28.март 2013.године Посланичка питања у марту

28.март 2013.године Посланичка питања у марту

Четвртак, 28. март 2013.

Посланичка питања у марту

Народни посланици су, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, 28.марта 2013.године, од 16.15 до 19.15 часова, постављали питања Влади Републике Србије.


Посланичка питања поставили су народни посланици Риза Халими, Олена Папуга, Мирко Чикириз, Драган Марковић, Константин Арсеновић, Чедомир Јовановић, Слободан Самарџић, Звонимир Стевић, Горан Богдановић, Бојан Јаковљевић, Захарије Трнавчевић, Ђорђе Стојшић, Војислав Вујић, Борисав Ковачевић и Зоран Остојић.
На постављена питања народних посланика одговарали су председник Владе Републике Србије и министар унутрашних послова Ивица Дачић, потпредседница Владе за европске интеграције Сузана Грубјешић, потпредседник Владе и министар рада, запошљавања и социјалне политике Јован Кркобабић, потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Расим Љајић, као и министар спољних послова Иван Мркић, министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић, министарка енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић, министарка омладине и спорта Алиса Марић, министар за грађевину и урбанизам Велимир Илић, министар културе и информисања Братислав Петковић, министар саобраћаја Милутин Мркоњић и министарка здравља Славица Ђукић Дејановић.


ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)

35/1 АЛ/МЈ 16.15-15.25

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, с обзиром да је данас последњи четвртак у месецу у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине приступамо постављању посланичких питања у времену од 16,00 до 19,00 часова.
Генерални секретар Владе Републике Србије обавестио је Народну скупштину да следећи чланови Владе нису у могућности да присуствују данашњој седници на којој се постављају посланичка питања: Млађан Динкић, министар финансија и привреде, проф. др Жарко Обрадовић, министар просвете, науке и технолошког развоја, Горан Кнежевић, министар пољопривреде, шумарства, водопривреде и мр Верица Калановић, министарка регионалног развоја и локалне самоуправе.
Пре него што пређемо на постављање посланичких питања, дозволите ми да вас још једном подсетим на одредбе Пословника Народне скупштине која се односе на начин постављања посланичких питања.
Народни посланик има прво да постави посланичко питање поједином министру или Влади из њихове надлежности. Посланичко питање мора бити јасно формулисано. Излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута. Председник Народне скупштине упозориће сваког народног посланика, који поставља посланичко питање, ако питање није постављено у складу са одредбама овог пословника, односно ако није упућено надлежном органу.
На усмено постављено посланичко питање Влада, односно министар морају одмах усмено да одговоре, ако је за давање одговора потребна одређена припрема они то морају образложити, одговор народном посланику доставити у писаном облику у року од осам дана од дана када је питање постављено.
Ако је у припреми одговор на посланичко питање потребно утврдити одређене чињенице, чије утврђивање захтева дуже времена и сложенију анализу, рок за давање одговора на посланичко питање може се продужити или највише до 30 дана.
Надлежни министар се обраћа Народној скупштини најдуже пет минута како би одговорио на питање. Такође, према члану 207. Пословника после датог одговора на посланичко питање народни посланик који поставља питање има право да у трајању од највише три минута коментарише одговор на своје питање и да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање, народни посланик има право да се изјасни о одговору у трајању од највише два минута. У току трајања постављања питања и давања одговора сходно се примењује одредбе Пословника Народне скупштине Републике Србије, с тиме што нису дозвољене реплике и указивање на повреду Пословника.
У складу са тим молим народне посланике да поднесу пријаве за постављање питања. Истовремено вас подсећам да ће редослед постављања посланичких питања бити утврђен према досадашњој пракси рада Народне скупштине, тако што ће наизменично најпре реч добијати народни посланици који не припадају ни једној посланичкој групи, а затим народни посланици од најмање према највећој посланичкој групи.
Прелазимо на постављање питања.
Реч има народни посланик Риза Халими.
РИЗА ХАЛИМИ: Хвала господине председниче.
Даме и господо народни посланици, ја ћу своје питање да упутим председнику Владе. Заправо, ја сам још 19. новембра прошле године поставио писмено
35/2 АЛ/МЈ
питање на које још увек нисам добио одговор, а тицало се изградње меморијалног центра жандармерије изнад албанског села Лучане код Бујановца и наравно моје интересовање је било - шта ће Влада и Министарство унутрашњих послова предузети да се незаконити радови зауставе и да се онемогући провокација која је тим спомеником направљена у односу на албанско становништво које има свеже сећање из времена кад су ту на том подручју били сукоби у коме су учествовали и специјалне снаге полиције?
Пошто нема министра просвете, поставићу друго питање које се тиче прво финансирања националног савета албанске националне мањине које је угрожено у ова три месеца ове године, јер је дошло одлукама или препорукама Владе да Канцеларија за људска и мањинска права смањила оријентационо за четири пута финансирање овом савету, савету албанске заједнице. Образложење је да се то ради због тога што на последњем попису изашло негде 5.800 Албанаца и да због тога као што видите то се одразило поприлично у односу на 61.000 Албанаца који су пописани 2002. године.
По мени је сада овде веома озбиљно питање. Није овде само проблематика националних савета чија делатност је озбиљно угрожена. Само што је тек почело да се оспособљава за решавање веома осетљивих и дуго нагомиланих проблема у области просвете у једној поприлично доброј сарадњи са Министарством просвете, сада одједном долази ова опструкција, по мени блокада директно од стране Владе, као што од Министарства просвете се опструише Национални савет Албанаца. Опет сумњам пошто је у питању деловање председника Координационог тела, да је у питању по мени погрешан приступ у решавању проблема у тој области.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има председник Владе Ивица Дачић.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Даме и господо посланици, када је реч о споменику жандармерије, сигурно да споменик погинулим припадницима жандармерије не узнемирава више јавност него што узнемирава више од 20 споменика погинулим припадницима ОВК, ОВПБМ итд. на које држава није реаговала у последњих десетак година. Имајући у виду ситуацију која је постојала на југу Србије у вези са уклањањем споменика из центра Прешева, тај споменик жандармерије још није званично ни отворен, откривен.


36/1 ТЂ/ЦГ 16,25-16,35
Са те стране не видим никаквих разлога да се око тога прави велики спектакл. Недавно сам имао састанак са представницима амбасада, који чине тзв. групу пријатеља југа Србије. Споменуо сам да би можда било логично да на КиМ, они који су признали независност Косова тамо имају амбасаде, да направе једну групу пријатеља севера Косова, што им до сада није падало на памет. Генерално разговарали смо о начину на који би требало превазићи све ове проблеме.
Дефинисано је више тачака. Између осталог, то је одговор на ваше друго питање, а то је жеља да Албанци буду потпуно, не само Албанци, него и сви други припадници националних мањина националних заједница, буду интегрисани у наше друштво. То значи да буду потпуно равноправни чиниоци друштвеног и политичког и сваког другог живота у Србији, а то ће подразумевати и решавање овог питања о којем је господин Халими говорио, а то је питање финансирања рада Националног савета.
Нови шеф координационог тела, господин Зоран Станковић, мислим да ради коректно и добро свој посао и да је успоставио контакт са албанским представницима на југу, са представницима међународних заједница, са страним амбасадорима. Имамо моју подршку, као премијера, и целе Владе Србије, без обзира што није министар. Надам се, нама је интерес да се сачува мир, безбедност, стабилност. Наравно, највећи проблем који постоји на југу, који погађа Албанце и Србе, а то је велико сиромаштво и заосталост овог краја.
Без икакве жеље да се подижу тензије, све ове ствари треба решавати у складу са законом. Ако закони нису добри, треба их мењати, али морају да постоје јасна правила која ће важити за све случајеве и да се тиме избегну тензије које се већ у најави могу очекивати, као што је најава изградње меморијалног центра за погинуле припаднике ОВК, ОВПБМ, за које свакако не можете да кажете да ће наићи на одушевљење грађана на југу Србије. Да бисмо спречили све негативне последице, дијалог је најбоље решење, али постоје закони, постоји Уставе наше земље и они морају да буду поштовани.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Халими.
РИЗА ХАЛИМИ: Поштовани господине председниче, да је провокација у Лучану, сасвим је очигледно и на основу петиције коју су грађани тамо поднели. Био сам директни учесник преговора који су тада решавани. Знам поуздано да су међу специјалним снагама били појединци који су учествовали у организованом убиству председника Владе ове државе и да је тамо било доста убијених цивила у то време. Двеста метара изнад чисто албанског насеља се гради, и то незаконито, меморијални центар жандармерије, који се читаво време чува преко жандармерије. То значи ванредно стање, што је по мени апсолутно неприхватљиво.
Што се Прешева тиче, знате да је интервенција дошла у тренуцима када је било веома извесно да је постојала жеља и спремност да се заједнички реши тај проблем, али овде та спремност није постојала.
Враћам се опет председнику Координационог тела. Рекао сам да је у великом ризику блокада Националног савета албанске националне мањине, јер су средства око четири пута смањена од почетка ове године. По мени, апсолутно без и једног разлога.
Опет понављам, на основу јавно изнетог става председника Координационог тела да ће се залагати да омогући представницима општина да разрешавају постојеће директоре. Дошло је до сукоба и веома озбиљног кршења Закона о основама система образовања и васпитања и Закона о националним саветима.

36/2 ТЂ/ЦГ
Постављам питање – што нам треба национални савет, ако законске компетенције има један представник Владе да све то блокира? Зар ви сматрате да је то подручје експериментално? За нас ту не треба да важе закони. Ко овде има право, на основу којих надлежности може један, по мени, импоновани, наметнути од стране Владе само за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, да он има снагу да се преко председника општина незаконито разрешавају директори? То је по мени без преседана. Тамо се ствара сива зона, може свашта да се уради. Да ли је то онда интерес државне политике? Да ли је сада стало некоме у центру да се створи хаос у школама, али и у свим институцијама које смо легално на изборима изабрали? Чему то све води?
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Дачић.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Апсолутно се слажем са вама господине Халими да треба да се поштују закони. Исто тако, у овој држави грађани имају одговарајућа права, имају одговарајуће обавезе и одговорности. Право грађана је да изаберу да ли ће учествовати на изборима. Као што знате, неки су учествовали на изборима, а неки нису. Ви јесте и ја вам одајем признање зато што сте тиме показали да сматрате Србију својом државом.
Са друге стране, постојале су политичке групације које су позивале Албанце да бојкотују изборе, али и да бојкотују попис. Директна последица бојкота пописа становништва јесте вероватно смањивање неких финансијских средстава која су намењена Националном савету.
То је тема о којој се може разговарати и мислим да нема никаквог разлога да од тога настане било какав проблем, а нарочито не политички. Ако је то тема која је проблематична, на следећем састанку са шефом координационог тела покренућу то питање и размотрићемо шта се дешава и да ли је заиста угрожен рад Националног савета. Уколико јесте, сигурно ћемо предузети мере да се створе сви услови. Нама је циљ да се настави процес интеграције Албанаца у српско друштво, у државу Србију и да учествују у свим институцијама, од полиције, судства, царине и свега осталог што постоји у нашој држави. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Халими.
РИЗА ХАЛИМИ: Господине председниче, сигурно се слажемо да би требало поштовати изборе, иако знате да је два дана пре последњих избора у Бујановцу је било интервенције жандармерије, а повезано са бојкотом пописа и примедбама које смо тада упућивали да је неосновано наметнуто на том попису само ћирилично писмо, које је наметнуто и на последњим изборима. Због чега су ти избори код нас били ненормални? Зато што је у питању била деформисана ћирилица, коју ни Срби нису могли, који добро знају ћирилицу, да прочитају. Нико није знао шта је два икс, три икс, ц икс, јер су тако била исписивана имена Албанаца. У ове 23 године сам пратио све изборе и увек смо користили латиницу или албанску азбуку. Зашто је то тада било и код пописа и код последњих избора? То треба ви у Влади да изанализирате. Коме је то требало да се тако нешто наметне.
Не слажем се са логиком да треба са председником Координационог тела ово расправити, када је Канцеларија за људска и мањинска права владин орган. О томе Влада треба да расправља. Није смело да се допусти да се блокира рад Националног савета три месеца.


37/1 АВ/ВЗ 16.35 – 16.45
Опет понављам, у времену тек што су почели нешто озбиљније да раде, доказани су први резултати, долази до блокаде. Али, понављам, блокаду директно врши министарство тиме што је дало компетенцију председнику координационог тела, да у договору са председником општине Бујановац незаконито смењује директоре, на основу тога што претходно се смењују представници националног савета у школским одборима, а министарство ћути, иако има законско право да интервенише. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Олена Папуга, изволите.
ОЛЕНА ПАПУГА: Поштовани председниче, представници Владе, колеге посланици, своје посланичко питање поставила бих министарки здравља, Славици Ђукић Дејановић и министру просвете, Жарку Обрадовићу.
Моје питање се односи на студенте, односно на високо образоване медицинске сестре и техничаре, који су стекли дипломе организатора здравствене неге на Медицинском факултету у Новом Саду, Универзитета у Новом Саду.
Године 2003. су, на Медицинском факултету, поред студија медицине, стоматологије и фармације, отворени студијски смерови за основне академске студије здравствене неге и за струковну медицинску сестру. Из буџета Републике Србије се, од школске 2006. године, сваке школске године издвајају средства за школовање 70 студената, будућих организатора здравствене неге, значи, четири године студирања, а на струковним студијама уписује се и 30 самофинансирајући студената, будућих струковних медицинских сестара, три године студирања.
Из тога произилази да од школске 2008/2009. године је уписана и прва генерација дипломских академских студија здравствене неге, односно мастер студија. Захваљујући основним академским студијама здравствене неге, као и мастер студијама здравствене неге, на катедри за здравствену негу Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду, од школске 2009/2010. године, седам мастер дипломираних организатора здравствене неге учествују у настави и предају на Медицинском факултету. Такође, значајан број организатора здравствене неге запослило се и у државној Медицинској школи у Новом Саду, значи, предају предмете у области здравствене неге.
У образовном систему пронађено је решење за високо образоване медицинске сестре, где оне у складу са степеном образовања имају дефинисани коефицијент и, сходно томе, одговарајућу материјалну надокнаду. Проблем постоји у томе што медицинским сестрама које заврше факултете, у клиничко-болничкој пракси није дефинисан њихов положај.
Тамо где су оне најпотребније, унутар свих нивоа здравствене заштите, високо образоване медицинске сестре и по завршетку студија на Медицинском факултету у Новом Саду, обављају послове предвиђене за медицинске сестре са средњом школом, без могућности да учествују у подизању неге пацијената на виши ниво, за шта су и школоване.
Позивајући се на усвојена документа, када је реч о здравственој заштити у Републици Србији, као што су стратегија за придруживање ЕУ, као и европска директива ЕУ у образовању медицинских сестара, поставила бих посланичко питање – зашто се не признају у пракси дипломе студената, тј. високо образованих медицинских сестара, које су стекле образовање на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду, а признају се дипломе струковних медицинских сестара стечене на Високој здравственој школи струковних студија у Београду?
(Председник: Време госпођо Папуга.)
Добро.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Славица Ђукић Дејановић.
37/2 АВ/ВЗ
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: У складу са статутом појединих установа, попуњава се кадар који такође мора бити усклађен са Републичким кадровским планом, који доноси Министарство сваке године, и ми смо ове године управо завршили, пре неколико дана, попуњавање кадра у здравственим установама за 2013. годину.
Статути установа предвиђају који профил и у ком броју је потребан свакој установи, у складу са здравственом делатношћу коју обавља, и питање је статута установе да ли ће упослити особе са високим или вишим образовањем, а што је обично лимитирано финансијским средствима која припадају тој установи.
Када је у питању кадар у Војводини, Секретаријат за здравље Војводине и те како има могућност да предложи Министарству здравља одређене промене о којима се можемо договарати и ускладити их са законом.
ПРЕДСЕДНИК: Госпођа Папуга.
ОЛЕНА ПАПУГА: Интересује ме – зашто? Средства се издвајају из буџета Републике Србије. Значи, држава се одриче одређених средстава из буџета да би се школовали ти студенти, на пример, 70 студената сваке године студирају из буџета републике Србије. Значи да они, када заврше ту високу школу, неће имати посла. Који је онда интерес државе да из буџета издваја та средства? На крају крајева, то су све медицинске сестре, кадар који можда и ради, па ванредно студира, после ноћних смена иду на предавања. Није ми јасно - зашто није усклађено то да Министарство просвете и Министарство здравља некако не функционишу заједно?
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Ви сте потпуно у праву, да постоји неусклађеност уписне политике и реалних могућности у државним институцијама, запошљавања и других профила. Тај проблем имамо, на пример, са медицинарима, лекарима који заврше медицинске факултете у складу са уписном политиком, али која није усклађена са реалним могућностима упошљавања. У том смислу Министарство здравља и Министарство просвете имају договор, да на заједници нпр. медицинских факултета се просто планирају потребе и уписна политика сведе на оне нивое који ће значити већи број уподобљених уписних квота, него што су биле до сада. Али, то ће практично значити да ће се мањи број медицинара школовати и образовати на највишем нивоу.
Процена, али заиста, министар образовања би био компетентнији у том делу, је да они који желе да се образују у складу са потребом сваког човека да се образује, да им то не треба ускраћивати, а колики ће капацитети за запошљавање бити, заиста зависи, пре свега, од економског потенцијала земље, јер сасвим је јасно да бисмо могли отворити много већи број здравствених установа него што их имамо, када би то могла да издржи Србија.
ПРЕДСЕДНИК: Олена Папуга.
ОЛЕНА ПАПУГА: Разумела сам да ви препоручујете тим студентима који студирају, тим медицинским сестрама које студирају, да то студирају по свом нахођењу, па као, образују се за своју потребу, зато што су тако у животу одлучили, да се дообразују, али да им то у животу ништа не чини. Не разумем шта препоручујете таквим студентима на даље да раде, или који ће уписати те струковне студије.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Мирко Чикириз.
МИРКО ЧИКИРИЗ: У складу са актуелним разговором о Бриселу, ја бих поставио неколико питања господину Ивици Дачићу и за наш политички став, у жељи да се дође до најбољих решења.

