26. децембар 2013. Посланичка питања у децембру

26. децембар 2013. Посланичка питања у децембру

Четвртак, 26. децембар 2013.

Посланичка питања у децембру

Народни посланици су, у складу са чланом 205. став.1. Пословника Народне скупштине, 26. децембра 2013. године, од 16.25 до 20.25 часова постављали питања Влади Републике Србије.


Посланичка питања поставили су народни посланици Риза Халими, Захарије Трнавчевић, Ђорђе Стојшић, Олгица Батић, Балинт Пастор, Петар Петровић, Душан Петровић, Дубравка Филиповски, проф. др Владимир Маринковић, Слободан Јеремић, Ранка Савић, Јелена Травар Миљевић, др Слободан Самарџић, Звонимир Стевић, Борислав Стефановић и Драган Шормаз,
На постављена питања народних посланика одговарали су председник Владе Републике Србије и министар унутрашних послова Ивица Дачић, први потпредседник Владе задужен за одбрану, безбедност и борбу против корупције и криминала Aлександар Вучић, потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Расим Љајић, министарка енергетике, развоја и заштите животне средине проф. др Зорана Михајловић, министарка здравља Славица Ђукић Дејановић, министар регионалног развоја и локалне самоуправе Игор Мировић, министар омладине и спорта Вања Удовичић, министар финансија Лазар Крстић, министар одбране др Небојша Родић, министар просвете, науке и технолошког развоја Томислав Јовановић, министар саообраћаја Александар Антић, министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић, министар културе и информисања Иван Тасовац, министар грађевинарства и урбанизма Велимир Илић, министар привреде Саша Радуловић, министар без портфеља задужен за европске интеграције Бранко Ружић, и министар без портфеља задужен за одрживи развој недовољно развијених подручја Сулејман Угљанин.

(После паузе.)

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, с обзиром на то да је данас последњи четвртак у месецу, у складу са чланом 205. став 1. Пословника, приступамо постављању посланичка питања.
Генерални секретар Владе Републике Србије обавестио је Народну скупштину да ће следећи чланови Владе бити спречени да присуствују данашњој седници на којој се Влади постављају посланичка питања: Јован Кркобабић, потпредседник Владе и министар рада, запошљавања и социјалне политике; Никола Селаковић, министар правде и држане управе; Драган Гламочић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде; Александар Вулин, министар без портфеља и Иван Мркић, министар спољних послова.
Пре него што пређемо на постављање посланичких питања, дозволите ми да вас још једном подсетим на одредбе Пословника Народне скупштине које се односе на начин постављања посланичких питања.
Народни посланик има право да постави посланичко питање поједином министру или Влади из њихове надлежности.
Посланичко питање мора бити јасно формулисано.
Излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута.
Председник Скупштине упозориће народног посланика који поставља постављено питање ако питање није постављено у складу са одредбама овог Пословника, односно ако није упућено надлежном органу.
На усмено постављено питање Влада, односно министар, морају одмах да одговоре. Ако је за давање одговора потребна одређена припрема, они то морају одмах образложити, а одговор народном посланику доставити у писаном облику у року од осам дана од дана када је питање постављено. Ако је у припреми одговора на посланичко питање потребно утврдити одређене чињенице чије утврђивање захтева дуже време или сложенију анализу, рок за давање одговора на посланичко питање може се продужити на највише до 30 дана.
Надлежни министар се обраћа Народној скупштини најдуже пет минута како би одговорио на питање.
После датог одговора на посланичко питање, народни посланик који је поставио питање има право да у трајању од највише три минута коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање, народни посланик има право да се изјасни о одговору у трајању од највише два минута.
У току трајања постављања питања и давања одговора сходно се примењују одредбе Пословника Народне скупштине, с тим што нису дозвољене реплике и указивања на повреду Пословника.
У складу са тим, молим народне посланике да поднесу пријаве за постављање питања.
Истовремено вас подсећам да ће редослед постављања посланичких питања бити утврђен према досадашњој пракси рада Народне скупштине, тако што ће, наизменично, најпре реч добијати народни посланици који не припадају ниједној посланичкој групи, а затим народни посланици од најмање према највећој посланичкој групи.
Прелазимо на ПОСТАВЉАЊЕ ПОСЛАНИЧКИХ ПИТАЊА.
Први пријављени за реч је народни посланик Риза Халими.
РИЗА ХАЛИМИ: Хвала, господине председниче. Даме и господо народни посланици, моје питање је упућено председнику Владе, а тиче се започетих разговора представника Албанаца са представницима Владе, прво са првим потпредседником Владе у току јула, затим и са самим председником у току октобра.
Питање постављам због догађаја који су се десили у међувремену и због дискриминаторне одлуке којом је у Прешеву укинут општински суд, који је постојао педесетак година, као и јавно тужилаштво, Бујановац остао без суда за прекршаје и јавног тужилаштва, а Медвеђа без судске јединице.
У условима када су Албанци тотално запостављени и од времена када су реформом, уместо да имају општинске судове, Прешево и Бујановац остали са судским јединицама, ионако лоша заступљеност је драстично погоршана. Тренутно у Првостепеном суду у Врању има свега троје судија Албанаца од 58 судија који ту раде, што је негде око 5%, а Албанци у том судском подручју чине 25% становништва. У Вишем суду у Врању нема апсолутно ниједног судије Албанца, ниједног запосленог, па ни преводиоца, а да не говорим за друге судске инстанце.
Оваквом деградацијом општине са 90 и кусур посто Албанаца затварају се све могућности да се реши овај проблем, поготово што знамо да у последње три године, откада је све отишло у Врање, ниједан приправник Албанац није примљен, а знамо да читаву годину Национални савет Албанаца има 30% мање финансирање.
Овде је министар правде званично рекао да се током израде судске мреже рачунало са званичним подацима од само 5.800 Албанаца у Србији, да у Прешеву има свега 416 Албанаца, да укупно од оних 35.000 у 2002. години држава сада третира у општини само 3.000 становника.
Сад се ту поставља питање – који је смисао даљих разговора ако рачунамо са оваквим цифрама? Где је онда економски развој кад се и средства смањују, не само Националном савету него и општинама? Где је интегрисање? (Председник: Време.) Ако смо овде донели одлуку да нема пријема у државне и јавне институције, како ћемо извршити интегрисање Албанаца? Како ћемо решити катастрофалну економску ситуацију са 80% незапослености?
ПРЕДСЕДНИК: Имаћете прилику још три минута, имате право на допунско питање, ова три минута су вам истекла.
Председник Владе, изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Поштовани народни посланици, поштовани председниче, пошто министар правде данас није присутан, ја бих најначелније могуће рекао да је Влада Србије усвојила и прихватила план који је договорен заједно са представницима албанских политичких партија и локалних власти на југу Србије и да ћемо по том плану радити даље. У том смислу ћемо наставити разговоре. Треба тражити решења за интеграцију албанске националне мањине у институције Србије, и то подразумева и све ово о чему сте ви говорили, и питање полиције, правосуђа, других државних органа итд.
Молим вас да, уколико имате конкретнија питања, то доставите писмено Министарству правде, а ја као председник Владе и први потпредседник Владе господин Вучић разговарали смо са вама и наставићемо те разговоре, наравно уз координацију шефа тима за три општине, уз координацију са господином Зораном Станковићем, тако да ће ти разговори свакако бити настављени.
Проблем је настао приликом доношења ових последњих закона, који су различито оцењени. Надам се да постоји довољно простора да разговарамо о свим темама које су постављене у тачкама које смо једногласно усвојили на седници Владе, за које сте се и ви сами определили.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Риза Халими.
РИЗА ХАЛИМИ: Министру правде сам ја у новембру прошле године у допису објаснио целокупну ситуацију. Затим, пар пута у Скупштини сам указивао на тешко стање у овој области у правосуђу, када су у питању Прешево, Бујановац и Медвеђа, и у разговорима које смо имали 10. октобра покренули смо и са вама то питање. Који је био резултат? Да је само два дана пре гласања овде у Скупштини формално ангажован државни секретар да разговара са представницима Албанаца, да их убеђује да је то што им Влада пружа довољно и да треба да буду задовољни што им се укидају судске институције које су имали деценијама и при тако катастрофалном стању које постоји на терену, са огромним проблемом недостатка укључивања Албанаца у судске институције.
Ако је ово логика у наредним темама, да на тим састанцима покушавате да убедите Албанце да имају сва права по Уставу, по законима, по међународним конвенцијама, једини је проблем да Албанци нису досад хтели да остварују та права, то је ноторна неистина, и да је у томе вештина убеђивања како Албанци да се уклопе у овај државни систем, ја вам говорим – Албанци су били уклопљени, били су укључени. У општинском суду од пет судија је било четири Албанца, пре 20 и нешто година. То је у међувремену, 20 година уназад, три године у ово време се ствара ова дискриминаторна ситуација.
Сада постављам питање. Разговори су почели и то је била важна ствар, али ако се они своде на вештину Владе да убеди Албанце да то што имају више не могу у овој држави да остварују, а да им је ситуација катастрофална, где је проблем с азилантима?
Лако је рећи да су то лажни азиланти. Шта држава ради да не буде тих азиланата? Зашто они морају да траже решења по Европи, чак и на Косову? Тамо је један број младих људи успео да се запосли, а не могу у својој држави. Уместо да решимо проблем са њима, држава сада ствара од њих правно невидљива лица. Они остају без докумената. Не добијам овде никакав одговор на питање зашто наши грађани, којима је требало обезбедити услове за повратак, сада постају правно невидљиви, остају без личних докумената.
Ово су озбиљне ствари око којих морамо озбиљно да разговарамо, а не на начин како сте урадили поводом правосуђа – пошаљете државног секретара. Шта је он могао? Да човек буде мађионичар, да убеди албанске представнике да је то што им пружа држава довољно и да они немају шансе да у овој држави нешто друго постигну и реализују?
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Да ли неко од чланова Владе жели да да одговор? (Не.)
Реч има народни посланик Захарије Трнавчевић. Изволите.
ЗАХАРИЈЕ ТРНАВЧЕВИЋ: Господине председниче, прошло је 16 месеци откако сте потписали указ о оснивању Националног аграрног савета. За то време нисте уопште показали интерес да чујете шта тај савет ради, да ли је урадио онај посао због којег је основан, и да се обавестите да су два члана, један од њих из напредњачке странке, Данило Голубовић, и други Живанко Радованчев, саботирали рад овог савета и бојкотовали, јер нису дошли ни на једну једину седницу.
Ми смо завршили овај посао – стратегију. Ја сам покушавао, господине Дачићу, од новембра, да регуларним путем дођем до вас и да са представницима, депутацијом Националног аграрног савета уручим овај нацрт стратегије до 2037. године, али никакав одговор нисам добио.
Мене занима, господине Дачићу – да ли сте ви заинтересовани уопште за стратегију развоја пољопривреде? Из онога што смо сви сведоци ових последњих месеци види се да Влада на својим седницама још није имала питање аграра, које се налази у очајном стању, а налазимо се пред ступањем у Светску трговинску организацију, без задружног покрета и са смањеним инвестицијама у ову привредну област.
За господина Александра Вучића имам следеће питање. Почетком септембра ви сте дали налог Братиславу Гашићу, познатом тенисеру из Расинског округа, да преузме Тениски савез Србије, уз обећање да ће он решити питање њихових лоших финансија. Потом је такође добио налог да у Ватерполо савез уђе господин Звонко Бабић, познати ватерполиста...
ПРЕДСЕДНИК: Господине Трнавчевићу, извињавам се, имаћете прилику да завршите, али знате да питања можете поставити само из делокруга рада члана Владе. Тако каже Пословник.
ЗАХАРИЈЕ ТРНАВЧЕВИЋ: Дозволите, молим вас. Господин Вучић је дао налог да ови људи дођу и да унапредњаче Ватерполо и Тениски савез, а потом је опозвао. Моји пријатељи, грађани су ме замолили да питам господина Вучића када је направио грешку – када је делегирао ова два угледна спортиста у ове савезе или када је дао налог пре три-четири недеље да напусте те савезе?
Имам питање, али отишао је господин Антић, око изградње пута од Барија до Оруглице. То је један пут који би отворио могућност да се горе развије висока производња и да почне реколонизација, настањивање тог пустог краја. То се исто односи и на пут од Пролом бање преко Радан планине до Бојника, који такође има леп привредни значај. Неки дан сам био у атару села Малошиште, кроз шуме, где се налазе парлози које људи тамо покушавају да искрче и да привређују, да уместо фазана и дивљих свиња тамо буду лепе плантаже воћа. Међутим, господина Антића нема.
ПРЕДСЕДНИК: Време, господине Трнавчевићу.
ЗАХАРИЈЕ ТРНАВЧЕВИЋ: Само да кажем још ово, господине председниче. Не бих користио ову прилику да постојећа комуникација са премијером и другим министрима овде функционише. Али тога нема, зато користим овај последњи четвртак.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Владе. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Пошто у овој области, у области пољопривреде постоји аграрни савет, постоји и надлежно министарство које се бави овом проблематиком, Аграрни савет је припремио стратегију, а такође је и Министарство пољопривреде у прошлом сазиву имало своје верзије тих материјала, те се надам да ће сада сести да заједно погледају шта је најбоље из свих тих докумената и да пробамо да извучемо корист од неког рада који су сви уложили.
Ви знате да, када је реч о експертима, увек постоје различита мишљења и да је веома тешко да сада ми арбитрирамо у свему томе, ко је у праву у неким стручним стварима. Што се нас тиче нас који руководимо радом Владе, свакако ће бити наша интенција и циљ да све позитивне ствари које постоје у раду било којих радних група, а било их је неколико у прошлом периоду, искористимо најбоље, јер је пољопривреда заиста наша капитална грана.
Управо ових недеља и месеци господин Вучић и ја разговарамо с нашим партнерима, великим партнерима из Русије. Управо сада у овим тренуцима читамо и неке материјале из Кине, јер су донете одлуке да Србија може да многе ствари које производи у области пољопривреде пласира на руско и кинеско тржиште. Србија ће бити прва земља са којом ће Кина потписати протокол о начину одобравања извоза меса, али је сада наша ствар како ћемо се организовати и имамо ли уопште производе за тако нешто.
То је велика развојна шанса за нашу пољопривреду, имајући у виду величину тржишта, а да не причамо колико је то стотина милиона људи. Треба да искористимо те пријатељске односе које имамо са њима, а да смо притом свесни да већ неке квоте, које смо и досада имали када је реч о ЕУ, чак долазимо у ситуацију да не можемо да искористимо зато што немамо довољно производа.
У сваком случају, циљ нам мора бити да радимо плански. Зато треба овом проблему приступити веома одговорно. Без обзира што неки можда мисле да та невидљива рука тржишта треба сада да управља свим областима, у овом сада случају, ако држава не интервенише да помогне у организацији свега овога, верујте, ништа неће моћи да буде организовано. То су огромна тржишта, за шта је потребна велика производња. Та производња, такође, мора да буде планска. Пољопривредници морају да знају... Не само пољопривредници, него дај боже да у наредном периоду имамо и индустрију која се бави прерадом пољопривредних производа.
Нажалост, ми у овом тренутку нисмо у стању да искористимо све погодности које нам сада пружају те пријатељске везе са одређеним земљама, тако да мислим да је штета да се не искористе на прави начин све идеје које имамо. Нарочито је штета да поводом разних планских докумената и стратегија постоје различита мишљења, свађе, конфликти унутар тих експертских група које се баве овим питањима. Разговараћемо са министром пољопривреде, да пробамо да извучемо све оно што је најбоље из тих папира.
Кад је реч о овом трећем питању, пошто је господин Вучић ту, он ће одговорити на ово питање, мада то питање никакве везе нема са радом Владе и оно је пре свега политизирано и провокативно, наравно.
На ово треће питање, заиста нисам у току, везано за ово што сте питали, за пут. Предлажем да се то писмено достави министру саобраћаја, да вам да званичан одговор.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Вучић.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Покушаћу да на најозбиљнији и најодговорнији начин одговорим на оно што ми је постављено као питање, иако не мислим да је у том тону и на такав начин само питање изнето.
Наиме, нисам давао никакве налоге, никоме. Можда вам то чудно делује, на тим местима су се налазили господа из странке којој сте до јуче припадали. Не сећам се да сте такво питање постављали у Народној скупштини ни за Вука Јеремића, ни за Драгана Ђиласа, ни за многе друге, а нисам приметио да су били велики тенисери или кошаркаши.
Што се тиче мојих налога, Братислав Гашић никада није био председник Тениског савеза Србије, никада то није постао. Можда је то желео, о томе не могу да говорим, али никада није постао.
Истовремено, што се тиче одлуке коју смо ми донели на председништву а на мој предлог, наша је жеља да спортисти буду у спорту колико год је могуће, да добри менаџери буду у спорту а не политичари, зато што мислимо да би требало да је прошло време у којем се о финансијама у спорту одлучивало на некаквим органима власти.
Са друге стране, ја сам, за разлику од оних који су безгрешни, безброј пута признао да сам погрешио, и то ми није проблем. У овом случају нисам имао шта да погрешим. У неким другим случајевима јесам и када смо не давали налоге, већ када су неки наши људи на локалу склапали коалиције, ми смо рекли – у реду је. После тога се испоставило да ти наши људи пре свега нису радили добар посао, нису направили добре резултате за те градове и општине, и ми смо рекли – изађите из власти.
Извините, то је једини случај у српској савременој историји да је нека политичка странка у том обиму и на такав начин то затражила од своје странке, од својих људи у локалу, да се тако понашају. Нама није циљ да заузимамо функције, нама није циљ да нападамо фотеље. Нама је циљ да нешто урадимо у Србији и да нешто урадимо за наш народ. Тако смо се понашали, тако ћемо се понашати.
Да ли ће све у Србији наићи на осуду, да ли ће та врста политике мржње коју видим сваки дан, у којој сам најпре за све ја крив и када никакве везе ни са чим немам, те сам данас ни крив ни дужан морао да улазим у некакве односе унутар Б-92, са којим апсолутно никакве везе немам, па ћу сутра морати да објашњавам неке друге теме, прекосутра неке треће, зато што је ваљда свима у Србији најлакше да за све окриве Александра Вучића или СНС.
Морам да вам кажем да немам проблем ни са тим, осим што таква врста атмосфере никоме ништа није донела добро. Право да вам кажем, много тешко, веома тешко је радити у таквој атмосфери интрига, лажи, бесмислица, али увек смо спремни да за све оне који мисле да власт нема легитимитет, мисле да не радимо довољно добро, да нас замене, да покажу да могу да раде боље. Да би се то догодило, постоји само један мали услов. Пре тога морају да добију веће поверење, и ништа више.
Мислим да је народ врховни судија за све нас и да народ не можете да преварите ни тиме да дан уочи Мишковићевог суђења пустите причу да је председник суда смењен зато што се врши притисак на суд, а да тај човек никада није био председник суда. Никада није био председник суда. И да тај човек и даље води тај поступак. И да то данас морате да објашњавате. И да сваку лаж и бесмислицу морате безброј пута да негирате да би неко могао да чује у тој страшној какофонији било какву истиниту реч о свему томе. Али без обзира на то, мислим да наши људи, наш народ, одлично осећају ко се за шта залаже, ко се за шта бори и они ће увек донети најбољи могући суд и најбољу могућу оцену о свима нама. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Трнавчевић.
ЗАХАРИЈЕ ТРНАВЧЕВИЋ: Господине Дачићу, нисам задовољан вашим одговором. Ви знате да су вас дезавуисали, вас премијера Србије, државни секретар Данило Голубовић, кога ја нисам ни предложио кад сам дао предлог чланова Националног аграрног савета него је ушао као човек јаке политичке странке СНС, и Живанко Радованчев. Они су, понављам, саботирали рад овог савета.
Министар Горан Кнежевић, који је смењен, допустио је да се формира нека радна група. Говорио сам да то није политичко питање, него је привредно питање да се уради једна стратегија. Требало је да дате налог Министарству да одустане од те групе коју су они формирали да пише своју стратегију и да заједно са нама овде раде овај документ. То се, нажалост, није догодило.
Што се тиче господина Вучића, па овде и мала деца у овој Србији знају да сте ви главни инспиратор, главни налогодавац за све, па и за постављење и улазак Братислава Гашића у Тениски савез. Како кажете да није ушао кад сте га опозвали? Како можете да кажете за Зорана Бабића да, рецимо, можда и он није ушао, када је опозван? Кад сте грешили? – питам.
А ово господину Дачићу да уручим јер нема другог начина (народни посланик Захарије Трнавчевић прилаже папир).
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Вучић. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Морам још једанпут да вас замолим да не износите неистине. Господин Гашић никада није ушао у Тениски савез. Човек никад...
(Захарије Трнавчевић: А што сте га опозвали?)
Како да опозовем, човече, некога ко није ни ушао нигде?
(Захарије Трнавчевић: Па то је питање.)
