Теме састанка биле су безбедносна ситуација на Западном Балкану, хибридне претње, сарадња Србије са НАТО и Европском унијом у области одбране, као и анализа тренутне ситуације у вези са дијалогом Београда и Приштине.

Дрецун је оценио да је сарадња две земље у области одбране развијена и да постоји простор и могућности за за њено квалчитативно и квантитативно унапређење у областима од заједничког интереса.

Дрецун је истакао да је у овом тренутку основна безбедносна претња за Србију процес насилног отцепљења територије АП Косова и Метохије, истичући да признавање тзв. Републике Косово од стране одређеног броја земаља у региону и свету неповољно утиче на јачање поверења и сарадње и негативно утиче на стабилност региона. Бруталан институционални и физички терор који Привремене институције самоуправе на киМ спроводе над српским народом онемогућавају иоле нормалан живот Србима и остваривање нјихових основних људских права.

„Специфична позиција Републике Србије у процесу европских интеграција додатно је усложњена захтевом за усклађивање спољне политике са Европском унијом, као и тзв. нормализацијом односа са Приштином, при чему Бриселски споразум, потписан пре више од десет година, до данас није имплементиран у делу који се односи на обавезу Приштине да формира Заједницу српских општина. Комплексност ситуације додатно повећава противправно наоружавање Приштине и стварање регионалних војних савеза“, рекао је Дрецун, додавши да је немачки контингент КФОР-а активно укључен у реализацију заједничких активности са тзв. Косовским снагама безбедности и да активно помаже стварање илегалне војне формације ''Војске Косова''.

Осврнувши се на сарадњу Републике Србије и НАТО-а, Дрецун је истакао да се она налази на најнижем нивоу од прикључења Програму „Партнерство за мир“ 2006. године, што је последица инструментализације догађаја у Звечану и Бањској 2023. од стране појединих држава НАТО-а. Он је нагласио да томе сведоче и изазови у вези са наоружавањем тзв. КБС, као и подршка процесу трансформације у тзв. Војску Косова од стране одређених држава чланица НАТО-а.

Дрецун је упозорио да, уколико се правно-институционални вакуум продужи, постоји могућност да Србија изгуби прилику за учешће у активностима практичне сарадње са НАТО-ом.

Говорећи о пуноправном чланству Србије у Европској унији, Дрецун је подвукао да то остаје главни стратешки циљ наше земље, као и да је унапређење националне безбедности и одбране неодвојиво од процеса европских интеграција. У складу са тим циљевима приоритет Министарства одбране и Војске србије је ангажовање у оквиру Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ. Р Србија даје конкретан допринос у очувању међународног мира и безбедности учешћем у мировним операцијама УН и ЕУ, рекао је Дрецун.

Томас Ровекамп је истакао да су билатерални односи Србије и Немачке одлични. Оценио је да последњих неколико година нема довољног напретка у очувању мира у региону. „Немачка не учествује у било каквим хибридним ратовима, нити испоручује оружје странама у конфликтима на Западном Балкану“, рекао је Ровекамп.

Говорећи о присуству Немачке у оквиру мандата КФОР-а, нагласио је да је донета одлука да оно буде повећано, јер је Немачка заинтересована да да већи допринос као партнер у оквиру тог мандата.

Ровекамп је поздравио посвећеност Србије процесу приступања Европској унији, али је указао да је неопходно уложити значајне напоре како би се остварио напредак у областима које су негативно оцењене у Извештају о напретку Србије за 2025. годину.

„Разочарани смо што је процес нормализације односа са Приштином дошао у застој. Критиковали смо кршење и прекорачење споразума , како на косовској, тако и на српској страни“, рекао је Ровекамп, додајући да се не слаже са тврдњама да се Немачка или Европска унија једнострано сврставају уз једну страну, јер није у њиховом интересу да дође до ескалације.

„Желимо да се испуне услови за мирни суживот“, рако је Ревекамп.

Апеловао је да се уложе додатни напори како би постојећи споразуми били у потпуности имплементирани, те да се кроз европске интеграције створе предуслови да на европском континенту не дође до даљих безбедносних и војних ескалација.