Потпредседник Народне скупштине и председник поменутог Одбора др Муамер Зукорлић на самом почетку скупа поздравио је присутне и истакао да је Одбор за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво од самог почетка, у свом пуном саставу, озбиљно приступио својим обавезама. Због лакшег и успешнијег рада Одбор је основао два пододбора, и то: Пододбор за информатичко друштво и дигитализацију, који је заправо и носилац организације јавног слушања, као и Пододбор за омладину и спорт.

Зукорлић је искористио прилику да се захвали председници Пододбора Марини Рагуш која је покренула иницијативу за данашње јавно слушање. Председник Одбора навео је да је појам дигитализација не тако давно ушао у српски језик и да је један од појмова који је брзо нашао место у свакодневици, као последица технолошке револуције у којој се свет налази.

„Данас смо овде да покажемо, себи и другима, снагу, опредељење и спремност Народне скупштине, да заправо буде дом свих грађана, њихових потреба и свих важних тема за грађане. Смисао јавних слушања је да ми народни посланици, којим су грађани поверили доношење закона и усвајање законских одлика, добијемо потребне информације од стручне јавности како би наш рад био што квалитетнији“, истакао је председник Одбора. Додао је и да су јавна слушања један од најслободнијих видова рада Народне скупштине, на ком се могу слободно, отворено и стручно чути ставови, мишљења и потребе народа.

Он је рекао и то да, када је у питању дигитализација, наилазимо и на бројне изазове. С једне стране надирање технике и технолошких достигнућа у наше животе и наша нужност за њом, а са друге стране неумерена потреба за истом и њено прекомерно конзумирање. Рекао је да је свака екстремност штетна, а да је човекова умереност у свему, кључ успеха и вредности народа. Истакао је да технолошка помагала треба и да остану на нивоу помагала, и да користе нашем свакодневном животу, а не да га обузму и претворе у таоце.

Председник Народне скупштине Ивица Дачић, обраћајући се присутнима, оценио је да борба са пандемијом улази у завршну фазу и да ће у нашим плановима за период након пандемије дигитализација имати изузетно важно место, што се најбоље потврдило у протеклих годину дана, када смо већину наших активности морали да преселимо из реалног у дигитални свет. Период после кризе неће бити исти као онај пре кризе, навео је Дачић и додао да се у протеклих годину дана свет драматично променио. Зато је потребно да на време, а то је управо сада, препознамо правац тих промена и ухватимо талас који ће нас довести у друштво дигитално најразвијенијих заједница, рекао је Дачић и изнео уверење да ће ово јавно слушање допринети том циљу.

Потпредседник Народне скупштине др Владимир Орлић рекао је да међу асоцијацијама на оно што чини политику председника Републике Александра Вучића, многима на ум долазе економија, вакцинација, аутопутеви, инвестиције, радна места, али да су сигурно међу првима модернизација и дигитализација. Он је подсетио да је 2014. године, када је у Народној скупштини представљен експозе председника Вучића, најављено динамично увођење електронске управе, без одлагања, чекања и изговора. То је значило суштинско унапређење оних процеса за које се до тада веровало да могу да се одвијају само на старомодан начин.

„Те 2014. године обратили смо се грађанима речима „будућност у коју верујемо“ и тим речима им тражили подршку, показало се да та будућност може да постане садашњост, а можемо да је учинимо још бољом“ нагласио је потпредседник Орлић. Он је истакао да Народна скупштина има своју улогу у тим процесима и да је дала свој скромни допринос законима којима су непосредно уведене новине кроз електронске процесе и системе у бројним областима.

Орлић је истакао да ове године као и претходне веће теме од пандемије нема, ни у свету, ни у нашој земљи, али да Србија може да се похвали чињеницом да је изузетно успешна у борби против те пошасти, између осталог захваљујући резултатима који су обезбеђени у домену дигитализације, што се директно одразило на процес вакцинације, по којем је Србија прва у Европи.

„Дата центар који смо недавно отворили у Крагујевцу представља корак од стотину миља, али сама чињеница да је то што је организовано и направљено данас атрактивно и мотивише највеће светске компаније да се обрате Србији са жељом да користе услуге тог центра, јасан је показатељ шта смо направили и где је Србије данас“, закључио је Орлић, додавши да се и друге државе распитују за могућност складиштења својих највреднијих података у српском дата центру. Он је нагласио да је управо дигитализација оно што у савременом свету занима инвеститоре, могућност даљинског пријављивања радника, бољи регистри и потпуно избацивање папирологије из система рада.

Потпредседник Орлић је истакао да је оно што је некада звучало као научна фантастика, данас је реалност, а да је пред нама још узбудљивија и успешнија будућност, у којој Србија показује да уме да буде добра кућа за сву нашу децу.

У уводном излагању, обратила се и Марина Рагуш, председница Пододбора за информатичко друштво и дигитализацију и том приликом подсетила да је у септембру прошле године Посланичка група СПАС покренула иницијативу за формирање Пододбора за информатичко друштво и дигитализацију.

Рагуш је изразила захвалност, пре свега потпредседнику др Владимиру Орлићу јер, према њеним речима, он је заслужан за формирање овог Пододбора, као компромисног решења док се не стекну услови, односно док се не поради на Пословнику Народне скупштине.

Такође, посебно се захвалила представницима Канцеларије за „ИТ“ и „е-Управу“, представницима УНДП, као и осталим учесницима скупа.

„Надам се да ће овај дан бити конструктиван, покренућемо многе теме од друштвеног значаја које се односе на сам процес дигитализације и очекујемо вашу стручну помоћ, пре свега од ИТ стручњака и невладиних организација, а чланови Пододбора су ту да вас најпре слушају, разумеју и на крају будемо подршка вашим идејама“, навела је председница Пододбора Марина Рагуш.

Досадашње резултате у области дигитализације, учесницима јавног слушања презентовали су представници Канцеларије за „ИТ“ и „е-Управу“: директор др Михаило Јовановић, заменик директора Зоран Мишић и помоћница директора Ана Шаренац.

О изазовима, будућим плановима и сарадњи у области дигитализације говорили су представници Програма за развој Уједињених нација (УНДП) Слободан Марковић и Дражен Маравић, представник ИТ заједнице - Регистра националног Интернет домена Србије (РНИДС) и Појачала Иван Минић и председник Друштва за информатику Србије Никола Марковић.

Помоћник генералног секретара Народне скупштине, руководилац Сектора за оперативно-техничке послове и информационе технологије Дарио Кукољ говорио је о Споразуму о коришћењу „Телехаусинг“ услуга у државном дата центру. Он је истакао да је Споразум стратешки документ за Народну скупштину, јер тиме добија могућност да користи најсавременији дата центар у региону, да безбедно чува и приступа подацима.

Тиме ће бити обезбеђено да у случају евентуалног отказивања инфраструктурних система у скупштини, систем у Крагујевцу аутоматски пружа подршку, чиме ни народни посланици, ни Служба Народне скупштине неће осетити престанак у раду.

„Народна скупштина поседује обимну архиву, пре пар година кренули смо у дигитализацију архивске грађе и веома смо слободни и отворени да је предамо и другим институцијама“, рекао је Кукољ. Он је истакао да потписивање Споразума представља наставак успешне сарадње парламента и Канцеларије за „ИТ“ и „е-Управу“.

Након јавног слушања, заменик генералног секретара Народне скупштине Срђан Смиљанић и директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу др Михаило Јовановић потписали су Споразум о коришћењу „Телехаусинг“ услуга у државном дата центру.