Дакле, ово је суштина онога о чему сам малопре говорио. Господин Трнавчевић је рекао – па то и јесте питање. Сад ја питам како сам могао да опозовем некога ко негде није ни ушао. И сад ви то морате да објашњавате грађанима Србије за много озбиљније ствар. Не бисте веровали, господине Трнавчевићу, бавим се много важнијим проблемима од Тениског савеза, који много поштујем, од Фудбалског савеза, Кошаркашког савеза и свих других савеза. Имам много посла, не мислим да сам лењ човек, али у то време које радим сасвим сигурно немам времена да о таквим стварима размишљам, а камоли да их решавам.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Ђорђе Стојшић.
ЂОРЂЕ СТОЈШИЋ: Захваљујем, господине председниче. Уважени господине председниче Владе, поштована господо министри, желео бих да поставим питање пре свега господину Дачићу, мада можда и неки други чланови Владе могу да дају одговор. Питање је везано за оно што је за нас у Војводини вероватно најспорнија приватизација, а која није на листи ЕУ, 24 је тамо набројано, а ово је 25. и мислим да је та далеко најспорнија, а тиче се приватизације НИС-а.
Ниједна, односно не ниједна, али већина странака које данас чине Владу није учествовала у том чувеном аранжману и то је тада најављивано као посао века. То на неки начин и није приватизација, јер фирма која је преузела НИС није приватна него је државна. То је више, да кажем, „гаспромизација“ НИС-а, и то јесте био посао века, али за руског партнера, не за државу Србију.
Мислим да би грађани Србије требало да добију неке одговоре везано за ту трансакцију, поготово што имамо случај да, рецимо, у суседној Хрватској довело се у питање то на који начин је приватизована нафтна индустрија и сведоци смо да неке земље покушавају да се изборе са том ситуацијом у смислу да је транспарентност и сам начин на који је до тога дошло довео у питање и сам правни посао.
У случају НИС, продат је 51%, као и складиште нафте, односно гаса Банатски Двор, али оно што је вероватно питање број један у овом случају, ко је тачно израчунао да НИС вреди 400 милиона евра, а не милијарду и сто, или две милијарде, колико су биле неке процене.
У сваком случају, ваша преданост да се неким специјалним интересима стане на пут је за поштовање, али продати не само нафтну индустрију, него и резерве нафте и гаса процењене на девет милијарди долара, односно седам милијарди евра, за цену од 400 милиона, а знамо да је Макси дисконт продат за милијарду, односно тржишна позиција, тј. монопол је оно што се продавало заједно са тим извориштима нафте.
Мислим да би грађани Србије морали да добију неке одговоре како је до тога дошло и на основу које математике се израчунало да комплетне резерве нафте и гаса, укључујући и рафинерије и 200 бензинских пумпи итд., списак објеката се и дан-данас евидентира, 40 различитих одлука Владе је донето да се имовина пребаци на НИС, тј. није се ни знало шта се продаје. На који начин се дошло до цифре од 400 милиона? Ето то би било моје питање. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Господин Вучић.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Захвалан на питању које сте поставили, желим да одговорим на следећи начин.
Ми смо се у току ове године бавили многим, бројним предметима, али пре свега су у фокусу била 24 спорна предмета на којима је инсистирала госпођа Верица Бараћ, затим је то у својим званичним захтевима поновила и ЕУ, али много важнија од ЕУ и од сваког од нас појединачно јесте чињеница да ми тиме показујемо да смо били спремни да се ухватимо укоштац са великим и важним случајевима, који су имали и не мале политичке конотације, носили их са собом.
Желим да вас обавестим да ће до недеље бити завршен у потпуности рад на та 24 предмета. Тужилаштву ће остати да се изјасни још о четири предмета. Иначе, што се тиче предистражног поступка, сви ће бити у потпуности завршени; дакле, у неким случајевима је подигнут оптужни акт или оптужница, у неким случајевима није било основа, и све ћемо потпуно јасно рећи.
Желим да директно одговорим на ово ваше питање – ми нисмо имали никада оспоравање на било који начин сем политичког оспоравања, правно оспоравање такве приватизације. Радиле су овлашћене куће, узгред, процене, мере, линч, али не желим ни да правдам нити да осуђујем било шта. У том поступку нити сам учествовао нити, сем података којима данас располажем, знам више о самом процесу, настанку уговора или свему другом.
Желим да вам укажем на једну другу ствар, где ми Срби треба, или грађани Србије, извињавам се, да се добро ухватимо за главу и да се запитамо какав смо ми то себи све проблем направили. Како је могуће да ми пре тога, пре него што смо ушли у приватизацију НИС-а...?
НИС је имао годишње губитке, веровали или не, као апсолутно монополско предузеће. Да ли ви можете да верујете да смо ми прошле године имали губитак у „Лутрији Србије“, што је немогуће? Дакле, људи морају да знају да се премије издвајају из 50% онога што људи уплате, да то мора да буде зарада; колика год, али мора да буде зарада. Ми смо успели да направимо губитак од 1.600.000 евра. Питајте ме како, ја и даље не разумем; само читам папире, читам билансе и одлично знам да прочитам и активу и пасиву и завршне билансе.
То је моје питање за НИС. Рећи ћу вам ја тачно, они су експлоатисали нашу нафту. Рећи ћу вам урадили су ово и оно. Зато је оволико велики профит, али ћу вас питати – како је могуће да смо ми правили минус са НИС-ом и ко је за то одговарао? Опет није нико.
Сумњам да на томе постоји само политичка одговорност, сигуран сам да има и друге одговорности, али нажалост не можете да стигнете све да урадите. Безброј пута не желећи ни о коме ништа лоше да кажем, ми сви имамо проблем и све наше политичке странке, ми смо у неком жрвњу политичких сукоба стално, сталном прављењу лоше атмосфере, око свих власти и опозиције, око свих, а никада се не запитамо – хајде да седнемо мало више да радимо.
Хајде да пробамо да направимо нешто и да оценимо своје резултате горима. Па нису нам за то Руси криви. Нису нам Руси криви, за то смо ми криви. Као што нам и за ове друге ствари нису криви Американци, Немци или не знам ко. Ми смо криви, наша неспособност, наш нерад, наша неажурност, наша недовољна марљивост. И ако буде било било каквих правних захтева за преиспитивање те приватизације, никакав проблем. Државни органи увек стоје на располагању свима који желе проверу било каквих навода.
Дакле, мислим да ми данас имамо проблем. Ми данас имамо неспоран проблем, и то није питање партија СНС, СПС или не знам кога. Имамо неспоран проблем са дугом „Србијагаса“. То имамо, не само због овакве или онакве способности људи у „Србијагасу“, већ то имамо и због тога што смо увек субвенционисали гас, снижавали цену, увек се куповао социјални мир, то смо радили кроз топлане, кроз телефонске рачуне и зато вам је данас телефонска претплата 430 динара, три пута јефтинија него најјефтинија у региону.
И тако нам је све, зато што никада нисмо желели да изградимо праву привреду, него смо увек куповали време до неких нових избора, да бисмо чували сопствену политичку моћ.
Само вас молим да разумете позицију у којој се налазимо, а ја сам спремио, ако сте ви заинтересовани, за сваки предмет, овде појединачно од ова 24 да вам изложим све до чега смо дошли, а то ће полицајци и тужиоци у суботу све потанко моћи да објасне, иако одмах желим да кажем да Савет за борбу против корупције, од којих смо то добили, у два предмета је изразио незадовољство и у праву су, јер су неки други аспекти истраживани и изучавани, а не они на које су они указивали и то ће бити, дат је ПО полицији, и очекује се да и то буде завршено у кратком периоду.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Ђорђе Стојшић.
ЂОРЂЕ СТОЈШИЋ: Захваљујем на одговору. Ваш одговор нас доводи до другог питања, а то је висина рудне ренте, јер ми смо највише истицали, у више наврата, да је то један од начина да се буџет допуни, с обзиром да смо у озбиљној финансијској кризи и стварно не постоји ниједан разлог због чега је она најнижа у Европи, у Албанији је 12%, 10% је у Словенији, а у тој истој Русији је далеко више и у већини земаља је прогресивно.
Брзина којом се експлоатишу домаће резерве нафте, НИС сада јесте профитабилан, али највећа је срамота да је, док је био у рукама наше државе, радио са губитком, али један од разлога је управо количина нафте из домаћих изворишта, која је сада количински дупло у односу на оно што се експлоатисало некада.
Мислим да је математика руског партнера јасна и да ће, док год је рудна рента 3%, а не 10% или 15%, разлика је око 30 милиона евра годишње, настојати да црпе домаће резерве што брже могу и то је економска логика, што је њима омогућено споразумом.
Оно што би било добро, мислим да би енергетска безбедност и стабилност требало бити један од приоритета, не ове владе, било које владе и добро је да се кренуло у правцу стварања робних резерви и да макар на неки начин имамо домаће резерве нафте.
Не знам да ли је, односно није досада никакав формални захтев отишао према руском партнеру да се споразум ревидира или да се макар покуша некаква измена, али можда је то један од праваца у ком треба размишљати. Сведоци смо тога да руска држава користи тај свој енергетски утицај на многе земље, да спроводе некакву своју политичку агенду, али се надам да Србија никада неће доћи у ту ситуацију.
Мислим да смо ми наш европски пут зацртали и да смо далеко поодмакли, иако по изјавама неких руских званичника схватамо да њима није много драго што идемо тим путем.
У сваком случају, то је можда размишљање за целу владу, али некаква кохерентна активност више министарстава надам се да ће довести до тога да имамо јединствен циљ, а то је да нема потребе да страним државама плаћамо за нешто што се налази у домаћим извориштима нафте и гаса и да неко други ствара екстрапрофит, где је због једних избора неко продао будућност генерација деце која би могла од толиких средстава да живе и да се школују. Тридесет милиона евра годишње, кажем вам, до 2038. године мислим да је споразум, то је скоро милијарду евра за наредних 25 година. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Александар Вучић.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Рачуница вам је прилично тачна. Између 30 и 40 милиона. Ближе 40 него 30 милиона. Као што видите, нико ништа не крије од нас. Сада ћу покушати да дам и политички одговор и шта се стварно збивало.
Било је наших покушаја безброј, безброј покушаја да разговарамо, али су се наши руски партнери увек позивали на, ако се не варам, члан 13. Међудржавног споразума Србије и Русије. У састављању Међудржавног споразума нисам учествовао. Јасно су нам ставили до знања да, уколико бисмо мењали висину рудне ренте, а то је могло и раније да се уради, то не би било добро за наше билатералне односе.
Ја вам сад постављам питање – мислите ли да нам је другачије у односу са другим силама? Рећи ћу вам – није. Хоћете да вам кажем да је мало људи, а добро је увек да процењујете, и нормални људи и озбиљни политичари процењују увек снагу земаља и међународне околности и све друго, али разумно је да увек раде за своју земљу, за своју Србију.
Плашим се да бисте се зачудили када бисте приметили колики број политичара мисли да ће неке да доведу на власт а неке да скину са власти ове или оне силе, а заборављају да су грађани Србије ти који о томе доносе одлуку. Ми нисмо имали ту снагу да променимо висину рудне ренте. Питате ли ме да ли би било добро да је виша рудна рента? Кажем вам – било би добро. Сад вам кажем нешто што је јерес – било би добро, нисмо успели. Нисмо имали ту снагу, као што су они пре нас имали још мању снагу када су то уговарали. Надам се да ће неке следеће генерације, када Србија буде јача, економски јача, политички јача, имати ту врсту снаге, и да ће имати ту врсту снаге да задржи одличне односе са Русијом а да Србија буде члан ЕУ. Дакле, ја се надам да ћемо ту врсту снаге имати.
Сада да вам кажем о другим, политичким стварима. Да вам кажем да сам десет пута упутио захтев појединим западним амбасадама – дајте нам снимке на основу којих ћемо ми да похватамо све кривце за нешто што тражите. Знате ли да те снимке нисмо добили? Нема снимака. Па шта да радимо сад? Да идемо да ловимо политичке противнике зато што неко мисли да би то било добро, без доказа? Ја у томе нећу да учествујем, зато што наш посао није... И никада нећемо задовољити стране земље, никада, јер смо ми мали, они су велики. Наш посао је да, колико можемо, увек штитимо и да заштитимо интересе Србије.
Мислим да је споразум са Русима свакако донео више користи него штете Србији. Да ли је могло да буде боље? Могло је, као и многи други споразуми које смо правили, али ствари никада нису црно-беле и не можемо их посматрати за и против. И најлакше би ми било да критикујем оне који су учествовали у прављењу тог споразума, који седе испред мене и са моје леве стране. Ја то не могу да урадим, зато што онај ко се бави државним послом и државном политиком зна колико одлука, тешких и које су непопуларне и које народ не може лако да препозна као добре, некада морате да донесете. На дневном нивоу морате десет да их донесете.
Да ли мислите да је неко популаран данас што су сви синдикати одбили или што цео „Телеком“ данас бруји како је крив овај или онај министар или потпредседник Владе што они нису добили 30% тринаесте плате? Израчунајте колико је у парама – пет милиона евра. Говорили смо 30 милиона евра, а само на томе је држава уштедела пет милиона евра, да не причамо о неким другим стварима. Је ли популарно? Па није популарно. Зато што ће ти људи вас да сматрају кривим за тако нешто, али такве одлуке морате да доносите на дневном нивоу.
Тако су и ти људи морали тада да доносе такву одлуку. И нису разговарали са једнаким. И тај ко вам каже да се разговара са једнаким кад се разговара са великим светским силама, тај вам не говори истину. Да, ми разговарамо, трудимо се увек да чувамо и да држимо до дигнитета Србије, до поноса наших грађана, до суверенитета наше земље, али то није, једноставно, разговор једнаких.
Ми кад разговарамо о уласку Србије у ЕУ, не питају се само они који су нам највећи пријатељи и који нису признали Косово, већ се питају, пре свих, Немачка, Енглеска, Француска, Италија, Шпанија. Шпанију сам додао као пету. Дакле, ове су земље све признале независност Косова. Морате да разговарате, морате да водите рачуна о својој земљи и интересима своје земље.
Само хоћу да вам кажем да не желим да осудим било кога због тога, иако би то можда било лако и иако би се на томе градили политички поени. Људи морају да разумеју да је реалност у политичком животу Србије и у односу према појединим силама много другачија него што то нама изгледа када читамо наше новине и када гледамо наше телевизијске канале. Извините и хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Олгица Батић.
ОЛГИЦА БАТИЋ: Поштовани председниче, чланови Владе, колеге и колегинице, имам неколико питања за госпођу Михајловић.
Уместо да купује директно од произвођача, руског Гаспрома, Србија, наравно, сав гас увози преко два посредничка предузећа – првог, добро познатог Југоросгаса, и другог, каснијег посредника тзв. РСТ, односно Руско-српске трејдинг корпорације. Наиме, ви сте били ти који сте говорили о томе, управо да постојање те посредничке фирме Руско-српске трејдинг корпорације приликом транспорта гаса доприноси лошим пословним резултатима Србијагаса.
Моје питање јесте – уколико је то заиста тако, због чега се онда не би раскинуо уговор са таквом посредничком фирмом, а тим пре уколико се узме у обзир чињеница да је управо Фискални савет био тај који је указивао на то и упозоравао да успех фискалне консолидације управо зависи од тога шта ће бити са Србијагасом.
Русија је Украјини, то сигурно ви већ знате боље од мене, снизила цену гаса за трећину, са 400 на 268 долара за 1.000 кубика гаса. Уколико смо већ дали НИС испод сваке тржишне цене, а чињеница је да то јесте урађено, а реалност је такође да је енергетски споразум када је закључен са Русијом најмање имао везе са енергијом, а много више везе имао је са нечим другим и када се касни споразум закључује онако у гасовитом стању, другачије не може ни да нам буде.
По мом личном убеђењу тиме је извршено једно тешко кривично дело, а не може се оквалификовати као злоупотреба службеног положаја највиших државних функционера, већ нешто што се некада називало, а неки посланици воле то да овде у Скупштини у последње време помињу – велеиздаја; и тиме смо заправо земља у региону која има мањински удео у компанији која гради Јужни ток, дакле у „Саут стрим Србија“, па мене занима због – чега онда, рецимо, као и Украјина, Србија не би добила нижу цену гаса?
Уместо тога, такође имали смо прилике да чујемо од директора Србијагаса да је заправо Србији опроштен износ пенала за гас који Србија ето није повукла и – да ли то значи да ми заправо зависимо само од добре воље руског Гаспрома?
Моје следеће питање такође је упућено вама. Медији су цело лето писали о томе да грађанима, као што смо сви сведоци, могли смо пратити и читати, стижу по неколико рачуна за струју, ви сте лично били ти који сте одлазили на шалтере ЕПС, који сте апеловали на то да ЕПС реши тај проблем и моје следеће питање јесте – зашто је ЕПС-у заправо било потребно толико времена, готово пола године, да измени те потпуно неразумљиве рачуне за утрошену струју?
Сада ви кажете да је стигао нов предлог. Па, ако је стигао, ви кажете да тај исти мора и да се доради. Моје питање јесте – на шта сте тачно конкретно мислили када сте рекли да тај предлог мора да се доради?
ПРЕДСЕДНИК: Министар Зорана Михајловић.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Хвала на питањима. Да кренемо од почетка, везано за посредничке компаније. Када говоримо о Југоросгас компанији, да вас подсетим, прошле године Србија је потписала уговор о дугорочној набавци гаса, односно Србијагас то ради преко Југоросгаса, а Југоросгас то набавља од Гаспром-експорта. Дугорочни уговор је био већ договорен у претходној влади, па није било могуће направити било какве измене у том смислу када говоримо о Југоросгасу.
Ако говоримо о другој посредничкој компанији, Влада је донела одлуку, то су уговори о пословно-техничкој сарадњи, да ниједан такав уговор не може више да се потпише између Србијагаса и РСТ уколико Влада није упозната са таквим уговором. Влада је направила један корак у том смислу, зато што смо ми дошли до тог закључка који сте ви сада изнели, да то може да буде проблем за пословање самог предузећа.
Да се вратим на причу око Србијагаса. Постоји озбиљан финансијски проблем у том предузећу. Министарства привреде, финансија, а и енергетике, сели смо и разговарамо како да решимо питање Србијагаса, управо због тога да нам то не би направило проблем у буџету. Сада више не говоримо о Србијагасу, него говоримо о буџету целе земље. То је нешто што ће се решавати у наредном периоду и много брже него што мислимо.
Када помињете Украјину, не заборавите где се налази Украјина, на каквом месту се налази и колико је тренутно значајна за Русију и ЕУ. Наше место није такво да можемо да вршимо неку врсту „уцене“ да бисмо сада говорили о томе да ли ће овде да се снизи цена гаса и да ли ће нама да се то омогући. Потпуно су нам различите позиције, ако посматрамо Украјину, са једне стране, и ако посматрамо Србију, са друге стране. То нису економске, него говоримо о политичким и другим позицијама.
Што се тиче опроштених пенала, ти пенали су први пут стављени у уговор за 2013. годину. Не знам о којим другим пеналима се говори. Министарство енергетике је издало саопштење тим поводом. Других пенала пре 2013. године није било. Први пут су стављени у уговор за 2013. годину.
Што се тиче „ЕПС снабдевања“ и рачуна које је „ЕПС снабдевање“, нова компанија ЕПС-а, издала, односно дала предлог да, зашто им је требало... Да не коментаришемо зашто је ЕПС-у требало толико времена и зашто није размишљао раније да се окрене више потрошачима будући да ми отварамо тржиште на средњем напону од 1. јануара ове године, а следеће године отварамо тржиште за све потрошаче, 2015. године, верујем да ће уз помоћ Министарства бити много агилнији.
Оно на чему ми инсистирамо сада у рачуну јесте да се тачно зна свака ставка фиксних трошкова које потрошач, купац, свако од нас треба да плати, мора да зна шта значи обрачунска снага и где тај новац иде, шта значи накнада за „ЕПС снабдевање“ и шта значи проценат који се даје за повлашћене цене за обновљиве изворе енергије. То су ствари на којима смо инсистирали да буду лепо објашњене.
Ми по закону морамо да имамо одређене ствари које стоје на рачуну. Дакле, по методологији Регулаторне агенције за енергетику итд. Значи, сматрам да овај рачун који ће Министарство представити, колико у понедељак следеће недеље, може се рећи, је први корак у оном рачуну који треба да буде потпуно прегледан. Да, грађани ће моћи на једној страни да виде колико су потрошили киловат-часова, колико их то кошта, колики је евентуални дуг, а са друге стране рачуна ће имати сва објашњења за сваку ставку унутар рачуна. Променом тарифног система у току 2014. године можемо очекивати да тај рачун буде још прегледнији. Колико се могло тренутно, мислим да ћемо успети да урадимо. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Олгица Батић.