37/3 АВ/ВЗ
Прво, будући да су српске општине на Косову међусобно удаљене, да нису територијално повезане, не рачунајући општине на северу Косова, да је свака општина власник имовине на својој територији, нама није јасно какву то посебну имовину треба да има заједница српских општина, ако је свака општина власник своје имовине, која је то посебна имовина заједнице? Шта је то, јесу то неке зграде, објекти, шума, земљиште, шта? Коју то имовину, мимо неспорно постојеће општинске имовине, ми тражимо за заједницу српских општина? Да ли заједница треба да има сопствену имовину? Да ли је битније то неко надтело или српски народ? Са овлашћењима у својим општинама то је, по нама, суштинско питање.
Да ли се предлогом плана Србима на Косову дозвољава да имају компактан национални корпус? По нашем мишљењу, не постоје никакве препреке. Постоје ли препреке да српски национални корпус у оквиру заједнице општина решава заједничка питања, да заједница има своју скупштину, да координирају и заузимају заједничке ставове и ка Бриселу и ка Србији и ка Београду и ка Приштини.
Да ли заједница има своја извршна овлашћења и владу, или то имају српске општине са веома широким надлежностима изнад постојећих европских стандарда, специфичне и посебне по Ахтисаријевом плану? Затим, да ли српска заједница има овлашћења и улогу у области полиције и правосуђа? Какву то посебну полицију треба да има заједница српских општина које нису географски међусобно повезане?
Да ли се Србима нуди да имају своје општинске судове и у Косовској Митровици и одељење Апелационог суда у Косовској Митровици из Приштине? Даље ангажовање, по нама, треба да буде усмерено да добијемо српске судове у свим српским општинама, који би по саставу одражавали етнички састав становништва.


38/1 МО/ЛЖ 16.45 – 16.55

По Ахтисаријевом плану, који је уграђен у доста закона Косова, састав полиције одговара етничком саставу становништва у општинама. То значи да ће у свих девет српских општина Срби бити претежно заступљени у полицији, а председници општина ће постављати командире полиције, што није случај и у Србији.
Мислимо да већа пажња треба да буде посвећена српском становништву које постоји, српским општинама које постоје и њиховим правима, него нечему што није општина и што није живот. Права општина са српском већином треба побројати и упоредити са правима општина у Србији, како би имали јако реалну слику.
Наш став је да се у Бриселу изборите за што је могуће већа овлашћења српских општина, да добију што веће надлежности, уколико оне нису уграђене у Ахтисаријевом плану.
(Председник: Време.)
Завршавам. Треба се борити за права Срба у општинама, а не за права над тела са посебним овлашћењима, јер не треба од готовог правити вересију. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Владе. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Ово је једно посебно и специфично питање у односу комплекса целе материје, везано за дијалог и за проблеме и отворена питања око Косова и Метохије. Претпостављам, не могу да се сетим тачно, али мислим да је посланичка група СПО гласала за Резолуцију Народне скупштине Републике Србије, у којој је тачно дефинисано и написано све ово о чему ви постављате питања. Платформа, коју је припремио председник Републике Томислав Николић, се налази у образложењу те резолуције. Овде уопште није била, колико разумем писца те платформе, идеја о заједници српских општина, није идеја која би онемоугћила овлашћења оптштина. Нама није интерес да се води борба између општина и заједница када је реч о овлашћењима. Овде је, по ауторима Платформе, била идеја и да неке од тих надлежности буду изворне надлежности које заједница има, а које сада немају општине.
Да не улазим дубље у ту тему, зато што говоримо о једној потпуно непотребној ствари, зато што приштинска страна апсолутно не прихвата било каква извршна овлашћења те заједнице. Тако да се не расправљамо ми сада око тога каква би заједница требало да буде, јер она тренутно не постоји. Она тренутно не постоји и питање је да ли ће уопште бити формирана. Наравно да је најважније питање чиме ће та заједница да се бави. Питање имовине, питање надлежности заједнице јесте у ствари постављени као један од начина трансформације институција Републике Србије у институције те заједнице, а самим тим и имовине. Значи, ово је једно комплексно питање и у ствари кључне тачке у дијалогу се воде управо око тога.
Када сам већ отворио ту тему, ви сте овде неколио пута постављали питање када ће се расправљати у парламенту и зашто се не информише парламент? Ви знате да сам ја информисао не само државни врх о свему овоме што се дешава, него и све грађане Србије и нисам сакрио ни један једини детаљ о оном што је разговарано. У односу на претходну седницу посвећену Резолуцији ништа се није догодило што би променило нашт став, нити је ишта прихваћено што је другачије у односу на претходно стање. Уосталом, за ових осам-девет месеци, колико постоји Влада Републике Србије, искључиво се радило на примени већ постигнутих договра, а једини нови договор који је постигнут јесте о размени по једног официра за везу при Мисији ЕУ у Приштини и у Београду.
Значи, за сада нема никаквог званичног предлога, нити новог предлога Србије који би одступао од претходног. Наравно, проблеми са којима се суочавамо јесу такви да ова питања о којима сте ви, а претпостављам да ви то питање постављате са аспекта - зашто Србија не прихвати сада Ахтисаријев план? Није проблем у томе да
38/2 МО/ЛЖ
прихватате Ахтисаријев план. Ми морамо једну ствар да знамо - чак ни Ахтисаријев план се на Косову не примењује. Чак се и за њега данас треба борити. Проблем је у томе што ми са сваким новим преговорима имамо све слабију позицију и слабу полазну тачку. Ми данас треба да доживимо успех наших разговора и преговора у томе што ћемо, ето, применити косовске законе, који се сада не примењују. Ово о чему ви говорите, јесте тако, али на папиру. Разговарао сам и са представницима општина које су конституисане по том плану и оне имају многе примедбе које се управо састоје и односе на ово о чему сам говорио.
Значи, Србија је спремна на договор, спремна је на компромис и није то спорно, али Срби на Косову и Метохији треба да имају овлашћења, заједницу која ће имати овлашћења која неће бити протоколарног типа, али не пре свега на уштрб општина. Хоћу да вам кажем да нећемо ми бити ти који ћемо нешто да одбијамо, нити желимо да одбијамо, али морају сви да схвате да ми не водимо ове преговоре да бисмо применили косовске законе. Ако је тај проблем тако једноставан и може се решити само применом Ахтисаријевог плана или косовоских закона, што га не реше онда? Зашто позивају Србију на раговоре?
Ово мора бити посебан политички договор и план за решење проблема који постоје, јер нисам чуо да се ниједном другом регијом или територијом, као што је север, бави читава међународна заједница, а да при томе каже – ви не можете да будете ништа посебно у односу на општине које на Косову постоје. Ако је то тако, зашто се томе посвећује толика пажња? Зашто? Зато што нити ми имамо фактички суверенитет на терену већег дела територије Косова, нити они имају неки свој наводно измешљени суверенитет на северу Косова. Ту треба наћи решење које би омогућило да идемо даље. Ми смо заиста опредељени за долазак до компромиса. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Чикириз. Изволите.
МИРКО ЧИКИРИЗ: Захваљујем се премијеру.
Наравно да СПО зна да је јако сложен и тежак преговарачки процес, али оно што ми желимо да кажемо и што сте ви поновили, а што смо ми причали две деценије уназад, јесте да смо некако ми са сваком новом рундом преговора нашу преговарачку позицију слабили. Добро је да и ви резонујете на начин на који резонујемо и ми.
Због тога смо ми сматрали да, рецимо, ако би заједницу српских општина упоредили са управним окрузима у Србији, који су географски повезани, у које улази неколико општина на том подручју, који су повезани и географски и што се тиче инфраструктуре имају низ инфраструктурних заједничких пројеката, наш је само циљ био да вам скренемо пажњу да се не исцрпљујете превише на надлежностима заједнице, која ће и онако тешко функционисати, али је у сваком случају потребна и нико њено постојање не спори, већ да се пуна пажња посвети оном што постоји, а на Косову и Метохији постоји девет српских општина. Треба снажити њихове институције и треба већу пажњу посвећивати нашем становништву на Косову. Хвала лепо.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Драган Марковић. Изволите.
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Господине председниче Владе, господине председниче Скупштине, поштовани министри, даме и господо народни посланици, имам неколико питања за председника Владе. Сада ћете ви можда рећи зашто га то не питам када га видим мимо овог дневног реда. Зато што је стално у Америци и стално у Америци бије битку како да доведе инвеститоре у Србију и како да објасни Америци да Србија није оно што су годинама њихово медији приказивали, како су Срби овакви или онакви.


39/1 МЗ/ВК 16,55-17,05

Господине председниче Владе, данас у Скупштини тачка дневног реда је Закон о раду, где су угрожена права породиљама, трудницама, добро је што је тај закон дошао на дневни ред, да послодавци не могу да отпусте мајке које рађају децу с посла.
Исто тако, имамо један много већи проблем. Шта ћемо са женама које рађају децу, а нигде не раде? Свако од нас у изборној кампањи говори о борби против беле куге, обилази породилишта, не знам, носи кесе, итд, а када се избори заврше нико више не спомиње тај проблем. Није довољно то што Јединствена Србија ради у три града, тамо где је у власти - у Јагодини, Крушевцу и Врњачкој Бањи, где дајемо по 1.200 евра када се роди дете. Не желимо да ту тачку предлаже Јединствена Србија, да неки не кажу – ето, ми желимо да добијемо одређене политичке поене, већ вас молимо да Влада предложи ту тачку дневног реда, да ли када се буде вршио ребаланс буџета или да видимо како да издефинишемо.
Велики број мајки данас је у ситуацији да би родила друго или треће дете, а живи на селу. И поред тога што пољопривредни произвођач није заштићен и село, афлатоксином смо уништили пољопривредну производњу, не само млеко, него не ваља нам ни кукуруз, сутра ће неко да каже како нам не ваљају ни јабуке, ни пасуљ, све нешто туђе је боље, а своје да уништавамо. Молим вас да се изврши надокнада штете пољопривредним произвођачима. Ово је исто питање за министра трговине. Министар трговине не кажем да има одговорност, и он, човек, стално негде путује, како да помогне Србији. Али, министре за трговину, морамо да зауставимо оно што се производи у Србији, да се увози у Србију. Јер једино тако можемо да помогнемо пољопривредном произвођачу.
Сваке године у Србији нестане један град величине 30.000 становника. Ово говорим јер радим тамо где ме је народ признао, али бих желео да се у целој Србији ради оно што се ради тамо где ме је народ признао, у Јагодини. Исто тако вас молим, председниче Владе, да Влада помогне свим локалним самоуправама у Србији, да јубиларне награде просветним радницима не исплаћују локалне самоуправе, јер то није предвиђено у приливу буџета локалних самоуправа где су приливи све мањи.
(Председник: Време.)
Послодавац запослених у просвети је Министарство просвете и држава, а не локална самоуправа. Велики број школа данас у Србији има блокиране рачуне, да не могу да исплаћују оно што је основно и оно што је важно за одржавање школских објеката и зграда.
Иста тако вас молим, вас и Вучића, да сада када одете у Брисел, ви имате овлашћење, а исто тако имате и одговорност и да преузмете одговорност да се реши то питање проблема Косова и Метохије, да поново не стављамо главу у песак и да одлажемо неки временски период у неких наредних шест месеци или две године.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала господине Марковићу. Имаћете прилике на још једно потпитање у трајању од три минута.
Изволите, господине Дачићу, ако желите.
(Народни посланик Синиша Ковачевић говори с места, али је искључен микрофон.)
Немојте, молим вас. Прво, немојте на такав начин говорити у Народној скупштини. Питања нису упућена народним посланицима, упућена су члановима Владе који на то одговарају, а господин Дачић жели да одговори на ово и на то има право.
Господине Дачићу, изволите.

