све инвеститоре, без обзира да ли је он домаћи или страни, за сваког инвеститора је предвидела, да уколико инвестира у сектор прехрамбене индустрије, посебно линију финансијског подстицаја како бисмо развили овај сектор.
Ми смо земља која извози преко четири милијарде долара у пољопривреди прехрамбене индустрије. Тај потенцијал је много већи, али морамо да развијемо и прераду воћа и прераду поврћа и прераду житарица у неке друге полупроизводе и финалне производе, јер без тога нема ни развоја.
Кажемо да нам је учешће пољопривреде у БДП 8% до 9% у зависности од године. Нама треба да буде мање учешће основне пољопривредне производње, а прехрамбена индустрија много већа. Тако ћемо ми решити наш проблем који имамо везано за прехрамбену индустрију. И поред ове финансијске подршке коју је Влада предвидела, нама је неопходно отварање тржишта. Људи, ми смо земља која има седам милиона становника.
Прехрамбена индустрија је била пројектована за тржиште од најмање 22 милиона становника. То је као да у један ауто, који је овако, слабије лимарије, убаците мотор од 3.000 кубика, па он ће пре или касније да се распадне. То је била прехрамбена индустрија Србије после губитка тржишта 22 милиона становника. Замислите ситуацију, ако желите да упалите било коју фабрику и укључите струју, ви производили 1.000 или 5.000 тона, они су тако пројектовани, да у сваком тренутку морате исту количину енергије да потрошите, а самим тим имате веће трошкове, јер немате више тржиште. Е, зато смо кренули са отварањем и тржишта Турске за прехрамбену индустрију која се тиче говеђег меса, за сектор сунцокретовог уља.
Ево сад има једна ексклузива, ако неког интересује, 14. априла у Србију долазе инспектори из Агенције ЕСМА који ће радити контролу српских прерађивачких капацитета у сектору меса да отворимо крајем маја тржиште Србије за тржиште Голског залива, тржиште Емирата, Саудијске Арабије и других земаља у Голском заливу, то је тржиште које има највећи платежни потенцијал, а нама у ствари то треба.

31/2 ЈИ/MJ

Нама је то неопходно да бисмо могли да пласирамо, поред ових тржишта које смо отворили, Египта за пшеницу, Турске за говеђе месо, сунцокретово уље, тржиште ЕУ са којим највише остварујемо развој, тржиште Евроазијске уније.
Немојте да заборавите да пре неколико дана да је постигнут нови споразум са представницима Русије, Белорусије, Казахстана, Јерменије, да се за још неке пољопривредне производе и прехрамбене производе без царина отвори ово тржиште.
Заједно са осталим министарствима радићемо на овоме. Ми ако не урадимо ово са прехрамбеном индустријом, ја се надам да ћемо имати подршку свих за ово. Тешко да ћемо моћи пољопривреду да пребацимо у овој видео-игрици са нивоа 2, на ниво 3. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има министар, господин Синиша Мали. Изволите.
СИНИША МАЛИ: Хвала лепо.
Даме и господо, народни посланици, господине Ристичевићу, да одговорим на ваше питање које сте поставили око града Београду, ситуацију у граду 2013. године и да упоредим и са ситуацијом на нивоу државе Србије тада и сада.
Дакле, на крају мандата Драгана Ђиласа, укупне обавезе града Београда, укупан дуг града Београда, када саберете јавна предузећа и градске општине, био је 1.2 милијарде евра.
Буџетски дефицит града Београда био је нешто изнад 20 посто. Да подсетим грађане Србије и грађане Београда, само трудницама и породицама установама социјалне заштите, школама и вртићима, дуговано је стотине милиона динара. У то исто време, предузећа и компаније које су у власништво Драгана Ђиласа биле, расле су, зарађивале све више и више и јасно, нажалост, немам тај дијаграм овде код себе, видите како је град Београд ишао доле и како је пропадао из године у годину, а како су паралелно расле и у профиту, у добити и у приходима фирме Драгана Ђиласа. То показује колико се он бринуо о граду Београду, колико се бринуо о грађанима Београда, а како се бринуо за свој приватни џеп.
Да вас подсетим, сетите се само подземних контејнера. Дакле, хиљаду и нешто подземних контејнера које не личе ни нашта, где је шест милиона евра градских пара уложено у фирму која ни не постоји и отишла је у стечај. Тај трошак и ту одлуку Драгана Ђиласа платили су грађани Београда.
Сетите се само Пионирског града. Дакле, Пионирски град који је место где смо ми одрасли, где су деца одрасла, он је тај Пионирски град одузео, направио га да буде место за организацију „Великог брата“, уместо да се деца тамо забављају, да уче, да се едукују, он и његова фирма су зарађивале новац од тога. То довољно говори, опет, о начину на који је водио рачуна и о граду Београду и о деци и у грађанима Београда.
Сетите се само, такозване реплике Теразија на Новом Београду, који је неко направио 500.000 евра је град Београд уложио у то, само је ветар дунуо, однео је реплику Теразија, али такође је однео и 500.000 евра из буџета града Београда, због једне лоше одлуке Драгана Ђиласа.
Сетите се набавке Соларисових аутобуса, 200 аутобуса који су плаћени по аутобусу преко 200.000 евра и исти такви аутобуси Икарбус, домаћа фабрика у Земуну је правила за 30 или 40.000 евра мање, па пута 200 аутобуса, то вам је 8 милиона евра директна штета на буџет и за буџет града Београда, за грађане Београда, али је неко од тога имао користи.



31/3 ЈИ/MJ

Да не говорим о Кафовим трамвајима, који су плаћени један трамвај 2,3 милиона евра. Град Дебрецин је за скоро дупло мање пара набавио исте те трамваје од истог произвођача.
Дакле, тако могу сатима и сатима да причам, а то вам говори колико је неко, неко у овом случају Драган Ђилас, циљ да себе и своје фирме обогати, а на штету и на рачун грађана Београда.

32/1 ГД/ИЋ 17.35 – 17.45

Када погледате град Београд данас, који потпуно консолидован, који је постао град дизалица, град кранова, у то време тако није било. Када погледате „Београд на води“, пројекат за који су се смејали и говорили да се никада неће десити, да је пуста машта Александра Вучића, од најружнијег дела Београда направили смо највеће градилиште у овом делу Европе, покренули нашу грађевинску индустрију, покренули нашу привреду.
Имате сваки дан, и кад погледате са Бранковог моста и са Газеле видите колико се градилиште развија, преко 1.500 радника сваки дан ради на том градилишту, сваки дан зарађује за свој хлеб и то је слика и прилика Србије данас у односу на Србију 2010, 2011, 2012. године.
Када погледате нашу земљу и сваки макроекономски показатељ у овом тренутку, ја не кажем да је све идеално. Дакле, и даље је ситуација тешка, али сигурно смо на добром путу да из године у годину подижемо квалитет живота грађана Србије, подижемо животни стандард.
Године 2013. стопа незапослености у нашој земљи била је 25,9%. Дакле, сваки четврти Србин није био запослен. Данас је та стопа незапослености негде око 12%, дакле, скоро два и нешто пута мања него што је била 2013. године. И даље је висока, али се зато, уважени посланици, сваки дан боримо за нова радна места, за нове фабрике, за то да наши млади остану у овој земљи, да своју будућност нађу овде, а не да путују и одлазе у Аустралију, Канаду, Америку и где већ.
Када погледате стопе раста када су Драган Ђилас и Вук Јеремић водили Србију, то су стопе раста негативне, 3,1 2009. године, минус 3,1, па 2010. је била негде око нуле, па 2011. опет минус. Ми сад имамо стабилне стопе раста из године у годину. Прошле године 4,3, 4,4 стопа раста нашег БДП. Једна од највећих у Европи, међу пет или шест земаља које расту брзо у Европи, е међу њима је прошле године била и Република Србија.
Ако погледате учешће нашег јавног дуга у БДП-у, било је 77, 78 2014. године као последица потпуно погрешне политике људи који су тада водили Републику Србију, где су се задуживали из године у годину и тај социјални мир, како су га они звали, одржавали тако што су задуживали генерације које долазе. Ми смо ту трајекторију јавног дуга зауставили и данас је јавни дуг у односу на БДП 50,1%. Мастрихт, дакле, неки стандард и ЕУ је 60%.
Дакле и тај део смо урадили како треба, управо размишљајући о генерацијама које долазе и о томе да наша деца немају проблем са високим каматама, великим кредитима и великим задужењима које је имао Драган Ђилас и људи који су били тада са њим на власти.
Дакле, сваки макроекономски показатељ данас нам је бољи него што је био пре пет, шест или седам година.
Ако погледате укупне стране директне инвестиције, прошле године преко три милиона евра. Фабрике се отварају у сваком граду у нашој земљи. Трудимо се да сваки млади и сваки старији има прилику да свој новац заради у нашој земљи и то је политика од које нећемо одустати. То је визија Александра Вучића, коју је покренуо још као председник Владе 2014. године. То је политика коју наставља и ова Влада, где се боримо за бољи животни стандард, за веће плате, за то да свако ко жели да ради у Србији ту могућност и ту прилику и добије, а да заборавимо, али не можемо никада да заборавимо у потпуности слике Пионирског града где, уместо деце, смо имали за време Драгана Ђиласа „Великог брата“, да заборавимо огромне дугове и огромне дефиците које нам је оставио Драган Ђилас и њему слични, него да се бавимо данас нашом земљом, будућношћу ове земље, нашим градовима, нашим селима и, оно што је
32/2 ГД/ИЋ

