30. јануар 2012. Јавно слушање на тему ”Народна скупштина на путу европских интеграција”

30. јануар 2012. Јавно слушање на тему ”Народна скупштина на путу европских интеграција”

Понедељак, 30. јануар 2012.

Одржано јавно слушање о улози Народне скупштине на путу европских интеграција

Одбор за европске интеграције организовао је 30. јануара у Дому Народне скупштине јавно слушање на тему ”Народна скупштина на путу европских интеграција”.


Отварајући скуп, председник Одбора за европске интеграције Ласло Варгаистакао је да ово прилика да се на истеку мандата сумирају резултати рада Народне скупштине и Владе. Одбор планира одржавање још два јавна слушања на ову тему.

Поздрављајући учеснике јавног слушања, председница Народне скупштине проф. др Славица ЂукићДејановић нагласила је да је Народна скупштина у протеклом периоду усвојила велики број закона и других аката којима се законодавно-правни систем Србије усклађује са правним системом Европске уније.

Подсетила је да је Народна скупштина природно место за дебату о приступању Европској унији и сучељавање мишљења и аргумената оних који су за или против Европске уније.

Директорка Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић истакла је да је Србија већ имала користи од процеса европских интеграција јер је створен институционални и правни оквир за боље функционисање законодавне, извршне и судске власти, као и за рад независних регулаторних тела. Подсетила је да је Европска унија највећи трговински партнерСрбије у протеклих неколико година, а на првом месту су Италија и Немачка.

У директним страним улагањима у Србију највећи улагачи биле су Аустрија, Норвешка, Грчка, Немачка, Италија, Холандија, Словенија и Русија. Земље Европске уније биле су и највећи донатори у Србији са 2,2 милијарде евра, истакла је Милица Делевић.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер изразио је очекивање да ће Србија у 2012. годинииспунити неопходне услове за стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ. Подсетио је да је Европска комисија констатовала да су у Србији учињени крупни реформски кораци који омогућавају Комисијида Србији предложи статус кандидата. Иако је 9. децембра прошле године јасно констатован напредак,закључено је да је неопходно да се тај напредак настави и у дијалогу Београда и Приштине. Три кључна услова су спровођење у пракси споразума који су до сада склопљени, напредак у регионалној сарадњи и омогућавање Еулексу и Кфору да врше мандат на целој територији Косова и Метохије.

Дежер је, такође, нагласио да борба против корупције, реформе медија и правосуђа и конкурентност привреде морају и даље имати висок приоритет.

Представниципосланичких група које чине скупштинску већину сложили су се у оцени да европски пут Србије нема алтернативу и да све напоре треба усмерити ка добијању статуса кандидата. Представници опозиције, пак, критиковали су Владу, али и политику ЕУ, за којутврде да се неправедно односи према Србији.

Шеф Посланичке групе ПУПС Момо Чолаковић, износећи податке о броју донетих закона, закључио је да није могуће све реформске законе донети у једном скупштинском сазиву и указао на значај донетих закона из области социјалне заштите. Шеф Посланичке групе мањина Балинт Пастор рекао је да је добијање статуса кандидата тек почетак процеса придруживања и изнео очекивање да ће Влада Србије имати храбрости да испуни критеријуме за добијање тог статуса.

Шеф Посланичке групе Нова Србија Велимир Илић поставио је питање зашто Србија већ није добила статус кандидата за чланство у ЕУ, ако је тачно све што је изнела директорка Канцеларије за европске интеграције. Навео је да нико не зна тачно шта садрже споразуми потписани са Приштином и навео податке да је током овог мандата корупција порасла за 40 одсто, да су опале и пољопривредна и индустријска производња, а да је без посла остало 300 хиљада људи.Представник Посланичке групе Либерално-демократка партија Иван Андрић критиковао је Владу зато што се, након оставке потпредседника Владе за европске интеграције Божидара Ђелића, нико у Влади не бави европским интеграцијама. И поред слабости ЕУ, европске интеграције су најбољи пут којим Србија може да иде, рекао је Андрић.

Представник Посланичке групе СПС Ђорђе Милићевић изнео је став да је важно да Србија након избора добије одговорну и ефикасну владу, која ће одбранити националне интересе Србије и обезбедити добру међународну позицију земље. Навео је да је Србији место у ЕУ, али да мора, пре свега, да се окрене себи и решава отворене проблеме.

У име Посланичке групе ДСС Слободан Самарџић је истакао да би Србија требало да окрене „стратешки лист“ у процесу евроинтеграција, због захтева да се одрекне Косова и Метохије и велике штете коју трпи применом Споразума о стабилизацији и придруживању.Оценио је да је неопходно да наша земља преиспита политику европских интеграција.

Испред Посланичке групе Српска радикална странка Дејан Мировић је рекао да је СРС апсолутно против уласка Србије у ЕУ и да то није добар избор. Подсетио је да је највећи спољнотрговински партнер Србији Русија.

У име Посланичке групе Уједињени региони Србије Сузана Грубјешић рекла је да никада није тврдила да ЕУ нема алтернативу, али да се мора знати шта она реално представља. Не морамо све да радимо због Брисела, рекла је Сузана Грубјешић, већ треба да се усредсредимо да уредимо државу.

Потпредседница Народне скупштине Гордана Чомић је испред Посланичке групе За европску Србију нагласила да Србија треба да покаже да је спремна и способна да све преговоре успешно заврши и добије статус кандидата за чланство у ЕУ. Такође је изнела уверење да ће се питањем европских интеграција бавити све будуће владе Србије.

У расправи су учествовали народни посланици Зоран Красић и Момир Марковић, као и представници Европског покрета у Србији.


Одбори везани за ову активност



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 30 31 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 1 2 3 4 5 6
уторак, 17. септембар

Цео календар догађаја