Среда, 18. мај 2011.

Одржано јавно слушање о изазовима присилних миграција у Србији

Отварајући јавно слушање, председник Одбора за европске интеграције Ласло Варга истакао је да је тема скупа шира од питања које је у овом тренутку у жижи јавности, а то је питање лажних азиланата, које је у директој вези са приближавањем Србије Европској унији.


Извршни директор Групе 484 Владимир Петронијевић истакао је да се у документу „Изазови присилних миграција у Србији“, који је сачинила група невладиних организација, говори о положају и проблемима избеглица, интерно расељених лица, тражилаца азила и повратника по основу споразума о реадмисији.“ Нагласио је да проблем лажних азиланата прети да угрози безвизни режим, због чега је неопходно да се, у сарадњи са Европском унијом, али и другим партнерима, предупреде могуће последице.

Потпредседник Владе задужен за европске интеграције, Божидар Ђелић, нагласио је да Влада неће дозволити да на било који начин буде угрожена визна либерализација, као и да су мере које је до сада предузела у решавању тог проблема довеле до пада броја захтева за азил у западноевропским земљама. Навео је податак да је од септембра 2009. године до децембра 2010. године 17 715 грађана са пасошем Србије затражило азил у земљама ЕУ, а да су готово сви захтеви одбијени. Влада ће наставити да предузима мере у циљу даљег смањења броја захтева за азил, а међу њима су и измене кривичног законодавства којима ће се прецизирати кривично дело организовања нелегалних миграната. Такође ће бити предложене мере којима се неће ограничавати слобода кретања грађана, већ само ограничити прелазак границе лицима која злоупотребљавају визну либерализацију. То, међутим, не може бити основ за нетрпељивост према мањинама у Србији, будући да су у преко 95 одсто случајева азил затражили припадници мањина.

Потпредаседник Ђелић је указао да је Србија и даље земља са највећим бројем избеглица и расељених лица и да у њој живи 86 000 људи из Хрватске са избегличким статусом и 220 000 интерно расељених лица са Косова и Метохије. Поред осталих отворених питања, питање станарских права избеглих из Хрватске је и даље отворено и мора да буде решено у преговорима са Хрватском, а питање расељених у дијалогу Београда и Приштине. Рекао је и да ће Влада Србије са њевропским партнерима више радити на већој инклузији свих грађана и отклањању економских разлогаза незадовољство у земљи.

Државни секретар у Министарству унутрашњих послова Драган Марковић најавио је да ће при Министарству ускоро бити основана још једна канцеларија за азил и навео да у Србији азил највише траже људи из Авганистана и Пакистана.

Помоћник министра рада и социјалне политике Владимир Пешић изложио је мере које предузима то министарство ради помоћи избеглицама и расељеним лицима. Комесар за избеглице Владимир Цуцић рекао је да је Комесаријат посвећен управо пријему повратника и њиховом збрињавању.

О проблемима у раду Министарства за Косово и Метохију и помоћи коју пружа расељеним лицима учеснике скупа обавестио је помоћник министра за Косово и Метохију Бранислав Ристић.

Документ „Изазови присилних миграција у Србији“ представио је, у име Групе 484, Данило Ракић, координатор пројекта Европско-српска сарадња у области принудних миграција, који је сачињен уз подршку Европске уније.

Учесници јавног слушања оценили су да проблем азиланата из Србије мора бити решен тако да се не угрожавају људска права и слободе лица која траже азил, али ни визна либерализација и слобода кретања свих грађана Србије. Већина учесника указала је да су тежак економски и социјални положај главни разлог за то што грађани Србије, углавном припадници мањинских група, желе да оду из земље, тражећи политички азил. За то, како је речено, немају основ, будући да се у Србију поштују људска и мањинска права.

Представник Амбадасе Шведске у Србији Бјорн Линдерфалк истакао је да решење за прилив лажних азиланатаиз Србије у ЕУ види у појачаној контроли на границамаи али и дугорочном побољшању економског и социјалног стања у земљи.

У раду скупа учествовали су народни посланици Нада Колуџија, Мехо Омеровић, Иван Андрић, Бајрам Омерагић, Мирослав Маркићевић, Витомир Михајловић и Милорад Буха. Говорили су и представници Удружења Срба из Хрватске и Удружења Рома.


Одбори везани за ову активност



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
28 29 30 31 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 1
четвртак, 21. новембар

Цео календар догађаја