39/2 МЗ/ВК
ИВИЦА ДАЧИЋ: Мислим да је ово о чему је говорио господин Марковић основно питање о којем, чини ми се, још нисмо ни разговарали, иако сам о томе говорио у свом експозеу када сам изабран - питање наталитета и великих проблема са којима се у биолошком смислу суочава Србија. Зато се у Влади тренутно расправља и анализира које би то мере могле да буду примењене, чак и у овим условима економске кризе и дефицита буџета, итд. које би биле подстицајне, у смислу олакшица за мајке, породиље, путем дечијих додатака итд, а нарочито оних који су без посла.
Када је већ реч о незапосленима, незапосленост је проблем број један са којим се суочава Србија. Сигурно је да је то пре свега питање за оне који се баве економијом и финансијама и уопште економским развојем, на који начин можемо у наредним годинама имати већи друштвени и привредни раст, јер ми не можемо ситним корацима да се извучемо из кризе. Дубоко смо у кризи. Далеко смо заостали у односу на чак и друге земље у региону. Податак један је да ми, у односу на 1989. годину, имамо свега 68% бруто друштвеног производа из тог времена. Када је реч о индустрији, свега 40%, у односу на 1989. годину.
Не улазећи сада у расправу, јер нисам ни желео да отворим то питање, ко је крив, шта се све догађало, шта се десило, говорим о томе да и друге земље које су биле у сличним ситуацијама, које су преживеле ратове, кризе, су се брже вратиле на пут економског развоја, него што то ми чинимо. Зато без јаке, без брзе и велике стопе раста, не можемо остварити брзе кораке ка подизању животног стандарда и раста у запослености.
Економисти су задовољни када кажемо да ће бруто друштвени производ ове године порасти 2%, али 2% за грађане који имају најниже плате у просеку у региону не представља никакав велики и значајнији помак. Ово јесу, сигуран сам, важна питања.
Мора да се осмисли ситуација како да се стимулише и раст наталитета, али и стране инвестиције, отварање нових радних места. Желим Драгану Марковићу да честитам, јер он је у релативно малом граду као што је Јагодина недавно отворио фабрику у којој ће бити запослено 500 нових радника. Данас, запослити сваког новог радника јесте на неки начин херојско дело. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Љајић има реч.
РАСИМ ЉАЈИЋ: Слажем се да ми на сваки начин треба да помогнемо домаћу производњу и то јесте један велики проблем генерално целе економије и привреде Србије. Међутим, такође треба да кажемо да нисмо сами и да се ми, у процесу придруживања Европској унији и процесу прикључења Светској трговинској организацији, морамо придржавати одређених правила која важе за све.
Само да вам кажем да ми морамо, рецимо, да мењамо Закон о акцизама на алкохолна пића у једном члану зато што, по проценама Светске трговинске организације, ми фаворизујемо домаће произвођаче, где је акциза на алкохолна пића мања од акциза за страна алкохолна пића. Ми морамо, ту нема преговора. Ако хоћемо да будемо део Светске трговинске организације, тај закон морамо да ускладимо. Имамо још два закона која на тај начин морамо да мењамо, буквално у једном члану.
Значи, свака протекционистичка мера која би била протумачена на начин да ми фаворизујемо домаће учеснике на тржишту, не би била добро примљена. Јесам за то да на сваки начин подстичемо, помажемо домаћу производњу у свим сегментима, али такође да будемо реални, да не сме то да буде протумачено на било који начин да неке учеснике на тржишту доводимо у привилегован положај у односу на друге, без обзира што су нама домаће и драже.
ПРЕДСЕДНИК: Господине Марковићу, изволите.
39/3 МЗ/ВК
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Прво ми је неумесно да поједини посланици добацују када је једна овако озбиљна тема и када су присутни председник Владе и министри Владе Републике Србије. То се код мене каже, да када неко стално добацује а никад ништа не ради, зове се "џиброња".
Нисам задовољан одговорима ни председника Владе ни министра трговине, једноставно, прво да кажем господину министру трговине Љајићу, да обиђете неколико маркета чији су власници Словенци и Хрвати и у тим маркетима можете да видите 70% производа који нису из Србије.


40/1 ЈЈ/ИР 17,05-17,15


Они имају привилегију када су у питању и порески закони у Србији и са друге стране, праве конкуренцију оним малим продавницама, породичним радњама, људима који су остали без посла и немају шта да друго да раде него отворили продавницу прехране итд.
Када је у питању председник Владе желим само да ме разумете шта сам хтео да вас питам, да једноставно ова три питања су веома болна у овом тренутку за грађане Србије и када су у питању јубиларне награде и пољопривредни произвођачи и борба против беле куге. Ми морамо да председниче Владе да то у овој години имамо на дневном реду. Све анкете говоре да је највећи проблем да су нова радна места и борба против беле куге и тај мали човек који се зове сељак пољопривредни произвођач. Ако ми о њима не мислимо. Ми знамо да је тешко стање и да је тешко стање наслеђено и да је светска економска криза закачило и Србију, која се бори како корисници буџета да буду задовољни и да на време се исплате плате. Али, морамо да помогнемо мајкама које нигде не раде, оне морају да имају статус оних мајки које су запослене до одређени временски период, да ли то када се роди дете три године или пет година нема везе, али то у овој години и ове године мора да дође на дневни ред.
Исто тако, Влада мора да води рачуна и да забрани локалним самоуправама да повећавају цене услуге у вртићу, јер је и то борба против беле куге. Ми имамо у појединим градовима где се прима велики број радника, а са друге стране новац који се сакупи од деце која долазе у вртиће иду на те плате и то је један велики проблем за родитеље који треба да плаћају оно што се зове…
Председниче Владе, да ли ви слушате мене или шта вам прича Сузана? Хвала богу да само један џиброња има овде, па то не ствара проблем.
(Председавајући: Господине Марковићу, време. Имате право на још два додатна минута након одговора господина Дачића.)
Тако да председниче Владе, стварно вас молим да обећате заједно са министрима који седе овде, наравно да се информише и први потпредседник Владе господин Вучић, када мајке које рађају децу, а нигде не раде могу да очекују, не морају оне да примају плату 30.000, али хајмо 15.000 динара од трећег месеца трудноће и док дете не напуни две године. То није много за Владу, а много је у борби против беле куге.
ПРЕДСЕДНИК: Господине Марковићу, морам да вас прекинем јер сте ушли већ у пети минут, а имате право по Пословнику три минута.
Следећи пријављени је Константин Арсеновић.
КОНСТАНТИН АРСЕНОВИЋ: Поштовани председниче Владе, господо министри, имам два питања. Једно је упућено Влади или премијеру, а друго је питање за министра правде.
Наиме, Законом о војсци Србије који је ступио на снагу 1. јануара, чланом 193. је регулисано да ће Влада у року од 90 дана изнаћи решење да се реши проблем дуга војних пензионера који је настао у периоду од 2004. до краја 2007. године. У међувремену су се промениле две владе и ово је трећа влада. До тада није донето ниједно решење, тако да су пензионери били принуђени да то своје право остваре путем суда. Али, има велики број, око 10.000 људи који нису могли да исфинансирају и да остваре то своје право. Зато и постављам ово питање.
У међувремену, у чему је и проблем, пензионери су прешли у надлежност Министарства рада, а чланом 79. је регулисано да Министарство рада ову обавезу не преузима већ она и даље остаје у надлежности Владе. Практично ово је питање ни на небу ни на земљи. Зато молим одговор – ко је надлежан и када ће се ово питање решити?
Друго питање везано је такође за проблем 11,06% око усклађивања пензија. Добио сам одговор од Министарства правде и у целини сам задовољан, али нисам
40/2 ЈЈ/ИР
задовољан одговором Управног суда. Заправо, Управни суд је рекао да ради пилот пресуду која је требала бити разматрана 11. марта 2013. године, а данас је 28. март. Питам, да ли је та пилот пресуда доступна јавности?
С друге стране, зашто ово спомињем? У образложењу Управног суда даље се говори – да није примерено да се на овакав начин врши притисак на судство, због чега јавност не треба да врши притисак и прејудицира одлуку Управног суда. Постављам питање, да ли је посланичко питање које је упућено било ком органу притисак, па и суду, притисак на судство? Лично мислим да није. Напротив моја је жеља да се овај проблем разреши и да се утврди ко је у праву. Нећу да тврдим ни да су војни пензионери у праву, али Уставни суд је донео одлуку којом је рекао да су пензионери у праву и да је нарушено основно људско право у остваривању онога што им по закону припада. Толико, можда бих после коментар.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала господине Арсеновићу.
Коме сте ви тачно господине Арсеновићу упутили питање?
КОНСТАНТИН АРСЕНОВИЋ: Прво питање сам упутио Влади пошто ми је нејасно ко је надлежан? Друго питање је упућено Министарству правде.
ПРЕДСЕДНИК: С обзиром да министар правде није присутан претпостављам да ћемо одговор на ово питање добити писаним путем.
Реч има господин Чедомир Јовановић.
ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ: Хвала господине председниче.
Поштовано председништво, господине Дачићу, даме и господо народни посланици, ово је прилика господине Дачићу за једну врсту разговора која нам је свакако потребна. Иако, начин на који користимо ове оскудне шансе за дијалог, он се уклапа у ону атмосферу у којој ви најрадије не желите да разговарате, олако прелазећи преко ње уз констатацију да није важно ко је сад одговоран за све оно кроз шта је ово друштво прошло.
Мени, вама, верујем већини у овој земљи нису потребна подсећања и ту ћемо се лако сложити око те ваше идеје. Проблем је што сте, господине Дачићу, као лидер ваше Владе заједно са вашом Владом не уверљивим у аргументацији којом покушавате да објасните ту велику трансформацију до које је наводно дошло.
Ви сте, господине премијеру, у изборној кампањи, а и после изборне кампање водили једну политику. Не мислим на личне односе, мислим на подршку коју сте тражили у настојању да остварите циљеве који су у овом тренутку потпуно супротни циљевима ваше Владе.
Нисам личан, али мислим да је најсликовитији пример реченица коју сте изговорили непосредно након избора образлажући нам могућност наше међусобне сарадње. Тада сте рекли да нећете ваљда самном правити Владу када је врло добро познат став мене и странке коју представљам око онога што се дешава на Косову. Нисте у томе били усамљени. Актуелни председник Републике је у последњем ТВ дуелу са Борисом Тадићем, Тадићу у лице рекао да ће правити владу са ЛДП који је спреман да прода Косово.

41/1 ВС/СУ 17,15-17,25


Морам да вас питам, господине председниче Владе, да ли ми имамо Владу данас, или је немамо? Бићу и по том питању врло јасан. Јуче је ваш колега министар рекао да не би желео да је у вашој кожи.
Ми не ликујемо због тешке ситуације у којој се ви налазите и у томе нема опет ничег личног. У тешкој ситуацији је наша земља.
Када сте поменули Ахтисаријев план, сетио сам се расправе коју смо водили овде у парламенту пре шест година. Ништа нећемо ми као странка добити због тога што је још једанпут потврђено да је наше друштво, а и лидери, да су способни за накнадну памет.
Интересује ме да ли ће бити избора након бриселске рунде разговора? Ако сте уверени да радите добро, хоћете одвести Србију у те изборе?
(Председник: Време.)
А ако не радите добро и не успете у овим важним преговорима, да ли ћете отворити могућност да можда те преговоре воде они који су на почетку знали колико је погрешан пут којим сте, између осталог, и ви повели Србију?
ПРЕДСЕДНИК: Господине Дачићу, изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: То да имамо Владу показује и чињеница да се налазимо овде пред вама у пуном капацитету и неће бити избора. На изборе се иде онда када постоје проблеми у парламентарној већини, или онда када постоји општа друштвена криза из које се излаз може наћи само у изборима.
Али, није овде најважније питање хоће ли бити избора. Ја се ту слажем са вама у смислу да понекад неке изјаве које се дају не воде довољно рачуна о државним и националним интересима који су понекад важнији од наших страначких. Не понекад, него увек важнији од страначких.
Не видим зашто би се ишло на изборе, ни ако се постигне договор, ни ако се не постигне договор. А нарочито не видим зашто би се ишло на парламентарне изборе, а не и на председничке?
У сваком случају не видим да постоји, морам да кажем потпуно отворено, председник Николић је иницирао тему политичких разговора око КиМ. Он је предложио да ја водим тај дијалог. Онда одговорност сносимо сви. Ако смо пошли овим путем, онда смо сви за њега одговорни, укључујући и оне који су гласали за Резолуцију и платформу коју је предложио председник Николић.
Мислим да је то поштено и сасвим отворено. Ми о томе нисмо разговарали у владајућој коалицији. Нисмо разговарали зато што за то нису постојали никакви разлози.
Кад је реч о политици која се води у односу на проблеме који постоје око КиМ, не видим да је то проблем у преговарачима. Ја лично не преговарам ни са ким. Ја сам овде председник Владе Републике Србије. Председник Републике је предложио да ја, као председник Владе, водим преговоре, односно дијалог. Ја немам ни један лични разлог да у томе учествујем. На против. Имао бих много разлога да у томе не учествујем.
Али, овде је реч хоћемо ли ми да се бавимо овим питањима, или нећемо? Хоћемо ли ми, и све те приче о изборима, ако сте слушали добро о чему је говорио и председник Николић, па и Александар Вучић, говорили су увек о томе да ако неко мисли да може боље, да није спорно и да се иде на изборе, а не да ћемо ићи на изборе ако се нешто деси или се не деси.
У осталом, ја још нисам чуо да власт говори о изборима, углавном говори опозиција. Што би власт говорила о изборима?
41/2 ВС/СУ
Али, избори нису тема. Овде је тема много озбиљнија и није краткорочна. Она је проузрокована деценијским и вековним проблемима који су иза нас и ја заиста не бих могао, не знам колико времена ми дајете да одговарам овде на оваква питања, јер стварно не могу да кажем оно што желим да кажем, јер је веома озбиљна тема, али сви ви очекујете да ја говорим о КиМ, на један озбиљнији начин него што би то били одговори на нека питања која су увек мало више усмерена са позиције власти или опозиције.
Само хоћу да вам кажем да је Влада Србије јединствена у политици коју води, а то значи да ми желимо да решимо проблем Косова, не тако што ћемо га предати, да ми желимо да решимо проблем КиМ зато што сматрамо да не треба тиме да се баве будуће генерације, не зато да бисмо их спасили мука, него што ће свако решење до којег се буде долазило после 10, 20, 50 година бити још горе и трагичније по наш народ него што је сада.
Зато, ми морамо да знамо да неке ствари морамо да урадимо због нас, не због датума за преговоре у ЕУ. Ви знате, ја сам се више пута изјаснио о томе да од сваке лажне представе је много боље имати једну реалну слику о томе шта се дешава, какав је наш реални однос, какав је реални однос снага у којим се боримо, реални распоред наших пријатеља, непријатеља, савезника и шта можемо да очекујемо.
Нисам оптимиста зато што не видим међу онима који одлучују стратешког савезника са којим можете да направите договор који би био у интересу нашег народа.
Са друге стране, нисам оптимиста ни због тога, што Приштину нико не тера на компромисе, али то што ја нисам оптимиста, не значи да ми нећемо до последњег тренутка инсистирати на компромисима, на ономе што је наш интерес, а наш интерес је да не испустимо један погодан моменат, да дођемо до једног одрживог решења, али и да идемо неколико брзих корака напред ка европским интеграцијама.
Будите уверени, да ту шансу нећемо испустити, ако је буде било. При томе, оно о чему се говори јесте оно што сте ви овде расправљали и усвојили, никада друго се ништа није говорило ни на разговорима и дијалогу у Бриселу.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Јовановић.
ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ: Ваљда вам је јасно, господине Дачићу, да сте заправо потврдили све оно што сам ја рекао. Не мислим да је наш највећи проблем у томе што немамо стратешког партнера. Мислим да је и ваш, говорићу у име своје странке, основни проблем у чињеници да не постоји, господине Дачићу, подршка у нашем друштву за оно што ваша Влада мора да уради. Те подршке нема, због тога што ја не знам за европско друштво које би било у стању да донесе тако тешке одлуке као што су оне одлуке које мора да донесе српско друштво. Не знам да је и једно европско друштво имало толико неодговорне елите и лидере, бескрупулозне према самом друштву у чије су име наводно говорили.


