Председница Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Јасмина Каранац истакла је да је циљ јавног слушања дискусија о примени закона у овој области, као и конструктиван разговор о мерама и активностима које се у Србији предузимају ради спречавања насиља над женама. Она је навела да је равноправност полова у Републици Србији принцип и стратешко опредељење, те да је неопходно ангажовање целокупне заједнице на охрабривању жена да пријаве насиље и оснаживању друштва да им помогне.

Шеф Мисије ОЕБС у Србији Њ. Е. Андреа Орицио подвукао је да је насиље над женама изузетан изазов за свако друштво јер је њихов социоекономски положај и даље знатно лошији. Орицио је нагласио да се ова тема тиче свих грађана, без обзира на пол, указавши да корен проблема представљају стереотипи и предрасуде о неједнаким односима моћи између мушкараца и жена.

Народна посланица и чланица Женске парламентарне мреже Елвира Ковач подсетила је да је Србија 2013. године ратификовала Конвенцију Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, тзв. Истанбулску конвенцију, и са њом ускладила свој правни систем. „Законски оквир је значајно унапређен механизмима које ставља на располагање, а који подразумевају и примену хитних мера у поступању надлежних органа. Међутим, неопходна је још јача борба свих институција, медија, али и читавог друштва“, поручила је Ковач.

В.д. директорка Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије др Сузана Пауновић напоменула је да је Република Србија потписница осам међународних уговора, донетих под окриљем Уједињених нација, међу којима је и CEDAW конвенција, а све у циљу елиминисања свих облика дискриминације жена и заштите од насиља. „Од великог је значаја поверење жртава у институције и свест да ће добити адекватну помоћ. Према подацима Министарства правде, у последњих годину дана разматрано је 119 хиљада случајева насиља у породици, што указује да смо успели да охрабримо жртве да пријаве насиље, али и повећали ефикасност институција“, истакла је Пауновић.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић нагласила је велики значај активног укључивања академске заједнице у решавање овог проблема. „Говоримо о појави у чијем су корену подређени положај жена у друштву и очекивања о родним улогама, па зато рана едукација деце има изузетно важну улогу у отклањању неравноправности које произлазе из друштвених норми“, објаснила је Јанковић. Према њеним речима, у будућности највише пажње треба посветити превенцији дискриминације и самог насиља.

Учесницима јавног слушања представљени су ефекти и искуства након две године примене Закона о спречавању насиља у породици и Закона о изменама и допунама Кривичног законика. О томе су говориле представница Министарства правде Горјана Мирчић Чалуковић, Министарства унутрашњих послова Стана Пантелић и Министарства за рад, борачка и социјална питања Биљана Стојковић.

Професорка Универзитета у Београду проф. др Марија Бабовић представила је налазе ОЕБС истраживања: „Добробит и безбедност жена“.

Након дискусије, представница Саветовалишта против насиља у породици-Сигурна кућа Београда Ана Анђелковић, изнеле су препоруке за унапређење примене закона.