господин Недимовић рекао, да решавамо проблеме које дуго нико није решио, али да гледамо у будућност и да свакоме ко жели у овој земљи да нађе своју будућност буде сваким даном све боље и боље. Хвала пуно.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има председница Владе, госпођа Ана Брнабић. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Говорили су министри, али желим некако, поштовани народни посланици, да пробам да закључим. Мој је утисак, и то делим са грађанима Србије, током кампање „Будућност Србије“, коју је иницирао председник Републике, господин Александар Вучић, да би разговарали са грађанима, поднели им извештаје, чули шта они мисле, видели шта даље треба да урадимо за сваку општину, за сваки град, за сваку месну заједницу, некако мој укупни утисак је да се ми налазимо, и мислим да ћете се сложити са мном у томе, у једном потпуном времену апсурда, у једном времену апсурда где ми треба да трошимо своје време, своју енергију на разјашњавање ствари које су стварно невероватне.
Ми треба да одговарамо људима који нам говоре нпр. о владавини права, а ти људи који нам говоре и држе лекцију о владавини права, то су ти исти људи који су 2006. године изменили Устав Републике Србије, без и једне једине јавне расправе, без да су то слали на мишљење Венецијанској комисији, на коју се данас толико позивају. То су људи који су у једном једином дану почистили 840 судија само зато што по партијском кључу и по принципу партијске подобности они нису били са њима.
Ти људи данас имају образа нама да причају о владавини права и како они када се врате на власт, они ће да успоставе владавину права, а ми треба да одговарамо, ми који имамо јавну расправу о много мањим изменама Устава која је дужа од годину дана, који идемо на два круга консултација са Венецијанском комисијом, који ни једног судију, никога у правосуђу нисмо заменили. Никога у независним институцијама нисмо дирали. Ништа нисмо променили, почевши од Пословника у овом Дому, Пословника који ви поштујете, а због поштовања тог Пословника и постојања таквог Пословника који су они донели, они данас бојкотују парламент. Дакле, то је тај апсурд.
Нама причају људи о слободи медија, људи који су именом и презименом у Извештају Савета за борбу против корупције Верице Бараћ 2011. године, именом и презименом идентификовани као људи који су, ја цитирам Верицу Бараћ, заробили медије.
Дакле, тада је Верица Бараћ рекла: „Медији у Србији су заробљени, а власт је контролу над медијима успоставила преко Срђана Шапера и Драгана Ђиласа“. Даље каже: „Власт са тако успешном контролом медија не оставља никакву могућност за основне демократске процедуре“. Такође каже Верица Бараћ, ово ми је посебно било занимљиво, с обзиром на насилан упад у РТС. Верица Бараћ каже у том Извештају: „РТС није јавни сервис, него сервис странака и владајућих елита“.
Ти људи нама данас причају о слободи медија? Они упадају насилно на РТС и ослобађају је? Па, то су невероватни апсурди. То су заиста невероватни апсурди.
Ти људи нама причају о Косову и Метохији? Они су велике патриоте, људи који су изместили питање Косова и Метохије из УН и ставили га под ингеренцију ЕУ, људи који су 2010. године издејствовали мишљење Међународног суда правде да једнострано проглашена независност Косова од стране Приштине није у супротности са међународним правом, на које се Приштина данас сваки дан позива? То је урадио Вук Јеремић, лидер Савеза за Србију, човек који данас пребацује Александру Вучићу како решава питање Косова и Метохије зато што је Александар Вучић успео поново да стави питање Косова и Метохије на дневни ред, да се чује глас Србије.
32/3 ГД/ИЋ

То су људи који причају о Косову и Метохији, о томе какве су они патриоте, а да смо ми издајници, људи који су на петнаестогодишњицу Мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији организовали блокаду председништва, желели да блокирају председника Републике Србије, дозволили свесно или несвесно, ја се само искрено надам да је несвесно, дозволили да сви светски медији, уместо да причају о петнаестогодишњици Погрома Срба на Косову и Метохији, о паљењу цркава и манастира, културног блага не само српског народа, него под заштитом УНЕСКО-а, светске културне баштине, паљене, ломљене од стране Албанаца на Косову и Метохији, протеривања и убијања Срба. Они су све то забашурили, тај дан се о томе ништа није чуло зато што су они цео дан дивљали испред председништва у Београду.

33/1 ДЈ/ЦГ 17.45-17.55

Ти људи кажу – ја сам патриота. Када си патриота, што ниси на сав глас тај дан причао шта се пре 15 година урадило, него си тиме што си урадио покрио Приштину. Ја не знам како Рамуш Харадинај и Хашим Тачи могу њима да захвале, да се тај дан, нису веровали људи вероватно од среће, да се тај дан не прича о 15 година погрома, него се прича о томе да они покушавају да блокирају легитимно изабраног председника Републике Србије.
Такође ми је било занимљиво, али све у складу са тим, на твитеру је госпођа Весела Чернева, госпођа која је заменица директора Европског савета за спољне послове, након састанка са Ђиласом и Јеремићем написала, твитовала жена – опозиција у Србији, па је ставила фотографију са њима, забринута је око економије и грађанских слобода, много мање око Косова.
Ти људи причају овде како су патриоте, оду у Брисел и једини утисак који оставе је да су они забринути око економије, људи који су оставили 26% незапосленост, 51% незапосленост младих, су данас забринути око економије, али су много мање забринути око Косова. Ти људи нама данас држе предавање.
Ми данас треба да одвајамо наше време и енергију, уместо да радимо даље на структурним реформама, отварању радних места, реформи јавне управе, владавини права, ми треба грађанима да објашњавамо, да их подсећамо који су ово апсурди о којима ми причамо.
Причају нам људи о Европи, европским вредностима, који у Савезу за Србију имају људе који организују војне кампове за децу, који прете, вређају, физички нападају жене, људи који у потпуности стављају знак једнакости између фашизма и антифашизма.
Па Сергеј Трифуновић, велики лидер Покрета слободних грађана каже – и левичару и десничару је стало да има пруге, путеве, правосуђе које функционише, просвету која функционише, а сада да ли у кући држи слику Драже Михаиловића, Димитрија Љотића или Броза или не знам, Коче Поповића, то је потпуно небитна ствар. Човек то каже у Крагујевцу где су Љотићевци помагали Немцима да прикупе децу да их стрељају. То је небитна ствар? Не, то никада у Србији неће бити небитна ствар, а и ви причајте о којим год вредностима хоћете.
Причају људи о ефикасној управи који нису могли људима да региструју адресе, који нису могли да уведу оне пост терминале, да човек који дође на шалтер, када добије неку потврду и треба да плати 30 динара, ако има картицу код себе не може ту да плати него иде, чека други ред у пошти или банци, па се враћа, па чека поново ред да преда ту уплатницу, они нама причају данас о ефикасној управи.
Е то су ти апсурди који су невероватни и невероватно је да ти људи имају образа уопште после свега што су урадили и свега што нису урадили за грађане, да причају о томе какву ће они Србију да створе само да се поново домогну власти.
Ми морамо, то је наша обавеза, то је једна од важних ствари за Србију, да увек и стално подсећамо грађане Србије на ове апсурде и на ове ствари, да се не би поновило, а да такође онда то ставимо са стране и да се бавимо својим послом и размишљамо сваки дан о томе шта смо урадили за сваког појединачног грађанина Србије. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик Маријан Ристичевић. До два минута колега.
МАРИЈАН РИСТИЧЕВИЋ: Захваљујем.
Даме и господо народни посланици, као неко ко је радио у ИМТ радујем се подстицајима за тракторе, пре свега производњи нових трактора.