42/1 ДЈ/СМ 17.25-17.35

Ми вама не можемо да помогнемо ни на који начин. Све што смо могли да урадимо, урадили смо супротстављајући се, између осталог и вашој погрешној политици, погрешној политици актуелног председника и свих оних који данас са стране посматрају све оно што се у овом тренутку дешава пред нама, што је много више од разговора о статусу девет српских општина и Српској заједници на Косову.
Овде се, господине Дачићу, одлучује о томе да ли ће наш народ имати снаге да се ишчупа из тог пакла у којем нестаје читав један век. Ту имамо проблем. Рећи ћу вам, дозволићу себи да можда погрешим, да ми се чини да председник Републике пружа руку Тачију, да сутра не би пружио руку вашем договору уз констатацију да је он учинио све, а и да друга страна није спремна ни за какав уступак.
Чини ми се, господине Дачићу, да је Србија једина земља у којој тему реконструкције Владе и ванредних избора од парламентарних, а ви сте поменули сад и председничке, намеће сама власт, која није закорачила ни у другу годину свог регуларног мандата и да то није случајно. Шта значе поруке које у ваше име за сад изговарају други, апелујући на највећу странку у вашој коалицији и њеног лидера, од кога очекујете више подршке у овом тренутку? Мислим на првог потпредседника Владе, господина Вучића.
Тачно је да ви имате, господине Дачићу, право да свој скуп описујете као Владу, а да ли ви имате исте циљеве? Имате ли исту политику? Да ли ви треба да урадите оно што нико није урадио, а да после тога размишљате о томе да ли ће Србија на изборе или не, а ви путем неког Вука Бранковића 21. века?
(Председник: Време.)
Још само једну реченицу господине председниче.
Питам вас, зашто учествујете у нечему што је унапред осуђено на неуспех због свих ових чињеница које сам вам набројао и онога што сте сами, више или мање директно потврдили?
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има господин Дачић. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Да не би било никакве дилеме, Александар Вучић је и до сада учествовао у преговорима, јер ниједна одлука која је донета није донета без наше међусобне консултације и сагласности. Значи, између мене као премијера као мог заменика, и што је још важније председника највеће политичке странке у Србији, око овог питања и приступа постоји апсолутно јединство, тако ће и бити 2. априла.
Какве одлуке ћемо донети, или заједно или никако, јер ово није никаква лична и појединачна ствар, од тога зависи будућност, не наша лична само, него и будућност целе државе, читавог народа, можда и будућих поколења. Тако да, ми смо и данас два пута разговарали на ову тему. Не постоји ни једна тачка око које се разликујемо. Наш приступ јесте да учинимо све да Србија не буде крива за пропаст преговора, који су иначе требали да буду завршени још на прошлом састанку, јер је тако било предвиђено. Кетрин Ештон је неколико пута устајала, затварала састанак. Инсистирао сам да се то продужи, да постоје и даље разговори.
Ово је заиста тешка одлука која мора да се донесе. Ми неку одлуку морамо да донесемо. Нико нас не тера ни на једну одлуку и апсолутно се слажем са господином Јовановићем у оцени и процени какво нам је и јавно мњење и уопште друштвена клима која постоји, која са једне стране, ако кажете – ја нећу у ЕУ, сутра ће вас оптужити да сте зауставили европски пут и економски развој Србије. Ако кажете – због тога треба прихватити ове предлоге и захтеве; онда ће рећи да сте прихватили нешто што није праведно за ову државу.
42/2 ДЈ/СМ
Знате, када сам ишао на један од ових састанака, поруку коју сам добио одавде из Београда после мог позива на консултације - шта да радимо, била је - немој да прихваташ, ал немој ни да одбијаш. То није био Александар Вучић. Значи, у сваком случају, веома је важно имати хладну главу пред оно што ће се десити, јер ми данас овде наравно можемо и да водимо расправе и ја се трудим да то све буде у једној мирној атмосфери, зато што су толико тешке одлуке и тешки су дани, а не знам шта нам се добро дешавало после таквих дана, неколико година након тога.
После Рамбујеа, дошло је бомбардовање. Можда је у Рамбујеу могло да се оствари нешто више. Већ након тога дошла је Резолуција 1244, која је можда изгледала добро али се различито читала, а нарочито није примењивала. Онда су дошли једно преговори, други, не могу више да се сетим када су се тачно водили, мислим да смо били у Бечу или тако нешто, па смо ми имали онај наш план, то се сећам у време Владе Војислава Коштунице, било је - више од аутономије, мање од независности.
У протекле две године су се водили ови, да не прескочим Резолуцију Генералне скупштине Уједињених нација, где смо ми у ствари затражили, односно предложили да Европска унија посредује у овим техничким преговорима. После тога су дошли технички преговори, где ми неке ствари нисмо хтели да прихватимо. Већ следећа понуда после годину дана и предлог и реално стање на терену нас доводе до тога да ни оно што сте можда пре годину дана могли да остварите, сада је веома тешко да реализујете. Зато су важне одлуке о којима ће се разговарати у наредним данима. Ми ћемо сутра имати поново седницу државног врха на ту тему.
Ако бисте сада питали да Скупштина расправља о нечему, ми не бисмо имали о чему да расправљамо, зато што ми немамо ни један папир који је понуђен као предлог. Систем рада Кетрин Ештон јесте да види шта су се стране договориле. Ми се у суштини још ништа нисмо договорили, осим што смо се договорили да се формира заједница српских општина и да она треба да чини, ја мислим, девет општина, за десету још се не зна, то је Ново Брдо, да ли је мислим, некад је више Срба, некад више Албанаца, али добро девет или десет.
Које су надлежности када кренете у ту тему, одмах постоји, Тачи почне да говори да он не жели да то буде република српска, итд. Прошли пут сам му бацио на сто Закон о локалној самоуправи, пошто кажу да они имају закон, не могу они да мењају устав и закон. Ја сам рекао – ево ти закон па иди на север. Исто као што сам и нама причао, да узмемо Устав па да идемо у Приштину. То је људи реалност која постоји. Ми тренутно сада ако бисмо заседали, ми немамо шта друго да донесемо осим одлуке коју смо донели прошли пут, јер ми наше мишљење о томе нисмо променили. Ако се буде било шта донело, неко компромисно решење, сигурно да парламент треба о томе да расправља и да усвоји то о чему се будемо договорили.


43/1 ГИ/МЈ 17.35-17.45

Не може се ни постићи било какав договор ако не постоји јединство унутар Владе, пре свега. Наравно, веома је важно и да председник Републике буде у том процесу, да он дели то мишљење Владе, јер је опасно да у томе постоје пукотине.
Извињавам се што прекорачујем стално ово време, али питања су толико озбиљна. Сад ће следећи да говори господин Самарџић и он ће опет око Косова и вероватно ћу морати испочетка поново да ово све говорим. Тешко је да то све стане у неколико минута. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Чедомир Јовановић. Изволите.
ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ: Господине Дачићу, сви аргументи које сте поменули само доказују да више немате о чему да преговарате - и Рамбује, и Резолуција, и бечки преговори, и Ахтисаријев план, који смо избацили, а сад би се за њега тако радо ухватили, па УН.
Нешто друго је суштина и то је било питање, господине Дачићу. Да ли сте ви спремни да жртвујете своју политичку позицију, да одете у тај Брисел? У Бриселу се не преговара о Косову. У Бриселу се одлучује о свему ономе што је преживело и Косово и Крајине и деведесете године и ратове, први и други, или не.
И ви и ја и већина у овој сали зна да су избори пред нама у јуну или у септембру месецу. Па шта? Да ли ћете због избора отићи из Брисела као што сте отишли последњи пут или не? О томе се ради.
Не осуђујем вас за ово што сада радите. За оно што је урађено касно је сада да о томе разговарамо. Ми смо дужни нашој деци и нама, господине Дачићу, да омогућимо живот на који досад нико овде није имао право, мало мира и спокоја, а та политика у којој сте ви данас, у чијем сте центру, нажалост, она говори о знатно широј листи приоритета од тог који вам помињем. Ради се о вашој личној спремности да преузмете одговорност са или без Николића, са или без вашег првог потпредседника и лидера најјаче странке у коалицији. То треба да кажете Србији. Немате ви шта више на Косову да браните. Те ратове и борбе смо изгубили. Ради се о Србији и праву да станемо на своје ноге овакве какве су.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Слободан Самарџић.
СЛОБОДАН САМАРЏИЋ: Поштовани народни посланици, поштовани чланови Владе и председниче Владе, досадашњи разговори који су вођени од усвајања оне Резолуције и Платформе 13. јануара до данас, показали су да су вођени о једној теми, а то је положај Срба на независном Косову.
Оно што је до сада реметило фикцију о реалности како је запад наметао нама о Косову, јесу српске институције, институције Републике Србије на Косову и Метохији. Оне су реалност која заправо ремети ону слику која каже да је Косово независно.
Сама чињеница да сте кренули на институције Републике Србије на Косову да их мењате, говори да се заправо уклапате у ту наметнуту слику реалности, да одустајете од ове реалности којом ми располажемо. То је највећи проблем који видим у досадашњем току разговора.
У крајњој линији, о овом о чему говорим, говори чињеница да сте ви и почели да употребљавате израз паралелне институције за институције Републике Србије која функционише на Косову и Метохији и које су функционалне, које добро функционишу. У условима у којима раде, оне одлучно функционишу. Дакле, у условима једне окупације.

43/2 ГИ/МЈ

Моје основно питање у вези са тиме јесте – ко вам је дао мандат да разговарате о положају Срба у независном Косову и то на независном Косову како га виде они који су га направили као независно, дакле, западне политике и Албанци на Косову?
Подсетићу вас на саму Резолуцију коју сте усвојили 13. јануара, кажем "сте" зато што моја посланичка група за њу није гласала, да она има у преамбули у ставу 3. један јасан став који каже – полазиште за разговоре, без обзира да ли ће решење бити опште или посебно, јесте да решење буде у сагласности са Уставом Србије и са Резолуцијом 1244. То пише на месту које сам навео и пише, такође, у Платформи када препричава ова полазна начела.
Дакле, нисте се држали ни Устава Србије, ни Резолуције 1244 у досадашњим разговорима. Држали сте се погрешних докумената, оних којих нема ни у тој платформи, а то су устав Косова и план Мартија Ахтисарија. То је била полазна позиција и за вас и за Албанце до сада по свему ономе што смо сазнали о вашим разговорима, по ономе како су нас сви извештавали. О томе ви нисте рекли ово што ја кажем, али је евидентно да се нисте држали ни Устава, ни Резолуције 1244, јер да јесте, онда бисте говорили о некој другој теми, а не о томе како направити институције за Србе у оквиру плана Мартија Ахтисарија које ће њих да задовоље. Као што знате, Србе на Косову и Метохији не задовољавају никакве институције, сем оних постојећих. Зато сам и поставио такво питање.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА (Весна Ковач): Хвала.
Реч има господин Дачић. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Мандат за разговоре у Бриселу је дала Народна скупштина Републике Србије кроз Резолуцију коју је овде усвојила огромном већином гласова.
Оквир у којем се кретала преговарачка позиција наше земље је био садржан у Резолуцији и у образложењу те Резолуције, у којој је била садржана Платформа коју је предложио и Влади доставио председник Републике Томислав Николић.
У Платформи су јасно наведене основне карактеристике тог нашег предлога, а то значи да се ми залажемо да се дође до свеобухватног решења за питање Косова и Метохије, али ако се не жели разговарати о статусним питањима и решавању статусног питања, да у условима када Србија не признаје независност Косова и Метохије на основу пренетих овлашћења преко уставног закона косовским институцијама, могуће је разговарати о формирању заједнице српских општина, која би била једна врста аутономије у оквиру Косова које има пренете надлежности од стране Републике Србије.
Значи, ми никад нисмо разговарали, нити преговарали о независном Косову, нити нам је неко за то дао мандат, нити смо га тражили Када је реч о паралелним институцијама, никад нисам употребио тај термин. Говорио сам о проблему паралелизма институција, што стоји такође у образложењу Резолуције и Платформе.
Позивам вас да прочитате пажљиво за шта сте гласали овде у Скупштини или за шта нисте гласали, јер у свему томе је написано толико јасно да се помиње да су на Косову неопходне институције које су прихватљиве и за Приштину и за Северну Митровицу, а самим тим и за Београд и да се на такав начин иде га решењу проблема паралелизма институција.


44/1 МГ/ЦГ 17,45-17,55

Знам да није лако разговарати о овим темама. Приступ може да буде различит. Само желим да кажем да заиста немам намеру да причам бајке о КиМ, о реалној ситуацији, али то не значи да га волим мање од оних који причају бајке. Немам никакав интерес да не говорим истину а та истина је основа за све оно што радимо. То је да проналазимо решење.
То решење свидело се нама или не овде у земљи или у свету мора да полази од неколико чињеница. Прво да Србија не може да врши своју власт ни да примењује Устав и законе на највећем делу територије Косова. Истовремено ни Приштина не може да примењује на северу. Србија мора да уђе у решавање проблема управо због себе јер земља која не зна где јој почиње, а где јој престаје суверенитет не може да рачуна ни на какав развој, ни на какав напредак, ни какву будућност.
Осуђени смо самим тим на полагано и тешко одумирање своје државе. Не смемо да бежимо од одговора на тешка питања. Не смемо то да оставимо будућим генерацијама зато што ће ти одговори бити још тежи и трагичнији за Србију и наш народ када се о њима разговара после одређеног времена.
Надам се да ћемо у будућности моћи да живимо а не да гинемо за нашу земљу. Зато треба говорити истину, водити реалну политику, одмерити своје снаге и све могућности које постоје, доносити одлуке и носити одговорност за те одлуке које доносимо. Морамо свима јасно да кажемо без прикривања шта Србија може а шта не може да уради и да не говоримо само о територији чији огромни део не контролишемо, него о људима који живе на КиМ. Србија има право да се за то бори зато што је то легитимно право сваке државе и сваког народа на свету.
Данас са Приштином разговарамо, тражимо заједничко решење. Уместо сукоба, ратова, жртава које су биле у претходним вековима смо направили један историјски искорак да би сви имали будућност. Ми смо на Балкану у упаљеном слепом цреву које ће бити или излечено или одсечено. То је сурова реалност у којој живимо. Да ли нам се она свиђа или не потпуно небитно.
Спремни смо на компромисе, али више од овога што смо понудили и о чему смо разговарали, показали спремност на неке додатне компромисе о којима би онда разговарали, ми једноставно не можемо. Понижење није решење. Нико нема права да говори да Србија у Бриселу нешто одбија. Не, Србија у Бриселу тражи да се наше народу да најважније и највеће право које важи свуда у свету и које има сваки народ. Право да живи, да заштити свој живот и да га уреди. Више од тога не треба да тражимо а мање не треба да дамо.
Србија је овог пута у доброј мери учинила све што је могла. И даље ћемо чинити све до уторка. Ако прође уторак чинићемо и даље. Тражићемо сваку могућност за решење. Изашао је господин Јовановић. Ако је његово питање да ли сам спреман да жртвујем своју политичку позицију – јесам и не занима ме питање избора, него хоћемо ово сада решити на један начин који ће омогућити и да идемо даље у европским интеграцијама али и да дођемо до једног одрживог решења које ће моћи да буде примењено у пракси. Могу у Бриселу да потпишем шта год хоћете. Ако то не може да буде примењено на Косову од стране Срба, или то Срби неће, од тога ништа не зависи.
Зато даме и господо, ми смо учинили све. Да ли ће то бити препознато и уважено и да ли ће Србија бити охрабрена и подржана у свом путу ка ЕУ, заиста није питање на које данас могу да одговорим. Нажалост тај одговор припремају неки други, али веома је важно да око овога постоји јединствен приступ код нас да смо спремни да уважимо тешку ситуацију која постоји на КиМ и да идемо и на тешке компромисе.
44/2 МГ/ЦГ
Са друге стране понижење није решење и ако неко очекује да ће Србија попустити у последњем моменту а не гледати у нама партнере за разговоре, мислим да дубоко греши. Исто тако као што нам није у интересу да дођемо до решења које је неправедно, није нам од интереса ни да одлажемо питање европских интеграција за крај 2014. или почетак 2015. године. Још једном говорим не радимо ми ово због ЕУ, радимо због нас. Уосталом све радимо због Србије.
Наша политичка позиција је сходно томе небитна. Знам да се на овоме не може покупити политичка популарност али ако сте власт онда морате да носите одговорност за предложена решења. У том смислу понављам, ја као премијер и председник највеће политичке странке у Србији, господин Вучић стојимо на истим политичким становиштима са жељом, надом и страхом чекамо тај 2. април, не зато што се плашимо за наше политичке позиције него да ли ће бити препознато то што је Србија искорачила напред. Ми више од овога не можемо.
Даме и господо посланици немојте да мислите да неко игнорише Народну скупштину пред овим темама. Не разговарамо зато што мислим да ће време пред нама сигурно тражити да се о овоме озбиљно разговара, али као што је рекао и господин Јовановић постоје неке ствари где ми не можемо више сами себи помоћи, јер нисмо ми више сада у питању. У питању је наша способност да се изборимо за наше предлоге.
На жалост да је Србија јача било би нам лакше. Да су нам пријатељи ближе било би нам лакше. Да имамо неког пријатеља на западу не би вероватно ни дошли у ову ситуацију. Можемо још једном сви да кажемо да нам се то не свиђа али никада не смемо да сметнемо са ума да није наша улога да овде водимо државу у изгубљене битке, него да пронађемо право решење, да сачувамо народ и остваримо наше националне и државне интересе. Будите убеђени да ће то тако и бити. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има народни посланик Слободан Самарџић.
СЛОБОДАН САМАРЏИЋ: Господине председниче Владе ви сте више пута говорили о тим племенитим и коначним циљевима да се врло брзо заврши тај проблем са Албанцима на Косову и са Косовом. Није ово први пут да о томе говорите.
То је неуверљиво. Неуверљиво је да се може брзо завршити то питање па и неким компромисом а друго неуверљиво је да ви у то искрено верујете. Ту постоји један други разлог који сви знамо – ова брзина са којом сте прионули да решите то питање тако брзо заправо потиче из те стратегије јурења за ЕУ. Јурења за хоризонтом који се никада неће моћи досећи и то сте наследили из претходне Владе. Ту је основна грешка.
Дакле проблем ћете решити тако што ћете предати Косово да бисте добили награду чланство у ЕУ, а данас није реч о чланству, него о датуму. То је а про по овог вашег образложења.