ОЛГИЦА БАТИЋ: Хвала на овим одговорима. Имам још једно додатно питање, такође за госпођу Михајловић. Будући да је завршен први јавни позив за изградњу хидроелектрана, ви сте били ти који сте у последњих неколико недеља најављивали други. Мене занима да ли ће тог другог јавног позива за изградњу бити и, уколико већ сада знате, уколико је већ сада извесно да ће га бити, моје потпитање је – када ће то бити? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министарка Михајловић.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Једна од ретких ствари која се десила формирањем нове владе, по први пут у енергетици је направљен један прегледан јавни позив за избор потенцијалних инвеститора за изградњу малих хидроелектрана. Први је био у току године и завршио се са 212 меморандума који су потписани на линији потенцијални инвеститор – локална самоуправа и Министарство (Министарство због тога да контролишемо или да помогнемо инвеститору да лакше дође до дозвола).
Оно што је новитет јесте да се 30. децембра расписује нови јавни позив, у страним и нашим медијима, за 142 локације за изградњу малих хидроелектрана. То је нешто што мислим да може бити добро. Први јавни позив треба да донесе Србији инвестиције, када се све скупи, између 350 и 400 милиона евра. Овај други јавни позив би требало да буде око 200 милиона евра, када све то будемо скупили. Трајаће 60 дана. Све што се тиче искоришћења наших извора, верујем да ће ићи на овај транспарентан и прегледан начин.
Хвала што сте питали, ово је значајно за обновљиве изворе.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Владе.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Дозволите ми да... Пошто сте сами рекли… Замолио бих посланике; због вас смо дошли, саслушајте. Пошто сте говорили о врло озбиљној теми, да је Енергетски споразум у ствари политички споразум, са много више политичких него економских параметара, између Руске Федерације и Србије, мислим да је заиста крајње време да они који су потписали тај споразум кажу нешто о томе.
Докле ће више ова коалиција да брани тај споразум који није уопште ни видела ни потписала? То је потписано у време владе Војислава Коштунице, када је председник Републике био Борис Тадић. То је била коалиција коју су водиле ДС и ДСС. Отворите уста, кажите нешто о томе. Што сте потписали то? Што сте потписали? Чуо сам и да је Борко Стефановић, у „Инсајдеру“ сам видео да је водио неке преговоре око тога. Објасните зашто сте то дали тако. Објасните како је сада то испало да смо под тим и тим условима то радили.
Вас, госпођо Батић, молим да њима поставите то питање. Ја ћу вам радо одговорити. Знам да они сада нису у позицији да буду у Влади да бисте им постављали питања и мислим да неће ни бити у ближој будућности, али у сваком случају можете преко медија да им упутите то питање. Председник Тадић је био на потписивању тога. То је искоришћено у предизборној кампањи, ако се сећате, били су неки избори тада. Да ли је тако? Требало је сликати се са Путином пред изборе. То је у ствари урађено да би се нашкодило Томиславу Николићу. Немојте сад да ми одговарамо на та питања шта ту пише. Ви сте се договарали. Ви сте потписали то. Зашто сте потписали? Хоћете ли да одговорите више Србији на то питање?
Ми смо били у опозицији, госпођо Колунџија, немојте да причате тако. Да ли је тако? Према томе, испрсите се и кажите – јесмо, то смо урадили. Ми следимо оно што сте ви потписали. Немојте нама да пребацујете то ко је шта потписао, ко има колико процената, за колико пара је то продато. То сте урадили због политичког маркетинга у изборима и сликања са Путином.
У сваком случају, да ли је то било добро или не, морам да вам кажем… Веља је био ту. Замолио бих министра Велимира Илића, када смо већ код ове теме, да он мало појасни како су ишли ти преговори, ко је у свему томе имао улогу, како је то ишло. Ако дозволите, госпођо Батић, замолио бих вас да се допуни мало ова информација. Доста ми је више да одговарам на питања о нечему што је неко потписао пре ко зна колико година. Питајте ме нешто за ово што сада радимо и за то смо спремни да одговарамо.
(Борислав Стефановић: Само да добијемо реч, пошто сада немамо право.)
Господине Стефановићу, колико ја видим, где год да отворим неки медиј, више сте присутни од неких других, који се налазе у власти. У сваком случају, не спорим вам право да, нити имам против да било шта кажете сада, али нисам ја крив што вам позиција није сада таква да можете да одговарате на посланичка питања.
Замолио бих да неко коначно одговори на та политичка питања – зашто смо то урадили у том тренутку? На та питања не може да одговори Ивица Дачић, не може да одговори Александар Вучић, не може да одговори Томислав Николић. Може да одговори Војислав Коштуница, Велимир Илић, Борис Тадић и други који су у томе учествовали.
Не знам да ли је Расим о томе преговарао, можда јесте, али Борко вероватно зна ко је био у тој групи за преговоре. Тако сам видео у „Инсајдеру“. Не знам да ли је то тачно.
Ви сте за мене политичка партија и заиста не видим ништа лоше у томе да полемишемо. Нисмо ми овде дошли да имамо успаванку. Није ми било баш по вољи ово што је до сада било. Било је превише мирно. Не одговара тренутном стању на политичкој сцени Србије. Ако сте толико за те изборе, ако сте толико за ту политичку борбу, дајте да се распламса. Можемо десет дана да долазимо овде у парламент. Шта ви мислите, да се неко плаши расправе са вама? Једва чекам да дођем овде у Народну скупштину, зато што немам чега да се плашим. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Илић.
ВЕЛИМИР ИЛИЋ: Поштовани народни посланици, желим да појасним неке ствари о којима је говорио премијер и да једном засвагда знамо праву истину шта се заправо догодило.
Тадашњи политички државни врх био је једногласан да се потпише споразум. Ту није било дилеме, али дошло је до једног великог проблема. Тачно, била је кампања и председнички избори. Председник Србије је отпутовао неколико дана раније да би то припремио, а премијер је дошао нешто касније са нама министрима. Шта се заправо догодило?
Није могло да се договори ко да потпише. Онда сам ја био као неутрални између два табора и Влада је била једногласна да ја као нека неутрална политичка личност, нисам ни један ни други табор био тада у том систему, нисам био ни за Бориса ни за ово, и договор је био једногласан да прихватим да потпишем. Влада је донела закључак да се у Москви у присуству председника Србије, премијера Србије и председника Русије и премијера Русије потпише тај споразум са потпредседником владе Русије.
Кад смо дошли у Москву, обавили све те разговоре, завршили, дошло је време потписивања. Тада је настао циркус. Потпредседник руске владе и ја смо заузели позиције да потпишемо. Иза нас је требало да стану председник Русије и председник Србије прво, па је неко изнео столицу премијеру Србије и онда у моменту потписивања нема једне столице, Коштуница долази и нема где да седне. Ови брзо донесу столицу, поставе, а ови опет брзо изнесу столицу, ови доносе и после тога Путин реагује и каже – столица да се врати, и онда се то све тако завршило да су сви присуствовали потписивању.
Не желим да ово више коментаришем, али био је став тадашњег државног врха, од председника Србије, премијера Србије, тадашњег, свих функционера, једногласан, да се споразум потпише и споразум је потписан. Значи, није било никаквих проблема и онда се све то завршило како се и завршило. Мислим да сам мало појаснио, председниче.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Реч има Олгица Батић.
ОЛГИЦА БАТИЋ: Хвала. Мени је ипак некако драже било да одговоре слушам од министарке Михајловић. На крају крајева, њој сам и упутила питање.
Господине Дачићу, мислим да ме нисте помно пратили када сам излагала, јер да јесте вероватно бисте и сами закључили шта сам хтела рећи. Рекла сам да, када је Енергетски споразум са Русијом закључен, најмање је имао везе са енергијом. Рекла сам такође да је, када је закључиван, почињено једно тешко кривично дело којим се крчми национално богатство. Када је закључиван тај исти Енергетски споразум, сад знамо, ево сви сте лепо рекли ко је и када закључио, да је тада извршено једно кривично дело, а није злоупотреба службеног положаја него што се некада звало велеиздаја, па сам такође рекла да неки посланици на ту велеиздају воле да се и данас позивају.
Дакле, нисте ме пратили шта сам хтела да кажем, а господину Илићу захваљујем. Он увек духовито и на један опсежан начин покушава да нас забави и да нам објасни право стање.
О ономе што је ДХСС имала, тада на челу са Владаном Батићем, врло добро је објаснила тај енергетски споразум у једној шаљивој колумни, будући да је био и колумниста једних дневних новина. Назив тог Енергетског споразума са Русијом носио је назив „Гасовито стање“, јер какав споразум, гасни споразум, такво је исто и гасовито, али у тој колумни је писало – читај пијано стање, јер у том стању се налазила тадашња влада када је такав споразум закључила. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Балинт Пастор.
БАЛИНТ ПАСТОР: Даме и господо чланови Владе, даме и господо народни посланици, јесте да је разбијена ова камерна атмосфера, али не бих да излажем политичке мемоаре, нисам још у тим годинама, него бих поставио конкретна питања председнику Владе и првом потпредседнику Владе. Ово питање ће се тицати Споразума о стабилизацији и асоцијацији.
Знам да нису ове странке биле на власти када је тај споразум потписан 2008. године, односно нису све странке из данашње власти биле у тој власти и знам да нико од садашњих министара тада 2008. године није махао наливпером, али мислим да питања треба поставити челницима садашње владе због тога што би нешто требало урадити поводом ових питања.
Наиме, на први поглед се може помислити да се ради о питањима из области пољопривреде, али ради се о стратешким питањима, о политичким питањима. Премијер је малопре рекао да је пољопривреда капитална грана у Републици Србији и управо због тога бих желео да питам председника и првог потпредседника Владе шта желе да учине, шта је политика Владе поводом чињенице да по овом споразуму, члан 63. Споразума о стабилизацији и асоцијацији, држављани држава чланица ЕУ од 1. септембра 2017. године могу да стичу право својине над пољопривредним земљиштем у Републици Србији под истим условима под којима то могу учинити и држављани Републике Србије.
Ниједна држава која је желела да постане чланица ЕУ то није допустила држављанима држава чланица ЕУ неколико година пред приступање ЕУ, него су то учинили неколико година након пуноправног чланства. Изнео бих само неколико примера. Република Чешка је испреговарала тај споразум о стабилизацији и придруживању да ту могућност могу да стичу држављани ЕУ 10 година након приступања Републике Чешке ЕУ, у Пољској 12 година, у Летонији, Литванији, Мађарској, Словачкој 10 година, у Словенији седам година итд.
Мислим да још увек има могућности да се ово конкретно решење измени, не ревизијом Споразума о стабилизацији и асоцијацији, него изменама одређених закона Републике Србије, ту пре свега мислим на Закон о пољопривредном земљишту Републике Србије и у складу са тим постављам питање. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Господин Александар Вучић. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Ово је крупно и тешко питање за нас и уопште не желим... Иако би ми било најлакше да вам кажем решићемо то питање пре 1. септембра 2017. године на лак начин, неће бити лако.
Не желим да пребацујем кривцу на било кога, зато што не знам како и колико је тешко било преговарати тај споразум својевремено, то су неки други људи радили, али желим да вам укажем на чињеницу да нису све земље имале Споразум о стабилизацији и придруживању, па и поменута Чешка, о којој сте говорили, уопште није имала Споразум о стабилизацији и придруживању. То је један од разлога што су могли то да помере.
Сада се овде поставља питање, јер ми сада имамо неколико великих ствари о којима ћемо морати да разговарамо у будућности, на много поштенији и на много одговорнији начин него што смо то чинили у прошлости. Покушаћу сада да отворим те теме одговарајући директно и на ваше питање.
Дакле, да, ми ћемо покушати, зато што мислимо да је рано за нас, јер ми не бисмо могли да учествујемо, немамо довољно људи који би могли да учествују у тржишној утакмици куповине земљишта, и мислим да би било добро да то можемо да померимо за неку годину.
Међутим, људе у Србији не треба да плашимо чињеницом као да ће неко да однесе ту земљу на Марс, или као да неко неће желети да на њој направи највеће могуће приносе, ако је реч о пољопривредном земљишту, а најчешће би у питању било пољопривредно земљиште. Дакле, даћемо све од себе да тај рок померимо, али ако ме питате да ли ће то бити лако, рећи ћу вам да неће зато што ће вам они рећи – нисте поуздан партнер, не поштујете оно што сте потписали.
Можемо да променимо закон, и првом приликом ће нам у оквиру било ког поглавља рећи – има нешто што нисте испунили, што је ваша европска обавеза, отворили смо преговоре и ви то морате да поштујете. Довешће нас до зида и рећи ће нам – или настављате даље ка Европи и поштујете европска правила, поштујете свој потпис, показујете се као поуздан партнер, или одустаните од тога.
Са друге стране, имамо много таквих случајева. Да питате људе овде у сали када се искључе камере зашто данас немамо сточарску производњу, зашто смо уништавали у претходних 20 година, разарали, уз све то што недостаје, предузетнички дух, уз све то што смо сви у држави прилично неспособни или нисмо довољно добро урадили посао, или нам сви министри пољопривреде нису били добри, ту има још разлога.
Само у нашој земљи, у поређењу са земљама у окружењу, успешним земљама, сточна храна, и то пре свега за извоз, не може да буде ГМО храна. Она је три-четири пута јефтинија него ова друга. Никоме се не исплати, нико не може да направи производ који ће да буде конкурентан на било којем тржишту.
Важна и добра вест за све пољопривреднике, ми сада имамо новца. Имамо новца и за наводњавање, који је већ подељен, првих 100 милиона евра, или треба да га добију ових дана. Добијамо других 100 милиона евра за фармере, за сељаке. Не знамо у шта да уложимо, не знамо како тај новац да потрошимо, зато што то неко мора да врати а не да се баци у бунар. Најповољнији су услови, са три године грејс-периода, неки ће бити са пет година грејс-периода, што никада нисмо имали, а не знамо шта да радимо са тим. Нема рачунице ни у чему. Ако будемо имали више новца, а ја вам кажем да очекујем да ћемо имати и више за друге намене, нећемо знати шта да урадимо. Мислим да је то много већи проблем.
Говорио је господин Дачић на почетку вечерашњег излагања, добили смо понуду од Руса да се договоримо да извеземо све што можемо од хране, конзервисане хране, меса, рибе и свега другог, воћа, поврћа, али наша прерађивачка индустрија је минимална. Све што можемо да извеземо у сировинама није ни десети део онога чиме би они били задовољни.
Успорили су сада развој својих односа са Молдавијом, због окретања Молдавије ка ЕУ или не знам већ чега, да не улазим у те политичке односе једне велике силе према другој, мањој земљи. Отворило се велико тржиште за нас, велика прилика за нас, и сада вам кажем да имамо проблема шта са тим да радимо. Министар Радуловић ће овде организовати 9. јануара скуп свих наших привредника да видимо шта је то што можемо да понудимо.
Писмо из Кине које смо добили је писмо у којем су они заинтересовани за све што имамо од свињског, овчијег и говеђег меса. Дакле, све што имамо да дамо, а ми немамо шта да дамо, јер немамо меса да покријемо 25% наших потреба и увозимо месо које је ГМО месо. Лажемо наш народ како ћемо то због тога и тога да штитимо, да бисмо имали тајкуне, који би могли да имају највишу могућу цену сојине сачме и друге врсте сточне хране и да тако уцењују целу пољопривреду.
То јесу наши кључни проблеми и зато вас нећу, без обзира на чињеницу што вас све веома поштујем, нећу на било који начин да вам се додворавам одговарајући – то ће бити лако. Неће бити лако. Потписан је Споразум о стабилизацији и придруживању, наша страна га је потписала, ови људи овде су га потписали, али они представљају Србију у том тренутку. Не можемо сада да кажемо – извините, пуј-пике не важи. Били бисмо неозбиљна држава, били бисмо непоуздана држава и зато тога морамо да се држимо. А да ли ћемо покушати да мењамо? Покушавамо.
Нико од новинара у Србији није приметио, приметили су неки политичари из опозиције који су били веома коректни па су то рекли, ми смо први пут сада успели и, морам то да кажем, уз пре свега неочекивану британску помоћ, од других наших пријатеља је била очекивана али британска подршка је била неочекивана, да избацимо ону реч primarily (првенствено), где нам је готово све пребачено у 35. поглавље, све везано за Косово. Нико на то није ни обратио пажњу, а то је био страшан преговарачки успех нашег тима.
Да ли ћемо успети у овоме? Покушаћемо. Да ли могу да вам гарантујем да ћемо то успети? Нажалост, не могу. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Балинт Пастор.
БАЛИНТ ПАСТОР: Наравно, нисмо ни мислили да би то било лако и наравно да нисмо и не бисмо предлагали измену тог споразума јер би то изискивало толико дуготрајне и компликоване процедуре и ратификацију тих споразума у свим националним парламентима држава чланица ЕУ, као и у Европском парламенту, да то једноставно не би било могуће и не би било целисходно.
Мислимо да постоји решење и питање се односило на то да ли Влада уопште размишља о решењу и о томе како би се могао постићи крајњи циљ. Крајњи циљ је да нашим пољопривредним произвођачима омогућимо да живе од пољопривреде на начин како су то чинили њихови преци на територији читаве Републике Србије. Мислим да ту има разних искустава и у упоредном праву и да би требало поћи од тих упоредних искустава.
По СВМ ту треба предвидети да пољопривредно земљиште може да купује само неко ко је регистровани пољопривредни произвођач, ко има пребивалиште одређени број година на подручју катастарске општине итд. Мислимо да је ово питање евентуално могуће решити само на начин да се те измене односе и на домаће држављане.
Знам да онда отварамо ново питање и то треба урадити у складу са Уставом Републике Србије, јер није једноставно ограничавати домаће држављане да купују пољопривредно земљиште, али сматрамо да постоји решење. То решење се вероватно неће свидети тајкунима и још неким категоријама становништва, али мислимо да је дошло време у којем у Републици Србији пољопривредно земљиште могу да купују само субјекти који се баве пољопривредом, без обзира на то да ли се ради о домаћим или о страним држављанима.
Уколико покушавамо решити ствар на такав начин и ако благовремено разговарамо са државама чланицама ЕУ и са Европском комисијом о тим модалитетима, и управо због тога покрећемо овако „рано“ ово питање, да би било времена за то, онда смо ми убеђени да се може наћи решење. Наравно да неки субјект који купи пољопривредно земљиште у Србији неће однети то земљиште на Марс. Наравно да неће. Али је евидентно да је пољопривредно земљиште у Републици Србији вишеструко јефтиније него што је у већини држава чланица ЕУ и уколико се либерализује тржиште на такав начин тако рано онда ћемо ми онемогућити људе који се генерацијама баве пољопривредом да то чине и у будућности.
Због тога молим представнике Владе Републике Србије да заједнички у разговорима са државама чланицама ЕУ и Европском комисијом изнађемо благовремено решење за овај проблем. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Александар Вучић.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Захвалићу господину Пастору на свему што је изрекао. Ми смо спремни да примимо све ваше предлоге и све идеје које имате бих вас молио да нам и у писаној форми доставите. Дакле, ми знамо нешто о мађарским искуствима. Влада Виктора Орбана је нешто слично предузимала. Нисмо довољно упознати; зато ћемо то учинити у наредним недељама. Међутим, ми смо у тежој ситуацији данас него што је био он, као што знате, и не мало тежој ситуацији, и политички и економски и на сваки други начин.
Што се тиче цене пољопривредног земљишта, ту не могу да се сложим са вама, пошто је цена пољопривредног земљишта после најаве доласка инвеститора, нарочито на територији АП Војводине, драматично скочила, те је она виша него што је у многим земљама ЕУ. Није као што је у Холандији, није као што је у Немачкој, али је виша него у Румунији, виша него у Бугарској и у још неким земљама ЕУ. Виша је чак него у Пољској.
Сада имамо безброј проблема. Имамо и веће проблеме данас. У праву сте, о овоме треба данас да се размишља, а не 2017. године, јер смо дочекали 2014. годину да немамо могућност никакве заштите домаћих пољопривредника, никакву могућност да заштитимо домаћег сељака од увоза свих производа из ЕУ, зато што мислим да у тој сфери није на најбољи могући начин преговарано, а не могу да тврдим да је било могуће да то буде много боље.
Знам како иду ти преговори и не могу никоме да објашњавам колико је то тешко и напорно и неретко мучно. Свако ко мисли да неко иде на путовање у Брисел да се тамо проведе... Питајте људе из Владе, нико жив неће да иде у Брисел. Нико жив неће да иде у Брисел, зато што нас тамо никада не чека ништа лепо, него нас чекају муке и проблеми. Али то је наш посао, то је посао за свакога ко хоће… Говорим о састанцима, не говорим сад о нашој будућности. Ко хоће да изврће руглу сваку реч онда је то неки други став.
Тиме сам хтео да кажем и за неке друге који су раније преговарали да знам да им није било лако и да није било једноставно, иако би ми данас било најлакше да кажем да је за то крив Ђелић или овај или онај. Знам да није било лако, али понављам, сада имамо велику шансу. Али морамо овде да почнемо да мењамо ствари, јер коначно имамо пласман и тржиште загарантовано дугорочним уговорима које ћемо да направимо. Само је питање хоћемо ли се за то определити или нећемо, хоћемо ли имати снаге да то направимо или не.