33/2 ДЈ/ЦГ

Даме и господо народни посланици, надам се да смо претресли и да се неће десити оно што народ слути. Народ је незадовољан, пре свега што Бошко Обрадовић и Драган Ђилас од стране тужилаштва нису приведени правди. Народ такође пита колико насиља треба да уради Бошко Обрадовић, да би се Загорка Доловац сетила да га приведе, односно да га суд процесуира?
Овде је упад у полицијску станицу у Гучи. Они говоре о диктатури, реците ми да су упали у САД у полицијску станицу на овакав начин, да ли би из ње изашли?
Такође, упади у РИК. Камен у Скупштини, чупање микрофона у Скупштини. Вожња камиона на полицију, тешко кривично дело. Ударање председника Административног одбора, упад у РТС, заједно са тестерама и са Ђиласом. Вероватно су мислили да је РТС пилана.
Дакле, они се залажу за слободу медија, а при томе би да остваре цензуру, да направе контролу медија, Ђилас је томе вичан, када власник десет телевизијских канала и две кабловске телевизије упадне у државну радио телевизију, онда је злоупотреба медија и тежња да поново успостави контролу медија, овог пута не преко реклама, већ насиљем.
Такође, Драган Ђилас је ишао у САД. Ја морам да их замолим да знају да демократија није империјални производ који се може увести из САД, који може постати приватно власништво као Двери, као ДС, не може бити приватно власништво Драгана Ђиласа. Демократија се ствара изнутра.
Данас су избегли дебату, а приговарају нам о недостатку дебате.
Морам такође да им кажем да у сукобу нас самих са собом сигурно губимо ми. Семе раздора је дао увек рекордан принос у Србији и зато их позивам да се поврате, дозову памети и да покушамо сви заједно да премостимо неке евентуалне недоумице.
Вас упозоравам да они планирају не само да бојкотују изборе, већ да спрече друге људе да изађу на изборе. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик Петар Петровић.
ПЕТАР ПЕТРОВИЋ: Поштовани чланови Владе, у име посланичке групе ЈС поставићу пар питања. Прво питање које имам намеру да поставим уз претходно објашњење и образложење односи се на Министарство образовања. Видим, министар Шарчевић је вероватно морао због раније преузетих обавеза да раније оде, али се надам да ће неко од представника Владе овде на челу са премијерком моћи да одговори на то питање.
Наиме, уназад више година у Србији је све мање ђака у основним школама. Тај тренд се нешто у последње време почео позитивно мењати уназад годину-две и због популационе политике Владе Републике Србије и уопште долази до благог пораста новорођене деце, а то значи биће и више ђака у основним школама.
Оно што нас из ЈС интересује јесте да ли Влада планира, односно Министарство образовања, нормално преко Владе, да у неким наредним изменама Закона о образовању узме у обзир следеће чињенице, наиме према сада постојећим прописима основне и средње школе плаћају материјалне трошкове, плаћају социјална давања, плаћају јубиларне награде на терет локалних самоуправа

34/1 ТЂ/МТ 17.55 – 18.05

С обзиром да нарочито у оним срединама које су мање развијене локалне самоуправе, где прилив средстава није толико велик да могу да исплате све те трошкове, да ли Влада планира да те трошкове преузме, и Министарство образовања, како би на неки начин помогли тим основним и средњим школама, нарочито, кажем, у руралним срединама, где је економска ситуација да нема довољног прилива у буџет локалне самоуправе да би могли на време да исплаћују те трошкове, па долази врло често, ово говорим на основу показатеља које имам, да многе школе буду блокиране тужбама просветних радника за исплату путних трошкова, за исплату јубиларних награда, итд?
С друге стране, такође се питање односи на Министарство образовања – да ли се размишља, да се вратимо у неко време, да се планирају кадрови, нарочито у средњем образовању и на факултетима, да се школују наши млади људи за она занимања која ова земља тражи, за која има потребе, а не само да се стекне диплома неке средње школе или неког факултета која, нажалост, сутра служи само као диплома, као доказ да је неко негде завршио неку средњу школу или факултет, али у том свом стеченом образовању и звању, нажалост, скоро да никада неће моћи да буде запослен? Мислим да би требало озбиљно размишљати у том правцу и о томе имати, да кажем, решење у неким законским предлозима.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч председница Владе госпођа Ана Брнабић. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Пре свега желим да кажем да је, ви знате, и када сам овде представљала експозе, програм Владе Републике Србије, цео овај тим Владе недвосмислено рекао да је образовање један од основних приоритета рада ове Владе и могу да кажем да сам стварно изузетно задовољна свим они што смо до сада постигли и имамо још додатне, прилично амбициозне планове и наставићемо да улажемо.
Желим овом приликом, такође, да се захвалим свим народним посланицима који су гласали за Закон о Фонду за науку. Први пут смо у Србији основали Фонд за науку који је кренуо са радом од јануара ове године. Ми смо у буџету за ову годину издвојили неких 500 милиона динара само за финансирање Фонда за науку, односно пројекта и да ће Министарство просвете расписати, односно Фонд за науку ће расписати први позив у јуну ове године. Већ преговарамо и са Светском банком и разговарамо са ЕУ у вези са додатном финансијском подршком Фонду за науку, тако да се ја надам, очекујем да ћемо ми већ следеће 2020. године чак 10 пута увећати буџет Фонда за науку, са 500 милиона динара на пет милијарди динара. Мислим да ће то бити јак сигнал нашим младим људима да се баве науком, да остају на факултетима, да остају на универзитетима, да остају на институтима и да се враћају у Србију.
Све заједно са тим што сам стварно изузетно поносна што смо постали, и прошле недеље је коначно дато и јавно саопштење од стране ЦЕРН-а, тек 23 пуноправна чланица ЦЕРН-а, што ће много значити нашим младим људима који се баве истраживањем и науком. То нису ни неке земље чланице ЕУ, то није ни једна земља, земља у региону која је била у бившој Југославији. Дакле, то није ни Словенија, ни Хрватска, они су и даље посматрачи. Мислим да је ово велики успех за српско образовање и за српску науку.
Јако много улажемо и у реформу основног образовања. Ово о чему сте ви причали. Мени је, рекла сам, изузетно драго да смо ми коначно почели, управо када причамо о томе, да припремамо наше младе људе за будућност. Увели смо у основе школе и предузетничко образовање, увели смо коначно и финансијску писменост, надамо се да ће све више њих желети, као што је рецимо случај у Израелу, да отварају своје сопствене фирме, да не чекају да им неко да посао, да отварају своје сопствене

34/2 ТЂ/МТ

фирме. Зато смо од 1. октобра увели ове пореске олакшице за новостворене фирме од стране младих људи. То ће у ствари бити стуб наше економије у будућности. Предузетништво, флексибилна, агилна мала и средња предузећа. Дакле, упоредо са великим, јаким страним инвеститорима да имамо један јак сектор предузетника и малих и средњих предузећа.
Улажемо и 100 милиона евра само у инфраструктуру за предузетнике, за иновације, старт – ап компаније. Стварно очекујем да ће у наредне три до четири године грађани Србије, а посебно млади људи видети ефекте тога.
Драго ми је да кажем, жао ми је, министарка Ђукић Дејановић је у Њујорку на седници УН око одрживог развоја, министар Шарчевић је морао да оде и да се придружи председнику око неких обавеза, али ми је драго да вам кажем да смо ми у прва два месеца ове године имали пораст од 10%, пораст рођене деце, у односу на два месеца претходне године. Још увек не можемо да кажемо да је то тренд и да захваљујући свему ономе што смо урадили, у смислу подстицаја, финансијских подстицаја породици са децом, али се надам да је ово добар показатељ, да је све оно што је председник Републике причао о важности тога да имамо више деце, односно џаба све ово што радимо ако немамо коме то да оставимо у Србији, да све то почиње да даје резултате.
У том смислу могу да вам гарантујем да ћемо више пажње посветити руралним срединама и школама у руралним срединама и да ћемо видети, како оно што нас стално критикују… Сећате се када је председник Вучић био премијер и када је рекао да не сме више да постоје основне школе у Србији са чучавцима и са потпуно неусловним тоалетима за наше најмлађе, када су му рекли да се ми бавимо клозетима и канализацијом, а онда када сам ја почела да се бавим дигитализацијом, онда су рекли – што се не бавите канализацијом. Чиме год се ви бавите, они желе да се бавим оним другим.
Поносна сам што се ми бавимо и канализацијом и дигитализацијом. Посветићемо још више пажње и улагаћемо додатна средства за наше најмлађе.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик Петар Петровић. Изволите.
ПЕТАР ПЕТРОВИЋ: Моје следеће питање односи се на енергетику и постављам га министру Антићу.
Уназад неколико година са задовољством можемо да констатујемо, не само ми из Јединствене Србије, него и сви грађани у овој земљи, да је енергетска ситуација у Србији стабилна, да је снабдевање струјом стабилно, да је снабдевање гасом стабилно и у то име ја вам честитам, министре, на томе да сте врло успешан министар у тој области за разлику од неких ваших претходника када су имали големе проблеме у енергетској ситуацији у земљи.
Оно што нас интересује, а вероватно интересује све грађане Србије, каква је тренутна ситуација са Јужним током, гасоводом? Да ли смо близу реализације, с обзиром да има и оваквих и онаквих вести, јер сам сигуран да реализацијом тог пројекта, изградњом ток Јужног тока не само да ће Србија бити стабилнија у снабдевању гасом, него ће вероватно, претпостављам, поред тога што ће држава зарадити, гас за крајње потрошаче бити, хајде да кажем, не јефтинији, него имати стабилну цену и грађани се неће плашити поскупљења?
Са друге стране, поставио бих питање и министру пољопривреде господину Недимовићу, који ме не слуша, а то је да ли ће Министарство пољопривреде на време предузети одређене кораке да не дође, као што сваке године долази, до
34/3 ТЂ/МТ