45/1 АД/ВЗ 17,55-18,05

Друго питање које сам хтео да вам поставим се заправо тиче парламента и тиче се ваше обавезе из Резолуције, да ћете давати редовне извештаје, пазите како пише, о токовима разговора, или о току разговора, не о резултатима.
Уверавам вас и знам поуздано да је било таквих повода да се овај парламент састане и нема боље ситуације за разговор о овој ствари него на парламенту и поводом појединих фаза разговора. Дакле, имали смо неке папире, као што добро знате, које ви нисте излагали, али су их излагали медији у Србији.
Наиме, то што ви нисте учинили, јесте заправо грешка не чињења. Ви сте оставили празан медијски простор у које су утрчали медији који су под јаком западном контролом и западним утицајем и кренули са фалсификованим папирима, дакле, и "Блиц" и "Политика", о томе о чему сте ви разговарали.
Не критикујем те медије, они су такви какви су и њима је на част што тако раде, али критикујем вас. Да сте направили парламентарну расправу и дали посланицима папир који сте јуче изложили на РТС и за који мислим да је аутентичан, ми бисмо имали једну здраву расправу о томе, не бисмо се слагали, али би смо имали о чему да говоримо.
Узмите други повод, рецимо, закључци о царинама од 17. јануара. Било је пуно замешатељство у јавности шта је било учињено. Рекли сте - то ће ићи на посебан рачун неке банке итд, Тачи је рекао - ићи ће у Фонд за развој. Када сам добио тај закључак, видео сам да је Тачи управу.
Могли смо то избећи са једном парламентарном расправом или, бар, расправом на Одбору за КиМ. О томе се ради. Та ваша медијска политика је лоша, али мислим да је она намерно лоша. Она је лоша зато што ви, заправо, имате скривену агенду целог овог вашег разговора. То је да се ипак покупе неке мрвице које ће се дати, а даће се Косово за те мрвице.
Господине председниче Владе, заиста вам не желим такав успех и желим да се оствари оно што заправо западни чиниоци и чине - неће дати ни те мрвице. И због тога ће те ви 2. априла имати прилику да се опет захвалите, као и 20. марта. А 20. марта сте направили потез који је отворио бар неко светло у том тунелу. Рекли сте - ово не може. По свој прилици, рећи ћете и 2. априла - ово не може, али, нажалост, само зато што у питању нису ни оне мрвице на које бисте пристали да су вам их дали.
То је ваш преговарачки проблем, проблем ваше позиције, што сте једну велику ствар, као што је овај проблем, били спремни да заложите за јако мало, за ништа, као што је рекао потпредседник Владе – понудили су нам ништа. Због ништа се не може давати Косово, а не може се давати ни за много важније и веће ствари.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Време. Хвала.
Реч има народни посланик Звонимир Стевић. Изволите.
ЗВОНИМИР СТЕВИЋ: Поштована потпредседнице скупштине, председниче Владе, даме и господо министри, поштовани народни посланици, обраћам вам се као народни посланик са КиМ, тачније из централног дела КиМ, односно Грачанице.
Ми Срби са КиМ са посебном пажњом, зебњом и тензијама пратимо процес преговора о КиМ. За нас је то судбоносно и животно питање.
Овом приликом социјалисти КиМ дају пуну подршку државном руководству због јединства политичког консензуса, историјске одговорности у борби који се води за очување националних државних интереса српског народна на КиМ.
45/2 АД/ВЗ
Господине председниче Владе, вама дајемо посебну подршку, јер смо сигурни у вас и убеђени да ћете заштити и државне и националне интересе, а не уске партијске или личне интересе. Када кажем да вам дајемо пуну подршку и да смо сигурни у вас, желим да кажем да смо на челу са вама и коалиција ПУПС-ЈС, на парламентарним изборима прошле године на КиМ победили и добили подршку гласача.
Свесни смо непобитне чињенице да је питање КиМ тешко, сложено и да преговори нису нимало лаки, ни једноставни, већ да је цео државни врх изложен бројним притисцима са различитих страна и на различите начине. Питање КиМ, да се разумемо, није ни јучерашње ни садашње, оно је вишедеценијско и вековно. Ако би сада узели, као што сам када смо усвајали последњу резолуцију за примирје, и ако би анализирали то, треба нам за то много времена, а то је била једанаеста резолуција, онда се поставља сустинско питање – шта су ових претходних 10 резолуција дале, које резултате, у интересу Срба на КиМ?
У медијима је било доста информација и нагађања о чему сте преговарали и шта наша српска страна тражи да би заштитила Србе на КиМ? Можете ли ви лично, као главни преговарач, да нам дате неке конкретне примере и да нам кажете – како би то конкретно изгледало за Србе који живе на Косову у њиховом свакодневном животу, ако се постигне било какав договор о већем степену надлежности за институције заједнице српских општина?
Срби са КиМ се захваљују свима онима, парламенту, посланицима и државним институцијама које воде "здушну бригу" о Србима на простору КиМ. Предложио бих вам, пошто је прошло 13 година, прошло је 50, 100, 200 година, живот Срба на КиМ, да боравимо на КиМ, да боравимо у Грачаници, у Ранилову, у Гораждевцу, на Брезовици, у северном делу, на једно месец дана до два, па да онда дајемо своје мишљење, јер је лако о томе овде говорити.
Постављам вам зато три питања, и мислим да за даљу будућност Срба на КиМ да су веома важне и битне области. Моја питања се заснивају на томе, а то су питања личне имовинске безбедности Срба на КиМ, питање функционисања различитих органа заједнице српских општина у области правосуђа, полиције, органа управе, здравства, образовања и просторног планирања. Треће питање је финансирање органа заједнице српских општина различитих интереса и активности српског становништва.
Поводом првог питања, у случају било каквог инцидента...
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
То ћете искористити у наредна три минута.
Да ли неко жели да одговори? (Да.)
Реч има премијер Дачић. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Сада смо већ отишли у детаље тог договора. Опет морам да вас вратим на почетак. Све ово о чему је господин Стевић говорио, то су све теме о којима није постигнут договор. Тако да, свако објашњавање како би то изгледало јесте једнострано наше мишљење како ми мислимо да би то изгледало.
Када говоримо о заједници, сматрамо да заједница треба да има две врсте овлашћења. Једна су овлашћења које би општине које постоје пренеле део својих овлашћења на ту заједницу. С друге стране, мислимо да треба да постоје изворна овлашћења која би централна власт пренела на заједницу.
Приштина не прихвата да централна власт пренесе било какву озбиљну надлежност. С друге стране, ово о чему ви говорите, везано је пре свега за питање, када говорите о личној имовинској сигурности, односно безбедности, које је везано за питање полиције и правосуђа. Ту за сада и даље не постоји. Постоји, морам да будем искрен, не доводи се у питање то да структура треба да одражава етичку структуру становништва, али је то нешто што већ постоји сада као право.
45/3 АД/ВЗ
Овде је реч о нечему другом, а то је каква је могућност да заједница утиче на кадровску структуру, на кадрове који управљају полицијом, правосуђем, тужилаштвом итд, и какве би биле надлежности те заједнице у тим областима. На то за сада не постоји спремност Приштине да разговара уопште о тим темама.
Ни концепција, коју је предложио председник Николић, која је заснована управо о овоме о чему сте говорили, а то је да ове општине где Срби имају већинско становништво, имају неке своје надлежности које би омогућиле да се живот организује на такав начин да Срби имају заштиту, да знају ко их чува, ко им суди, ко их тужи и да имају специфичне, и да имају право, то сте спомињали, на директно финансирање од стране Србије.


46/1 АЛ/ЛЖ 18.05-18.15

То су још теме о којима се разговара. Господин Самарџић је малопре спомињао питање ових царина, како је он рекао, па је касније установио да је Тачи у праву. Није Тачи у праву. Зато што смо се ми договорили да се дажбине које се наплаћују, уплаћују на рачун који би отворила ЕУ у Комерцијалној банци некој. Приштинске власти то не прихватају и траже да то иде преко буџета. Тај рачун још није отворен. Управо због тог различитог тумачења споразума, јер ми се једно договорили код Кетрин Ештон, онда се они вратили у Приштину и рекли да то није могуће по њиховим законима и да то мора да пређе преко њиховог рачуна. У ствари Борко Стефановић то зна, јер то је била још тема вероватно и у оно време када је и он разговарао.
Значи, господине Стевићу, ми за сада знамо какви су наши погледи на то. До чега ћемо доћи и да ли ћемо уопште доћи до неког договора, видећемо.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Господин Стевић, допунско питање. Изволите.
ЗВОНИМИР СТЕВИЋ: Захваљујем се председнику Владе на одговорима. Беспредметно је да дајем образложења на питања на која сам поставио. Дали сте одговоре на оно што је битно, да грађани Србије и КиМ знају и да су чули ваше одговоре и моја питања. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има народни посланик Горан Богдановић. Изволите.
ГОРАН БОГДАНОВИЋ: Поштовани председниче Владе, поштовани народни посланици, поштовани министри, трудићу се да не држим политичке говоре овде, а и да не дајем бланко подршку премијеру док не видимо шта ће урадити 2. априла.
Господине председниче Владе, пре свега вама се обраћам, пошто сте ви човек који тренутно води преговоре у Бриселу, колико год ви желели и данас покушавали на неки начин да се правдате да делите заједничку одговорност, али сва одговорност је на вама и јако ми је жао што имамо мало времена да данас расправљамо о врло битној теми.
Тако да ћу искористи ова три минута да поставим врло конкретна питања, јер из досадашње расправе нисмо могли да сазнамо ништа о томе шта се дешавало у Бриселу сем да нема никаквог резултата. Нико овде данас није помињао шта се дешава у преговорима око струје, нико није помињао шта се дешава око телекомуникацијама, нико није помињао када ће заживети Фонд за развој севера КиМ. Шта је са официрима за везу? Због чега нема размене? Који проблеми постоје? Из свега тога са пуним правом су Срби на КиМ збуњени јер немају праве информације и оно мало информација које добијају из медија су контрадикторне, како ваше тако и председника Републике. Зато вас молим да будемо потпуно јасни, концизни, кратки на ова моја питања.
Поставићу вам још једно питање на које не само по мени него и Срби на КиМ желе да чују конкретан одговор – шта се нуди на бриселском папиру који вам је понуђен, иако ви данас овде тврдите да никакав папир није постојао, а сви знамо, посланици и грађани и медији који су објавили тај папир, од осам тачака или осам фраза. Стварно јесу фразе. Чак оно што пише је мање од онога што вам Ахтисари нуди. Из тог разлога желимо да знамо да ли је тај папир веродостојан, да ли стварно понуђен? Друго, да ли постоји јасан план и стратегија у случају неуспеха преговора?
Видим да сте данас често користили реченицу да ништа нисте договорили, да нисте сигурни шта ће бити 2. априла и да ли ћете постићи договор…
( Председавајућа: Време.)
46/2 АЛ/ЛЖ
…а сви знамо да ако не буде договора на шта су спремни Албанци. И сами сте рекли да немамо пријатеља у међународној заједници, да посебно оне земље које подржавају независност КиМ су спремне да ураде нешто што може у овом тренутку да буде лоше за Србе на КиМ.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Председник Дачић.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Не знам тачно шта сте ме питали на крају. Да ли сте ме питали, пошто се у вама изгледа бори са једне стране неко ко би хтео да нешто критикује а онда на крају кажете да сви знамо шта нас чека ако не прихватимо. Шта онда предлажете, да прихватимо? Или ћете и ви као што сам већ чуо – немој да прихватиш али немој ни да одбијеш. Лако је то да причате из посланичке клупе где седите. Ја тамо не разговарам са Тачијем. Ја разговарам скоро са целим светом. Лако бисмо ми са Тачијем.
Морам да кажем да ми нисмо сакрили ниједан папир који је заиста прихваћен. Струја и телекомуникације уопште нису расправљани. Тражио сам да се то стави на дневни ред зато што је то једна од тачака која пише у захтевима Савета ЕУ, а видим да нико не покреће то питање.
На крају долазимо до тога да неко каже – ви се нисте тиме бавили и баш нас брига нисте испунили све услове. Једноставно, та тема је сада за њих споредна и нико ту тему не спомиње. Друго, официри за везу. Договорено је као што сам рекао, да се размени по један официр за везу при мисији ЕУ у Београду и Приштини, који немају дипломатски статус. То је договорено. Питали сте за Фонд за развој. Договорено је ово што сам рекао, да се направи Фонд за развој северног Косова који би имао рачун који је отворен од стране ЕУ са три потписника, Приштина, север Косова, ЕУ у Комерцијалној банци и да оно што се уплаћује са административне линије иде директно на тај рачун.
Међутим, као и код официра за везу и овде када дођете, господин Стефановић добро зна, и седнете начелно и онда када они крену у операционализацију свега тога, а он каже – јесмо ми договорили официра за везу, али он ипак мора да има канцеларију где ће да седи. Нормално је да ће да има канцеларију. Ако има канцеларију онда је то канцеларија за везу. Кетрин Ештон каже – не, то је канцеларија где седи официр за везу. Они преговоре покушавају да искористе за јачање своје независности. Исто као код фонда, сада су закључили да је правно немогуће да нешто што се плаћа као акциза да иде на неки други рачун и да мора прво да прође кроз овај трезор да би ишао на рачун. Пошто се ми не слажемо са тим сада је то у једној фази ћутања. Нити ко помиње. Сада су се сви базирали и пребацили своју пажњу на Заједницу српских општина. То је тренутна ситуација која постоји у разговорима.
Као што сам рекао, није данас лако прогнозирати шта ће се десити у наредним недељама због тога што нисам сигуран колики ће притисак бити на другу страну.