Погледајте шта смо у међувремену, у претходних 10 година уништили од наше прерађивачке индустрије, од „Делишеса“ у Хану, „Џервина“ у Књажевцу, „Србијанке“, „Будимке“, „Подгорке“ из Осечине... Не знам шта нам је остало, сем неколико приватних фирми и хвала богу да постоје, да имамо нешто прерађивачке индустрије. Не знам шта ћемо да донесемо пред те Русе и Кинезе да им понудимо. Некада смо за америчку војску извозили стишњену шунку. Помислио сам да то можда имамо, понудио тамо на разговорима, а онда су ми рекли да то одавно немамо, сад мора неко да се снађе, а можемо милионе тона да извозимо. Али немамо. Неко то мора да ради.
Да ли ћемо успети? Још једанпут кажем, проучићемо све што нам будете донели, све начине да заштитимо и наше државне интересе и националне, али и да заштитимо пре свега нашег сељака и пољопривредника колико можемо. Али морамо да разумемо да ћемо бити изложени европском тржишту, да се тржишно понашамо.
Имамо неке предности које други немају. Ево једног примера. Извините што на овај начин о томе говорим, али мислим да није лоше да чујете. Рецимо, по килограму трешње превоз до Русије нас је коштао, до Москве или Владимирске области или Калуге, 22 цента по килограму. Имали смо предност јер је 20% морала да плаћа Пољска. Пољска више не мора због њихових билатералних споразума да плаћа тих 20%. Сада смо у проблему. Чиме се сада бавимо? Бавимо се тиме да нађемо тај транспортни воз, који путује три и по или четири дана до престонице Руске Федерације и то нам спушта цену на седам евроценти, што је драматично побољшање за нас и то је наша нова шанса.
Али морају људи да произведу то. По први пут ћемо имати дугорочне уговоре, на пет година, да могу да направе рачуницу, да уложе у нешто и виде како и колико ће моћи да врате и по први пут ће имати нешто што се зове оквирна цена. Минималну цену ће у сваком случају имати. Да ли им се то исплати или не исплати, сами ће доносити одлуку.
То су ствари које су добре вести, али од тих добрих вести нема ништа ако не будемо радили више, ако не будемо били посвећенији и ако не будемо рачунали на себе много више него на било коју државу, па чак и на сопствену државу. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Ако могу само да додам, претпостављам да и ви знате, пошто сам имао прилику да приликом парламентарне посете Мађарској у директном договору са највишим представницима мађарске власти, а касније и са нашим преговарачким тимом договорим учешће мађарских експерата за пољопривреду који су већ преговарали у тој области, они ће бити саставни део нашег тима за пољопривреду.
Господине Пастор, изволите.
БАЛИНТ ПАСТОР: Мени је најбитније што смо добили одговор у смислу да ће Влада учинити све да изнађе решење за овај проблем. Спремни смо као опозициона странка да дамо допринос решавању и овог проблема и свих других.
Знам да пољопривредни произвођачи имају и других проблема, који су данас можда већи или се чини да су већи него што је овај који ће настати тек за три или четири године, али мислио сам да не би било коректно покретати та питања везана за пољопривреду, пошто министар пољопривреде тренутно није присутан а имамо добру сарадњу, комуникацију са њим, тако да ћемо у договору са њим покретати и остала питања везана за пољопривреду, а њему ћемо презентовати нека решења, односно наше предлоге у вези с овим питањима које сам покретао.
Тренутно анализирамо упоредну праксу свих држава чланица Европске уније, не само Мађарске. Слажем се да мађарски закон о пољопривредном земљишту може да послужи као пример, односно нека решења из тог закона, и Републици Србији, али ми желимо на свеобухватнији начин да сагледамо проблематику и видимо како су остале земље уредиле ову област.
Наравно, ми сад можемо разговарати о томе и полемисати каква је цена хектара у Србији. Слажем се да је цена мало скочила последњих месеци, последњих годину дана, али треба узети у обзир чињеницу да је, као што знате, на појединим подручјима РС, пре свега у АП Војводини, квалитет пољопривредног земљишта много бољи него у већини држава чланица ЕУ и због тога мислим да је тај скок цене у неку руку и оправдан, али још увек сматрам да би, уколико не бисмо успели да решимо ово питање, „нелојална конкуренција“ уништила наше пољопривредне произвођаче.
Нисам кривио ниједну претходну власт, ниједну политичку странку за овакво решење из Споразума о стабилизацији и асоцијацији, само сам указао на проблем и надам се да све политичке странке, све парламентарне странке сматрају да треба заштитити домаћег пољопривредног произвођача и, наравно, да не доводимо у питање важност, приоритет приступања…
(Председник: Време.)
…наше државе ЕУ, али у следећим годинама преговарања тај циљ треба постићи на начин да то у што већој мери буде у интересу тзв. обичних људи, грађана Републике Србије. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Петар Петровић.
ПЕТАР ПЕТРОВИЋ: Господине први потпредседниче, даме и господо министри, у име посланичког клуба Јединствене Србије желим да поставим пар питања, првенствено министру спорта, господину Вањи Удовичићу, а посредно и господину Јовановићу, министру просвете.
Наиме, пре извесног времена прочитали смо једну изјаву која нас је помало и обрадовала, не помало него нас је доста обрадовала, господина министра спорта, који каже да ће покренути иницијативу да се у основне и средње школе часови физичког образовања или физичке културе, већ како се то назива, врате на неки стари ниво.
Наиме, данас, према мојим сазнањима, у основним школама часови физичке културе су два часа недељно, плус један факултативно, то значи изборно, може а не мора, а у средњим школама су два часа недељно. Некада, у моје време, и доста људи то памти, била су три часа физичког васпитања и у основним и у средњим школама обавезно.
Када ово кажем, да нас је обрадовала ова изјава господина Удовичића, то је из разлога што према статистичким подацима који су неумољиви, на основу одређених систематских лекарских прегледа, долазимо до одређених сазнања да много младих људи данас у основношколском узрасту и средњошколском узрасту има проблема са равним табанима, са кривом кичмом, са кардио-васкуларним проблемима и са неким другим здравственим проблемима који су управо резултат физичке неактивности, јер ти млади људи данас, са одређеним техничким достигнућима као што су компјутери и слично, много времена проводе на столици седећи, па и оно мало времена што би требало да проведу на часовима физичког васпитања или физичке културе или се избегава или се на неки други начин и на овако малом броју часова не учествује.
Да би нација, нарочито млада популација, била здравија, да би могли да задовоље одређене своје потребе, не само у погледу физичког, него и у погледу других активности, потребно је да подржимо ову иницијативу и ја зато постављам питање господину Удовичићу, министру спорта – када мисли и на који начин, а посебно мора да буде и сарадња са Министарством просвете, да се крене у ову иницијативу и да ли је могуће да се у наредном полугодишту, до почетка нове школске 2014/2015. године, измене прописи, уколико треба да се измене? Ја могу унапред да обећам да ће вам посланички клуб и посланици ЈС у томе дати пуну подршку. Молим вас да ми одговорите на то питање.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Удовичић.
ВАЊА УДОВИЧИЋ: Хвала на питању, хвала на подршци. Ми се суочавамо са озбиљним проблемом и први пут јавно казујемо да имамо проблем и први пут излазе у јавност сви резултати истраживања и проблеми са којима се деца суочавају. Наравно да знамо који је проценат деформитета и колико тај проценат из године у годину расте.
Разговарали смо о томе да ћемо заједно са Министарством просвете покренути акцију не само враћања у наставне активности, већ и јачања ваннаставне активности, где ћемо желети да инфицирамо децу да се баве спортом, а самим тим и едуковати родитеље да децу воде на спорт.
Мислим да је изузетно битно ово друго, да едукујемо старије грађане и родитеље да, како својим примером тако и причом са децом, подстакну децу да се баве спортом.
Наравно да морамо да омогућимо деци где да се баве спортом и да радимо на спортској инфраструктури да би деца могла да се баве спортом и да се инфицирају и да повећамо и проценат броја сала за физичку културу у самим школама, али да бих вам конкретно рекао да ли може од нове наставне године, мислим да је незахвално да ја причам о томе, а мислим и да је тешко да било ко сада тренутно то каже.
Оно што је битно је да смо увели акцију „Спорт у школе“ и кроз Спортски савез Србије акцију „Шта тренираш?“, где покушавамо и да едукујемо и да васпитамо родитеље да би се упознали са свим родитељима, а кроз акцију „Спорт у школе“ да инфицирамо саму децу да се баве спортом. Ради се о ваннаставној активности, где деца могу да бирају.
Оно што је позитивно јесте да је одзив за ту акцију изузетно велики и да деца желе да се баве спортом, где се развијају основне моторичке способности код деце, и то је оно на шта желимо да подстакнемо младе, да воде рачуна о себи, да воде рачуна о свом физичком сазревању, јер сви знамо да је улагање у то, поред улагања у образовање, најисплативије улагање.
Већ сам причао са министром Јовановићем о томе. Мислим да имамо обојица исту жељу, не само ова два министарства, већ целокупна влада, јер желимо да се суочимо и да решавамо објективни проблем.
Ове две акције ћемо појачати, то је са моје стране, што могу сада као министар омладине и спорта да учиним, а и кроз едукацију и кроз сарадњу са Министарством просвете, да утичемо на ово што сте рекли, измену у наставним активностима и на сам закон.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Петар Петровић.
ПЕТАР ПЕТРОВИЋ: Хвала, господине министре. Друго питање које бих желео да поставим такође се односи на вас и ваше министарство, а то је – да ли ће и колико ће Министарство омладине и спорта, уз садејство и других министарстава, првенствено Министарства за локалну самоуправу, да учини да се спортска инфраструктура, да је тако назовем, у мање развијеним и неразвијеним општинама побољша, да би грађани који живе на тим територијама, у тим општинама, могли више да се баве рекреативним, па и аматерским спортом?
Јер, каква је сада ситуација, имамо врло лоше показатеље, да у овим мањим, неразвијеним општинама, где нема довољно средстава да се изграде спортски терени, терени за бављење рекреативним спортом, они нису у могућности да се баве тиме.
Ја долазим из Јагодине и могу да се похвалим да смо ми на нивоу локалне самоуправе ранијих година доста уложили у спортске терене, спортску инфраструктуру и резултат тог нашег улагања је сигурно и у неким другим спортовима, јер из тог бављења спортом рекреативно, па затим и аматерски, долази из квантитета до квалитета, људи препознају себе, да могу да дају више у неком спорту и зато имамо ситуацију да је Јагодина буквално постала, у својој величини, један од најспортскијих градова у Србији.
Зато вам постављам питање, вама и осталима из Владе – да ли ћете одвојити више средстава да се помогне локалним самоуправама које нису у могућности да у својим буџетима одвоје довољно средстава да изграде терене, првенствено за рекреативно бављење спортом, а затим и за аматерско бављење спортом, да се помаже малим аматерским клубовима, да би могли што више младе људе да привуку да се баве спортом, да их одвојимо од ових погубних ствари, седења по кафићима, да не помињем дрогу, алкохол и слично? Јер бављењем спортом и физичком активношћу сигурно да доприносе здравом телу, здравом духу, а то ће дати и резултате. Зато вас молим да одговорите на ово питање.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Удовичић.
ВАЊА УДОВИЧИЋ: Искрено, нисам за то да се помажу клубови, већ да се омогући младима да се рекреативно баве спортом, да им се праве терени који су доступни свима и на којима могу без неке надокнаде да се баве спортом. Таквих терена је и довољно али их и није довољно, сразмерно како гледате, јер многи се жале да таквих терена нема. Жеља није само да изградимо терене, већ и простор где народ може да се рекреативно бави спортом и собом.
Мислим да ове године јесте одобрено и јесу расподељена средства за прављење таквих терена, али морамо да знамо да исто у Србији има много терена који су већ започети да се граде и стали су. Мислим да је сулудо кретати да се гради нешто ново. Мислим да је много боље завршити оно што је већ започето и направити од пола нечега једну целину него кретати у неке нове акције. А да бисмо могли да се изграђујемо и да дајемо могућност народу, то је исто зависно од привреде и финансија.
Ако узмете за пример друге земље, сада велике економске силе, Кину и Јапан, оне су се развиле у спорту последњих десет година. После њихових криза и ратова нису ни могле да буду јаке у спорту, јер им ни привреда ни финансије нису биле јаке, па нису ни могле да улажу, како у клубове, тако и у рекреативни спорт.
Неминовно је да из године у годину Србија све више и више улаже средстава, како у спорт тако и у само бављење рекреативним спортом, и то је нешто што ћемо наставити даље и побољшати, јер желимо да се бринемо о младима и о грађанима Републике Србије.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Петар Петровић.
ПЕТАР ПЕТРОВИЋ: Хвала, господине министре. На крају могу само да вам кажем да сам врло задовољан вашим одговорима.
Оно што у име посланичког клуба Јединствена Србија желим да поручим и вама и свима у Влади јесте да улагање у спорт, улагање у младост може да да овој Србији и овој држави само бољитак, да и сутра имамо шампионе, као што смо до сада имали у кошарци, у одбојци, у ватерполу, у борилачким спортовима, и да Србија буде по томе препознатљива. Али да бисмо то урадили, морају да се изнађу средства, као што сте и ви рекли и обећали, да се у сваком делу ове Србије омогући да се људи баве спортом. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Душан Петровић.
ДУШАН ПЕТРОВИЋ: Хвала, председниче. Пре свега, желим да кажем да ћемо ми, као Заједно за Србију, покушати да и ову седницу парламента као и сваку другу прилику искористимо да развој дође у што већу жижу интересовања.
Због тога, пре свега госпођи Михајловић, затим господину Бачевићу, министру финансија Крстићу, господину Радуловићу, који није овде, а штета што и премијер није ту, али је одлично што је господин Вучић овде, хоћу да поставим једно питање које као тему има наше односе са Нафтном индустријом Србије на нешто другачији начин него што смо малопре могли да чујемо.
Мислим да се у овом тренутку доноси најважнија привредна одлука у Србији управо у Нафтној индустрији Србије. Ради се о одлуци о модернизацији Рафинерије у Панчеву, о томе да ли ће та модернизација бити извршена и, ако хоће, на који начин; да ли ће то бити, како се то каже, дубоки хидрокрекинг, који кошта негде око 650 милиона долара, или тзв. одложено коксовање, које кошта 300 милиона долара.
Да би сви разумели о чему се ради, прошле године је НИС прерадио 2.100.000 тона нафте, а нешто више од половине те нафте је домаћег порекла. Да је Нафтна индустрија Србије имала само страну увозну нафту као своју сировину, уместо добити од 650 милиона долара, имала би губитак од 200 милиона долара.
Нико у Србији не зна, без обзира на објављене резерве, да ли ће за шест година од данас у Србији бити нафте или не. За шест година можемо се суочити са једном јако лошом чињеницом, да Република Србија мора да се бави НИС-ом као што се сада бави Железаром у Смедереву.
Поставио сам ту тему 19. новембра на Одбору за привреду, енергетику и регионални развој овде у Скупштини Србије. Нажалост, од 19. новембра до данас, а знам да се госпођа Александра Томић, која је председница тог одбора, јако труди, не успевамо да ове министре о којима сам сада причао и господина Кравченка некако доведемо овде у Скупштину Србије да причамо о томе. Иначе, имамо право то да радимо.
Било би веома лоше да буде донета неадекватна одлука. Од тога каква ће метода у технологији бити примењена зависи да ли ћемо без домаће нафте имати губитак у НИС-у или ће садашња зарада бити повећана за 100 милиона долара годишње или за 200 милиона долара годишње.
Зато мислим да је добро, господине Вучићу, што сте ту. У овом моменту не видим, без обзира на све преговоре са најразличитијим партнерима, који су неки ближе а неки даље од остварења, али у овом тренутку у Србији се доноси једна капитална привредна одлука. Нафтна индустрија Србије има 2.350.000 малих акционара, то су грађани Србије, а држава је власник око 30% акција, односно нешто мало мање од тога. Мислим да је ово суштинско питање.
Дакле, моје је питање – да ли је Влада Републике Србије дала инструкцију члановима Управног одбора НИС-а и Надзорног одбора како да се држе у погледу ове одлуке?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА (Весна Ковач): Хвала. Реч има министарка Михајловић. Изволите.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Потпуно се слажем са вама да је веома важно која ће се технологија користити, будући да данас Рафинерија Панчево ради са 60% капацитета, да је то 20% мање него, рецимо, 2004. године, да ново постројење које смо отворили још увек ради са губитком, пре свега због тога што је смањена прерада.
Када говоримо о технологији, о томе се још увек разговара са НИС-ом, али никако се не сме изгубити још једна ствар из вида, а то је да ми разговарамо и са члановима Надзорног одбора, али исто тако и са члановима Скупштине, као и са генералним директором НИС-а. Биће донета одлука и чуће се. Због тога смо и правили онај наш документ којим смо покушали да дамо смернице како треба да се понашају сви они који су представници државе у НИС-у.
Друга ствар, ми имамо 29%, толико је наше учешће у НИС-у. У том смислу, верујем да ћемо успети партнерским односом, без обзира што он, овако гледано, по учешћу није сасвим партнерски, да донесемо најбољу одлуку и да је свима у интересу да се профит повећа. Тако да, још увек се воде разговори о томе која ће се технологија користити, директно да одговорим на ваше питање.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала. Реч има народни посланик Душан Петровић. Изволите.
ДУШАН ПЕТРОВИЋ: Добро. Значи, нисте им дали инструкцију. Ја нисам учествовао у преговорима око продаје НИС-а, али мене је запало да будем представник државе када су Руси дошли у НИС. Био сам две године и сада бих изнео само неколико чињеница.
Борио сам се и са својим сарадницима изборио да у Статуту НИС-а стоји једна кључно важна одредба, да Надзорни одбор НИС-а, поред тога што има право да контролише законитост рада НИС-а, има право и да даје своје ставове о целисходности пословања. То је кључна ствар. На основу те одредбе наши представници у НИС-у, које бира Скупштина НИС-а на предлог Владе Републике Србије, могу да отворе свако питање, а пре свега овако крупне ствари.
Пошто, наравно, могу они, Влада чак, мислим, има и обавезу то да учини, моје мишљење је било зашто то не би радио и надлежни одбор Парламента, па сам овде ставио то на дневни ред. Могу са задовољством да констатујем да је једногласно донета одлука овде у Одбору за привреду да се о том питању дискутује овде у Скупштини.
Сада нешто око искуства. Дакле, већински акционар и менаџмент имали су идеју и ставили су предлог пре неколико година да се продају, рецимо, налазишта нафте у Анголи, чији је НИС власник. Негде око 40 милиона долара је била цена. Ми смо ту тему отворили. Као што видите, та налазишта нису продата. Сваке године НИС заради 40 милиона долара, плус-минус, од тих изворишта.
Друга тема. Био је предлог да се извози нафта „велебит“, наша нафта, за 80% од цене РЕБ нафте. Ту смо такође отворили тему на основу права која смо имали и до те продаје није дошло. Као крајња последица донета је одлука да се у Новосадску рафинерију инвестира 150 милиона долара. То је одлука од ове године и инвестиција би требало идуће године да крене. Дакле, 150 милиона долара, да се прерађују базна уља и да НИС буде произвођач моторних уља, што је једна капитална и важна ствар.
Подсетићу вас још нешто, када се ствари отворе на добар начин. Пре две године у сетви сељаци су имали гориво за 65 динара, што је такође одлука коју је заједнички донео НИС са Владом Републике Србије. Имамо основ, можемо преко својих представника у НИС-у, у Управном одбору и Надзорном одбору, ви у Влади Србије и ова Скупштина, да свако питање отворимо на легитиман начин, због тога што је то предмет договора, Статута, у крајњој линији и овог споразума који смо имали.
Капитална одлука, још једном ћу поновити, 650 милиона долара, имаћемо најмодернију рафинерију у Европи. Отварају се онда друге ствари и онда када буде било четири милиона тона дизела и бензина, мислим да ће се на други начин говорити о томе да ли је добро или није добро што је „Гаспром“ купио НИС. Хвала вам лепо.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала. Реч има министарка Михајловић.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Само једна информација. Врата Министарства енергетике су увек отворена ако Одбор, случајно, можда није одговорио, Министарство је ту да одговори на сва питања. Према томе, када буде донета одлука и када буду дате инструкције – како ви кажете нису дате, не, него се разговара – ви ћете то добити, али без обзира и на то, увек можете да се обратите Министарству.
Да се сад не враћамо на то зашто и даље нисмо задржали 49% у НИС ако смо то већ имали. Можда је то био начин да имамо још већу могућност да утичемо на неке од одлука, али се слажем да све можемо заједнички да отворимо. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала. Реч има народни посланик Душан Петровић. Изволите.