размимоилажења између произвођача и купаца малине и осталих јагодичастих производа, односно да се већ сада зна нека приближна цена коју ће произвођачи добити, да не би било блокирања путева, протеста, итд?
Са друге стране, већ је крај марта, за пар дана почиње и месец април, када ће почети, односно стварају се могућности за разне олује, градоносне облаке, итд, да ли Министарство предузима неке мере у циљу бољег снабдевања локалних самоуправа противградним ракетама, боље плаћање оних људи који раде на тим противградним системима?

35/1 МГ/ЛЖ 18.05 – 18.15

С друге стране да се све то на време обезбеди да не буде после оно да лечимо, боље да спречимо. Ми из ЈС сматрамо да увек боље делати, предухитрити неке ствари, него после тога исплаћивати накнаде штете, итд, пољопривредним произвођачима који буду оштећени у не дај Боже, некој непогоди. Хвала лепо.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има министар, господин Недимовић. Изволите.
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Поштовани господине Петровићу, поштовани председавајући, захваљујем на овом првом питању, везано за малинаре, нема теже муке у овом тренутку него што је тај сектор. Морам изнети неколико чињеница, пре свега због јавности, зато што се врло често покушава и у политички вртлог уплести ова тема, а то је да у Србији је 2011. године било 13,500 хектара под засадима малине, углавном на простору Западне Србије, 2018. године, имамо 23.000 хектара под засадима малине. Готово пута два, с тим што принос по хектару на простору Западне Србије пада. Има ту неколико разлога за то, али да не улазимо сада и не оптерећујемо читаву причу.
Ми смо имали неколико година везаних за малинарски сектор 2013, 2014, 2015. година, имали добре цене, добра тражња, али због овог, да тако кажем, масовног подизања засада у оним крајевима и од оних лица која се тиме нису бавила, ми имамо ситуацију да данас на данашњи дан имамо 59.000 газдинстава која имају мање од једног хектара под засадима малине, и углавном се они налазе на простору неколико округа, које условно називамо Западна Србија. Јако тежак проблем, ове године ситуација неће са аспекта истраживања тржишта ништа спектакуларније бити боља него претходна година. Али, оно што је јако важно, преко Националног савета за малину, који смо формирали претходне године, где радимо и са произвођачима и са откупљивачима, коначно смо дошли до правих чињеница колики су то приноси, колика је цена произвођачка. Немојте заборавити да имамо једну ствар која се променила, цена радне снаге је скочила у задњих неколико година, тако да трошак пољопривредног произвођача који он има по једном хектару малине су знатно већи него што је то било раније, тако да они данас иду негде до 110, 113 динара по хектару, уколико остварите осам тона по хектару.
Нисам чаробњак из Оза, и потпуно поштујем правила тржишне економије, држава не може да гарантује никоме цену, али је држава предузела све у претходном периоду да са репроматеријалом, са минералним ђубривима, прек набавке горива, смањи трошкове за пољопривредну производњу. Ове године намеравамо да усвојимо два закона који би требали да помогну у разрешавању тог проблема, то је закон о регулисању тржишта пољопривредних производа и да изменимо Закон о подстицајима.
Како пре свега мислимо овим законом да решимо то? То да тачно знамо ко су откупљивачи, да имамо регистар откупљивача и ко ће положити, као код туристичких агенција депозит за тај свој откуп, а не да имамо оне који откупљују малине, па после уз ту тешку муку како их продају, да не могу да наплате. Имали смо таквих случајева. Не само за малине, све друге воћарске културе. Тај закон би требао да се нађе пред народним посланицима после јавне расправе која треба да крене ових дана.
Што се тиче закона о подстицајима, ми морамо увести и реорганизацију, односно да финансирамо подршку оним пољопривредним производњама спрам простора где оне најбоље успевају и развијају се. Да ли се аспекта традиције, односно постојања пољопривредних произвођача, климатских услова, географских услова итд. Да се вратим на ову ствар која се тиче противградне заштите. Нама је дефинитивно неопходан нови закон о противградној заштити. Имали би бољу синергију између локалних заједница и државног ентитета, али да не би чекали сада тај нови закон, шта смо кренули да радимо. Две врсте мера смо применили за 2018. годину. Прва је набавка аутоматизованих противградних станица. Ми у Србији имамо 13 радарских
35/2 МГ/ЛЖ

центара. Најоптерећенији радарски центар је Радарски центар Колубара, који обухвата неколико округа и ту смо имали највише штета, пре свега због градоносних облака који долазе, да кажем још једном због јавности, са простора Републике Српске, облаци не познају границе.
Ми смо некада у јединственом систему противградне заштите СФРЈ имали тај систем координације, сада га више немамо. У уторак ће бити заједнички састанак Министарства пољопривреде Владе Републике Србије и Владе Републике Српске. Биће у Сремској Митровици одржан и једина и главна тема ће бити систем противградне заштите. Намерамо да направимо заједнички систем, да колеге из Републике Српске, из њихових противградних станица бране наш простор и да имамо ту координацију и ми ћемо заједно се договорити око финансијске подршке за то.
Што се тиче набавке аутоматске противградне станице, већ је првих 28 аутоматских противградних станица изграђено. Прва фаза је готова. Та вредност радова је била 308 милиона динара. Оне се налазе на буквално простору који је најизложенији градоносним облацима.
Сада, има једна ствар, не можете само физички да се заштите. Није ни та противградна заштита 100%. Ни С300, каже министар С400 јесте, али у овом противградном систему није тако, можемо да заштитимо 50-60%. Зато смо изменили и Правилник о подстицајима за осигурање од града. Тако да најугроженији окрузи, пет је таквих, од градоносних облака сада имају поврат 70% од премије на осигурање. Не може једно без другог. Надам се да ћемо у наредне две три године уредити овај систем комплетно.
Шта подразумева аутоматска противградна заштита? Нема више стрелаца да мора да иде – ало, Пожега, па да зовемо оног тамо стрелца, па док он стигне на лице места, па да никад не знамо када испали ракету шта се са њом десило. Имаћемо преко радарских центара комплетно синхронизован систем. Имаћемо софтверске системе који су комплетно завршени у сваком радарској центру. Из њега ће се испаљивати ракете. Имаћемо трајни доказ о томе какав је резултат, а не да гледамо горе, да ли смо погодили или нисмо. Ово је 21. век. Користећи најсавременије технологије ми ћемо доћи до тога да у наредне две три године комплетно заштитимо простор Републике Србије.
Још једну ствар да кажем, везано је за малинаре, Влада Републике Србије никад неће бежати од овог проблема, али људи морају да знају да је тржиште једино које опредељује цену. Исто као што морају да знају у другим деловима пољопривредне производње.
Ево на пример, имали смо произвођаче свиња који су годину и по дана имали добре цене, 170, 180, 200 динара. Нико ме није звао да ме пита шта ћемо са ценама. Сада је ситуација тешка, 120 динара, али сада сви зову и питају шта ћемо. Каже јел може држава да помогне? Не може само када је добра цена, када је разлика 50 динара у произвођачкој цени до продајне цене.