47/1 ТЂ/ИР 18,15-18,25

Када је реч о папиру о којем сте говорили, Кетрин Ештон, коју нисам ја предложио, значи да ЕУ посредује. То је решење које је усвојено у Генералној скупштини УН. Није лако да земља која је потписала резолуцију, где се то тражи, сада тражи да се врати у УН. То је немогуће. Можемо да мислимо да је могуће. Знате, између Кине и нас постоји само једна мала разлика, а то је милијарду и двеста, триста милиона становника и право вета у Савету безбедности. Зато није исто када се разговара о кинеским проблемима територијалног интегритета и суверенитета и српским.
Кетрин Ештон не прави папире, то сам већ рекао, него покушава да направи око чега смо се заједнички договорили. Ово што је изашло у медијима јесте папир који је Ђентилини пробао да напише око чега смо се договорили и зато су те фразе, али чак и те фразе које је он написао на пленарном састанку нису усвојене. Тај папир не постоји у формално-правном смислу. То је био један покушај да се резимира шта је договорено. Иначе, тај папир је апсолутно бесмислен, не задржи никакве суштинске ствари, као што је питање овлашћења, питање полиције, правосуђа, апсолутно је један покушај да се договоримо око неких оквира како би се показало да постоји неки напредак. Приштинска страна је прва дала примедбе на такав папир. Они су имали примедбе на то што је написано, иако је било потпуно бесмислено и на њиховој страни.
Где се прекинуо разговор? Код тога када смо рекли да мислимо да не требају само општине да имају надлежности, него и заједница треба да има изворне надлежности. Закључили смо да је боље да прекинемо и наставиће се 2. априла. Лоше је што ће сада испочетка сви да причају своју причу, мада сви знамо ко шта мисли. Једноставно, будите убеђени да немамо никаквих разлога да кријемо све оно што се тамо од нас тражи. Никаквих тајних папира неће бити, никаквих тајних обавеза, које бисмо преузели. Немамо разлога да све то кријемо. Уосталом, сви знате наше опредељење. Ако можемо да решимо на добар начин овај проблем који имамо, а да добијемо убрзање у европским интеграцијама, мислим да би то био историјски успех за Србију. Да ли ћемо успети? То је велико питање.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има господин Горан Богдановић.
ГОРАН БОГДАНОВИЋ: Ипак је постојао папир. Без обзира што је господин Ђентилини писао тај папир, тај човек је врло битан у Европској комисији, у ЕУ. Не можемо са ниподаштавањем гледати на све то.
Међутим, ипак сте неке ствари појаснили овде. Колико сам разумео, никад договор није постојао око струје. Колико сам разумео, никакав договор, чак се и није разговарало о телекомуникацијама. Фонд за развој севера Косова, нисам најбоље разумео, а бојим се ни грађани нису разумели, који је разлог да тај фонд не функционише, сем што се нисте сложили да новац који се уплаћује на административним прелазима не иде преко буџета владе Косова.
Ако, господине председниче, међународна заједница тј. ЕУ прихвати заједницу општина по нашем моделу са све надлежностима, које ми тражимо, које смо овде у Скупштини усвојили, интересује ме, не само мене, него и грађане на Косову, по чијим законима ће функционисати та заједница општина? Малопре смо чули од вас да држава Србија не може на читавој територији КиМ да делује нити њен Устав и закон делују на читавој територији. Рекли сте да Тачи не може, тј. закони Косова не могу да делују на северу, а са друге стране, ни српски закони не могу да буду јужно од реке Ибар. Који закони ће бити?
Морамо да будемо потпуно јасни и прецизни. То грађани, пре свега на Косову, очекују. То су дилеме које морамо да отклонимо. Зато смо ми, као ДС, тражили
47/2 ТЂ/ИР
седницу где би разматрали све то. Нажалост, нико нас није, не само нас, него и читав парламент, удостојио да управо овакве дилеме које постоје, пре свега код грађана, отклонимо. Очигледно да ми данас немамо много времена да дамо сугестије, да дамо предлоге, иако нико, ево бар мене, нити било ког посланика са КиМ, није у било којој фази преговора констатовао. Ако смо ми…
(Председавајућа: Време.)
…претходна Влада, правили ту грешку, ви сте, знате, били у претходној Влади и требало би да отклоните то.
Исправићу вас, господине председниче, на простору КиМ постоји 10 општина…
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Господине Богдановићу, молим вас.
Да ли неко жели да одговори?
Реч има господин Дачић.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Не знам како да одговорим колеги из претходне Владе, који је био задужен за питање КиМ. Волео бих да је и тада говорио, као што сада говори, али нисам сигуран да је тада уважавао захтеве опозиционих странака да се разговара о дијалогу са Приштином, нисам сигуран да је заказивана седница Скупштине да би се информисали о свему томе. Само могу да кажем да, као председник највеће коалиционе странке, понекад нисам био информисан о потезима који су били предузимани, а конкретно ћу рећи за питање промене Резолуције у Генералној скупштини УН. Она је промењена преко ноћи.
Према томе, мислим да уз дужно поштовање које имам према вама, пошто смо заједно радили, ово све говорите само због тога да бисте једну тему, која је популарна за вас који живите доле, да поставите једно реторско питање – по чијим законима. Као да нисте гласали за Резолуцију и Платформу господина Николића, као да нисте прочитали шта у њој пише.
Што се сада изненађујете? Као ДС није водила, а сада је против једне такве политике и овог дијалога који се води. Није против, барем тако причате западним амбасадорима. Чак кажете да ми боље водимо вашу политику него ви. У осталом, поднели сте амандман да бисте ме подсетили да вратимо на предлог председника Николића ону платформу, која је била у првобитној варијанти. То су сада политичке размирице и не бих хтео да заоштравам ову тему, јер потпуно разумем…
Не знам што се ви радујете изборима? Добро, свако има право да се радује…
(Срђан Миливојевић, с места: И да се плаши.)
…и плаши. Пошто се никада нисам ни радовао, ни плашио, тако сам и пролазио, а они који су другачије процењивали тако су и прошли на изборима.
У сваком случају, не треба ни потцењивати, ни прецењивати своје снаге. Ко овде помиње изборе? О каквим изборима ви причате? Причате о изборима у моменту када се решава питање Косова и будућности Србије.

48/1 АВ/ВК 18,25-18,35

То је неодговорно, неозбиљно, на такав начин не желим да разговарам на политичкој сцени Србије. Ако неко мисли да је то паметно…
С друге стране, мене не интересује ко прича, ја износим свој политички став. Ако ви нисте смели ништа да кажете вашем председнику, ја смем да кажем свом председнику Републике и свом председнику партије, односно себи.
Ово је сада једно тешко место у нашој историји. Зашто је тешко? Зато што последице могу да буду веома тешке, на једну или на другу страну. Ако ми сада нашу расправу оптерећујемо тиме - шта ће да буде самном после тог дијалога, па сигурно ја нећу бити народни херој због тога, сигурно ме нико неће спомињати по добру, ако се сложимо, а и ако се не сложимо. С друге стране и највећа странка у коалицији, без обзира што сам ја премијер, ће такође сносити последице неодговорности за политику коју водимо, укључујући и председника Републике, наравно. Значи, веома је тешко време и ако гледамо наше личне позиције, апсолутно не можемо да урадимо ништа.
Али, јесмо ли ми у стању да донесемо одлуку или нисмо у стању да донесемо одлуку? Зато што нисмо били у стању свих ових година да водимо земљу, зато што нисмо били у стању да ми управљамо процесима, а не да процеси управљају нама, дошли смо у ситуацију да сваке године имамо све мање о чему да расправљамо.
Имали смо принципе, имали смо много почетних принципа на почетку, сада како иде, и црвених линија и све су нам принципи мањи и слабији и црвене линије су све блеђе. Бојим се, ако овако наставимо, а нарочито уколико, оно о чему је говорио господин Богдановић је веома озбиљна ствар јер је он рекао да ми сви знамо на шта је Приштина спремна. Знамо на шта је Приштина спремна, али то је обавеза више да се понашамо одговорно према нашем народу, а не да потпаљујемо и подмазујемо бубњеве, а да их после оставимо на цедилу.
Зато је велика одговорност и не мислим да је одговорност само власти, мислим да је тренутак у којем цело друштво би требало да каже шта око овога мисли. Нико нема право да сада каже – мене то не интересује, ја се сада бавим, не знам ни ја, туризмом, или не знам којим проблемом у Србији, свако има право, свако има обавезу да одговори на ово питање. Јер, ако је то лично питања сваког од нас, нико га неће решавати. Зато сам захвалан Богдановићу што је и покренуо сва ова питања, јер веома је важно да се зна пуно информација о свему овоме.
Зашто није фонд формиран? Јер Србин неће да иде преко буџета Косова, то је основни разлог, а Приштина неће другачије да пристане, иако је била пристала у Бриселу и то је сада основни разлог зашто фонд није формиран. То нема никакве везе са нама. Србија је испунила све што је преузеле на себе као обавезу, барем од оног времена од кад ја учествује у томе, а претпостављам да је и раније тако било, јер су увек била проблем половична решења која је касније свако тумачио на свој начин.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Господин Богдановић.
ГОРАН БОГДАНОВИЋ: Господине председниче Владе, стварно нисам поставио питање – када ће бити избори, него сам поставио конкретна питања везано за КиМ. Добро знате ко прича о изборима. То прича председник Србије, господин Николић. Добро знате ко тражи промену премијера. Господин Стефановић, председник Скупштине. Према томе, ДС није укључена у све то, иако ми желимо изборе, желимо да ову и овако неозбиљну Владу што пре сменимо.
Само ћу вас подсетити, почео сам малопре, да би знали, врло је битна ствар, на КиМ постоји 10 општина са српском већином, не девет, него 10. Ново Брдо, господине председниче, за вашу информацију, по Ахтисаријевом плану, пошто су промењене границе, сада има 70% Срба, 30% Албанаца, јер су укључена села из
48/2 АВ/ВК
општине Гњилане, из општине Косовска Каменица. Молим вас, то су врло озбиљне ствари. Није случајно да се помиње девет општина, јер северна Косовска Митровица, по Ахтисаријевом плану, се не третира као посебна локална самоуправа, него има нешто већа овлашћења него што имају месне заједнице, по Ахтисарију.
Знам да сте ви вешти да премостите, поготово у оваквим ситуацијама …
(Председавајућа: Време.)
… да оптужите за било шта и било кога, али будите сигурни, моје изјаве и моје делање око КиМ се није мењало од 2001. године до данашњег дана…
(Председавајућа: Хвала господине Богдановићу.)
… за разлику, можда, од неких других.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има народни посланик Бојан Јаковљевић. Изволите.
БОЈАН ЈАКОВЉЕВИЋ: Информације ради, само да кажем да просто није тачно да нису информисани сви релевантни фактори на КиМ. Увек, после сваких преговора, господин Вулин је у року од два дана на КиМ, тако да то, јавности ради, морам да кажем.
Ове године, 23. марта, делегација у саставу Оливер Ивановић, Зоран Остојић, Ранђел Нојкић, Петар Милетић и Дејан Раденковић, боравила је у Бриселу и имала састанак са господином Јелком Кацином, који је после састанка изјавио да је ова делегација подржала, у име Срба са КиМ, Ахтисаријев план који, да подсетим, није прихваћен ни од ове Скупштине, нити од стране УН, а с обзиром да су се председници четири општине са севера КиМ оградили од ставова ове делегације, постављам питање, председниче, вама. Ко је овластио ову делегацију да иде на ове и овакве преговоре? Друго, да ли је тачно да је ова делегација прихватила Ахтисаријев план, како је изјавио господин Кацин? Под три, ко је сносио трошкове одласка ове делегације на овај састанак?
Председниче Владе, за вас је питање.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Изволите господине Дачићу.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Стварно не знам ко је сносио трошкове, нити Влада Србије има било какву везу са организацијом овог догађаја. Колико сам обавештен, томе је претходила одређена конференција која је била одржана у Истанбулу, на којој су били и други посланици свих странака. Не знам ко је све био, заиста. Био је Дејан Раденковић, не знам за остале детаље, то је ствар о којој треба ви да расправите овде у Скупштини. Влада Србије нема никакве везе са тим.
У сваком случају, Ахтисаријев план, као што знате, Србија није прихватила. Постоје две ствари, нису га прихватиле ни УН. Американци кажу да постоји алергија на 2А, код Албанаца је алергија на аутономију, а код Срба алергија на Ахтисарија. Зато мислим да та информација апсолутно не може да буде тачна, да је та делегација прихватила Ахтисаријев план, нити пак њих неко пита да ли ће да прихвате, нити је важно шта ће они да кажу, да ће то да утиче на Србију да прихвати Ахтисаријев план, уз дужно поштовање чланова те делегације. Хвала вам.

49/1 МО/СУ 18,35-18,45

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Да ли желите да поставите додатно питање? (Не)
Реч има народни посланик Захарије Трнавчевић. Изволите.
ЗАХАРИЈЕ ТРНАВЧЕВИЋ: Господине председниче Владе, на предлог Покрета пољопривредника и привредника "Богата Србија", прихватили сте августа месеца, а 2. септембра потписали одлуку којом је именован Национални аграрни савет. Од тада за шест месеци, да ли сте, господине председниче, можда дезавуисали сопствену одлуку, повукли је?
Питам вас ово јер је потпредседник Националног аграрног савета, Данило Голубовић, државни секретар, бојкотовао рад овог савета, у коме је потпредседник, и именовао је некакав свој савет, коме је дао задатак да до септембра месеца напише оно што смо ми већ урадили, а то је Нацрт стратегије развоја аграра до 2037. године.
Молим вас да ми одговорите да ли је ова ваша одлука од 2. септембра, о формирању и именовању Националног аграрног савета на снази? Да или не?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има премијер Дачић. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Да, на снази је. Видећу о чему се ради, да ли постоје неки проблеми и какви проблеми у функционисању.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Изволите, господине Трнавчевићу.
ЗАХАРИЈЕ ТРНАВЧЕВИЋ: Постоје велики проблеми. Тај његов бојкот и наговарање других чланова и сејање сумње да ли смо ми уопште потребни итд. довео је до озбиљног застоја. Овај документ, који ћете добити, надам се до краја априла месеца, у коначном финалном тексту, могао је да буде знатно раније готов. Међутим, у овој земљи се не цени време уопште као једно опште добро, него се допушта да оно протиче у споровима, неслози итд.
Осим тога, господине председниче, морам да вам кажем да генерални секретар Владе, као извршилац ваших одлука, до дана данашњег није нашао две просторије за адресу и седиште Националног аграрног савета, нити су чланови Националног аграрног савета добили писмено решење да би у својим установама могли да правдају службена путовања из Новог Сада до Београда итд.
Према томе, молим вас, господине председниче, да генералном секретару, Вељку Одаловићу, дате налог да нађе две канцеларије за смештај Националног аграрног савета и да пошаље решења свим члановима, да би могли пуноправно да наставе и доврше овај рад. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има народни посланик Ђорђе Стојшић. Изволите.
ЂОРЂЕ СТОЈШИЋ: Поштована председавајућа, поштовани представници Владе, даме и господо народни посланици, поставио бих питање које је можда мало више животно, а мало мање је епско и небеско, пошто смо се до сада углавном бавили овим косовским питањем. Поставио бих питање министарки здравља, госпођи Ђукић Дејановић, мало премијер да добије паузу, пошто сви углавном њега питају, а тиче се, по мени, прилично алармантне ситуације везане за наш здравствени систем. Прошле године ми смо оцењени последњи на ранг листи од 34 европске земље, по 42 критеријума у односу на то какав је здравствени систем Србије у Европи. Бугарска је претпоследња, а ми смо апсолутно последњи.
У последњих неколико месеци десило се више случајева у Србији да су људи принуђени да спроводе хуманитарне акције, да морају да зависе од тога да ли познају неку естрадну личност, па ће се организовати концерт или не, морају да практично зависе од тога да ли познају неког у неким информативним кућама. Неки од
49/2 МО/СУ
тих случајева, као што сами знате, не бих да спомињем имена, су се доста лоше завршили, трагично. Оно што је по мени изузетно важно, то је да питам вас - да ли, као прво, постоји нека институција у овој земљи која може организовано да анализира неки случај и да неког пошаље у иностранство на лечење, трансплантацију, ако болујете од неке ретке болести, да не морате да зависите од милостиње, или постоји Републички фонд за здравствено осигурање који се таквим стварима бави?
Ова земља плаћа многе ствари, да не спомињем, од Миладина Ковачевића, па до авиона за хашке оптуженике, фудбалске клубове итд. Мислим да би коначно то питање морало да се реши на систематски начин и да систем одреагује брзо, да ако болујете од нечега што у Србији не може да се излечи или вам је потребно да будете на листи негде другде, да се то и деси, а не да имамо случајеве као што је овај. Сваке недеље имамо неку хуманитарну акцију и људи се константно обраћају за помоћ, на крају крајева и Влади, али видимо да такви случајеви доста лоше завршавају. Захваљујем.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има министарка Славица Ђукић Дејановић. Изволите.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Захваљујем на питању и на прилици да и у овом високом дому дам образложење о томе колико је заправо донаторство неопходно за ауторитет једне земље у решавању проблема трансплантације. У нашој земљи у овом моменту има 80.000 донора. У Хрватској има близу два милиона. И за оне трансплантације за које, додуше, имамо стручног кадра и простора, али их нисмо организовали, проблем је донаторство.
Ми бисмо у великим европским и светским центрима били радо виђени без динара учешћа са нашим пацијентима, када би донаторство било на вишем нивоу. Наравно да се у сваком друштву, па и код нас, најспорије мења свест људи, али мислим да смо направили кораке о значају донаторства и да Министарство, а што је још важније и велики број невладиних организација, медија образовних и свих других институција и угледних појединаца врло коректно ради на томе.
Оно што је чињеница, то је да постоји Правилник, који је донео Републички завод за здравствено осигурање, о слању пацијената на лечење ван земље. Али, исто тако је чињеница да немамо једног пацијента са истом дијагнозом и да врло скупе интервенције, а које нажалост некада једино могу да спасу живот, у иностранству треба обезбедити равномерно и без икакве дискриминације. У том смислу, Србија, у којој 250 евра иде по глави становника за све потребе здравства, а у Хрватској је то негде око 750 евра, заиста стоји јако, јако лоше.
Статус финансијски поправљања, са једне стране, за здравствене потребе је и те како везан за економску позицију земље, а са друге стране изузетно је значајно да поправимо свој кредибилитет и углед у свету, да обезбедимо нашим пацијентима да се у најсавременијим и технолошки најопремљенијим центрима могу трансплантирати, односно вршити ове интервенције, на тај начин што ћемо повећати донаторство.
Позивам овом приликом све грађане да о томе размисле, све посланике да о томе размисле, потпуно свесна чињенице да подједнако тугујемо и саосећамо са породицама којима је немогуће помоћи у овој економској ситуацији, а саосећање је само једна људска особина која треба да нас просто стимулише на практичне кораке.
Директор Републичког завода за здравствено осигурање је изнео наш заједнички став. Ми смо земља која има изванредан стручни потенцијал, просторни потенцијал и ми треба да развијамо трансплантациону хирургију у нашој земљи. За то време и док то не урадимо, а и онда ће бити проблем донаторства такође, јер можете потпуно оспособити екипу, а да се деси да нема довољно одговарајућих донора, остаје као основни проблем већи степен свести о донаторству у Србији.

