Уторак, 11. децембар 2007.

Одржан округли сто „Здравље деце – изазови и решења“

Одбор за здравље и породицу Народне скупштине Републике Србије, у сарадњи са УНИЦЕФ-ом, био је домаћин округлог стола под називом ''Здравље деце - изазови и решења''.



Одбор за здравље и породицу Народне скупштине Републике Србије, у сарадњи са УНИЦЕФ-ом, био је домаћин округлог стола под називом ''Здравље деце - изазови и решења''.

У раду скупа учествовали су, поред народних посланика, министар здравља проф.др Томица Милосављевић, министар рада и социјалне политике Расим Љајић у својству председника Савета за права деце, директорка УНИЦЕФ-а за Србију Јудита Рајхенберг, директорка Светске здравствене организације у Србији др Дорит Ницан, као и представници здравствених институција, локалне самоуправе, међународних и невладиних организација.

Округлим столом, председавала је председница Одбора за здравље и породицу Снежана Стојановић-Плавшић која је, поздрављајући учеснике, констатовала да су деца веома ретко тема скупштинских одбора и указала на потребу да се поведе више рачуна о стању здравља деце у Србији и њиховом здравственом осигурању. Она је нагласила да Србији недостаје посебан закон о деци који би штитио њихова угрожена права.

Учесницима округлог стола на почетку рада обратио се председник Народне скупштине Републике Србије др Оливер Дулић, који је истакао да је здравље деце једно од питања које директно утиче на будућност наше земље и позвао присутне да заједничким деловањем обезбеде бољу будућност Србији. Председник Дулић је указао и на забрињавајуће податаке да међу петнаестогодишњацима има око 27 одсто пушача, а да једна трећина деце предшколског узраста је анемична.

Министар здравља Томица Милосављевић указао је на негативан природни прираштај. Стопа рађања живе деце у последњих 15 година у Србији је у опадању и то од 1,72 до 1,5 одсто. Он је навео и да је уочено да сваке године, почев од 2001. па до 2006. године опада број живо рођене деце, а расте број умрлих.

Министри Милосављевић и Љајић су истакли да су у домену здравствене и социјалне заштите најугроженија деца са посебним потребама, деца ромске популације, као и расељена и избегла деца. Деца из наведених најосетљивијих група, због сиромаштва својих родитеља, често нису у могућности да остваре своје право на здравствену заштиту.

Ресорни министри најавили су доношење низа законских и стратешких докумената који би требало да унапреде здравствено стање и социјалне прилике у најугроженијим категоријама становништва. Министар Милосављевић најавио је и усвајање националних стратегија о јавном здрављу и перинаталној заштити.

Учесници округлог стола указали су и на велику стопу сиромаштва међу децом, наводећи податке према којима око 200 хиљада деце живи испод линије сиромаштва, а 400 хиљада је на било који начин погођено сиромаштвом.

Др Војислава Стојиљковић представила је резултате програма Србија по мери деце, као део Локалног плана акције за децу у Врању, а који представља пример добре праксе спроведене у 22 општине у Србији.

У наставку рада Округлог стола отворена је дискусија у којој су учесници скупа разменили своја искуства у циљу побољшања здравствене заштите деце у Србији.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
25 26 27 28 29 30 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31 1 2 3 4 5