36/1 БМ/ВК 18.15 – 18.25

Не може само тад да се потрошачки размишља, мора се некад остављати и за црне дане, али републичке робне резерве ће након закључка Владе Републике Србије, следеће недеље, ући у размену по паритету, размене свиња за кукуруз, негде око шест и по хиљада тона. Тако ћемо негде око 40.000 товљеника разменити за кукуруз по паритету од 145 динара. Исто ћемо ићи и за говеда, негде по паритету од 240, 245 динара. Водимо ми рачуна о нестабилности на тржишту, али са овим законом о регулисању тржишта пољопривредних производа направићемо још неке алате да можемо да реагујемо у кризним ситуацијама.
Ја не знам, просто, да не будем превише груб, али морам рећи, то најбоље знају колеге из посланичког клуба СПС, ако ме слушају, они су били неко ко је заговарао у својој прошлости централно-плански систем управљања. Најбоље ме разумеју о чему причам, јер 2000. године није ваљало, петогодишњи планови нису ваљали гарантоване цене, него је хтео неко на улицу да уведе тржишни систем економије, да доведе Лабуса да уништи либерализацијом комплетан систем заштите српске пољопривреде и хтели тржишну економију. Ево, сада имамо тржишну економију. Шта сада? Сада хоћемо оно друго.
Људи, ми морамо да кажемо како ствари стоје. Стање је тешко, али Влада Републике Србије ће увек наћи начина да помогне пољопривредним произвођачима, али увек водећи рачуна да је тржиште једино које опредељује цену и ту не можемо мало да будемо у самоуправном социјализму, а мало да будемо у капитализму, како нам одговара. Ево, на пример, и тиме завршавам, да не мучим овде људе, господине Петровићу хвала вам на питању, али да не мучимо људе. Добро, само ви аплаудирајте, а ја и даље причам.
Не може то људи, мало отворимо мало затворимо границе што се тиче трговине. Ја знам да је некад тешко кад дође до увоза одређених роба у пољопривреди, али исто тако ако будемо ми селективни, и само ми кажемо кад нама одговара, ми ћемо да пустимо, кад нам не одговара ми ћемо да затворимо границу, па то ће и нама сутра да ураде све. Како ћемо онда говеда да извозимо и како ћемо онда да имамо цену већу за 50 евро центи него што смо имали, 20 година је било 1,9. Какво ћемо тржиште да имамо? Људи мало је то све компликованије него што на први поглед изгледа. Не бежимо од дијалога ни у једној области, али не може то да се данас, кад ми одговара затворимо границу, а сутра кад ми одговара да се отвори. Где то има? Нека ми неко објасни где то на овој планети постоји? Ако нађе неко то решење, брате мили, то значи да има бољи и паметнији, изволите људи онда радите овај посао. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има министар господин Антић. Изволите.
АЛЕКСАНДАР АНТИЋ: Захваљујем.
Даме и господо народни посланици, драге колеге, господин Петровић је изнео неколико коментара на рачун енергетског сектора и поставио одређено питање, ја желим, пре свега, да истакнем да наш енергетски сектор заиста пролази кроз једну озбиљну транзицију, да оно што је за ову Владу било кључно да у том периоду транзиције нашег енергетског сектора, садржимо пуну стабилност и сигурност снабдевања свим кључним енергентима, како у привреди, тако грађана.
Мислим да смо у претходном периоду у томе били врло успешни. Били смо успешни у тренуцима када смо се суочавали заиста са невероватним проблемима. Подсетио бих вас на поплаве, када смо имали поправљање колубарске копове, а знамо и сами да 50% наше енергије се генерише из угља који се произведе у „Колубари“, а струја произведе у Обреновцу.

36/2 БМ/ВК

Успели смо да ту брзо реагујемо. Успели смо увек да обезбедимо да наш укупан електроенергетски, као и укупан енергетски систем, буду стабилни. Све је то последица једног доброг рада у нашим енергетским компанијама, једног стручног рада.
Ја сам изузетно поносан и верујем и ова Влада, што у протеклих неколико година све енергетске компаније у Србији, чини ми се, по први пут све енергетске компаније у Србији послују позитивно. Годинама су неке од њих биле препознатљиве по генерисању великих губитака, које је буџет Републике Србије хендловао у каснијем периоду. Од 2015. године све енергетске компаније у Србији, понављам, послују позитивно и мислим да је то значајно и да се то одразило на све укупне економске параметре у Србији и да је било део успеха финансијских реформи кроз које је Влада, на челу са тадашњим председником господином Вучићем, спровела овај брод ка једној успешнијој економији.
Ми у овом тренутку имамо један озбиљан инвестициони циклус у серији енергетике. Желим још једанпут да вас подсетим да нажалост због свега онога кроз шта је наша држава и друштво прошла негде тамо краја осамдесетих, почетка деведесетих, па двехиљадитих, да смо имали један озбиљан недостатак инвестиција у енергетском сектору. Као најбољи доказ за то треба да послужи чињеница да је последњи велики електроенергетски производни објекат пуштен на мрежу 1991. године и од тада се није ништа дешавало деценијама. Ево, сада готово три деценије након тога, ми имамо велике пројекте, имамо велике инвестиције и врло амбициозне планове да тај један геп који смо имали брзо стигнемо и да у енергетском смислу будемо дугорочно енергетски безбедни. Управо из тог разлога понављам, имам велику подршку читаве Владе, председнице, председника Републике, да брзо и ефикасно развијамо енергетске пројекте, јер су они кључ стабилности укупне наше економије.
Ми у овом тренутку радимо велики блок у Костолцу, снаге 350 мегавата, инвестиција више од 700 милиона долара. Он би требао крајем 2020. године да буде на мрежи. Радимо постројење за одсумпоравање у Обреновцу, који ће обезбедити дугорочну стабилност и производњу тих блокова. Радимо модернизацију Ђердапа, Зворника, спремамо модернизацију ТЕНТ-а А1, А2 и Ђердапа. Гради се термоелектрана топлана у Панчеву, снаге 200 мегавата, која би требала да буде готова негде у трећем кварталу 2020. године. Ради се Трансбалкански преносни коридор, ради се модернизација рафинерије, постројење за дубоку прераду, инвестиција 300 милиона евра и читав други низ пројеката који, понављам, енергетику у том инвестиционом смислу стављају са инфраструктуром на прво, друго место, да кажем, у области тих инвестиција.
Када је гас у питању, то питање је посебно осетљиво за нашу укупну енергетску безбедност. Ви знате да смо ми држава која отприлике 80% својих потреба за гасом решава из увоза. Објективно, томе треба додати и чињеницу да нама конзум и потрошња гаса расте као последица, пре свега индустријског раста и развоја, желим ту да направим једну малу дигресију. Сваки од инвеститора који дође у Републику Србију, има само неколико питања за нас у доношењу својих инвестиционих одлука. Наравно, поре политичке стабилности и подстицаја које држава даје, он се интересује каква је инфраструктура, да ли је добро снабдевање електричном енергијом и да ли има гас. Уколико нема гаса, та локација и та дестинација губи атрактивност и ти инвеститори траже нека друга места.
Ми управо из тог разлога имамо велики раст потрошње гаса. На пример, 2016. године је та потрошња била милијарду и 750 милиона, 2017. године две милијарде и 2018. године две милијарде и 150 милиона.