ДУШАН ПЕТРОВИЋ: Сасвим за крај, још једном само да кажем, да председница Одбора, па ево сад је и ја подржавам овде, госпођа Томић, покушава да сазове седницу Одбора за привреду, где сте позвани ви и господин Бачевић, господин Крстић и господин Радуловић, директор Кравченко, да разговарамо о овој ствари. Немојте да нас обавестите шта сте одлучили. Ми хоћемо да говоримо о томе и имамо право, легитимно. Користим што је господин Вучић ту да вас подржи да дођете овде у Скупштину па да причамо о тој ствари. Хвала лепо.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала. Реч има народна посланица Дубравка Филиповски.
ДУБРАВКА ФИЛИПОВСКИ: Захваљујем, председавајућа. Уважени чланови Владе, поштоване колеге и колегинице народни посланици, имала бих неколико питања за министра за регионални развој и локалну самоуправу, господина Игора Мировића.
Локалне самоуправе имају обавезу и према грађанима и према држави да са што мање трошкова остваре што веће ефекте у укупном развоју земље. Међутим, господине министре, наше локалне самоуправе се суочавају са великим бројем запослених, имају проблеме са трошковима администрације, имају проблеме са великим бројем партијских кадрова. Уопште, много је неправилности и нелогичности у регулисању радног статуса запослених у локалним самоуправама.
Моје мишљење је да нам недостаје принцип професионализације, недостаје нам стручно усавршавање службеника у локалним самоуправама, а недостаје нам и транспарентност приликом запошљавања службеника у локалним самоуправама. Највећу одговорност за стање у локалним самоуправама сноси држава. Досада није било ниједног законског решења које би на прави начин регулисало радноправни статус службеника у локалним самоуправама.
Ваше министарство је предложило тај закон, јавна расправа је завршена, требало би ускоро да се нађе у Народној скупштини Републике Србије пред посланицима на расправи, и моје питање вама је – на који начин овај закон регулише радноправни статус службеника у локалним самоуправама?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала. Реч има министар Мировић.
ИГОР МИРОВИЋ: Добро сте уочили проблем. Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе је припремило текст нацрта закона о запосленима у АП и јединицама локалне самоуправе и очекујемо да колеге из других министарстава (да, завршена је јавна расправа) са својим предлозима и примедбама, а све у циљу побољшања решења садржаних у том закону, у најкраћем року упознају Министарство и Владу и да, верујем већ током јануара, Влада утврди предлог закона, а затим и упути тај предлог у скупштинску процедуру.
Нацрт закона уређује радноправни положај функционера, службеника и намештеника који су запослени у АП и јединицама локалне самоуправе. Ми планирамо да, заправо, тим законом успоставимо један професионални, одговорни службенички систем који уважава специфичности АП и јединица локалне самоуправе на принципима професионализације и деполитизације.
Бројни су примери да се и у органима АП и локалним самоуправама крше ти принципи и да се они заправо угрожавају и да су претпостављени неким другим принципима, о којима сте у питању говорили. Дакле, током јануара, верујем, зависи од динамике рада Владе, можете очекивати у скупштинској процедури и тај закон.
Узгред, заједно са Министарством финансија, јер су закони подударни, радимо и на питању уређења система принадлежности, односно плата запослених у јединицама локалне самоуправе и у АП и верујем да ћемо заједно са Законом о финансирању локалних самоуправа – и тај закон морамо анализирати, а министар финансија је заједно са нама приступио и изради закона о финансирању АП Војводине – уредити један шири систем чији ће део бити и ово питање о којем говоримо. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има Дубравка Филиповски.
ДУБРАВКА ФИЛИПОВСКИ: Стратегија ЕУ за буџетска средстава у периоду од 2014. године до 2020. године ставља акценат на појачавање капацитета локалних самоуправа и на реформу администрације.
Кључно питање је како да се припремимо да средства из ЕУ која ће нам бити на располагању повучемо и на најбољи начин уложимо. Када кажем како да се припремимо, онда мислим пре свега на припрему пројектно-техничке администрације и подизање капацитета на локалном и регионалном нивоу за њихову успешну примену.
Ако желимо да Србију представимо као озбиљну и одговорну земљу, онда не смемо да дозволимо себи да неки пројекат који је потписан из било ког разлога не реализујемо, да ли због промене власти или нечије воље да обезбеди или не обезбеди средства за њихову реализацију.
Дуго, по мени веома важно питање је који је прави ниво децентрализације у смислу расподеле тих средстава и како објективно поставити критеријуме приликом расподеле тих средстава.
Треће, потребан нам је план регионалног развоја. Ви сте га најавили, али ја желим да вас подсетим да је у Србији досада у новијој историји написано 115 стратегија. Скоро све су мртво слово на папиру.
Због свега што сам рекла, моје је питање, министре Мировићу – да ли Министарство у оквиру својих надлежности припрема измене Закона о локалној самоуправи и нови закон о финансирању локалних самоуправа како би општине и градови боље функционисали у циљу решавања проблема грађана?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има министар Мировић. Изволите.
ИГОР МИРОВИЋ: Да, желим да вас обавестим да сам образовао посебну радну групу и мој претходник на овом месту, колегиница Калановић, такође је радила на изради нацрта закона, али са тим текстом нисам био задовољан, па сам формирао нову радну групу која има задатак да изради и нацрт текста закона о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи. Морамо да преиспитамо досада предложена решења из области локалне самоуправе и све оно до чега је дошла и претходна радна група, али и сва искуства која желимо да добијемо из самих локалних самоуправа, из других министарстава и да сачинимо нови текст нацрта закона. План је да то урадимо до марта 2014. године.
Циљ овог закона је да се боље уреде правила, пре свега, када је реч о техничким питањима, правила сазивања, одржавања седница Скупштине. Ту је било много некоректног, непрофесионалног и недемократског поступања. Били смо сведоци у бројим локалним самоуправа да су се кршила основна начела у том делу. Желимо да преиспитамо надлежност извршних органа у циљу повећања надзора над радом других субјеката на локалном нивоу.
Идеја је да урадимо ефикаснији систем односа између општина и месних заједница, да успоставимо обавезне елементе споразума о међуопштинској сарадњи, говорили сте о регионалном развоју, о великим регионалним пројектима, бројни пројекти су недовршени деценијама уназад и један од разлога је чињеница да градови и општине немају вољу, или немају обавезу, и то питање желимо да унесемо у нови текст закона, да регионалним пројектима приступају на одговорнији начин.
Имамо невероватне негативне примере, као што је, рецимо, однос Шапца и Сремске Митровице, када је реч о једном великом регионалном пројекту који је у потпуности завршен, финансиран делимично средствима Европске уније а данас не можемо да поставимо управљачку структуру која треба да управља тим пројектом – ради се о регионалној депонији – због тога што је једна политичка странка или једна коалиција на власти у Шапцу а друга у Сремској Митровици и не могу да успоставе дијалог о томе каква ће у персоналном и у сваком другом смислу бити управљачка структура.
Дакле, држава Србија и европски донатори, или европски фондови су се заједнички окупили и реализовали тај пројекат, а наш менталитет, или наша пословичка неорганизованост не допушта да на задовољство великог броја грађана управљамо пројектом и да од тога велики број грађана у Мачви и Срему има користи.
Због тога, дакле, и та питања желимо да унесемо у нови текст закона о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи и сви су предлози добродошли и разговараћемо и са надлежним одборима и посланицима у Скупштини како би тај текст имао пуни квалитет.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Владимир Маринковић. Изволите.
ВЛАДИМИР МАРИНКОВИЋ: Захваљујем. Уважени председниче, поштовани председниче Владе, министри, даме и господо народни посланици, поставићу питање првом потпредседнику Владе и министарки здравља. Пошто је ово питање везано за сектор борбе против организованог криминала и корупције али и за питање јавног здравља.
Наиме, најновија истраживања су показала да у нашој земљи има негде око 100.000 зависника од дроге и неколико хиљада оних који дрогом тргују. Надам се и мислим да је један од главних приоритета Владе Србије, а и Бироа за контролу служби безбедности, борба против нарко-трафикинга, јер 100.000 у највећем проценту младих људи, а знамо да су они у највећем проблему, у нашој земљи преко 50% младих људи није запослено, треба да представља приоритет сваке земље, па и наше. Значи, око 100.000 младих људи чије способности, могућности и знања није могуће утилизовати на тржишту, није могуће утилизовати у оквиру предузетничких иницијатива и развоја друштва и, наравно, економије.
У том смислу питање је упућено првом потпредседнику Владе; везано је за једну свеобухватну акцију против нарко-мафије и нарко-картела која се одиграла пре двадесетак дана, где је на преко 900 локација ухапшено преко 220 дилера дрогом, 118 њих је остало у притвору, и заплењено је негде око 18 килограма хероина и неколико десетина килограма других опојних дрога.
Међутим, у јавности неки аналитичари, имамо различите ставове, приказују да та акција није имала великих ефеката, да није била ефикасна, да је понуда наркотика на тржишту остала иста, да је потражња остала иста, а самим тим и цена наркотика, а наравно да је циљ сваке акције овакве врсте, а ми верујемо да је она имала праве ефекте, да смањи потражњу, да смањи понуду и да се тако тај проблем на један квалитетан начин решава.
Што се тиче министарке здравља, питање је – да ли се ради нова стратегија борбе против дроге, пошто ова истиче крајем године, и да ли имамо нове моделе, који су потребни? Можемо да видимо на примерима других, развијених земаља, на примеру САД, председник Обама је дефинисао у четири тачке план за борбу против дроге, која дефинише превенцију и едукацију родитеља, деце, инволвирање ових модела и програма у образовне институције као једну превентивну акцију у борби против ове пошасти. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Господин Вучић, изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Захваљујем и на констатацијама и на питању. Рећи ћу само да ми као држава имамо велике проблеме у сузбијању онога што сте ви назвали највећом пошасти и ти проблеми су узроковани бројем људи који се директно баве решавањем тих случајева, великом и озбиљном организацијом тих криминалних група, неким законским недостацима, рекао бих и праксом, јер нам проблем данас представља и пракса да се многи људи на политичкој сцени исмевају и извргава руглу све што неко негде покуша да учини.
Покушаћу да вам наведем један пример, за који ћете се изненадити да је могућ, а за који ми нисмо имали решење.
Пре четири дана у једном београдском клубу, великом и познатом београдском клубу, извршена је рација и ту је пронађено више лица која су имала између 30 и 50 грама дроге у џепу. Нека од тих лица женског пола су потрчала у тоалет, бациле су то, повукле воду, при томе су викале како их тобоже неко силује, напада, како полиција не знам шта ради, не би ли се докази о било чему прикрили.
У том тренутку је пронађено код човека по имену Муамер Реџепи 50.000 евра. Потпуно је било јасно о чему се ради, да је извршена трансакција. Ми смо, после краћег задржавања, морали лице да пустимо на слободу. Морало је лице да буде пуштено на слободу, и биће гоњено само за девизни прекршај. Смејали су нам се у лице, нашим полицајцима; говорили да ће их гонити за прекорачење свега што је било дозвољено да употребе, а само у том локалу је пронађено око пола килограма кокаина.
При томе не желите да чујете да су сви из обезбеђења, без икаквог права, имали оружје са метком у цеви. Сви су имали метак у цеви. Када их питате – чекајте, како, од кога сте добили?, кау – не знам од кога смо добили. Онда идете и на прекршајне и на кривичне пријаве, али то вам се дешава сваки дан.
Онда вас неко исмева када у јавности кажете вагица, јер мала вага је вагица, а код власника тог ноћног клуба је пронађена управо таква вага, за мерење тих мањих количина дроге. Али нисмо пронашли дрогу. И сад ће да нас убеде да они то мере месо на 30 грама? То су проблеми са којима се свакодневно суочавамо. Без обзира на то, желим да кажем да је, господин Дачић то посебно зна, у Бриселу, на отварању скрининга са нашом полицијом, та акција била гласно и јако поздрављена.
Желим да вам кажем да смо у претходном периоду, а после те акције, наставили са више значајних фактора; сада ћу вам дати те податке на званичан начин.
Процесуирано је укупно 274 лица. Готово је немогуће замислити да било коју акцију спроведете а да буде процесуирано 274 лица. То је било уз велики рад, уз велики труд полиције и свих служби безбедности, ту је било и, морам да кажем, помало среће што није проваљено све па и тамо где не можете директно људе да гоните за дрогу, можете да их гоните за држање и поседовање оружја које је нелегално; у сваком случају, 274 лица су процесуирана.
Пронађено је и привремено одузето 21.238,82 грама различитих врста опојних дрога, од тога највише, разуме се, хероина, марихуане, кокаина, затим хашиша, амфетамина, различитих наркотика, 9.941 комад различитих наркотика у таблетама, 2.200 милилитара опојне дроге у течном стању, 2.425,40 грама прашкасте супстанце чије је вештачење и даље у току. Откривена је и читава лабораторија за производњу наркотика.
(Председник: Време.)
Извините, још две реченице. Оно што је мене посебно запрепастило то је начин на који су се неки шалили, чућете с каквим арсеналом оружја, који је само у једном дану једног јутра пронађен код оваквих лица: 27 пиштоља, 16 пушака, један пушкомитраљез, 14 бомби, 525 грама пластичног експлозива, 1.100 комада муниције различитог калибра, десет возила која су била украдена, дакле у противправној државини тих лица, 915.330 динара и фалсификованог новца у износу од 3.690 евра плус 2.090 евра. Дакле, то је био тај резултат. Да ли може боље? Надамо се да може боље и проверићемо веома брзо. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Славица Ђукић Дејановић.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Господине Маринковићу, захваљујем на питању које заиста тангира сваког човека у овој држави, наравно и ван ових граница, због тога што, нажалост, у жељи да одшкрину врата раја многи представници младе генерације заправо улазе у пакао који се зове зависност на психоактивне супстанце.
Ви располажете податком да их има око 100.000, младих људи. Међутим, оно што јесте чињеница то је да смо се организовано почели бавити детекцијом тог броја у Министарству здравља пре шест месеци, да је „помпиду упитник“ јако помогао када је у питању хероинска зависност и да су направљени многи кораци, пре свега на плану задатака који су поверени институцијама за јавно здравље, на челу са Институтом за јавно здравље Батут, који има заиста централну улогу и канцеларију која се специјално бави овим питањима.
На ваше конкретно питање да ли планирамо нову стратегију морам да вам кажем да је оцењено и од европских стручњака и од стручних кругова различитих струка који са различитих аспеката тангирају питање дрога и психоактивних супстанци да је боље да у оквиру стратегије за јавно здравље посебан програм буде посвећен различитим облицима зависности. Ту, наравно, мислим и на дуванску зависност и на зависност од алкохола и на зависност од психоактивних супстанци.
Али оно што је чињеница то је да једино интерсекторски рад може дати прави одговор на стратегију, због чега је на нивоу Владе формиран савет који има 23 члана, двадесет троје заправо. Координатор тих представника различитих министарстава јесте министар здравља и ми врло озбиљно радимо на стратегији за коју сте заинтересовани.
Стандардизација у изради стратегије је заиста са искуствима земаља ЕУ, која је разрађена до максимума, а оно што јесу неки новији подаци то је да се особе које болују од ове болести, јер зависност јесте болест, лече на најсавременији начин и да смо при четири централне здравствене институције у оквиру Министарства здравља које смо прогласили референтним организовали не само третман метадонске зависности, него и примену бупренорфина као савременији начин лечења.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Владимир Маринковић.
ВЛАДИМИР МАРИНКОВИЋ: Захваљујем на овако исцрпним одговорима и конкретним подацима које сам добио.
Има једна земља на Далеком истоку где је 1.000 долара казна за бацање пикавца од цигарете на асфалт, и немају никаквих проблема са... не никаквих, али имају веома мало проблема са нарко-трафикингом. Наравно, то је тема за једну већу, ширу дискусију и на нивоу Владе и на нивоу свих друштвених чинилаца – које моделе применити. Земља се зове Сингапур; има приближно становника као и Србија.
Моје друго питање односи се на борбу против корупције, борбу против корупције конкретно у јавном сектору. Поставићу питање првом потпредседнику Владе.
Данас смо добили извештај Државне ревизорске институције. Ви сте говорили у претходном периоду о потреби стварања јефтине државе. То ме је подсетило на оно што је америчка администрација радила у претходним мандатима; сваки председник државе и свака администрација правила је сопствени стратешки план развоја и максималне ефикасности јавне управе и јавне администрације, која се понаша по тржишним принципима и подразумева један квалитетан сервис приватној иницијативи и приватном предузетништву.
Данас смо добили информацију да је на крају ове године, када су у питању јавне набавке, ревизијом правилности пословања код 56 ревидираних субјеката било утврђено да су извршене набавке добара, услуга, радова супротно закону у укупном износу од 31,5 милијарди динара. Закон јесте ступио на снагу 1. априла и његове ефекте ћемо видети тек следеће године, али свима нам је јасно да ефикасност у јавном сектору и борба против корупције у јавном сектору представља кључ решења проблема развоја земље, економског развоја и подстицања приватне иницијативе, за шта смо ми као Социјалдемократска партија животно заинтересовани.
Моје колеге из огранка Глобалне организације парламентараца за борбу против корупције, и првенствено шеф те делегације, господин Зоран Бабић, на нашим састанцима смо дошли до идеје да предложимо и оснивање посебног одељења суда који би се бавио управо злоупотребама и корупцијом и борбом против корупције у јавном сектору, тако да, ето, апелујем да се мало размисли о томе и о таквим иницијативама, како бисмо све овакве врсте злоупотреба спречили. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Вучић.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Ми још нисмо имали прилике да добијемо извештај ДРИ. Ту, наравно, има онога што ви називате корупцијом, или извршењем кривичних дела која спадају у кривична дела из области корупције, нека чак и криминала, негде има административних пропуста. Зато су, колико сам разумео људе из ДРИ, поднете прекршајне пријаве, пријаве за привредне преступе и, разуме се, кривичне пријаве.
Да никога не осуђујемо унапред, дакле, свако од нас је, могуће, на тој листи, то ћемо сачекати да видимо, али оно што је веома важно, то је да се одговорно приступи исправљању грешака тамо где су у питању грешке, а тамо где је у питању нешто више од грешака, да то буде санкционисано.
Ми сад ту долазимо до следећег проблема, а то је да у нашој земљи, што сам на почетку покушао да кажем, шта год да урадите и како год да урадите, тешко да ће не само свима, већ већини бити добро и ја ћу да вас подсетим на случај од пре неколико дана, проналажења купуса у возилу Министарства финансија, Управе за трезор, ако се не варам. Два дана смо трпели жестоку критику на свим друштвеним мрежама.
Лазар Крстић је после само два дана када је испитан случај покренуо дисциплински поступак, суспендовао човека, урадио све што је било могуће да се уради да се покаже, најпре, да се са тим не слажемо и да ћемо по принципу одговорности одмах промптно реаговати и чак и са тако баналним случајевима и на тако баналним примерима показивати да ћемо се обрачунавати са тим.
Онда је отприлике кренула лавина реакција – а што сте њега? Што због купуса? Што нисте не знам кога?
Онда сам прочитао, неки човек је написао нешто што јесте истина. Рекао је – слушајте људи, нама нико никада неће да угоди. Два дана смо ми исти причали о томе како треба овог одмах сменити или ставити иза решетака. Када га је неко сменио или покренуо дисциплински поступак, онда нам ни то не ваља, и то нам смета.
Ви сте потпуно у праву. Ово сам рекао што се тиче односа и комуникације која постоји са јавношћу. Оно што сте потпуно у праву, наше је да створимо систем. Имамо Стратегију за борбу против корупције, коју је усвојио овај парламент, имамо и Акциони план, чији су садржај подржали и Венецијанска комисија и Европска комисија. Мислим да имамо добар план и добро знамо шта нам је чинити. Да ли ћемо то успети и у ком времену да искоренимо или да искоренимо до оне мере до које мислимо да је подношљиво, то је ствар и система и васпитања. Плашим се да ће нам бити потребно неколико година, али у сваком случају мислим да по том питању идемо у добром смеру.
Видели сте, после више година, пад на листи коју је објављивао Transparency International. Ово је прва година у којој имамо побољшање наше позиције на листи, што се тиче перцепције борбе против корупције. Не заборавите да је то само перцепција, у којој су бројни политички противници, не водећи рачуна о интересима земље, углавном то користили за обрачун са странкама из власти, говорећи да су у питању политичке ствари, политички обрачуни.
Очигледно је да су неки са стране, који су били неупоредиво објективнији посматрачи, то видели на бољи и другачији начин.
У сваком случају, наша обавеза је да у интересу Србије, у интересу њених грађана, поступамо онако како сте ви рекли, а то неће бити нимало лак, нимало једноставан задатак, али мислим да смо многе важне ствари покренули и да је важно да то завршимо до краја. Хвала најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Владимир Маринковић.
ВЛАДИМИР МАРИНКОВИЋ: Потпуно сте у праву. Имајући увид у извештај Transparency International-а за 2013. годину, ми смо на 72. месту са скором од 42. Само Македонија од земаља бивше Југославије је на бољој позицији и 34% је корупција у односу на претходне године пала. Значи, ниво корупције је нижи.
