Председница Пододбора за информатичко друштво и дигитализацију Марина Рагуш поздравила је све учеснике и отворила јавно слушање видеом посвећеним академику др Муамеру Зукорлићу, председнику Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво. Рагуш је истакала да је председник Одбора Муамер Зукорлић био дух покретач целе серије јавних слушања у области дигитализације и приступу који треба да се заузме у рапидном расту и развоју технологија. Она је подсетила да је главни разлог овог скупа да се одговори на тему положај човека у дигиталној ери, што је била и жеља председника Одбора за образовање др Муамера Зукорлића. Навела је да је главнo питање која ова тема поставља да ли ће технологија владати људима или бити на корист човека. Она је још једном искористила прилику да се захвали преминулом председнику Одбора за образовање науку, технолошки развој и информатичко друштво др Муамеру Зукорлићу на свему што је постигао за време свог мандата.

У уводном обраћању присутнима се обратио потпредседник Народне скупштине Републике Србије др Владимир Орлић, који је навео да када је Пододбор кренуо са серијом јавних слушања, прихватио се огромног посла са најактуелнијим темама. „Теме као што су дигитализација, савремене технологије, модерни сервиси, пре свега су усмерене ка човеку и њему треба да служе и користе, да човеку живот буде лакши, бољи и квалитетнији. Те су теме данас саставни део државне политике и то је увек исправно поновити. Државне политике, која се у нашој земљи спроводи на свим нивоима, почевши од највишег - од председника Републике Александра Вучића, преко Владе Србије која ту политику следи и Народне скупштине која управо ту политику и уводи у наш државни систем, али ради и на њеној реализацији, одговорно и посвећено. То је политика модернизације наше државе и нашег друштва“, навео је потпредседник Скупштине.

Додао је да заједно показујемо и да разлика међу политичарима постоји, односно да људи који се старају о Србији данас, за разлику од оних у прошлим временима, умеју да уче и прате светске трендове и примењују их у нашој држави. „И нисмо задовољни тим да нешто што смо видели у свету тек поновимо, него увек радимо да ствари учинимо још бољим и прилагодимо их потребама наших људи. Да наш народ буде задовољан, да њему живот буде бољи, а да се са другима у томе што смо научили такмичимо и да са њима заједнички радимо. Ту се види разлика између данашње државе и оног каква је била у неким прошлим временима.“

Додао је да тема као што је вештачка интелигенција, јесте тема будућности, али да модерни центри, најбоља опрема, нови образовни програми и институти које данас имамо, уз бројне сервисе који су уведени у претходним годинама у нашој држави већ представљају реалност.

„Србија је показала да је спремна да предано ради за своју садашњост, да мења и унапређује друштво и привреду, али и да води рачуна о својој будућности. Зато смо ми ову годину дочекали као држава која има стратегију за вештачку интелигенцију, међу реткима је у свету који имају формиран институт за вештачку интелигенцију, а има и покренуту платформу у Државном дата центру у Крагујевцу“. Подсетио је да је недавно председник Републике Србије Александар Вучић присуствовао пуштању у рад ове платформе, обишао Државни дата центар у Крагујевцу, изграђен и опремљен по највишим светским стандардима. „Тиме смо показали да постоји политика која разуме да на будућности треба да се ради, која се ове теме не боји, већ мотивише друштво да иде у том смеру. Председник Србије Александар Вучић је у Крагујевцу јасно поручио да ми управо овим решењима дајемо фантастичан разлог младима да остану у својој земљи, не морају у свет да иду као би у школама изучавали најактуелније теме, бавили се истраживањима или покретали посао везан за нове технологије. То сада могу у својој Србији. Дајемо младима прилику да у својој држави сопствену будућност граде, а многим нашим људима који су у неком тренутку отишли дајемо добар разлог да се врате назад. На тим пољима смо значајне помаке направили. Одговор на питање где је човек у дигиталном добу за нас гласи – увек смо на оном месту за које смо у стању сами да се изборимо. То јесте политика коју предводи и коју је дефинисао председник државе Александар Вучић, коју спроводе Влада и Народна скупштина Републике Србије, а када за пар деценија буду погледали на ово време данас, људи у Србији ће сигурно рећи: то је политика која је Србију суштински променила набоље, унапредила живот људима у овој земљи и дала нам за право да кажемо – Србија је свет“ навео је Орлић.

Помоћник генералног секретара Народне скупштине Дарио Кукољ, изложио је шта је Народна скупштина урадила на пољу информационих технологија и вештачке интелигенције. Подсетио је да је у Србији прва Стратегија развоја информационог друштва донета 2010. године, и да је Народна скупштина од самог почетка препознала свој капацитет на том пољу и почела да развија и да улаже у сопствену ИТ инфраструктуру. Детаљно је представио све активности Народне скупштине у претходних пет година.

Директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић, у уводном обраћању говорио је о досадашњим активностима Канцеларије и плановима за будућност, а присутнима се обратио и директор Института за вештачку интелигенцију, Нови Сад, проф. др Дубравко Ћулибрк, који је објаснио значај и потенцијале вештачке интелигенције за Републику Србију.

У другом панелу, присутнима су се обратиле професорка Факултета за менаџмент, Универзитета Метрополитан, др Тамара Вученовић са и уредница емисије „Дигиталне иконе“, која је говорила на тему: медији и вештачка интелигенција и координаторка програма Фондације за отворено друштво Невена Ружић, која је говорила о вештачкој интелигенцији и праву грађана.

Заменик председника Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво проф. др Марко Атлагић, присутнима се обратио са темом васпитна функција личности и вештачка интелигенција, а члан Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво проф. др Љубиша Стојмировић говорио је о теми етика и политика.

Након излагања и одржаних панела уследила је дискусија присутних, у којој је учествовао велики број народних посланика, чланова и заменика чланова Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво.

Јавно слушање је одржано уз подршку Програма за развој Уједињених нација (УНДП).