37/1 МЗ/ВЗ 18.25 – 18.35

Значи, ми смо за неких 20-25% у последњих неколико година повећали потрошњу гаса у Србији. Када сада вратим на чињеницу да ми тај гас увозимо, а са друге стране да једини правац снабдевања гасом који имамо је тај правац из Русије кроз Украјину, преко Мађарске ка Србији, доводи нас у позицију да са доста пажње, доста опреза пратимо сва та глобална дешавања и пре свега могуће поремећаје у транзиту гаса кроз Украјину и да из тог разлога убрзано развијамо нове гасне пројекте који ће Србију чинити енергетски безбедном.
Ми у том смислу имамо неколико пројеката који су приоритет. Један је интерконекција Ниш-Димитровград, друго је интерконекција са Румунијом, узимајући у обзир да Румунија врло брзо, због добрих резултата у Црном мору, када је производња гаса у питању, може постати озбиљан извозник гаса и онај кључни, то је овај велики гасовод који сте ви назвали „Јужни ток“, међутим, то више није „Јужни ток“. „Јужни ток“ је био пројекат који је развијан до 2014. године, он је у децембру 2014. године заустављен и као такав пројекат више не постоји.
Русија је са Турском након тога, негде 2017. године, кренула да развија пројекат „Турски ток“. „Турски ток“ је пројекат који је пре свега везан за снабдевање турског гаса и он спаја Русију и Турску подводним гасоводом испод Црног мора, односно по дну Црног мора и то је пројекат који је капацитета две цеви по 15,75 милијарди, од којих је једна за потребе турског тржишта, а друга за потребу европског тржишта. То је вратило размишљање и вратило фокус интересовања и овде у Србији, у Бугарској, Мађарској, могућност да се део тог гаса транзитира преко Бугарске, Србије, према Мађарској и према централноевропским гасним складиштима, негде отприлике по рути некадашњег „Јужног тока“, али у одређеној мери мањег капацитета.
Ми смо у протеклом периоду доста интензивно радили по том питању. Морам да кажем да сам поносан на то што смо много више радили него што смо о томе причали и чини ми се да смо данас у врло доброј позицији, када је тај пројекат у току. Ми смо одређене озбиљне активности реализовали по питању тог пројекта, спровели све фазе закупа капацитета, као и у Бугарској, и комерцијално је тај пројекат доказан кроз потребе које су исказале компаније које су закупиле капацитет на том новом транзитном правцу. Реализовали смо читав други низ мера везано за прибављање дозвола. Тај пројекат развија компанија „Гастранс“, која је у фази сада прибављања свих неопходних дозвола за градњу тог гасовода, од припремних радова, преко полагања цеви, изградње линијске инфраструктуре и свих осталих неопходних компресорских објеката. Прошли су кроз тај регулаторни део.
Подсетио бих вас, узимајући у обзир чињеницу да је Србија члан Енергетске заједнице и да је на европском путу, да смо ми дефинисали као важан фактор да се тај пројекат развија у Србији кроз поштовање Трећег енергетског пакета. Управо из тог разлога компанија „Гастранс“ је добила изузеће за тај пројекат од одређених одредби Трећег енергетског пакета, али уз поштовање, да кажем, читавог низа других мера које Трећи енергетски пакет дефинише, то смо радили кроз изузеће код нашег регулатора и уз прибављање мишљења код секретара Енергетске заједнице.
Ако се сетите, секретаријат је дао условно позитивно мишљење за тај пројекат и тај пројекат је након тога добио коначно решење од наше агенције. Постоје још одређена додатна усаглашавања која ћемо ми радити са Енергетском заједницом, како би тај пројекат био у потпуности у складу са европском регулативом, пре свега је везан за ликвидност домаћег тржишта и раздвајање „Србијагаса“ по енергетским делатностима и то су неки приоритети које ћемо ми решавати током 2019. године.


37/2 МЗ/ВЗ

Оно што је у овом тренутку кључно, комерцијални разлози и економски разлози за тај пројекат постоје. Када су у питању регулаторни услови, ми смо дали све те кључне регулаторне елементе. Када су у питању дозволе за извођење радова, оне су у фази прибављања. Када је финансирање тог пројекта у питању, оно је обезбеђено. Тако да могу са пуно оптимизма да вам кажем да се тај пројекат добро развија. Ми очекујемо да први радови на том пројекту буду отпочети у априлу ове године и очекујемо да највећи део линијског дела тог гасовода, када кажем линијског, мислим без компресорских станица, и у Бугарској и у Србији те компресорске станице ће бити постављене 2020. и 2021. године, значи да тај линијски део гасовода у највећој мери буде реализован до краја 2019. године. То је врло амбициозан план, али узимајући у обзир да постоји велико искуство компанија које ће учествовати у реализацији тог гасовода, тај план је реалистичан и ми ћемо врло интензивно радити на томе и наравно овај парламент ће бити увек адекватно информисан о свим активностима на том пројекту. Тај пројекат је за Србију важан, он ће обезбедити, понављам, пуну енергетску безбедност Србије, имаћемо сигурно снабдевање гасом, а са друге стране Србија ће на тој мапи гасног бизниса доћи на једну далеко бољу позицију, као држава кроз коју ће се одвијати транзит и као држава која ће од транзита гаса имати и одређене користи.
Још једанпут, хвала, господине Петровићу, на питању. Понављам, овај парламент ће увек бити благовремено и апсолутно информисан, као што то радимо на надлежном одбору који је место на коме о свим плановима у области енергетике потпуно отворено и потпуно аргументовано говоримо. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има министар господин Вулин. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Даме и господо народни посланици, већ при крају наше данашње седницу хоћу да вам се захвалим, у своје име и у име грађана Републике Србије, зато што сте толико стрпљиви, што сте толико упорни и што се заиста искрено борите, што не дозвољавате да вас понесу емоције и да одговорите оним силеџијама на све оно што су овде радили и оно што у овом тренутку раде.
Знате, хоћу да ово знате ви, али на првом месту хоћу да знају и грађани Србије, један од силеџија који нас је сачекао, који је покушао да заустави народне посланике и чланове Владе да раде свој посао и да буду пред грађанима Србије, мислим на Мирослава Алексића, бојкотује Скупштину, али није бојкотовао ни овај пут дневнице. Уредно је дошао и пријавио се да је ту, да добије путне трошкове, да добије дневницу, да га плате грађани Србије за оно што стоји на степеништу, што покушава да заустави честите људе да раде свој посао, што се бави силеџијством, јединим што знају.
Дакле, они једноставно не могу да одоле, а да не отму где год им се укаже прилика и да однесу шта год им се укаже прилика. Грађани Србије, да знате, данас сте му платили да стоји на степеницама, да препада људе, да салеће људе, да лаже, да пљује, да вређа, данас сте га платили да буде испред Скупштине, а он се уредно пријавио да узме ваш новац. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има колега Петар Петровић. Изволите.
ПЕТАР ПЕТРОВИЋ: Захваљујем се министрима на исцрпним одговорима.
Само бих хтео да упознам госпођу председницу Владе са једним податком. Она је рекла да уназад у последњој години је у Србији 10% више новорођене деце него прошле године.

38/1 ЈЈ/МП 18.35 – 18.45

Хоћу председнице Владе да вас само упознам, али ме не слушате, добро нема везе, прочитаћете стенограм, да од како је ЈС у Јагодини преузела управљање локалном самоуправом од 2004. године, због своје популационе политике, коју је тада увела, сваке године из године у годину се повећава број новорођене деце и могу да вам кажем да у овом тренутку Јагодина је други град по броју новорођене деце у односу на број становника. Према томе само да знате. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има колегиница Гроздана Банац. Изволите.
ГРОЗДАНА БАНАЦ: Поштовани председавајући, хвала вам најлепше.
Уважени министри, имам питање за госпођу Брнабић као председницу Владе, пошто је Милан Кркобабић председник ПУПС-а Србије, ми смо већ предложили, наша шефовица посланичке групе је предложила да се разматра питање и реорганизације ПИО фонда, а и технолошко-иновационог фонда који би се основао. Молим вас то је једно изузетно озбиљно питање, изузетно важно и за младе, јер је питање како ће да се из буџета исплаћују пензије, за пет година ће бити и роботике и ИТ сектора и свега осталог, знате смањиваће се радна снага. Треба размишљати о повећању пензионера и о исплати пензија која ће у будућности млади морати да размишљају како ће и како ћемо ми бити исплаћивани и од чега.
Председник Милан Кркобабић је предложио да све релевантне, сви релевантни чиниоци, то значи представници Владе, председници политичких партија, синдиката, сви релевантни чиниоци да учествују у том састанку и да предложе и да дају своје сугестије. Најлепше вас молим да заиста размислите, ми смо врло свесни да сте у великом проблему и да држава заиста има пуно посла, али се овоме заиста мора размислити, ја вас најлепше молим да предузмете мере како би се организовао овај предлог, како би могао да се реализује. Хвала вам најлепше.
(Народни посланик Миладин Шеварлић тражи повреду Пословника.)
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Колега Шеврлићу, уместо што ми показујете Пословник боље би било да прочитате члан 216. Пословника, па онда покушајте.
Реч има председница Владе госпођа Ана Брнабић. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Поштована народна посланице, само желим да вас уверим да већ размишљамо о овоме, имала сам један мало другачији концепт, али свакако ће ми бити задовољство да седнемо и да видимо како можемо да приступимо решавању овог питања. Дакле, ми смо 7. марта послали делегацију нашу, били су људи из мог кабинета, били су људи из привреде, били су људи из Министарства финансија у Норвешкој. То смо договорили када је у јулу била премијерка Норвешке овде у Србији. Послали смо их. Ја сам их замолила да оду и да посебно погледају како функционише норвешки нафтни фонд. То је практично њихов пензиони фонд који апсолутно не зависи од буџета који је најјачи пензиони фонд на свету и један од најјачих фондова инвестиционих на свету.
Дакле, желели смо да видимо како је Норвешка када је почела да експлоатише нафту, када је део прихода од нафте издвајала у посебан фонд који се користио само за пензије, а који је такође користио и као инвестициони фонд из чега су они даље инвестирали паре па су онда те паре враћали пензијама. Наравно, то су морале да буду јако ниско ризичне инвестиције да се не би играли са новцем пензионера или будућих пензионера. Могу вам рећи да је била јако, јако добра посета. Размишљала сам да то гледамо како можемо да искористимо све новце од наших рудних богатстава, посебно имајући у виду и то да је код нас између 10 и 12% светских резерви литијума. Ако то паметно искористимо да цео профит од тога, производње, полупроизвода или финалних производа одвајамо у наш неки посебни фонд који ће бити нешто налик
38/2 ЈЈ/МП