Апеловао бих испред странке којој припадам да тај период борбе против системске корупције не буде баш неколико година, него да једном муњевитом реакцијом, политичке воље сигурно има, решимо тај проблем, јер то је темељ економског, културног и сваког другог развоја наше земље који се рефлектује и на домаће и на стране инвестиције и на све друге аспекте нашег развоја. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Слободан Јеремић.
СЛОБОДАН ЈЕРЕМИЋ: Господине председниче, имам два кратка питања за Владу.
Прво питање је за председника Владе. После дуже стагнације у односима са ММФ-ом кренуло се у интензивне преговоре. Моје конкретно питање је – шта Србија очекује да ће нам донети аранжман из предострожности? То је врло битно питање за нас, за сигурност и за даљи напредак Србије.
Друго питање је за министра финансија, господина Лазара Крстића – на који начин ће убудуће бити решавано питање финансирања АП Војводине? С обзиром да смо за буџет 2012. и буџет 2013. и буџет за 2014. годину водили жучне полемике око тога како законски обезбедити да се оно што је Устав прописао одради, конкретно питање за министра је – да ли се кренуло у разговоре које је он тада обећао да ће спровести, на ком нивоу се воде разговори и докле су они стигли?
Сматрамо да је врло битно да на почетку године постигнемо договор са руководством АП, да не бисмо на крају поново долазили у ситуацију да ли је нешто рађено по Уставу, по законима и да ли ће се чекати усаглашавање Статута са Уставом Србије. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Крстић.
ЛАЗАР КРСТИЋ: Одговорићу на оба питања. Што се тиче првог питања, везано за ММФ и аранжман из предострожности, нама је тај аранжман значајан зато што бисмо са њим учинили још један корак у смислу враћања кредибилитета на међународним финансијским тржиштима, односно показали бисмо да нас све ово што радимо и ове нелаке ствари које предузимамо заправо воде у ситуацију која нам гарантује стабилност и одрживост, како макрофинансијског тако и економског система, што је нешто што смо претходних неколико година прокоцкали.
Оно што бих хтео да нагласим јесте да тај аранжман... Две ствари бих хтео око тога да кажем. Прва је да тај аранжман нама није потребан због новца, да је ниво девизних резерви у Народној банци Србије такав да ми не идемо на аранжман где се преговара о задуживању код ММФ-а, већ на аранжман из предострожности како бисмо ставили још један „симбол“, односно уверење да је програм реформи који спроводимо веродостојан.
Друга ствар коју бих хтео да кажем јесте да је немали помак и чињеница да ћемо средином фебруара следеће године имати формалну мисију око преговора овде након раскида аранжмана који смо имали раније и прилично озбиљних несугласица с почетка ове године око процене буџетског дефицита за 2013. годину.
Што се тиче питања финансирања АП Војводине, министар Мировић и ја већ смо имали састанак са руководством из Војводине, са господином Пастором и са господином Радоманом, на једном нивоу где смо договорили како ћемо приступити решавању проблема. За сутра ујутру је заказан први састанак радне групе, који је одлаган добар низ година, ако узмемо у обзир Устав и када је то прописано.
Надам се да ћемо на тај начин приступити, почев од сутра, ја председавам том радном групом, решавању проблема, односно питања финансирања АП Војводине на један одговоран и свеобухватан начин, како бисмо системски решили то питање, а у оквиру Устава.
То подразумева и шири контекст. Контекст тога шта су надлежности и шта су обавезе које из тих надлежности произлазе, не само за АП Војводину већ и за локалне самоуправе као друга два нивоа власти која имамо осим републичког. Дакле, које су надлежности, ту смо видели да има проблема и то је шире политичко питање, и које обавезе произлазе из тих надлежности и на који начин ће се онда те обавезе финансирати, што нас доводи до тог коначног питања.
Надам се једном конструктивном разговору који ће нам помоћи у ономе о чему смо причали када смо овде говорили о буџету, а то је да следеће године имамо на много здравијим основама постављен буџетски систем, односно начин планирања, и у крајњој линији преузимање одговорности различитих, било локалних самоуправа, било АП Војводине, односно Републике, када о томе причамо.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Слободан Јеремић.
СЛОБОДАН ЈЕРЕМИЋ: У потпуности сам задовољан датим одговором. Посебно мислим да је битно овде истаћи да ова влада иде у сусрет проблемима – ово су два одлична примера која указују на то – а не чека да се проблеми нагомилавају и да их решавају на крају или да остави негде испод сламарице и да их неко други решава. Ово је одличан пример како треба проблеме решавати. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Ранка Савић.
РАНКА САВИЋ: Хвала, господине председниче. Поставила бих питање господину Дачићу, и као премијеру, али можда много више као председавајућем Социјално-економском савету, самим тим и најодговорнијим за стање социјалног дијалога у Србији, ако социјални дијалог у Србији данас уопште постоји.
Наиме, дуги низ година, знате, онако просто и сама себи постајем досадна, говорим о томе да у Србији нема социјалног дијалога, да Социјално-економски савет не функционише и да је Социјално-економски савет само један параван потреба европских интеграција, пошто ЕУ потпуно оправдано указује на значај постојања социјалног дијалога и доброг рада Социјално-економског савета.
Наиме, ви немате ниједну државу у Европи, па ни у окружењу, која је направила иоле мали искорак или помак и у економском и у социјалном решавању проблема која пре тога социјални дијалог, односно функционисање Социјално-економског савета није довела у ред, односно није подигла на један већи ниво.
Непрекидно указујем на значај социјалног дијалога, рад Социјално-економског савета као места где ћемо бесконфликтно решавати све наше проблеме. Ово у овим тренуцима нарочито постаје значајно и потребно јер 2014. година неће бити нимало лагана година – завршетак реструктурирања, велики број отказа, социјалне тензије и социјални немири, а колико је то значајно у крајњој линији видимо и сада, јер смо сведоци потпуне блокаде било каквог дијалога и то у тренуцима када треба да донесемо један од најзначајнијих закона, закон о раду, закон којим треба да решимо односе између радника и послодаваца. Не да нема дијалога, нема јавне расправе. Дакле, све је прекинуто. Комплетно се налазимо у блокади.
Управо у овим тренуцима сви пропусти, сва нечињења за подизање социјалног дијалога на један виши ниво су испливали на површину, а они су резултат нерешеног питања репрезентативности синдиката, олако доживљавање значаја социјалног дијалога, непоштовање Закона о раду, овог важећег, пре свега у оним деловима и оним одредбама које се односе на репрезентативност синдиката, а као последицу свега тога ми данас на делу имамо дискриминацију социјалних партнера.
Сада, пошто су овде многи износили неке нове иницијативе и предлоге, морам да кажем да је и Асоцијација… (Председник: Време.) Ништа онда, о томе ћу говорити у наставку.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Дачић. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Јесте проблем репрезентативност, односно начин утврђивања репрезентативности, и то јесте објективан проблем са којим се суочавамо. Он није само присутан код синдиката, већ и код удружења послодаваца. Ми имамо такву ситуацију да уколико позовете једне, онда други неће да дођу на састанак итд.
Свестан сам свега тога и мислим да нешто мора да се уради сада приликом промена Закона о раду и да се то питање разреши на начин који ће омогућавати да бар тај део проблема више не буде један од проблема којем се посвећује највећа пажња.
Наравно да има и други део проблема, који се односи на то да неко можда и не сматра да је то важна тема, важна област, а то је социјално договарање, односно социјални дијалог.
Ми смо успоставили тај трипартитни однос, то значи да поред државе, односно Владе Републике Србије као носиоца извршне власти, учествују и репрезентативни представници синдиката и репрезентативни представници послодаваца. То подразумева и да се држе седнице, обављају консултације, доносе ставови везани за најзначајније законске акте чија се проблематика тиче делокруга рада Социјално-економског савета.
Такође, постоји и институција да и не мора да буде утврђено заједничко мишљење. Ви онда имате расправу, свако има своје мишљење и на крају све буде онако како каже Влада или како кажу неки други, јер није обавезујуће ако не постигнете консензус око свега тога.
Има проблема, али мислим да је генерално важно да закони који се тичу синдиката и послодаваца, односно тог пакета тема које су важне за социјално-економски дијалог, да заиста буду расправљане од стране репрезентативних удружења, односно представника.
Господин Кркобабић није овде, он је ресорни министар, али више пута смо имали састанак на те теме у ресорном министарству. За сада постоје два репрезентативна синдиката, Самостални синдикат и Синдикат Независност. С друге стране, постоји још неколико синдиката који сматрају да су репрезентативни, али им то није прихваћено од стране одговарајућих тела које има Министарство, као што је Конфедерација коју води Цветановић. Ту је и Ранка на челу једног синдиката. Постоји синдикат Слога и, не знам, још неки.
Није на нама да говоримо који нам се синдикати више свиђају или мање, али заиста неки објективни критеријуми би требало да постоје, а има и ствари око којих није важно мишљење само репрезентативних синдиката, него и свих других. У сваком случају, сувише је ово велика тема да се о њој не разговара са свима, а то значи ако је Закон о раду у питању, видите да је дошло до проблема у спровођењу јавне расправе.
Неко мисли да област рада више припада Министарству економије него Министарству за рад. Вероватно је истина негде између. И једно и друго мора да се саслуша. Понекад те сметње у комуникацији, сметње на везама доводе до тога да, као што је можда и сада случај, тренутно је та јавна расправа прекинута, односно не одржава се тренутно јавна расправа. Морамо после новогодишњих и божићних празника да седнемо и да видимо што пре да то питање решавамо.
Ми смо говорили о променама Закона о раду искључиво у циљу прављења ефикасног и делотворног система који ће уједно заштитити раднике, али ће помоћи да предузећа могу да функционишу без неке непотребне блокаде. Значи, доносимо промене Закона о раду у интересу и запослених и послодаваца и тражећи неки компромис.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Ранка Савић.
РАНКА САВИЋ: Господине премијеру, ја се са вама потпуно слажем да овде нема љубави према одређеним синдикатима. Овде већ сада постоје јасна правила игра. Дакле, постоји Закон о раду. Међутим, имамо чињеницу да од 2006. године поједини учесници у раду Социјално-економског савета нису доказивали репрезентативност. Према томе, правила игре су се променила, али ни Влада ни ресорно министарство не чине ништа да правила успостави.
У том смислу сам и покренула једну иницијативу и укратко бих вам је изложила, да у предлогу закона о раду предвиђени цензус за доказивање репрезентативности буде 50.000 чланова и да свака централа која испуњава овај услов уђе у Социјално-економски савет.
Изнела бих вам још неке предлоге, просто да и Влада о томе размисли. Наиме, сматрам да сви они који учествују у раду Социјално-економског савета не смеју да имају материјалну надокнаду за учешће у раду Социјално-економског савета, која није мала и која се креће негде око 50.000 динара. Дакле, то су синдикални и послодавачки функционери који већ негде примају плате. У овој ситуацији опште штедње, кад су радници у положају да данас 300.000 људи прима минималну зараду, ми неку солидарност и својим примером морамо да покажемо.
С друге стране, по основу учешћа у раду Социјално-економског савета или чланства у разним надзорним одборима, мислим да је потпуно непримерено да се по том основу прима и у надзорним одборима надокнада по основу чланства у Социјално-економском савету.
Прво ме интересује шта мислите о овим предлозима, а онда ме интересује и ваш став о Закону о раду, односно став СПС и да ли ће бити могуће да закон уђе у Скупштину а да јавна расправа није спроведена.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Дачић.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Ове предлоге које сте ви изнели треба размотрити. Не знам да ли неко прима надокнаду или не прима, представници Владе сигурно не примају. То је једно питање.
С друге стране, све ове ствари које се тичу одређених привилегија које синдикални функционери имају то јесте реалност, то знам, и у мом министарству итд. увек постоје неке. Сваки функционер је на неки начин функционер, па било у којој организацији. То није сада најбитније питање. Битно је питање о којем сте малопре говорили, а то је начин утврђивања репрезентативности, вођења социјалног дијалога.
Када је реч о партијском ставу о закону, морам да кажем да ми још нисмо дошли до тог нивоа да се расправа о томе отвори. На седници Владе смо имали неколико нацрта различитих закона, међутим Закон о раду није дошао до тог нивоа. Обављају се консултације. Веома је важно, веома је важно, још једном понављам, да се нађе компромис, дијалогом да се дође до договора који ће одговарати и свету рада и онима који представљају послодавце, било да је реч о домаћим или страним инвеститорима.
Навешћу вам само један пример, где мислим да је то нека нелогичност која постоји. Није нама циљ да Законом о раду намећемо немогуће услове за функционисање. Навешћу вам пример Министарства унутрашњих послова. Ви знате да је то министарство везано за силу, односно за коришћење оружја итд. Деси се да приликом психолошких прегледа, здравствених прегледа неком полицајцу буде утврђено да има одређени психолошки поремећај и да не може више да носи оружје.
То не значи да он може да буде отпуштен са посла. То не значи да може да му се нађе неко друго радно место. Он остаје у тој јединици, само не носи оружје. То је практично неодрживо. Али шта год да урадите, суд донесе другачију одлуку и врати на поновно одлучивање. Једноставно, такве ствари морају да се решавају.
Уопште немам намеру да сада ми имамо неке захтеве страних инвеститора или ММФ па да ту сада... Ви знате шта су ту теме, теме су овакве могућности, како се, кад неко може да оде, отпремнине дају, да ли се отпремнине рачунају од када се запослио или од када ради у том предузећу. Када погледате логично, у праву су и једни и други. Што би неко плаћао отпремнину и за оне који су радили у неком другом предузећу раније?
То су те теме. На који начин неко може да буде проглашен технолошким вишком или на који начин се обавља тај социјални програм. То је тема. Није тема нешто посебно, спектакуларно па да кажемо да се око тога сада ломе нека велика копља. Треба разговарати. Слажем се да треба наћи адекватан начин за вођење расправе.
Садашња ситуација није добра, зато што је јавна расправа обустављена, а министар Кркобабић, односно потпредседник Владе Кркобабић ми је рекао да су обуставили јавну расправу зато што заиста долази до инцидената, а то значи да у жељи да се спречи доношење тог закона неке синдикалне групе, не знам, или организације, или фракције или цели савези организују неке протесте.
С друге стране, вероватно због тога што су у два министарства радили различите верзије, није на добар начин вођена и припрема свега тога, па су два синдиката која су репрезентативна донела одлуку да не желе више на такав начин да учествују. Потпредседник Владе господин Вучић је такође био у посети синдикату и договорили смо се сви заједно, када сам примио синдикате, да пробамо да некако дођемо до решења које неће бити конфликтно решење у друштву.
Политика је вештина проналажења договора, а не изазивање конфликата. Тако да прихватам ово што сте рекли и трудићемо се да нађемо неко решење.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Јелена Травар Миљевић. Изволите.
ЈЕЛЕНА ТРАВАР МИЉЕВИЋ: Хвала. Поставићу питање премијеру, с дубоким жаљењем што више немамо директни телевизијски пренос, али верујем да ће грађани чути и моје питање и ваш одговор.
Моје питање се тиче процедура за остваривање права за накнаду за труднице и породиље. Оно што ме заиста брине јесу бројни бирократски проблеми... Верујем да моје колеге можда нису претерано заинтересоване за породиљско и трудничко одсуство и надокнаду том приликом, али бих молила колеге да ме пусте да остварим своје посланичко право и поставим питање.
Када говоримо о трудничком одсуству и надокнади том приликом, указала бих на бројне бирократске проблеме са којима се сусрећу и труднице, али и сами послодавци. Како би се боље упутили сви у проблем, даћу један једноставан пример.
Уколико трудница оде пет месеци на трудничко и сам послодавац и трудница пет пута треба да посете шалтер РФЗО и у том периоду предају 36 докумената са 43 различита листа папира. Када је реч о породиљама, нагласићу да ситуација није ништа боља. Том приликом предаје се 86 листова папира различите документације.
Знајући да је свима нама у циљу стварање што бољег пословног амбијента, да је свима нама у циљу решавање проблема грађана и остваривање основних права, питам – шта намерава да уради Влада како би се ове процедуре поједноставиле?
Можда ово питање није претерано интересантно за све, али је нешто што свакако значи живот и нешто са чиме се наши грађани сусрећу. Нећу да причам о томе шта значи за послодавце када више пута треба да доставе један те исти документ у више различитих државних органа и институција. Знам и верујем да за овај проблем постоји веома једноставно решење које ни грађане ни државу ни пореске обвезнике не треба да кошта ниједан додатни динар из буџета; штавише, то решење треба да оствари више новца у буџету, веће уштеде и вероватно стварање већег броја радних места, али исто тако и заштиту основних људских права.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Дачић.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Нажалост, не могу да вам превише конкретно одговорим на ово питање зато што не располажем свим тим информацијама. То такође припада Министарству за рад и социјалну политику. Ту су и министар здравља и министар финансија.
Оно што могу само да кажем је то да је наш задатак у наредним годинама, осим овога што говорим о политичком небу, а то значи ЕУ, европске интеграције, економија, свакако повећање наталитета, односно природног прираштаја нашег народа и наше земље и свих грађана уопште. Тога наравно не може бити без овога свега о чему сте ви малопре говорили. То значи без повећане бриге целе државе и целог друштва, од различитих подстицаја, бенефиција па до поједностављивања процедуре и свега осталога што сте ви спомињали.
Замолио бих вас да то питање доставите адекватнијим министарствима да вам одговоре у најконкретнијем смислу шта се може урадити у смислу поједностављења процедуре. Такође бих замолио и министра финансија да док размишља о ММФ-у и осталим финансијским институцијама у буџету размишља и о томе како да подстакнемо рађање више деце у Србији. Ако то не урадимо, неће нам помоћи нико живи, јер за 300 година Србија ће доћи у ситуацију да изумре сама од себе.
Четрдесет хиљада деце се годишње мање роди него што људи умре у Србији. Тај тренд је све већи и већи, односно све лошији и лошији из деценије у деценију. Мора се осмислити. Ништа није скупо, имајући у виду цену коју ћемо сви због тога платити.
Природни прираштај је пре 50 година био да смо имали 100.000 више рођене деце него што је било умрлих. Сада имамо 40.000 мање. Ако се тако настави, а тих података има... (Захваљујем, професоре. Професор је један од ретких који чита књиге, па му захваљујем.) Ово су подаци из Статистичког календара РС, из Републичког завода за статистику. Ово је скраћена верзија великог прегледа који су направили, где постоји велика аналитика и статистика за разне области, између осталог и за питање природног прираштаја.
Код нас је, нажалост, као што сам рекао, тај природни прираштај минус 4,8% на хиљаду становника. То је сада питање које је важно рећи, када сам већ добио ове податке, то сам рекао и мисији ММФ када су долазили код нас, јер постоје велики захтеви да се продужава број година потребних за одлазак у пензију и то је европска тенденција, али постоји један велики диспаритет у начину и трајању живота на Западу и овде у Србији.
Погледајте у чему. Просечни век, очекивано трајање живота мушкарца нпр. у Аустрији је 77 година, а у Србији 71 година. Нама мушкарцима је жао али шта да радимо, очекивани живот жена у Аустрији је 83 године, а у Србији 76 година. Значи, очекивано је да ће пет година жене живети дуже од нас. Хоћу да кажем да је код нас немогуће слепо преписати правила јер не може неко да ради толико дуго да (Председник: Време.) то природно више не може да издржи.
Захваљујем што сте уопште покренули ову тему. У општој поплави политичких тема ретко ко се бави овим питањем и зато би требало, оно што очекујемо да покрене цело наше друштво на реформе, да у току разговора и преговора са ЕУ о специфичним темама пробамо да направимо што ширу (Председник: Време.) сагласност око важних тема. А тема број један је свакако наталитет, односно демографија.
Надам се да ће министри који још нису порадили на томе имати довољно времена да на делу покажу своју опредељеност за реализацију ових циљева.
ПРЕДСЕДНИК: Народна посланица Јелена Травар Миљевић.
ЈЕЛЕНА ТРАВАР МИЉЕВИЋ: Поштовани премијеру, захваљујем на одговору.
Морам вам рећи да сам политиком почела да се бавим управо због оваквих тема. Политиком сам почела да се бавим зато што долазим из општине Житиште, која је у последња два круга изгубила 15% становника, а као неко ко долази из политичке партије која углавном нуди решења, предложићу једно решење за све. Не кошта буџет, не кошта пореске обвезнике, а тиче се само директније комуникације државних органа.
Друга ствар која може да се уради без новца, а у циљу решавања овог проблема јесте измена и допуна Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом, што је под ингеренцијом Министарства рада и социјалне политике. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Слободан Самарџић.
Молим колеге да саслушају. У договору са члановима Владе одлучио сам да седницу продужимо за који минут да би сви представници политичких странака у опозицији имали прилику да поставе питање.
Изволите.
СЛОБОДАН САМАРЏИЋ: Поштовани чланови Владе, своје питање бих поставио председнику Владе.
Србија је добила датум. Дакле, једна ствар која је прослављена по други пут ове 2013. године, први пут 28. јуна а сада 20. децембра, са доста неумерености и нескромности, са доста незаснованог славља, са тешким речима, великим речима да је то историјски датум и историјски догађај. Апсурдно је да је заиста ово историјска ствар за Владу бар по томе што ће у историји Србије остати упамћена управо по томе – да услов и залог за овај датум јесте предавање Косова.
