Прву сесију - Регионални развој и безбедносни изазови на Западном Балкану, отворила је и модерирала шеф делегације Народне скупштине у ПС СЕ Биљана Пантић Пиља, истичући да овакви састанци представљају важну платформу, не само због промовисања дијалога међу државама Западног Балкана, већ и због јачања веза са међународном заједницом. Додала је да је у свету пуном изазова, регионална сарадња кључна за очување мира, економски развој и остваривање европске перспективе за све земље региона и изразила веру да ће овај заједнички рад допринети даљој интеграцији Западног Балкана у европске структуре, уз пуно уважавање различитости и заједничких вредности.

Потпредседница Народне скупштине и председница Одбора за спољне послове Марина Рагуш истакла је да је битно отворено разговарати о свим изазовима који прате регионалну безбедносну динамику на Западном Балкану и нагласила да мир и стабилност треба да буду јединствен наратив, што представља тешкоћу у околностима рата који се води на простору Европе.

Рагуш је нагласила да су позиције Србије добро познате – поштовање међународног јавног права и територијалног интегритета и суверенитета сваке државе и да ту не сме бити двоструких стандарда, јер се у супротном отвара „Пандорина кутија“.

Она је у свом обраћању навела и да би чланство целог ргиона у Европској унији био једини прави начин да се реше безбедносни изазови на Западном Балкану.

Потпредседница Народне скупштине је подсетила да је Бриселски споразум потписан, уз посредство и гаранцију ЕУ, 2013. године, уз жељу Србије за одрживим миром и суживотом са Албанцима, али да друга страна није испунила своју обавезу – формирање Заједнице српских општина, која је суштински битна за живот Срба на КиМ.

Марина Рагуш је навела да српски народ на Косову и Метохији не ужива основна људска и грађанска права, да нема право на исповедање вере, на своју валуту, на школовање, као и да се бележе из дана у дан упади на институције Србије. „Јужно од Митровице Срби живе у гету, у 21. веку не могу да посете манастире без пратње страних војника“ нагласила је Марина Рагуш у обраћању.

Дијалог је једини начин да се реше отворена питања и Србија ће се увек одазвати дијалогу нагласила је Рагуш и истакла да посебну пажњу треба посветити заштити права Срба на КиМ, уз инсистирање на поштовању међународног права.

Мир и стабилност су претпоставке регионалног развоја, закључила је своје обраћање Марина Рагуш.

У наставку је уследила дискусија на тему регионалног развоја и безбедносних изазова на Западном Балкану. На речи члана албанске парламентарне делегације Лулзима Басе – „зашто спречавате Србе на Косову да уживају у бенефитима Европског суда за људска права", шеф делегације Народне скупштине Биљана Пантић Пиља одговорила је да Срби на Косову и Метохији уживају сва права Европског суда за људска права, као и сви грађани Републике Србије. Она је и замолила колеге парламентарце да се не воде двоструким стандардима већ да поштују међународно прво, бар док се налазе у Београду. Пантић Пиља је истакла да упорно заборављају Бриселски споразум и неиспуњавање обавезе стварања Заједнице српских општина. Нагласила је да је КиМ ентитет који не може да постане члан Савета Европе јер није држава, већ је то саставни део територије Републике Србије.

Члан делегације Народне скупштине у ПС СЕ Александар Мирковић је током дискусије поставио питање зашто се од Србије тражи да призна независност, ако је све решено по питању КиМ. Такође, питао је и који то од услова тзв Косово испуњава да би био члан Савета Европе. Мирковић је оценио да је тим потезом отворена пандорина кутија и да се сад поставља питање шта ће бити са претензијама осталих ентитета након овог случаја. Истакао је да глобални мир, на који се сви позивају, није могућ без мира у свакој држави појединачно. Мирковић је позвао присутне да обиђу КиМ како би видели како живи српски народ и навео да је пре четири дана брутално пребијен и опљачкан старији брачни пар, за шта још увек нико није одговоран. Срби живе у агонији сваки дан. „Ако желите другу страну медаље, саслушајте Србе са КиМ" нагласио је Александар Мирковић на крају свог обраћања.