У уводном обраћању, председник Народне скупштине Ивица Дачић изразио је задовољство што тај по много чему најважнији закон за сваку Владу и сваки парламент, још једном долази на време и да је по свом садржају свеобухватан, јасан и да детаљно представља нашу, не само финансијску и развојну, већ и укупну политику у следећој години.

„Откако је Влада утврдила предлог Буџета за наредну годину ја нисам чуо ниједну крупну замерку на његову структуру и садржај, па чак ни од оних који ће баш у свему да пронађу ману и овој влади и овом парламенту. Овај буџет је најбоље огледало наше стабилне економске слике, а пре свега наших великих развојних амбиција у години пред нама. Сложићу се са онима који кажу да је овај буџет окренут и подизању стандарда наших грађана, што се види кроз читав низ планираних подстицаја, пре свега подизања плата и пензија. Такође, изузетно је важно што се планира раст јавних инвестиција и у наредној години, што довољно говори о бризи државе за развој наших капиталних система“, рекао је Дачић.

Он је нагласио да је буџет реални одраз наше економске моћи, пројектован је на раст од 4,5 одсто, што након очекиваних седам одсто у овој години јасно говори да је наша економија здрава и да постоје сви разлози да буде побољшан материјални положај грађана и остварена улагања у највеће пројекте.

Председница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава др Александра Томић, поздравила је низ релевантних гостију који су узели учешће у јавном слушању и дала реч државном секретару у Министарству финансија Саши Стевановићу, који је представио Буџет за 2022. годину.

Стевановић је истакао да је Предлог буџета за 2022. годину пре свега развојни, са предвиђеним растом бруто домаћег производа од 4,5 одсто, а да је врло извесно да ће он бити и преко 7 одсто. Навео је да је јавни дуг на нивоу централне државе пројектован на 55,5 процената, док ћемо ову годину завршити са највише 58,2 процента на нивоу опште државе, односно 57,3 на централном нивоу.

„Оно што је јако добро је то да смо променили правац кретања, преусмерили криву коју смо имали прошле године услед пандемије и пада привредне активности. Учешће јавног дуга пада у односну на БДП и тај тренд ће се наставити и у наредним годинама“, рекао је Стевановић. Према његовим речима пројектовани буџет и планирани дефицит у буџету за 2022. годину је 3 одсто БДП, односно 200,2 милијарде динара, а укупни планирани приходи су 1.516,8 милијарди динара.

Председник Савета Државне ревизорске институције др Душко Пејовић представио је Завршни рачун буџета за 2020. годину. Он је нагласио да су остварени приходи и примања буџета Републике Србије за 2020. годину износили 1.301,9 милијарди динара, што представља 100,8 процената у односу на план. „То је још једна потврда да Влада Републике Србије и Министарство финансија реално и у значајној мери конзервативно планирају буџет, те су све позиције у Буџету на приходној страни реализоване у већем износу у односу на план“, рекао је Пејовић.

Уследила је дискусије заинтересованих учесника јавног слушања, након које је председница Одбора у завршној речи истакла да је расправа која се води у парламенту у критичком, али конструктивном дијалогу, и да доприноси томе да су институције навикнуте да поштују у све већем обиму препоруке Државне ревизорске институције, што доводи до смањење самих прекршаја. „Тиме смо добили, на неки начин, и признање Европске комисије која је у својим извештајима апострофирали да је екстерна ревизија од стране и посланика и ДРИ појачана и да даје резултате“, рекла је Томић. Она је подсетила да је и Светска банка у својим оценама о транспарентности буџета дала добре оцене.

Томић је нагласила да ће Одбор наставити свој активан рад, као и праксу одржавања седница ван седишта Народне скупштине, које су се показале као изузетан начин за јачање сарадње са локалним самоуправама.