Предавање Косова није формални услов ЕУ, нити писани услов. То је нешто што је ЕУ кришом и испод жита наговештавала владама Србије још раније, и не ни овој ни претходној него и неким ранијима, и нашла упориште за такву једну политику управо у Споразуму о стабилизацији и придруживању. Дакле, у оном наслову који говори о добросуседским односима она је Косово једноставно прикључила тој категорији суседа Србије и самим тим њу укључила у обавезу да и са Косовом остварује добросуседске односе. После тога је та ствар била преведена у нормализацију односа са Косовом.
Дакле, овде је реч управо о том проблему неформалних, неписаних услова за започињање разговора у вези са приступањем Србије ЕУ. Хоћу да скренем пажњу да је на бриселском списку тих неписаних услова доста тачака, да Косово није једина и управо због тога у вези са тиме хоћу да поставим питање.
Наиме, ЕУ није задовољна ни Уставом Србије, није задовољна положајем Војводине, посебно њеним уставним положајем. Врло је вероватно да ће се такво једно неписано питање ускоро поставити пред Србијом. Дакле, не прилагодити Статут Војводине Уставу Србије, него обратно, мењати Устав Србије да би се овај ниво аутономије, који је уставно противречан, задржао. Потом, ЕУ ће инсистирати да Србија развије врло интензивне евроатлантске односе, да једног дана уђе у НАТО, да заустави свој уговор о Јужном току... (Председник: Време.)
Молим вас, господине председавајући, ја сам почео 30 секунди касније и молим да ми то надокнадите, само да бих поставио питање.
Дакле, таквих примера има јако пуно. Привилеговани положај Хрватске у трговини дуваном са Србијом и много штошта друго. Мене овде заправо занима питање да ли Влада Србије, с обзиром на ове чињенице које сам поменуо, а то је тај списак непостојећих или формално неписаних услова – да ли Влада Србије има било какву идеју о повлачењу црте, о повлачењу црте трпељивости тих услова који заправо терају Србију да буде све слабија, све краћа и све мања у свом процесу придруживања ЕУ?
(Председник: Господине Самарџићу, већ сте прешли четврти минут. Да бисмо дали и другима прилику, ја вас молим, имаћете прилику у другом обраћању да поставите додатна питања.)
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Председник Владе. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Оно што је садржано у преговарачком оквиру ЕУ објављено је на сајту нашег преговарачког тима. Преговарачки оквир ЕУ није јавни документ, не зато што је тајна, него зато што то досада није била никаква пракса. На држави са којом се преговара је да одлучи шта ће са тим да уради. То није документ на који ми дајемо сагласност приликом његовог доношења.
Прва међувладина конференција је догађај на којем ЕУ износи свој преговарачки оквир, а Србија износи своје мишљење о ономе што је садржано у том преговарачком оквиру. Ово што сте ви спомињали као неке додатне услове, то уопште није предмет било каквих разговора у смислу даљег условљавања Србије.
Да ли ће бити даљег условљавања? Биће, то не треба да пише било где. Све су земље прошле кроз то. Са друге стране, Србија је специфична у томе што је наш главни политички критеријум везан за нормализацију односа са Приштином, дијалог са Приштином, и што је тај кључни политички критеријум и даље задржан кроз поглавље 35. Значи, преговарачки процес се у сваком моменту може зауставити уколико не иде у правцу напретка у поглављима 23, 24. и 35. То је све тако.
Са друге стране, Србија никад није ни обећала, ни било коме рекла да ће променити свој став о статусном питању када је реч о КиМ. Не да ми никад нећемо то урадити, него нећемо дати било коме другоме охрабрење да то може да уради или да треба да уради, као што је било неких речи везано за место у УН, да се Србија наводно неће противити али ће рећи многим својим пријатељима да то ипак прође. То није тачно. Србија не мења свој став о статусном питању, али питање нормализације живота и односа са Приштином јесте нешто што нас чека у свакодневном животу.
Предавање Косова није био никакав услов, нити последица Бриселског споразума и датума за отпочињање преговора о приступању. А да ли јесте био и да ли јесте историјски догађај? Јесте. Зашто? Зато што када Србија буде улазила у ЕУ, увек ће се спомињати када су започети преговори.
Са друге стране, драго ми је што смо на неки начин успели да остваримо оне идеје за које сте се ви залагали пре 12, 13, 14 година, само што нисте успели ви да их остварите. Шта да радимо? И ви сте на билбордима говорили о томе да је изводљиво. Ево, јесте изводљиво. То више није политичка лаж пред сваке изборе. Добићемо визну либерализацију, ући ћемо у ЕУ. Европа и ЕУ данас није само бајка, сада ће зависити од нас колико ћемо брзо томе ићи.
Да ли је она праведна? Да ли је овај свет праведан у којем живимо? Да ли су сви догађаји на овом свету праведни? Па ипак, и даље верујемо у Бога. Према томе, иако је неправедна међународна заједница, не знамо у шта бисмо друго могли да верујемо. У изолацију, осиромашење и даље упропашћавање Србије сигурно не. У измишљена партнерства негде на Истоку у која нас нико не зове сигурно не. Народу треба рећи истину. Или ће Србија ући у Европску унију или ће заиста Албанија за њу бити Запад за десет година.
(Председник: Време.)
Ја говорим оволико и ако нема преноса. Не говорим ово због преноса, говорим ово да бих вас убедио, а да ли има преноса или нема преноса, то стварно не знам.
Извињавам се, председниче, само још једну реченицу.
Замолио сам председника Народне скупштине у име Владе Републике Србије да направите измену, или, ако хоћете, направите договор, ми смо спремни цео дан да одговарамо на ваша питања, а не само поподне. Према томе, апсолутно сам сагласан, да не испадне после да неко нема право. Са друге стране, нити ја могу да одговорим у два или пет минута на неке можда веома озбиљне политичке теме и немамо разлога да се тога плашимо и да се тога стидимо. Ако имате простора у вашем згуснутом пословнику о раду и ако имате времена да се цео дан посветите Влади Републике Србије, ми смо ту да вам удовољимо у тој жељи. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Слободан Самарџић.
СЛОБОДАН САМАРЏИЋ: Господине председниче Владе, нема на сајту Канцеларије нити на сајту ЕУ данас преговарачког оквира. Он је још увек тајновит документ.
Из друге руке, преко медија, сазнаје се да је главна ставка у том оквиру који се тиче нашег интереса заправо експлицитан захтев да Србија потпише обавезујући правни документ са Косовом. Не знам да ли је то разлог те тајновитости, али по свој прилици то је тако.
Према томе, видећемо шта ту пише, али је чињеница да је Србија на добром путу да заврши тај посао око предаје Косова. Управо тај документ јесте финале и де јуре признање. Ако смо их досада дефакто признали, признаћемо их и де јуре и то пише у том преговарачком оквиру, по свој прилици.
Подсетио бих вас да је данас саветник Гузенбауер рекао да ће Србија и Косово кад-тад успоставити нормалне односе. Видите, он није саветник Аустрије иако има немачко презиме, он је саветник српске владе или некога у српској влади. Таквих је, чињеница, колико год хоћете и ми можемо водити игру веома дуго око тога да ли је Србија признала или није, можемо се надгорњавати, али то заиста није битно. Сви знају да је то услов. То је услов који је Влада мање-више остварила, плус тај обавезујући документ који ће једног дана потписати да би напредовала у тим преговорима.
Али у вези са тиме, пошто је на дневном реду тема о другим условима, коју сам започео када сам почео да говорим, имам друго питање за вас. Наиме, овде се малочас развила дискусија око Закона о финансирању Војводине, па је министар финансија рекао – немогуће је закон донети, зато што не постоје надлежности Војводине у законском облику.
Питање за Владу гласи – зашто Влада досада није направила предлог закона о надлежностима Војводине? Пре годину и по дана, у мају 2012. године Уставни суд Србије је 22 одредбе тог постојећег закона поништио и Влада је имала задатак да направи тај закон. Тај закон би заправо омогућио да се одмах прави статут сагласан закону, па онда и закон о финансирању.
Зашто то сада говорим? Зато што то јесте тест за Владу, да ли ће у овом моменту направити тај закон и учинити и закон и статут сагласним с Уставом или ће чекати шест месеци.
Моје подозрење је да Влада то не ради зато што се боји реакција ЕУ, а то је посебан доказ за ову тезу о условима који нису писани, који лебде у ваздуху, који су вама сасвим јасни. Не радите посао који треба да радите да бисте регулисали законски и уставно статус Војводине управо зато што водите рачуна шта о томе говоре и размишљају поједине државе чланице ЕУ, које су за питање енормне аутономије Војводине изузетно заинтересоване.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Дачић. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Морам да кажем да ме нико никад није питао за питање Војводине у Бриселу. Према томе, молим вас, немојте те теорије завере стално да ширимо. Имамо ми довољно наших унутрашњих проблема да бисмо сада још говорили и о питању… Тако да, уопште није била тема разговора аутономија Војводине.
С друге стране, наравно да треба да се направе ови закони и ми смо направили радну групу која то треба да ради. За све постоји решење. Само немојмо да измишљамо нешто што није тачно. Значи, Устав Србије није био тема, а није била тема ни Војводина, ни НАТО. Нико никада није споменуо НАТО.
Што се тиче Јужног тока, нисмо ми главна земља која је важна за Јужни ток. Јужни ток не може да прође само кроз Србију, он мора да прође и кроз остале земље ЕУ. О томе ће сигурно одлучити много већи, јачи и моћнији људи него што смо ми. Као што су се договорили да постоји у Европи Северни ток, тако ће се договорити да постоји и Јужни ток, ако им је у интересу. Нажалост, ми нисмо ти који одређујемо који је њихов интерес.
Не бих даље да одговарам, да не бих изазивао још неке додатне реплике, због времена. Али још једном понављам, не бежим од тога ни да буду тематске седнице Скупштине. Не знам више по Пословнику како је то дефинисано, али не постоји тема од које треба да бежимо. Закажимо седницу која је посвећена том питању и апсолутно сам сагласан да се око тога разговара. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Покушаћемо да нађемо модел у складу са Пословником и да организујемо једну такву седницу. Сешћемо да разговарамо и да се договоримо шта би највише одговарало свим посланичким групама. Хвала на понуди, то је заиста коректно.
Реч има господин Самарџић. Изволите.
СЛОБОДАН САМАРЏИЋ: Влада Србије у данашњој ситуацији, када јој је одузет део територије од стране ЕУ, морала би бити много опрезнија, осетљивија на наговештаје и знаке. Разуме се да они вама то неће експлицитно рећи, нити ће негде то бити записано. Као што вам лицемерно говоре – не морате признати Косово. Бар не сада. Је ли тако? Признаћете га кад-тад. Ето, то је та змија која нас је ујела и због које треба да се бојимо гуштера.
Таквих наговештаја имате колико год хоћете. Навешћу вам један за Војводину. Ви кажете – нису поставили питање. Знате, Извештај Европске комисије за 2010. годину похвалио је Статут Војводине. Рекао је да је добро што је он донесен и што је такав какав јесте. Тада се већ знало да статут није у складу са Уставом, зато што је ДСС већ крајем 2009. године поднела Уставном суду предлог за испитивање уставности тог статута, као и уставности закона.
То су те опрезности државе која је оштећена тим односом, територијално, материјално, морално, како год хоћете. Не можете се ви понашати као Аустрија када је улазила у ЕУ 1995. године. Њу нико није питао за било који део њене територије. О томе говорим.
Дакле, Влада мора бити осетљива и опрезна. Зашто? Да не би једног дана ту прилику за улазак у ЕУ имао само београдски пашалук. Ми се тако морамо понашати, с обзиром на оно како су се они понашали према Србији. То је тај опрез који је влада Војислава Коштунице приказивала већ од 2004. до 2008. године. Ту је било нешто што је руководило ту владу, без обзира на то колико уско сарађивала са Бриселом. Данас је све распевано друштво које весело улази у ЕУ, а ко ће ући, кад ће ући, колико ће то коштати, то уопште није битно.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Звонимир Стевић.
ЗВОНИМИР СТЕВИЋ: Поштовани председниче Скупштине, председниче Владе, даме и господо министри, поштовани народни посланици, обраћам вам се као народни посланик са Косова и Метохије. Ми Срби са Косова и Метохије са посебном пажњом, зебњом и тензијама пратили смо и пратимо процес преговора о Косову и Метохији. За нас је то судбоносно и животно питање.
Овом приликом Срби са Косова и Метохије дају пуну подршку државном руководству због јединства, политичког консензуса и историјске одговорности у борби коју воде за очување националних и државних интереса српског народа на КиМ. Да је то тако, показали су локални избори на Косову и Метохији. Српски народ је први пут организовано и јединствено изабрао своје представнике и дао пуну подршку Влади Републике Србије и државном руководству. Зато је добијање датума за почетак преговора у интересу свих грађана државе Србије.
Господине председниче Владе, вама и првом потпредседнику Владе дајемо посебну подршку, јер смо сигурни у вас и убеђени да ћете заштитити државне и националне интересе, а не ускополитичке или личне интересе. Свесни смо непобитне чињенице да питање Косова и Метохије није само јучерашње, није ни данашње, већ је и сутрашње и тиче се свих грађана државе Србије. То је процес који ће трајати.
Неумољиви су аргументи да је питање Косова и Метохије тешко, сложено и да преговори нису били нимало лаки и једноставни, да је цео државни врх изложен бројним притисцима са различитих страна и на различите начине. Упркос свему томе успели сте да добијете датум за преговоре, што досадашње владе нису успеле. Зато смо ми Срби са Косова и Метохије у потпуности свесни ситуације у којој смо се нашли, у каквом се политичком, економском и сваком другом стању налазимо.
Не можемо да кажемо да је савршено, да је идеално, да је добро, али вашом мудрошћу и проницљивошћу изабрали сте нужно и оно што је реално у датом тренутку. Зато је добијање датума за преговоре велики резултат, ком су допринос дали и Срби са Косова и Метохије. Да будем одмах прецизан, највеће достигнуће Бриселског споразума је формирање заједнице српских општина. Бриселским споразумом предвиђено је да заједница српских општина има потпуну контролу над урбанизмом, планирањем, економским развојем, здравством и школством. Зато је и те како био важан излазак Срба на локалне изборе. Тиме је обезбеђено да Срби одлучују сами о својој судбини.
Од тих овлашћења и састава људи који ће чинити заједницу српских општина можемо направити веома озбиљну институцију која ће бринути о најважнијим елементима сваког Србина на Косову и Метохији, који треба да нам пружи правосудну и безбедносну независност, способност да самостално водимо и уређујемо свој живот, почев од градњи кућа, до сопствене безбедности, школског система и лечења.
Моја питања су следећа.
(Председник: Време.)
Моје прво питање гласи – када се очекује формирање заједнице српских општина?
Под два – како ће се обезбедити ефикасно функционисање заједнице српских општина и координација институција на различитим релацијама, а пре свега на самом Космету, затим између заједнице српских општина и наших власти у Београду и између заједнице српских општина и привремених власти у Приштини?
Под три – како ће бити обезбеђена транспарентност финансирања заједнице српских општина?
(Председник: Време.)
Само још једну реченицу.
Сасвим на крају, веома ценимо све што сте досада учинили у преговорима и желимо вам успех у циљу очувања националних и државних интереса Србије. Свакодневна непосредна комуникација представника Владе са представницима Срба са Косова и Метохије, као и одлазак првог потпредседника Владе за Божић на Косово и Метохију су подршка нашем трајању, опстанку и битисању на Косову и Метохији. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Владе Ивица Дачић.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Желим и ја да захвалим Србима са Косова и Метохије, који су веома заслужни за позитивну одлуку Европског савета везано за отпочињање преговора о приступању Србије ЕУ. Да није било њиховог разумевања те наше интенције да је овим путем важно сада ићи ка одбрани наших националних и државних интереса, сигурно да та одлука не би била позитивна.
Будите убеђени да ћемо ми и даље наставити да водимо рачуна о нама, о Србији, о српском народу и свим грађанима који живе на Косову и Метохији бирајући најбољи могући начин за заштиту њихових интереса. У том смислу је заједница српских општина и изабране скупштине општина јесу једини легални и, могао бих рећи, први легитимни, легални органи неке власти Срба на КиМ после оружане интервенције 1999. године.
Ми ћемо наставити преговоре и дијалог у том смислу. Морамо да се изборимо за добар статут за заједницу српских општина и надам се да ће то бити добар начин за супституисање институција Србије кроз институције заједнице српских општина.
Захваљујем на овом коментару и желим да обећам у име Владе да ће наш преговарачки тим и даље у свом саставу имати пре свега људе који долазе и са Косова и Метохије. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Борислав Стефановић.
БОРИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ: Мислим да je, господине председниче Владе, поштоване колеге народни посланици, и поред свега што смо данас чули, а чули смо свашта, било можда и превише смеха у неким моментима. Вама сам то, господине председниче, и рекао. Само пар опсервација у том смислу. Мислим да је држава много важнија од гега и мислим да пре свега када гледа аудиторијум, укључујући представнике амбасаде који су и те како заинтересовани за тај исход, последње што желе да виде је малтене циркуска представа овде, зато што то говори лоше о нама као Србији. Прича о хоклицама и остале су врло штетне.
Иначе, морам да кажем, ево ту је министарка Михајловић и драго ми је да је овде, имали смо сви разних неслагања у прошлости и везано за енергетски споразум и за НИС, видим да и даље постоје велики проблеми и са Србијагасом, али је чињеница да је претходна влада и она пре ње, и она пре ње, овој влади оставила нешто што им је омогућило да у Шајкашу заварите цеви. Господине Дачићу, ви сте нама оставили Хашки трибунал, па смо морали да варимо нешто друго.
Иначе, данас смо, да вратимо тему на оно што грађане највише занима, то је њихов руинирани животни стандард и економија која је у јако лошем стању, имали најаву од десет милијарди евра инвестиција. Питам вас – у ком обиму мислите да ћемо до краја године (колико је то дана? – пет-шест дана) да достигнемо ових десет милијарди које су обећане?
Имамо посао са Емиратима. Питам вас као председника Владе зашто Влада упорно одбија да објави уговор са Етихадом који ми тражимо, безуспешно, писменим путем, обраћајући се господину Шабићу, а сада и суду. Зато што ваша Влада не жели да објави тај уговор? Да ли уопште постоји тај уговор? Ако постоји, ред био да јавност види шта унутра пише. Не сматрам да има нешто лоше, само мислим да је ред да грађани Србије, не ДС него грађани, виде шта ту има.
Иначе, ниједна нова инвестиција није дошла у Србију, од најављених инвестиција из Арапских Емирата, сем хотела на Копаонику. Када ће доћи Ал Дахра, у ком износу, шта је од тога инвестиција, а шта је кредит? Колики је кредит и под којим условима? Када ће српски сељаци видети те системе за наводњавање и шта ће бити са најављене две или три милијарде долара из Уједињених Арапских Емирата, Мубадалом и осталим стварима које су се дешавале?
Да ли ћемо моћи да чујемо конкретно за сваку од спорних приватизација шта је било спорно у њој? Име и презиме криваца за погрешне приватизације, без обзира из којих су партија? Да ли ће то имати реперкусије – ево вас питам, госпођо Михајловић, пошто сте присутни у име најјаче странке – на положај одређених ваших чланова, рецимо, господина министра Мировића и госпођу Мају Гојковић? Да ли ће се испунити обећање господина Вучића да ће ускоро један члан СНС из председништва бити ухапшен?
Дакле, заиста очекујем да покушате да нам дате одговор, да чујемо ко је тај издајник на кога сте мислили, госпођо Михајловић, који је то министар који ради против државе Србије. Сад је добра прилика да нам кажете. Да покушам да чујем од премијера које су то мере које ће зауставити шест стотина незапослених дневно у Србији и како мислите да без развоја запослите ову земљу.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министарка Михајловић.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Као представник најјаче странке, као што сте рекли, и све оно што је председник наше странке рекао и све оно што смо обећавали, ми то и испуњавамо.
Ако говоримо о 24 спорне приватизације, мислим да сте били присутни, ако нисте, претпостављам да су вам ваше колеге рекле. Дакле, до недеље ће бити све информације у јавности. Као што то обично бива и као што то Александар Вучић ради, биће отворена конференција за новинаре где ће јавност Србије сазнати све шта се дешавало у 24 спорне приватизације и које предистражне радње су урађене. Претпостављам да сте ви то чули. Односи се и на све остало што ова влада ради.
Не волим да се враћам на претходни период, пре формирања ове владе. Ми се максимално трудимо да земљу коју смо затекли у тешкој економској и социјалној кризи из тих проблема извучемо. Поред политичких искорака, и храбрости, које је ова влада направила, а што ниједна претходна није могла, смела или како год, ова влада је урадила.