50/1 ЈЈ/СМ 18.45-18.55

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Господине Стојшићу, изволите.
ЂОРЂЕ СТОЈШИЋ: С обзиром да долазим из Војводине, али ово је тема која стварно не би требало да буде оптерећена тиме одакле ко долази, или ко је припадник које политичке странке. Изузетно је лоша ситуација, да кажем само да имамо на два милиона људи постоје два апарата за зрачење, да имате практично једну магнетну резонанцу у Сремској Каменици, наравно имате и приватне, али ви ако одете код приватника ти снимци вам не значе много. Имате укупно један укупно "пет" скенер, на два милиона становника, итд.
Институт у Сремској Каменици је раније био део здравственог система који је у Војводини грађен и стваран. Мислим, што се тиче бар тог сектора, одређени ниво реформе и децентрализације би био пожељан. Моја колегиница Олена Папуга је такође поставила питање из вашег домена, али бар што се тиче људи са којима ми имамо контакт и онога што се у Војводини дешава, ситуација у здравству је прилично алармантна. Наравно, проблеми су настали током више деценија, ви сте ту само неколико месеци, али мислим да под хитно би морало да се приступи много озбиљнијој реформи у здравственом систему.
Нажалост, у медијима имамо ситуацију да видимо сваких неколико недеља или месеци шта се деси када тај систем не функционише. Моја сугестија је да ипак би било потребно да се формира некакав фонд на нивоу, да ли вашег министарства, итд, који би, иако немамо доноре у земљи, иако немамо терапију у земљи да се онда брзо реагује и да људи могу да се пошаљу негде у иностранство и да та издвајања стварно не буду нешто што није на листи приоритета када се прави буџет. Захваљујем.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала. Министарка Ђукић Дејановић.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Потпуно се са свим вашим констатацијама слажем, али бих хтела да кажем да у ових неколико месеци средства која су заправо била замрзнута седам година, су почела да се користе и са 30 милиона евра Клинички центар у Новом Саду ће бити потпомогнут у погледу простора, јер је то Секретаријат оценио као свој приоритет.
Дакле, седам, осам година се радио пројекат, иако смо имали средства која су стајала, а ево, у ових неколико месеци ми смо пројекте привели крају, планирамо у овој години да, ако динамика буде како је договорено са покрајинском секретарком, добију се та средства и буду уложена у простор.
С друге стране, ви сте потпуно у праву да нисмо задовољни степеном техничке опремљености и није савршена, али у односу на друге крајеве Војводина и Клинички центар Војводине и Каменица, имају доста коректну опрему, али то не значи да од средстава која планирамо, а којих је 10 милиона, значајан део неће отићи у ове две велике институције.
Такође, бих хтела да вам кажем, да сви захтеви и приоритети који се чине у здравству долазе по предлогу покрајинског Секретаријата за здравство, јер је то у складу са актима, на које је заправо дала сагласност ова скупштина.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Војислав Вујић.
ВОЈИСЛАВ ВУЈИЋ: Господине председниче Скупштине, председниче Владе, даме и господо министри, моје питање би могло најдиректније да буде упућено господину Млађану Динкићу, министру финансија и привреде, али он данас, нажалост није са нама, али сматрам да међу присутним министрима има оних који могу да дају одговор на ово питање.


50/2 ЈЈ/СМ

Долазим из Врњачке Бање, туристичког места које је дуго важило за краљицу континенталног туризма. Сведоци смо да се задњих година улагало поприлично у нова туристичка места, у нове туристичке центре, у питању су били милионски износи у еврима, што је наравно за сваку похвалу.
Моје питање је – да ли ће Влада да дозволи да Врњачка Бања буде заборављена и да се не нађе нигде у стратегија развоја туризма Србије, а важила је за сада за место број један, по питању броја регистрованих ноћења? Значи, када саберемо све остале центре, Врњачка Бања је испред свих, испред нас је био само град Београд, али вероватно због капацитета које име.
Значи, моје питање је конкретно – да ли ће се, када и колико у наредном периоду улагати у Врњачку Бању? Ако то не урадимо десиће се да Врњачка Бања доживи пропаст, као што је доживео и српски сељак после ове афере са афлатоксинима. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Влада ме обавештава да ћете добити одговор у писаном облику.
Господин Илић, извињавам се.
ВЕЛИМИР ИЛИЋ: Пошто Млађан Динкић није ту. Недавно сам посетио Врњачку Бању, пре неки дан, можда сте и сазнали за то. Имала је радова који су се извели и финансирани су из помоћи грађевине. Подстицај грађевинске индустрије.
Могу вам рећи да је пре неки дан су и последњи рачуни исплаћени. Све је плаћено и ви сте ушли у програм Миланског едикта и треба још да завршите неке послове. Ваши извођачи немају више ни једну ситуацију спремну, све што урадите, срео сам се са њима и они су обећали да ће почети радове чим се време пролепша, биће плаћено. Средства су потпуно обезбеђена.
Друго, има један мост који је у питању. Договорено је да се заврши. Низ пројеката који сте започели, сви су до сада плаћени. Последњи пројекат је плаћен пре неки дан. Значи, радите по оном програму који је усвојен. Биће вам плаћени и наредни пројекти чим стигну прве ситуације.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Вујић. Изволите.
ВОЈИСЛАВ ВУЈИЋ: Свакако вам се захваљујем на одговору, али без обзира на то што сам народни посланик, трудим се да сво своје слободно време проводим у Врњачкој Бањи, у разговору са наравно грађанима и у активном учешћу у спровођењу локалне власти.
Оно што је мени познато да нам је за сада одобрен један колектор дужине неких 150 метара и чија је инвестиција 4 милиона динара или 40 хиљада евра. Био сам конкретан у питању сматрајући када ће Врњачка Бања да буде уважена као нека друга туристичка места, обзиром да за разлику од другим ми имамо 144 године традиције организованог бављења туризмом. Те инвестиције од 4 милиона динара која су свакако добро дошла и на њима се захваљујемо нису довољне да покрену Врњачку Бању да можемо да станемо раме уз раме са озбиљним европским туристичким центрима.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Константин Арсеновић): Реч има господин министар. Изволите.
ВЕЛИМИР ИЛИЋ: Ви сте били понудили пројекат спортске хале, то је завршено. Понудили сте пројекат прилазница, саобраћајница, окретнице и све оно што сте хтели да завршите и то је завршено. Реконструкцију комплетну парка, ту су радови у току, биће завршени веома брзо. Имате још неких пројеката које сте донели. Надам се да све што сте донели, то је испуњено. Очекујем ових дана да донесете нове пројекте и да конкуришете, сигурно и код Министарства туризма, а наравно и за комунално и за помоћ грађевинској индустрији.
50/3 ЈЈ/СМ

Према томе, само спремите пројекте и све ће бити у реду, донесите само пројекте. Понављам, ниједан пројекат који сте донели није одбачен, сви су завршени. Остаје питање депоније, ви то знате. Ту је сигурно и министарка. То је питање које морате да решите јер сте један туристички центар који не може да има тако решено питање комуналног отпада. На томе ће се сигурно радити. Прилазни путеви преко Драгосинаца, Гочу, све је то завршено и то сте тражили. Према томе, спремите нове пројекте и неће бити никаквих проблема. Понављам, ваш председник зна све пројекте које донео, били су прихваћени.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала. Реч има Војислав Вујић. Изволите.

51/1 ВС/МЈ 18.55-19.05

ВОЈИСЛАВ ВУЈИЋ: Стварно не бих да вам противуречим поштујем то што кажете, ја не бих ово питање данас поставио да ситуација на терену није мало другачија.
Ми у овом тренутку скоро у већини министарстава имамо кандидоване пројекте. То о чему сте сада рекли то су стари дугови који су измирени према људима који су изводили радове, и то су пројекти који су рецимо, причали сте о спортској хали она је рађена 2006, 2007, 2008. године.
Моје питање је – да ли пројекте које сада имамо, значи, код министарстава не односи се само на ваше министарство можемо да очекујемо да ћемо у кратком временском року да их добијемо. Пре свега зато што смо туристичко место, зато што репрезентујемо целу Србију. Код нас има више странаца што је добро него у свим осталим туристичким центрима. Значи, не бих да ме нико не схвати погрешно, али Врњачка Бања не смемо да дозволимо да стане у ранг са осталим местима са сличним бројем становника, јер је она ипак репрезент Србије у туризму. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има народни посланик Борисав Ковачевић.
Молим вас пријавите се. Изволите.
БОРИСАВ КОВАЧЕВИЋ: Господине председавајући, господине председниче, и чланови Владе, драге колеге и колегинице посланици, моја питања се тичу безбедносног система ове земље у ширем смислу те речи па је логично да су упућена премијеру, односно министру унутрашњих послова и министру одбране и координатору служби безбедности у земљи.
Почећу са врло конкретним питањем – колико лица се данас у Србији обезбеђује, а да нису носиоци функција које по закону држава безбедносно штити. Критеријуми по којима та лица држава штити време трајања њиховог обезбеђивања до године или више година, колико државу кошта њихово обезбеђење у просеку, месечно и укупно годишње? По ономе што ја знам неки су годинама под тим обезбеђењем који кошта папрено.
Нисам сигуран и желео бих да знам колико то надлежне службе преиспитују, постоје ли објективни разлози за такво нешто у толиком времену, а колико знам, неки седе и овде у Скупштини, а не обезбеђују се као посланици, и при томе нека од тих лица се обезбеђују у земљи, а по ономе што пратим кад оду у иностранство они су без обезбеђења, вероватно ти који желе да их лише живота су заинтересовани само да то у земљи раде, напољу неће.
Друго питање, када ће се приступити и да ли ће иновацији, односно доградњи, актуелизовању стратегије у националној безбедности која би подразумевала обухватање, односно обавезивање на адекватно уређење свих елемената и учесника у систему безбедности Србије према садашњој стратегији националне безбедности. Имамо у оквиру тога проглашене садашњом стратегијом безбедности као елементе система безбедности, све субјекте из области приватног обезбеђивања. Ради се и желео бих да знам тачне податке.
Знам да се ради о десетинама и десетинама хиљада људи под оружјем у оквиру агенција и других субјеката безбедности и што је још горе по безбедност ове земље велики број тих агенција воде и власници су странци и ти наши људи под оружјем су фактички, да тако кажем под командом странаца у нашој земљи.
(Председавајући: Време господине Ковачевићу.)
Добро јавићу се касније.


51/2 ВС/МЈ

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Да ли неко жели да да одговор? (Да.)
Реч има премијер.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Да би неко добио статус лица које се обезбеђује од стране МУП-а, потребно је да постоји процена његове угрожености, а ту процену дају осим МУП-а и безбедносне службе, цивилна, БИА или војне службе безбедности.
Такође, постоји један број људи који се обезбеђује по службеној дужности. Значи, на основу функције коју обавља. Наравно, у последњем периоду владала је права поплава, да тако кажем, професија и личности које су тражиле обезбеђење полиције, што ствара заиста велике проблеме у нашем министарству, пре свега због великих трошкова који се на такав начин остварују, због заузетости свих ресурса расположив за обезбеђење која се остварују преко управе у оквиру дирекције полиције, али то раде и друге управе и службе у полицији. Када томе додамо и обезбеђење које врше војне службе, БИА итд. сигурно је да је тај број доста велики.
Када је реч о лицима које обезбеђује Управа за обезбеђење личности и објеката у МУП-у, тај број је по подацима од пре неки дан 58.
Када је реч о другом питању, приватне безбедности, стратегија националне безбедности је дефинисала да треба такође као и у другим областима да постоји једно партнерство између државног сектора, оних државних институција које се баве питањима безбедности и приватног сектора безбедности.
Имајући у виду као што сте и ви рекли господине Ковачевићу да има више десетина хиљада, а неки кажу од 100.000, значи да има више оних који су у приватном сектору безбедности, него што су у оквиру државног, односно МУП-а. То подразумева да постоји јасна стратегија какво партнерство постоји између та два сектора и каква је чија улога и наравно, какав је систем лиценцирања.
Ми смо били предали те законе у скупштинску процедуру, закон о приватној безбедности, чак мислим да је био предат и закон о детективској делатности, па је враћен из процедуре због различитих примедби, јер немогуће је задовољити баш све структуре, јер свако ту има неке своје интересе, али је то заиста веома важно да се у овој години то питање регулише, јер је то пракса свуда у свету и нама је раније МУП имало један приступ да је практично било, како бих рекао, љубоморно на неке друге који почну да се баве питањима безбедности.
Ја сам напротив дао сагласност да се формира комунална полиција, јер сматрам да је добро да се полиција ослободи вршења неких послова који су, као што је уклањање киоска, нелегалних објеката, не знам ни ја, исељавања из станова, па тако и у овом случају. У многим земљама, директор ФБИ ми је рекао да у Америци постоји 16 до 17 хиљада различитих безбедносних субјеката. Зато је код нас потпуно логично да то буде део, да то што постоји као стратегија националне безбедности се примени и у пракси, односно, да се донесу одговарајући закони.
Враћам се на оно прво питање које сте поставили, са једне стране МУП не може да каже када се неко обрати за обезбеђење, да нас то не интересује, зато што носимо одговорност ако се нешто деси, а опет постоје некада и у јавности критике зашто неко има политичко обезбеђење, зашто нема. Ми смо, као што знате, то понудили.

