Отварајући јавно слушање, председница Одбора за заштиту животне средине Милица Војић Марковић напоменула је да генетички модификовани организми представљају узнемирујућу тему за грађане Србије. Она је говорила и о законској регулативи у Србији и Европској унији и подсетила присутне да је Србија потписала Декларацију земаља Дунавске регије у Берлину, којом се обавезала да неће гајити генетски модификовану соју. Истовремено, чланство у Светској трговинској организацији омогућава државама чланицама да донесу забрану на промет специфичних производа на основу сопствене процене ризика, додала је Војић Марковић. Председница Одбора обавестила је присутне и да се припремају измене и допуне Закона о генетички модификованим организмима.

Међу уводничарима прве сесије учесницима се најпре обратио проф.др Љубиша Тописировић, директор Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство који је говорио о изазовима будућности савремене цивилизације, о молекуларној биотехнологији и последицама ГМО на здравље човека и животну средину.

Др Невена Нагл са Института за ратарство и повртарство Нови Сад изложила је студију о утицају генетски модификованих усева на семенску производњу ратарских биљака. О вишеструкој употреби ГМО у медицини и потреби да се у Србији развија биотехнолошка индустрија говорио је доц.др Александар Трбовић из Српског лекарског друштва, али је речено и да постоје нежељене последице трансгене технологије.

Заинтересовани учесници дискусије из редова научно стручне јавности и невладиних организација изразили су забринутост због употребе ГМО у исхрани људи и у више наврата изнели став да је неопходно расписивање републичког референдума на коме би се грађани Србије изјаснили по питању употребе и промета ГМО.

Говорећи о штетности ГМО и различитим ставовима европских земаља по овом питању, народни посланик Иван Карић, испред „Зелених Србије“, нагласио да је је потребно усвајање декларације о забрани употребе ГМО.

Др Алексеј Тарасјев са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Жељко Поповић са Природно-математичког факултета у Новом Саду и проф.др Маријана Вучинић са Ветеринарског факултета покушали су да објасне да је немогуће формулисати јединствен одговор на питање да ли су ГМО безбедни за људе и животну средину, као и да је потребно разумети поменуту проблематику како би се понудио конкретнији одговор на ово питање. Указано је и да не постоје научно засновани подаци о томе како се људски организам понаша у контакту са ГМО.

Износећи аргументе против употребе ГМО, говорила је др Ирена Берет из Удружења грађана „Здрава земља“ која је позвала локалне заједнице да оснују зоне слободне од ГМО. Проф др Владан Јолџић анализирао је употребу ГМО са аспекта стратешког планирања државе и упозорио на опасност да Србија постане зависна од увозног семена. Доц. др Драго Ђорђевић из Српског лекарског друштва изнео је податке о штетном утицају који ГМО имају на људски организам.

У дискусији су се чули опречни ставови по питању употребе и промета ГМО. Изнета су мишљења да ово комплексно питање захтева анализу сваког појединачног случаја и потребу сагледавања проблематике са здравственог, етичког, економског, социјалног и политичког аспекта. Такође, учесници су износили аргументе који иду у прилог тврдњи да је употреба ГМО неопходна у медицини, али су се чули и бројни ставови о искључиво штетном дејству ГМО на људе и животну средину. Србија треба да се усредсреди на развијање органске производње, која представља развојну шансу Србије, поручили су поједини учесници расправе.

Закључујући дискусију, председница Одбора Милица Војић Марковић изразила је уверење да ће из данашњег јавног слушања на тему утицаја ГМО на здравље људи и животну средину, произаћи смернице за предузимање будућих акција за добробит грађана Србије.

У раду јавног слушања, поред представника научно стручне јавности, међународних и невладиних организација и извршне власти, учествовали су и многи заинтересовани народни посланици међу којима су били Санда Рашковић Ивић, Душан Милисављевић, Милета Поскурица, Нинослав Гирић, Снежана Стојановић Плавшић, Љубица Мрдаковић Тодоровић, Јелена Травар Миљевић, Милица Дроњак, Александра Томић, Константин Арсеновић, Невена Стојановић, Саша Максимовић и Живојин Станковић.

Јавно слушање је организовано уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и Швајцарске агенције за развој и сарадњу (СДЦ) кроз пројекат “Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине”, који се спроводи у сарадњи са Народном скупштином Републике Србије.

• ИНФОРМАЦИЈА О ЈАВНОМ СЛУШАЊУ