Сада су пред нама озбиљни економски резови које морамо да учинимо. Није проблем Србијагаса настао јуче или за годину дана, он је настајао годинама. Није проблем ЕПС-а настао јуче или за годину, годину и по дана, настао је претходних десет година. Нису проблеми предузећа у реструктурирању настали претходних годину и по дана, него су настајали годинама, и ми смо земља која има, нажалост, предузећа у реструктурирању све ове године.
Значи, пред ову владу је дошло много проблема, али као што смо решавали проблеме током 2013. године, верујем да ће ова 2014. година заиста да буде реформска година.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Стефановић. Изволите.
БОРИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ: Хвала. Госпођо министарка, наравно да смо чули најаву за 24 приватизације. Немојте ми замерити, као ни грађанима Србије, што ћу поделити с вама један општи утисак у Србији, да нажалост од ваше владе само најаве слушамо. Тако да моја скепса није природна, она је просто искуствено саздана знајући да господин Вучић, да је овде, он би рекао – ако не до Нове године, на Нову годину ћемо рећи шта ћемо даље.
Ми смо чули да су истраге завршене, а ја вас питам – да ли истраге обухватају извесног господина Милана Лукића коме сте дали функцију у нечему што се зове веће за јавна предузећа или тако нешто и који је један од главнооптужених у приватизацији број 14 фирма Кањижа?
Питао сам вас за два конкретна примера из ваше странке и нисте ми одговорили. Нисте одговорили ко је издајник у Влади. Нисте ми одговорили, упорно избегавате да кажете, а мислим да је важно, ко је министар који је намештао посао свом пријатељу. Мислим да би јавност то требало да чује.
Дакле, то је оно што никако да чујемо одговор. Имаћемо задужења од преко 11,5 милијарди евра до краја следеће године. То је оно што је ваша влада урадила. Имамо 600 новонезапослених дневно, госпођо министарка. Знам да је ваш одговор на пристојан начин, на умерен начин, али ваш одговор је увек исти – то је све рађено годинама, то сте ви криви, то су ови пре вас... То људе не занима. Нас занима, не нас, грађане, који је ваш резултат.
Ви сте обећали смањење струје за 20%. Да ли се смањила цена струје? Рекли сте да сте сва обећања испунили. Немате ону канцеларију за брзе одговоре. Имате канцеларију за брзо затварање медија по Србији. Имате канцеларију за уништавање медијских слобода. Имате канцеларију за једно мишљење у Србији. То је оно што сте, чини ми се, успели до краја да спроведете.
Дакле, дугови – за шта ће бити употребљени? Како ћете конкретно отворити једну фабрику у овој земљи, а не само покушајима да доведете инвеститоре, очигледно вам не иде, јер је то око 300 милиона? Шта ћете урадити на крају са Србијагасом? Шта ћете урадити са ценом струје? Шта ћете урадити са 30 до 50 хиљада страначких војника које сте нагурали у јавна предузећа? И онда донесете закон па преко ноћи у Новом Саду их запослите. Је л' ви знате да у новосадским јавним предузећима раде саветници саветника? Да ли је то нормално и да ли то постоји у једној држави? Завршавам.
Да ли постоји и у једној држави, господине премијеру, да када ви кажете једну реченицу, господин Вучић мора одмах да каже пет? Када он каже шесту реченицу, ви морате седам реченица и утркујете се овде сваки дан и грађани Србије гледају у вас чекајући да се деси не знам шта.
У међувремену, у земљи је све мање слободе, а све више насиља. Знате и сами шта се дешава по улицама и шта је с полицијом. (Председник: Време.) Мислим да је ред на те ствари овде да се одговори, а не да се људи овде смеју и забављају. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Зорана Михајловић.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Кад вас слушам, просто се питам да ли живим у Србији.
Да кренемо прво са тим партијским запошљавањем. Да ли треба да кажем да је за време вашег директора, директора из ДС, ЕПС запослила, ја сам то рекла на једној од седница, управо овде смо разговарали са посланицима, 3.800 чланова? Дакле, директор Марковић мислим да је био претходни генерални директор ЕПС-а.
Да ли треба вас да питам из ДС-а, који сте водили Аду Циганлију, предузеће које има мање од 30 људи који су стално запослени – знате ли колико смо уговора о делу затекли? Затекли смо 95 уговора. Знате ко их је запослио? Директор Аде. Знате чији је он? Из ДС-а је.
Сада сте рекли 10 или 20 хиљада... колико сте рекли да је наводно СНС запослила по јавним предузећима... Није тачно. За време ове Владе донет је Закон о јавним предузећима. У том закону о јавним предузећима прописано је постојање надзорног одбора, али исто тако и конкурса за директоре јавних предузећа. Ако се неко за то залаже, онда се СНС за то залаже. Ако неко води рачуна шта ти људи раде, онда ми то радимо. Ако неко контролише како се ствари обављају у јавним предузећима, онда свакако то ми радимо. Не могу да разумем да уопште овде такве ствари говорите.
Друго, били сте поменули Емирате, уговоре... Све што се уради, бар ова влада је то показала, јесте доступно јавности.
Још једна ствар, ако смо говорили о наводњавању, о пољопривреди, сто милиона долара, колико сам ја данас чула од првог потпредседника Владе, већ се поделило и идемо даље. Према томе, не можете да говорите да се ништа није урадило.
Не знам ко је тачно рекао за 10 милијарди евра инвестиција, али ћу вам рећи да је потписан уговор за Костолац, за 300 мегавата. То треба да се гради 2014. године. Исто тако, зашто за време ваше владавине није био неки јавни позив за изградњу малих хидроелектрана, зашто ваша влада није расписала те јавне позиве да људи лепо дођу и да се јаве, да на тај начин добију своје локације, а не да то договарају унутар Владе између министара итд.?
Око те прегледности и транспарентности не бих се баш сложила са вама да сте потпуно у праву. Око тога да ништа није урађено и да је само у најавама, ту тек нисте у праву. Око 180 оптужница, колико смо чули, подигнуто је у претходних годину и по дана (вероватно и више, јер ово је податак од пре неколико месеци) и не можете да говорите да се ништа није урадило. За време ваше владе, колико знам, две или три истраге су само вођене. Нисте имали никакав систем за борбу против криминала и корупције, нисте имали ни стратегију, нисте се бавили тиме, није вас то занимало, зато што то није одговарало ни вашој странци ни вашим људима.
Некако ми се чини да све то што говорите више говорите овде да бисте објашњавали, добили неки поен, него истински, са чињеницама. Покажите ми чињенице. Где је тих 20.000 људи које је СНС запослила? А кажем вам чињеницу за Аду Циганлију, 95 уговора о делу, а мање од 30 стално запослених. И тако у сваком предузећу. То сте радили у претходном периоду. Према томе, та партијска предузећа смо ми наследили управо од вас, а неће више бити партијска.
ПРЕДСЕДНИК: Господине Дачићу, изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Да кажем пре него што закључи господин Стефановић, мислим да је веома тешко расправљати на овакав начин, паушално, без објективних података, статистике, критеријума о којима говорите, јер сада испада да треба да полемишемо о свакој теми коју ви изнесете – колике су инвестиције, колика је стопа... Свако би од нас овде могао да нађе и контрааргументе и да мери колико је то било у одређеном периоду уназад.
Сви ми знамо да је ситуација у којој се Србија налази тешка у економском, политичком, геостратешком и сваком другом смислу, и сви ми знамо, са друге стране, да су постигнути резултати видљиви. Можемо се ми спорити где су они видљиви. Видљиви су, пре свега, у позиционирању наше земље и њеном положају тренутно у међународној заједници.
Да ли ће и када ће бити заустављен раст незапослености? Он сада већ јесте заустављен, али подсетићу да је за ових пет година од времена избијања економске кризе скоро 300.000 људи остало без посла (не округло триста, али готово триста хиљада људи). Такође, да је спољни дуг у том периоду такође порастао, са 29% на 59% или 60%, а неки кажу можда и 62% БДП.
Консензус постоји о томе да не треба даље да се задужујемо, али није то једноставно и лако, морате да обезбедите новац за покривање дефицита и за оне инвестиционе кредите за које смо проценили да морају да се раде. Министарка је споменула један од таквих, као што је пројекат „Костолац“, који је вредан 700 милиона долара, ова друга фаза, па имате ауто-пут Љиг–Обреновац, који је сада стартовао. Не може да функционише привреда и држава без одређеног инвестиционог задуживања.
Да ли је и ко је више крив, то је сада већ ствар политичке расправе. Оно што сигурно није интенција ове владе, то је да спречава ту расправу. У овој земљи је свако слободан да изнесе своје мишљење. Сваку тему можемо да расправимо, о свакој теми можемо да износимо аргументе статистике и да предлажемо решења.
Оно што могу да кажем, не постоји никаква тајна око неких уговора о којима сте ви говорили. Уговор са Етихадом не знам да ли је тајна или није, зато што то никада није постављено на такав начин, на седници Владе, јер није рачунато да буде тајна. Можда је као и са Гаспромом, неки делови тог уговора могу да буду тајна, али имајући у виду да сте ви покренули читав низ питања, господине Стефановићу, вероватно сте их покренули уопште и не тражећи било какав одговор.
Предлажем и молим службу да се оно што је рекао господин Стефановић достави надлежним министарствима и да му се достави одговор на ово што је он говорио. Све друго је, могу да кажем, политика, пропаганда, демагогија – не ваша или моја, или било чија, него свих нас – а подаци су подаци.
Мислим да није добро да сами о себи говоримо лоше, ни власт о опозицији ни опозиција о власти, нарочито ако се употребљавају тако тешке речи. Ја бих зато и молио да, ако имате овакве конкретне теме за разговор... Већ сам замолио председника Парламента, апсолутно смо спремни да о свакој теми разговарамо, као што смо разговарали и о Косову, као што смо разговарали и о Бриселском споразуму, не постоји тема због које ми не бисмо хтели да закажемо седницу, а не мора ни да буде седница Парламента. Ја прихватам. То сам говорио и прошли пут. Чедомир Јовановић је мени послао једно писмо, где је тражио да разговарамо са свим странкама о кључним темама. Немамо ништа против.
Једино не могу да прихватим оно што је нетачно, а то је да Влада, ова влада Србије, без обзира да ли мислите на мене или на господина Вучића, потпуно је свеједно... Не могу ја сада да кажем ја сам радостан јер не мислите можда на мене него на њега, или да он каже сада не мислите на мене него мислите на њега. Ми смо заједно у овој влади и заједно смо остварили, мислим, веома значајан резултат за Србију, а то је да се о Србији данас лепо говори на местима где се одлучује у свету.
Наш следећи циљ јесте да о Србији лепо говоримо и ми овде у Србији. Ја вас заиста позивам да то и радимо. Господин председник је продужио, ја нисам инсистирао да данашња седница буде продужена, него сам му рекао да смо ми спремни да долазимо кад год ви мислите да треба, али имајући у виду да ће и господин Стефановић да поново наставља даље, ја нећу више да реагујем. Ту има још, мислим да је и господин Шормаз на реду и да полако завршавамо. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Илић.
ВЕЛИМИР ИЛИЋ: Господо народни посланици, мени јако смета као министру у овој влади када прва реч која се изговори каже ништа се није урадило. Ја као министар грађевинарства и урбанизма у 2013. години потписао сам грађевинских дозвола које су комплетно финансијски затворене, сто посто затворене, за три милијарде евра.
Према томе, господо можете доћи у Владу и видети пројекат по пројекат шта је узето. Само на једном пројекту у општини Милановац и Љиг запослено је 2.000 људи на изградњи коридора. Ево сада ће бити 3.000 људи на овој другој деоници.
Немојте, молим вас, да није ништа урађено. Ево дођите, погледајте, три милијарде евра, сто посто финансијски затворено. Нису то кредити, то су разноразна улагања и на други начин и заједничка ППП итд.
ПРЕДСЕДНИК: Господин Стефановић.
БОРИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ: Хвала, господине председниче Скупштине, што сте нам омогућили више времена, као посланицима, да постављамо питања.
Морам да кажем, господине Дачићу, министарка када говори о кочењу, она прича о вама. Она не прича УРС. Она јавно прича о СПС. Дакле, тај проблем не измишља опозиција. Нисмо ми рекли да постоји министар у Влади који ради против Србије и који намешта прики свом послове. То је рекла министарка која седи на метар од вас. И не жели да одговори и даље. Замислите то.
Иначе, за време наше владе за 10% је смањен број запослених у јавних предузећима. Ми смо прва влада у Србији која је мораторијум увела на тако нешто. Ви сте, нажалост, лоши понављачи. Иначе, послови које сте спомињали за Аду Циганлију су сезонски послови. Ви знате разлику између тога? Знате. Па кажите. Ево, ако је ту министар пољопривреде, можда да вам он објасни шта су сезонски послови.
Питате за директоре. Зашто нисте именовали директоре? Зашто на вашој централној отаџбинској управи ви расправљате о директорима? Зашто? Не ви лично. Ја знам да сте ви девијација. Али зашто ваша странка расправља о директорима јавних предузећа, уместо да поштујете закон којим се дичите, изаберете те директоре? Па где су вам директори на конкурсу? Не поштујете своје законе, господо.
Мислим да у новинама и на председништву СНС се у овој земљи, нажалост, наравно, када председник ваше странке донесе одлуку, доносе све кључне одлуке о овој држави. Ви се тиме поносите. У Европи се свако тога стиди коме је стало до демократије и слободе. И ви, иако мислите како мени сада добацују са ове стране: „не знају они шта је то“, па знам ја да бисте ви нас научили шта је то. Али мало ћете теже то да урадите и тај орах нећете сломити, господо. То је то. Није вам ово „Бели извор“, господине Бабићу. Није вам ово „Бели извор“ да добацујете. Знате, више је новинара испред ваше централе него испред Владе.
Господине Дачићу, мислим да ниједну ружну реч нисте чули, ниједну тешку реч нисте чули и мислим да објективно треба ви, као председник Владе, иако знам да већ јесте, да се забринете. Да се забринете шта се дешава са овом државом и шта се дешава са овом владом и како мислите да изађете из ове кризе које праве људи који седе поред вас.
ПРЕДСЕДНИК: Господине Шормаз, изволите.
ДРАГАН ШОРМАЗ: Уважени господине председниче Народне скупштине, председниче Владе, господине Дачићу, уважени министри, даме и господо народни посланици, прво желим да се извиним због лошег тона, али навијао сам за наше рукометашице оног дана и отада ме некако држи грло.
Желим да поставим два питања у ова три минута (пошто видим да су неки нервозни, да убрзамо рад) уваженом министру одбране, господину Родићу.
Прво желим да кажем нешто, да треба сви ми овде да се запитамо, после онога што смо доживели 90-их, шта нас у ствари више кошта – да ли нас више кошта улагање у одбрану или неулагање у одбрану? Ја сам увек био присталица тога да треба да се улаже у одбрану, у Војску Републике Србије, у наш одбрамбени систем више него што то сад радимо.
Чак сам то и као посланик чинио амандманима у покушајима да се исправи тај баланс и сматрам да то треба и у наредном периоду да радимо. Јер кад су наши грађани безбедни, онда могу и да воде рачуна о својим породицама, о свом радном месту и нормално да воде свој живот.
Важност улагања у Војску Србије је због тога немерљива, као и важност улагања у наменску индустрију као привредну грану у Србији.
Такође је битна међународна сарадња. Ја мислим да су нас деведесете такође научиле да изолација није добра. Мене чуде баш неки који стално сада говоре о томе како је Србија сама себи довољна, а у ствари треба да радимо и у оквиру УН, у оквиру једног дана ЕУ а сада да сарађујемо са ЕУ, НАТО-ом, да развијамо билатералне односе, да развијамо парламентарну демократију, парламентарну дипломатију.
Због тога постављам два питања, зато што знам да ће министар то разјаснити, због неких питања која су се у јавности појавила.
Шта за Републику Србију и Министарство одбране значи потписивање споразума са Европском одбрамбеном агенцијом? Друго питање – зашто Министарство од следеће године повећава број војника на добровољном служењу војног рока? Толико од мене.
ПРЕДСЕДНИК: Морате се пријавити, министре.
НЕБОЈША РОДИЋ: Прво да кажем, у петак, 13. децембра у Бриселу смо потписали административни уговор о сарадњи Министарства одбране и Европске одбрамбене агенције. Први потпредседник Савета ЕУ, који је и високи представник за спољну политику али и политику безбедности је госпођа Ештон.
Реч је о једном документу који је финализован после активности која је почета у априлу 2011. године. То је један пројекат који је, на моје инсистирање, требало да се заврши до краја 2013. године, из простог разлога што Европска одбрамбена агенција од јануара 2014. године има другачију организацију и другачију структуру.
Влада Србије је прихватила овакво образложење и ми смо од октобра чекали само да се административно утврди тренутак када ће се сам чин потписивања и дефинисања односа који постоје између Министарства одбране и Европске одбрамбене агенције на тај начин регулисати.
Треба знати да Европска одбрамбена агенција представља асоцијацију земаља ЕУ, изузимајући Краљевину Данску, једино она није ту. Оно што је јако важно, господине посланиче, што сте ви питали, ове 2013. године у ЕУ је прометнуто 180 милијарди евра у одбрамбеном сектору, 180 милијарди. Од тога је 60% отишло за исплату зарада и одржавање нивоа борбене готовости, а 40% је отишло у одбрамбену индустрију. То су огромне паре и Србија једноставно није могла да остане изван тога што је Европа започела да ради 2004. године.
Ми смо се сада имплементирали у цео овај процес и можемо да имамо одређене бенефите, које сам ја на састанку прошле суботе са свим директорима наменских предузећа из Србије истакао – јефтиније ћемо моћи да купимо оно што нам треба за војску, али ћемо моћи и скупље да продамо оно што наша наменска индустрија ради. Морам рећи да није довољно присутно одређење да ми и данас извозимо у ЕУ наше производе наменске индустрије. Белгија је један од озбиљних купаца наших производа и обично се мисли да то одлази на неке конфликтне просторе и конфликтне зоне, а у ствари велики део купаца управо потиче из ЕУ.
Шта ћемо добити? Развој одбрамбених способности у области управљања кризом – то је суштина, управљање кризом – јер први потпредседник Савета ЕУ једном годишње, пошто је она одговорна и директор Европске одбрамбене агенције подноси извештај, она указује на послове који се у управљању кризом у оквиру Европе морају чинити: ширење и унапређење сарадње у области наоружања, јачање европске одбрамбене технолошке индустријске основице и формирање европског тржишта војне опреме (европског тржишта, на томе инсистирам) и развој европског истраживања и технологије.
За пар дана Европска одбрамбена агенција ће имати три оперативне дирекције – планирање и подршка, способност наоружања и технологија, европска синергија и иновације.
Ми ћемо бити у прилици да овде у Србији угостимо госпођу Клод Франс Арно, која је извршни директор Европске одбрамбене агенције. Она ће негде током фебруара доћи код нас. Мислим да имамо бенефит да је то један од послова који је претходна администрација и у Министарству одбране започела са добрим конекцијама и интересом који је пре свега у функцији војске, односно наше наменске индустрије. Од тога треба да произађе одређена корист, за коју сматрам да ће већ у другој половини наредне године бити извесна.
Што се тиче вашег другог питања, ова скупштина је некако пре три године, мислим негде око 15. децембра 2010. године, донела одлуку којом је привремено обустављено служење војног рока. Она је почела да се примењује од 1. јануара 2011. године, и тада је војна обавеза регулисана искључиво на принципу добровољности, с чиме смо се истог тренутка суочили. Већ те 2011. године систем је могао да прими око 500 људи, а ми смо у првом року, који је био у марту 2011. године, имали скоро дупло, да би се у септембру догодило да имамо три пута више. Имали смо пријављених 1.514, а 517 смо могли запослити.
Шта нам је интенција? Да следеће године уместо 1.000 имамо 1.800. Зашто? То је најјефтинији начин да дођемо до професионалних припадника Војске. То раде земље у окружењу. Сматрамо да је то пут који нам доноси уштеду у обуци професионалних припадника Војске.
Оно што вас молим, ту је и министар просвете, ја сам њему рекао, изванредна су искуства, с обзиром на реформу и образовање у војсци које су земље западне Европе примениле у средњем образовању. Имамо Холандију, која је цео систем своје војске обезбедила на начин да се у редовном циклусу средњег образовања појављују одељења која се наменски формирају за потребе краљевске војске. Иначе, овог тренутка велики број врло богатих земаља у Европи има професионално служење војске, што је просто невероватно, и Норвешка, и Данска, Финска, Швајцарска, Аустрија, Грчка. То су богате земље, али су и даље задржале професионални...
ПРЕДСЕДНИК: Поштовани министре, хвала на исцрпном одговору, али време нам је истекло.
Пошто више нико не жели да постави посланичко питање, односно истекло је време, завршавамо рад у делу седнице који се односи на посланичка питања и захваљујем члановима Владе на учешћу.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
25 26 27 28 29 30 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31 1 2 3 4 5
недеља, 8. децембар
  • Нема најава за изабрани датум

Цео календар догађаја