норвешком нафтном фонду. Тако да смо размишљали и ја сам добила прошле недеље извештај из те посете, гледаћемо са Министарством финансија како можемо даље да радимо на томе и да се припремимо. Реално, надам се да ће 2021. године кренути изградња тог хемијског постројења у Лозници до 2023. године. Од 2023. године ми би, ако смо одговорна власт морали да отворимо тако неки фонд којим ћемо онда покривати све оне изазове које данас имамо са неодрживим системом пензије.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик, колегиница Гроздана Банац. Изволите.
ГРОЗДАНА БАНАЦ: Пуно вас се захваљујем, с обзиром да сте ви заиста о томе размишљали и да сте имали разумевања. Молим вас, још једном вам се пуно захваљујем и мени је драго, јер заиста сам јако дуго, пре свега као пензионер, друго сам и мајка деце и интересује ме због моје деце, због све деце која имају на овом свету, да имају осигурану будућност што се тиче, јер то је практично фонд солидарности. То су облигациони односи, пуно тога има у томе, зато је председник инсистирао. Он је једна од озбиљних предлога и ја вам се захваљујем да имате слуха за то, да сте већ о томе размишљали, да сте ишли као делегација. Молим вас, најлепше, пошто је министар у Влади, да ћете заједно разговарати и да ће се ипак о овоме донети једна заиста позитивна одлука. Хвала вам пуно.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик, Владимир Маринковић.
ВЛАДИМИР МАРИНКОВИЋ: Хвала, уважени председавајући.
Поштована премијерка, поштовани министри, даме и господо народни посланици, имаћу неколико питања за премијерку, министра одбране, господина Вулина и потпредседницу Владе др Зорану Михајловић.
Првенствено бих питао премијерку Брнабић у вези наставка пројекта дигитализације, шта су даљи планови и какви су пројекти који се тичу процеса образовања и нове школске године која нам предстоји? Дакле, припреме у вези тога, шта ће се дешавати у том смеру и том смислу? Већ су нешто моје колеге покриле и питале у вези односа државе према младим људима, према младим талентима и научницима. Знам да сте ви пуно за ових годину и по дана урадили на том плану и поготово у смислу унапређења иновативне привреде, унапређења сектора иновационих технологија и прављења хабова, технолошких паркова и дефинисања Србије као земље и државе знања и образовања.
Што се тиче министра Вулина, желим да га питам о безбедоносној ситуацији у земљи? О безбедносним изазовима на простору Косова и Метохије и да нам каже нешто више о томе какви су планови Војске Србије када је у питању додатна модернизација, имајући у виду да је досадашња политика Владе и њега као министра била таква да се пуно инвестира у ново наоружање, у безбедност земље, у обезбеђење наших граница и наравно фронтно одговарање на све безбедоносне изазове који постоје у нашој земљи.

39/1 ВС/ИР 18.45 – 18.55

За потпредседницу Владе Зорану Михајловић питање које се тиче даљег напретка Србије, када је у питању Дуинг бизнис листа Светске банке и даљи продори и напредак наше земље и дефинисање даљих планова, како ће то изгледати у будућности и како ћемо напредовати у том веома важном аспекту функционисања које утиче на привлачење страних директних инвестиција и које утиче на побољшање и поспешивање пословног амбијента у нашој земљу.
Ја знам да је и једна делегација наша, већ сада, тренутно у Вашингтону, али на састанку са представницима Светске банке и разговорима који се тичу унапређења, пословног амбијента и наше позиције, када је у питању Светска банка, нису као неки који су вас овде и вас и премијерку и друге министре дочекали са транспарентним, а и нису покушали да вам не дају да прођете и да дођете до ове пленарне сале, нису отишли инкогнито, нису отишли тако као што је отишао Драган Ђилас, а да то не зна ни наша амбасада тамо, с обзиром да сам боравио у слично време неколико дана у Вашингтону.
Читам данас и вести да се човек срео са помоћницима, помоћника неког помоћника, и наводно неким конгресменима, чија имена нисмо ни чули, тако да бих замолио премијерку да ми каже нешто и о томе да ли ће се очекивати неко законско решење и законски оквир, када су у питању лажне вести и борба против таквих појава које генерално утичу на супстанцу нашег друштва и утичу, наравно, на све оне позитивне процесе које се одигравају данас. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има председница Владе, госпођа Ана Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Није нам остало много времена, поштовани народни посланиче, поставили сте ми питање на моју омиљену тему, а то је реформа образовања и дигитализација у школама, зашто мислим да је апсолутни кључ за дугорочну конкурентност и успех нашег друштва и наше земље.
Мени је драго да кажем и да поновим да смо ми у мандату ове Владе увели, а да смо прво увезали све основне школе у оквиру безбедног интернета у оквиру академске мреже Србије.
Да смо увели програмирање у петом и шестом разреду основне школе, да смо обучили све наставнике, да смо уз велику подршку привреде, ја им се овом приликом захваљујем набавили опрему. То је процес који набавке опреме, који никада не стаје, још увек немамо довољно опреме, још увек немамо довољно добре опреме у школама и то настављамо.
Такође смо у основним школама, од ове школске године увели као пилот пројекат 2.000 дигиталних учионица и дигиталне уџбенике који помажу и наставницима да на један савременији и занимљивији начин приближе градиво ученицима и да ученици много интерактивније учествују у настави.
Што се тиче средњих школа, ми смо чак пет пута повећали број специјализованих ИТ одељења, што се тиче факултета 20% смо повећали капацитете на техничким факултетима и рекла сам већ, обезбедили 100 милиона евра за инфраструктуру.
Посебно ми је драго да смо у новембру прошле године кренули у изградњу Научно-технолошког парка Ниш, да у априлу крећемо изградњу још једне лабораторијске ламеле на Електронском факултету у Нишу, а да до краја ове године треба да се заврши изградња Научно-технолошког парка Нови Сад.
И, ја ћу вас подсетити да смо до 2015. године, ми нисмо у Србији имали ниједан једини научно-технолошки парк.



