На састанку је представљен Индекс родне равноправности – мерење родне равноправности у Србији 2014, Европског института за рoдну равноправност, који омогућава свеобухватно мерење родне равноправности креирано у складу са контекстом политике Европске уније са којим се Србија усклађује током процеса приступања. Европски институт за родну равноправност ажурира Индекс родне равноправности на сваке две године и у 2015. лансирао је ново издање. Истраживање је спроведено у домену рада, новца, знања, времена, моћи, здравља, насиља и унакрсне неједнакости.

Индекс родне равноправности, који је први пут израчунат у Србији, показује да Србија није ни на пола пута до достизања родне равноправности, и да заостаје за Европском унијом за 12%. Директорка Европског института за родну равноправност Вирџинија Лангбак истиче да је најхитније деловање неопходно у домену рада, новца, знања и времена, што су области са ниским резултатима и великим јазом између полова. Домен моћи показује донекле боље резултате, услед квоте у Народној скупштини и чињенице да је гувернер Народне банке жена. Најбољи учинак примећен је у домену здравља.

Координаторка Женске парламентарне мреже Љиљана Несторовић истакла је да равноправност међу половима требало градити и унапређивати пре свега у животним областима, као што су запошљавање, економско оснаживање и смањење насиља над женама. Зато је предложила да се организује додатни састанак како би се успоставили механизми који би променили тренутну ситуацију.

Гордана Чомић је као приоритет истакла промену закона о Влади, који би инсистирао на паритету, односно на учешћу 50% жена у Влади. „Ако имамо разумно друштво, онда имамо и иновације. Сматрам да иновација у политици треба да буду жене и то не само у Србији, него и у Европи“, истакла је Чомић.

Дубравка Филиповски указала је на препоруку Европског парламента да до 2020. године у свим великим компанијама заступљеност жена износи 40% и да је важно континуирано праћење примене те препоруке. Она се сложила да је неопходно постићи паритет у извршној власти, позивајући се на податак да се у Србији изузетно мали број жена налази на позицији директора или градоначелника. Филиповски сматра да је за бољи положај жена неопходна промена унутар самих политичких партија и константан рад на економском оснаживању жена. Састанку су присуствовале Љиљана Несторовић, Сабина Даздаревић, Гордана Чомић, Невена Стојановић, Дубравка Филиповски, Елвира Ковач, Вера Пауновић и Олена Папуга.