52/1 ДЈ/ЦГ 19.05-19.15

Мислим да готово сви лидери политичких странака имају полицијско обезбеђење. Говорим о парламентарним странкама, с тим што нема господин Марковић и господин Коштуница нема полицијско обезбеђење али има по месту становања. Не сматрам да је лоше, мислим да је добро зато што се тиме показује један одговоран однос према свима, без обзира да ли су на власти или у опозицији. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има Борисав Ковачевић. Изволите.
БОРИСАВ КОВАЧЕВИЋ: Господине председниче Владе, део одговора сам добио. Бићу слободан да у писменој форми доставим питање, знам да не можете данас дати све те цифре и податке, али би било јако добро да се у Скупштини знају сви ти подаци. Уз то има још једна област у оквиру система безбедности која јесте елеменат система безбедности, наглашено у Стратегију за националну безбедност а то су медији. И ништа даље о томе није речено. О њиховој улози. О њиховој обавези итд. Кад то спојим, без жеље да неко помисли да окривљујем медије за то, али вероватно притерани економском ситуацијом, борбом за тираж итд. понашају се онако како се понашају медији, наравно неки мање неки више, да о томе не причамо.
Међутим, ова земља је дошла у ситуацију већ одавно, и све више је у ситуацији да она као држава нема више тајни. У добром делу. Не оптужујем медије, али из те борбе, у добром делу својим напорима да обезбеде тираж и они доприносе томе. Узмите уређене земље. Тамо ако се нешто на нивоу државном прогласи затвореним, тајном, медији то не нападају. Ја ћу вам само примера ради поставити једну хипотетичку ситуацију.
Сутра да ова Скупштина разматра крајње затворен значајан проблем државни и Скупштина држи затворену седницу имали бисте страховит напад, имали бисте стампедо штампе да открије о чему се ради. Уместо да имамо штампу која је организована и васпитана тако да ако је нешто државна тајна, у то се не чачка.
Само једна од ствари, само једна од ствари коју имам у виду, а много је тога. Према томе ако је неко у систему безбедности он се мора безбедносно и понашати. Ја не видим да ту има таквог понашања. Хвала лепо.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Зоран Остојић.
ЗОРАН ОСТОЈИЋ: Хвала председниче, премијеру, господо министре, колегинице и колеге. Само кратко да одговорим господину Јаковљевићу јер је око те посете европском парламенту било доста у медијима, а и због колеге Дејана Раденковића, њему то тешко пада. Ја сам навикао да таква питања добијам. И господин Дачић је доведен у непријатну ситуацију, одговара о нечему што не знам. Нико није био члан Владе да би Влада имала везе с тим. Нема ни Скупштина.
Био је састанак у Истамбулу који је организује Центар за инклузивно управљање, а плаћа те састанке, а било их је десетине до сада, швајцарско министарство спољних послова. То је одговор ко је платио и Истамбул и пут у Брисел. На тим састанцима се позивају Срби с Косова. И то је једино место где Срби с Косова, уназад неколико година дискутују између себе. Свађају се, ови са југа, ови са севера. Значи та активност је натерала Србе и довела до тога да имају и да пробају да имају заједнички став. Повремено учествују и Албанци. У Истамбулу су учествовали, ако вас интересу. Тамо су били и представници ваше посланичке групе. Обично учествују представници свих посланичких група, осим ДСС на тим састанцима. У Истамбулу је био из ваше, чак је један високи државни функционер члан Владе био у Истамбулу. Пошто се састанци одржавају по правилима где не треба говорити ко је био и шта је причао, ја ћу то поштовати. Јасно је ко је платио.

52/2 ДЈ/ЦГ

Одговор за Брисел. Тамо нисмо били код Јелка Кацина, него код радне групе посланика из европског парламента задужен за југоисточну Европу. Та радна група у пуном сазиву била је крајем прошле године овде у Скупштини на Одбору за европске интеграције. Председник те радне групе је европски посланик Кукан. Код њега смо били. Они су били овде у парламенту. Према томе, ако мислите да је то била издаја, онда је и ово издаја. Ако је то питање. А то да ја и Раденковић прихватимо Ахтисаријев план, то је можда значајно, значајније што га је Србија одбацила или УН, али кад ја и Дејан га прихватимо, то значи да ће се и примењивати. Шалим се.
Да вас подсетим око Ахтисаријевог плана. Сада идем да питам господина Дачића. ЛДП је подржао у начелу, као добру основу за преговоре пре шест година Ахтисаријев план. Сада господин премијер каже, на жалост на југу Косова, односно већини Косова се не остварује у потпуности. Тачно је. Да сте као Влада, не само ви, али пошто сте били у претходној то иде опет и вама, да сте одржавали контакте са Србима са Косова, правим представницима Срба с Косова, како онима који су институцијама, тако онима који нису, а не само са севера ви би знали зашто се не поштује, а вероватно би уз помоћ Београда тај план можда се и поштовао у потпуности.
Сада да се вратимо на питање. Господине Дачићу, нећемо да вам стављамо со на рану, апсолутно разумемо вашу ситуацију, али вам кажем да би добили подршку за разговоре ми мора да знамо о чему се тамо разговара. Ја ћу цитирати само једну реченицу из интервјуа руског амбасадора.
(Председник: Ја вас молим врло кратко, пошто смо већ на истеку четвртог минута.)
Он каже да је Москва у сталном контакту са Београдом и да је потпуно упозната са свим нијансама преговора. То су детаљи. Ви сте нама данас неке изнели. Да смо се редовно сретали ми би онда можда знали шта то треба да подржимо, у ком смеру да критикујемо итд. Међутим, чињеница је да смо из штампе сазнавали, док видимо неки други сазнају из личних контаката. Ми смо ипак посланици да би се информисали о тако важним стварима из новина, а сем тога Резолуција вас је обавезивала да нас информишете бар на начин на који то Тачи ради у свом парламенту.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала господине Остојићу.
Господине Дачићу ако желите изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Још једном ћу само поновити да је било чини ми се осам сусрета јел тако, са Тачијем уз посредовање Кетрин Ештон. На пет сусрета тема је била спровођење претходно договореног, односно имплементација оних споразума који су од раније били. На последња три састанка се почело разговарати о овој теми. То значи од, ја мислим негде средине јануара. Све о чему се причало, односно оквир у којем смо се ми кретали је садржан у Резолуцији, односно образложењу ове Резолуције, односно то је та концепција којим се путем ишло. Та концепција је толико заокупила чак и представнике ЕУ да више не расправљамо ни о којој другој теми само о заједници српских општина.
Ја сам у једном моменту поменуо, добро ако нећете заједницу српских општина дај да се вратимо на оне услове које имамо као Савет европске уније који је поставио, као што је мало пре неко споменуо, мислим Богдановић, енергетику, телекомуникације. Не они сада неће да се враћају на то. Њима се свидела ова идеја. Зашто им се свидела? Зато што ту Приштина види вероватно могућност да заједница српских општина у ствари буде нешто, а у ствари ништа. Да се зове тако, али да нема нека озбиљнија овлашћења.

53/1 ГИ/ВЗ 19.15-19.25


Стално сам наводио пример Војводине која има и своју Владу. Наводио сам и примере других аутономија широм Европе које имају различите врста аутономије, региона итд. Има их више од 200 у Европи. То за њих, једноставно, није прихватљиво. Чак и неке западне земље, не можда отворено, кажу да не може да буду извршна овлашћења, а то су фразе и глупости, јер свака општина има извршна овлашћења. Значи, овде није реч о томе. Они се плаше да то буде један паралелни систем власти и стално спомињу Републику Српску.
Тачију је лако да информише, јер он ништа ново... Код њих се све одлуке доносе једногласно зато што они једноставно се труде да имплементирају све оно што већ пише. Врхунац њихових компромиса је да ли ће да дају регионалног команданта Еулекса, што ви знате, који сте помињали сад Ахтисаријев план, ја мислим да се ту чак и спомињала могућност неких регионалних или итд.
Ми се трудимо да не говоримо у правним и политичким категоријама које могу да праве и који могу да праве међусобне сметње, а то значи да сада не причамо ни одакле долазе надлежности, ни да ли има извршна овлашћења или нема, него да се бавимо описом шта би у ствари та заједница могла да ради, а да при томе Срби што тамо раде и што се уопште конституише заједница буде у циљу очувања и исказивања одређене посебности, односно нашег идентитета на Косову и Метохији.
Бојан је мало пре дискутовао. Бојан је био самном. Поменућу само један пример. Ми смо на том трећем састанку уназад ако гледате, значи у јануару, причали и сложили се да се формира заједница српских општина и онда смо се договорили у следећој недељи да се одржи састанак експерата и политичких експерата, да тако кажем, који имају неку политичку тежину и да разговарају о садржају те заједнице са намером да следећи састанак буде припремљен, па да знамо да ли можемо нешто да се договоримо. Са наше стране су отишли Марко Ђурић, Вулин, Зорана Влатковић и Бане Митровић из МУП и са њихове стране водила је Едита Тахири. Осам пута сам се састајао са Тачијем. Тај састанак је почео тако што је Едита Тахири почела да прича о геноциду. Закључак тог експертског скупа је био да не могу они ништа да се договоре, него морамо Тачи и ја да се договоримо. Можете замислити како то изгледа, када немате на том експертском нивоу? Све је у ствари политичка прича. Зато је са једне стране добро што нема неког папира, па сада то морате да прихватите, али са друге стране је и лоше, јер ми немамо. У ствари, ако се чека да се ми сами договоримо око нечега, питање је на шта ће све то изаћи?
Не могу да вам опишем како то изгледа. Покушао сам да то представим људима из ЕУ. Тамо где се разговара, углавном се највише разговара у формату Тачи и ја, два преводиоца, Кетрин Ештон и Ђентилини. Када изађем напоље код осталих чланова делегације, смо ме гледају, само да питају - да ли сте потписали нешто или нисте и ако нисам потписао, то је општа радост. У тим друштвеним условима се воде разговори. Објективно је то стварно.
Захваљујем се и прихватам одговорност у смислу да је можда могло да се разговара, али та расправа би била само политичке природе и не би имала никакве конкретне закључке да кажемо имамо нешто, па се према њему изјашњавамо да ли прихватамо или одбијамо.
Задовољан сам и данашњом расправом, без обзира што су била постављана питања зато што мислим да смо озбиљно приступили овом проблему и сама атмосфера у скупштини показује да су сви свесни тежине овог проблема. Зато вам се захваљујем у сваком случају.

53/2 ГИ/ВЗ

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Сада је истекло три сата. Дозволићу још господину Остојићу право на три минута и након тога закључујем рад. Изволте.
ЗОРАН ОСТОЈИЋ: Разумем ваш одговор. Ви кажете да Резолуција нема папира, о чему да причамо? Тачи каже да устав Косова нема папира, па нешто прича. Детаље, бар ове које руски амбасадор каже, нијансе, ево. Верујем да је свима интересантан део овога што су чули о детаљима.
Како ћете добити подршку јавности ако не зна јавност шта се дешава и куда то иде? То је била моја начелна примедба.
С друге стране, чињеница је да ни прошла, ни ова влада није одржавала контакте са Србима који су у институцијама. Чињеница је да ваш заменик, кога председник Скупштине није прочитао као онога који неће доћи, а нисам га видео, а јутрос сам рекао да се Вучић неће појавити и, као што видите, био сам у праву, до сада није учествовао или ако је учествовао једанпут ништа није говорио.
Господине Дачићу, знате да је премијер Тачи у задња један, два или три састанка водио и учествовао је његов заменик премијера Петровић, с којим је Вучић обећао да ће се видети пре шест месеци, из чега произилази објективно положај ваше Владе и ваш положај. Зато сам на почетку рекао да разумемо ми вашу ситуацију. Ако мислите да је ово репрезент ваше Владе, онда нека буде.
Зато вас питам, пошто сте рекли да неће бити избора, а о изборима је причао Николић и колико сам га разумео, причао је о парламентарним изборима и не знам како Николић може да се натера да иде на председничке изборе, али знам како могу да дођу до парламентарних избора. То је много лакше, јел тако, пошто кажете да неће бити избора. Одговорите само на два питања: који је смисао ваше Владе уколико не добијемо датум за почетак преговора и не постигне се никакав споразум са Косовом? Да ли у економији цвета стање, динар јача, евро слаби, стране инвестиције нагрнуле итд? Није. Све је лоше.
Зашто би та Влада даље опстајала у околностима у којима човек који је иза вас, председник Скупштине, у реконструкцији Владе помиње новог премијера? Колико знам, реконструкција подразумева промену неких министара, а нови премијер значи нову владу. Одговорите ми да ли је ваша жеља за реконструкцијом Владе, пошто до сада нисам чуо да сте о томе причали, или нисте причали пре него што су ваши коалициони партнери отворили то питање, укључујући и промену премијера, јер обично премијер врши реконструкцију Владе? Да ли је реконструкција Владе нешто што ће уследити као, кажете, замена за изборе који се неће десити?
Не заборавите одговор на то питање – какав је смисао даљег опстанка Владе уколико се никакав договор не постигне, јер фактички тада ћемо остати и без нормализације односа са Косовом? Срби са Косова ће бити оштећени, а и грађани Србије због не добијања датума ће оштећени, односно политика ваше Владе, европских интеграција ће доживети озбиљан пораз. Уз два пораза не видим смисао даљег опстанка те владе, посебно у околностима унутрашњим које видимо најбоље гледајући ову слику.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Дачић. Изволите.

54/1 МГ/ЛЖ 19,25-19,35

ИВИЦА ДАЧИЋ: Нисам мислио више да се јављам, али да не испадне да нећу да одговорим на ово Остојићево питање.
Питање реконструкције Владе није била тема наших разговора у протеклим недељама, јер смо се бавили другим питањима. Иначе сам ако се сећате, први говорио о реконструкцији Владе у смислу уласка још неких људи из појединих области, што није наишло на велико одобравање неких коалиционих партнера, а није СНС.
У сваком случају било је различитих идеја, и не видим у томе ништа спорно да се о томе разговара. Исто тако као што је и истина да никад нисмо разговарали на тему избора, на тему промене премијера, што је све могуће о томе разговарати, али то онда није реконструкција Владе, него избор нове Владе. У сваком случају није добро да то буде тема којом се само бавимо у јавности, јер је то нелогично и неозбиљно, јер ми морамо да преузимамо бројне обавезе које имамо широм света. Идете и разговарате, а стално треба неко да вас пита - имате ли ви мандат, да ли ви можете, да ли ћете ви бити за годину дана, или за шест месеци и тако даље.
У том смислу желим и јавно да кажем, да ми немамо спорних питања као Влада. Мислим да све одлуке у Влади су биле донете једногласно, од када је Влада изабрана. Сигурно да у дневно политичким стварима, у оперативним стварима има и питања о којима различито и мислимо, што је и нормално, јер да и мислимо исто не бисмо били у различитим странкама, али о стратешким питањима није било никаквих разлика. Зато ја не видим разлога да се сада говори о изборима, чак иако се иде на изборе, о томе се не прича сада када се доносе важне одлуке.
Да ли Влада треба да опстане ако не постигнемо решење или не добијемо датум? Знате шта, можда сте с једне стране у праву, али с друге стране морам да вам кажем отворено, искрено, мало која друга Влада има шансе да дође до тог решења.
Зато што би то практично значило да Србија не би ни требала да има Владу. Да је то заиста тако потврђује нам прошлост. Зато што је тешко да неко боље од мене може оптужити за националну издају, за разлику од неких других који су морали да воде рачуна о свом политичком рејтингу да би вукли тако тешке и драматичне потезе или председника Николића, или председника СНС, господина Вучића.
Зато не мислим да је то важно питање за изборе. За Србију јесте важно питање, а избори су другоразредно питање у овом тренутку. Зато у овом тренутку не могу да кажем шта ће се десити следеће недеље, осим да ћемо учинити све што можемо да извучемо најбоље могуће за нашу земљу и за наш народ. Верујте ми, ако не успемо то значи, не да нисмо хтели или да нисмо умели, него да нисмо могли. Велико је питање да ли ће ико икад више моћи од тога? Тога сви морамо да будемо свесни.
Захваљујем се и извињавам се ако сам био дужи од онога што сте ми одвојили. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Пошто смо завршили трочасовно постављање питања члановима Владе, завршавамо данашњи рад. Захваљујем свима на учешћу.

(Седница је прекинута у 19,30 часова.)







Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
25 26 27 28 29 30 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31 1 2 3 4 5
субота, 7. децембар
  • Нема најава за изабрани датум

Цео календар догађаја