39/2 ВС/ИР

Ми ћемо завршити мандат ове Владе са три научно-технолошка парка. Научно-технолошки парк Београд који је кренуо да ради, када је Александар Вучић био председник Владе, а то је 2015. године, Научно-технолошки парк Нови Сад и Научно-технолошки Ниш, и најмање још три ванредна објекта за истраживање и развој у изградњи.
Од 1. септембра ове године, ми ћемо повезати 500 основних школа на брзи интернет да имају све учионице брзи интернет, чиме ћемо омогућити 10.000 дигиталних учионица.
Идеја нам је да уз подршку кредита Европске инвестиционе банке пројекат повезаних школа, до 2021. године у Србији имамо у потпуности дигиталне школе, што мислим да ће бити, у чему ћемо свакако бити један од лидера у Европи.
Мислим да је ово једна од ствари у којој смо највише и енергије и времена и новца уложили и на то сам апсолутно поносна. Као што кажем, мислим да је ово једна од ствари која ће обележити мандат овој Влади и која ће обележити нашу дугорочну конкурентност пред нама. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има министар, господин Вулин.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Поштовани, без сваке сумње, главна безбедносна претња која долази у Републику Србију јесте претња коју лансирају са простора КиМ, неосуђени терористи који данас воде привремене институције самоуправе у Приштини.
Потпуно непредвидљиви људи који су на слободи, не зато што су невини, већ зато што су сведоци о њиховим злочинима побијени.
Политика условљавања такси, честих инцидената, напада на српско становништво, изазивање сукоба јесте највећа безбедносна претња за Републику Србију у целини и за Србе који живе и на простору КиМ, и уопште где Срби живе.
Сва политика шиптарског руководства јесте у томе да изазову инцидент, да изазову сукоб након кога би Србија била оптужена за прекомерну употребу силе након које би се позвали у помоћ велики моћни заштитници.
То је сва политика шиптарског руководства. Све што раде, увек водите рачуна о томе раде, како би изазвали употребу силе од стране Републике Србије, њене војске, њене полиције, њених безбедносних структура и онда закукали за помоћ и гледали да опет привуку туђу децу да гину за њихове циљеве.
У осталом, шта се друго може очекивати од неосуђених терориста?
Војска Србије ће наставити да се модернизује. Од 2012. године, када је Александар Вучић постао министар одбране и када је након тога као председник Владе почео да обезбеђује економску стабилност, Војска Србије није она демоларисана и она запуштена војска која је била пре 2012. година, она војска која није смела да каже на годишњицу НАТО агресије да је у питању НАТО агресије, него је морада да ћути и да говори о НАТО акцијама, о НАТО операцијама, која није смела да назове ни ствари правим именом, а камоли да се јача и да се опрема.
Војска Србије, као што сте видели, је јача и богатија за 14 мигова 29 који се ремонтују и који се модернизују. Имаћемо и три нова хеликоптера МИ 17, четири нова хеликоптера МИ 35. Стићи ће и пет нових хеликоптера ХА145, 30 тенкова Т72 модернизованих, 30 БРДЕМ-ова такође модернизованих.
Војска Србије ће модернизовати и ради већ на модернизацији својих противваздухопловних система КУБ, модернизујемо наш авион „Орао“.
Као што видите, радимо да наша Војска Србије буде много моћнија, да буде много јача, али не само то.


39/3 ВС/ИР

Ми радимо на томе да сваки припадник Војске Србије буде задовољнији, зато су нам плате веће него што су икада биле. Зато су дневнице подигнуте, зато је уведена солидарна помоћ за рођење детета, зато су уведени додатни бонови за исхрану за одређене структуре у нашој војсци и за одређене родове, уведено је, води се рачуна, на првом месту о сваком војнику.
Стигли су нам нови балистички комплети, да се похвалим и да се обрадујемо што ће наши војници бити заштићени. Стигле су нове униформе, стигле су нове чизме.
Војска Србије улаже у војну инфраструктуру да бисмо имали бољи смештај и зато када видите, а знате добро, да када стигну позиви за резерву, за оне који треба да помогну својој земљи и да буду спремни за своју земљу, значи да долазе у војску која је сигурна, стабилна, модернизована, војску која може да плати њихово ангажовање, војску која може да плати њихов боравак.
Све оно што нисмо радили деценијама, ми сада коначно радимо. Ми смо сада у стању да то радимо. Сада можемо да исплатимо и надокнаде резервистима, сада можемо да обезбедимо смештај, храну, сада можемо да платимо старешине који ће бринути о њима. То је једини начин да имате снажну војску. То је једини начин да имате војску која ће бити у стању да чува своје границе и да чува мир.

40/1 ЈИ/МЈ 18.55 – 19.00

Војска Србије је у стању да обезбеди Србију од сваке опасности која може да дође споља. Али, морам још једном да упозорим све грађане Србије на то да главна претња долази изнутра. Главна претња долази од оних који би да направе Мајдан у Београду, који би да нас посвађају, који би да се тучемо између себе, који би да натерају обичне, младе људе да се туку за њихове привилегије и за њихову прилику да још једном пљачкају Србију и да још једном раде све оно што су радили.
То је главна претња, на то војска не може да да одговор. На то могу одговор да дају само грађани Србије и ја се надам да ће га дати на изборима. Ја желим да га дају на изборима, на фер, демократским изборима, као што су увек били, бар од 2012. године, без сваке сумње.
Дакле, највећа опасност, највећи безбедносни проблем јесте покушај изазивања сукоба између Срба, између нас. Све остало ми можемо да изађемо на крај са тим, изађемо на крај са тим, а са овим излазе на крај грађани Србије и излазе тако што изађу на изборе.
Данас, овде у парламенту нема оних који би требало да нам кажу неки други поглед на свет, али бојим се да немају другу политичку идеју, да немају програм. Шта би нам рекли? Да су овде, као што знате, вређали би, пљували би, мрзели би, на првом месту би пљували Вучића, па његову породицу, па онда редом. Не би нам дали ни једну једину идеју, не би нам рекли зашто треба гласати за њих, не би нам рекли како се то отварају фабрике, како се привлаче инвестиције, не би нам рекли како да војска буде боља, припремљенија, наоружанија, само би изнели своју мржњу, али и такви треба да буду овде и да бирачи виде ко од нас шта нуди, и како нуди.
Велика је несрећа за један народ када мора стално да расправља о унутрашњим сукобима. Ми нисмо подељено друштво и немој да слушамо стално ту причу да смо ми подељено друштво. Какво подељено друштво у коме 60 или 55% људи гласа за једну политичку групацију. Какво је то подељено друштво? Шта је онда Немачка, на пример, где имате 30, 20, 30% за различите политичке опције. Па, јел код њих грађански рат? Ми нисмо никако подељено друштво ми само имамо агресивне, мали број веома агресивних људи који су спремни да ураде све да би њихове привилегије биле поново враћене, да би поново били заштићени и да би поново могли да пљачкају као што су пљачкали. Ништа друго, нема другог сукоба. Нико од нас није у сукобу са људима који мисле другачије, то је здраво, то је добро, то је корисно, али како да не будете у сукобу са људима који нападају народне посланике, који упадају у РТС, који носе моторне тестере, који нападају председништво Републике Србије, који позивају на грађански рат, на сукобе, на Мајдан, на шаторе, на Украјину, са таквим људима ви морате да будете у сукобу, не силом, али снагом политичких аргумената. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има министар др Зорана Михајловић. Изволите.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Добро вече свима.
Прво, мислим да је врло важно знати да смо ми једна одговорна Влада. Ви сте за нас као посланици и посланице гласали и изгласали све оно што ми радимо свих ових година и, оно што је важно да се зна, ми се сваки дан боримо за сваку инвестицију, за свако радно место и, на крају крајева, то показује један одговоран буџет, стабилан буџет, смањен јавни дуг, смањена стопа незапослености и наше место на Дуинг бизнис листи Светске банке, јер је та листа јако важна. Када год неко треба да дође у Србију да у нашој земљи инвестира, он прво што гледа, између осталог, гледа управо стање на Дуинг бизнис листи.

40/2 ЈИ/МЈ

Дакле, ми смо се сваког тренутка и сваког дана борили и од једне земље која је за време Тадића, Ђиласа и осталих, који би сада да буду главни, била негде последња на тој Дуинг бизнис листи и када нико живи није желео ни да дође у нашу земљу да инвестира, ми смо данас земља, рецимо, која је само по издавању грађевинских дозвола једанаеста у свету од 189 земаља, колико се гледа. Дакле, ми сваког дана радимо.
Овог тренутка док ми, ево, овде завршавамо посланичка питања, група из Владе Републике Србије, кабинета председнице Владе и Министарства грађевине је у Вашингтону. Разговара управо са представницима Светске банке како да покажемо шта смо још урадили у области, дакле, бољег бизнис окружења како би се наша позиција у извештају у јуну месецу, који ће Светска банка дати као новим, била још боља.
Дакле, ми се искрено надамо да ћемо, како смо и рекли, имати до следеће године електронски Катастар. То значи да ћемо имати у једном тренутку електронску грађевинску дозволу, електронске планове, као и електронски катастар. То значи да неће бити више никаквих проблема око уписа власништва, али исто тако и издавања других дозвола.
Не заборавите да на данашњи дан ми имамо преко 40.000 градилишта. Имали смо нешто испод 1.000 градилишта 2012. године, тако да мислим да смо ми на добром путу да будемо једна од најбољих земаља у овом делу Европе на самој Дуинг бизнис листи. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Пошто је сада 19,00 часова, завршавамо рад у делу седнице која се односи на посланичка питања.
Захваљујем се свима на учешћу.
Седницу настављамо сутра у 10,00. часова.


(Седница је прекинута у 19,00 часова.)

Видео (3)

Четвртак, 28. март 2019. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 28.03.2019. (I)

Четвртак, 28. март 2019. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 28.03.2019. (II)

Четвртак, 28. март 2019. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 28.03.2019. (III)



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
30 1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31 1 2 3
среда, 23. октобар

Цео календар догађаја