Председница Одбора за уставна питања и законодавство Јелена Жарић Ковачевић захвалила се на присуству и доприносу министарки правде Маји Поповић, председнику Скупштине Града Крагујевца Николи Дашићу, судији Уставног суда и члану Венецијанске комисије за Србију проф. др Владану Петрову, члановима Радне групе за израду акта о промени Устава Републике Србије, представницима судова, тужилаца, Друштва судија Србије и Адвокатске коморе у Крагујевцу, као и представницима Правног факултета у Крагујевцу и Правосудне академије.

Председница Одбора подсетила је учеснике јавног слушања о досадашњем току процеса промене Устава, указавши да је Влада Републике Србије 4. децембра 2020. године, поднела Народној скупштини Предлог за промену Устава Републике Србије, а да је Одбор за уставна питања и законодавство на седници одржаној 6. маја, утврдио да је наведени Предлог поднет у прописаном облику и о томе поднео Извештај Народној скупштини. Народна скупштина је потом на посебној седници, 7. јуна размотрила и двотрећинском већином од укупног броја народних посланика усвојила Предлог за Промену Устава Републике Србије. Имајући у виду значај уставних промена и улогу Одбора за уставна питања и законодавство у том поступку, Одбор је током априла, маја и јуна организовао седам јавних слушања на тему: Промене Устава Републике Србије у области правосуђа, ради прикупљања информација, мишљења и ставова о променама Устава различитих релевантних институција, удружења и стручњака из ове области. На јавним слушањима учествовали су представници правосуђа, струковних удружења, независних државних органа, стручне јавности и адвокатских комора Србије, представници цивилног друштва, амбасада ЕУ, Велике Британије, САД и Канаде, као и представници међународних организација, делегација Европске уније у Србији, Мисије ОЕБС у Србији и Канцеларије Савета Европе у Београду, истакла је председница.

Надаље је објаснила да је на 45. седници, од 23.јуна, Одбор донео Одлуку о формирању Радне групе са задатком да изради Акт о промени Устава Републике Србије, а да је полазна основа за рад Радне групе био нацрт уставних амандмана у области правосуђа из октобра 2018. године, који је усклађен са препорукама Венецијанске комисије и унапређен коментарима стручне јавности. Додала је и то да је Радна група радила и на Нацрту закона за спровођење амандмана од 1. до 32. на Устав Републике Србије.

Одбор за уставна питања и законодавство је 3. септембра одржао седницу на којој су чланови Одбора заједно са члановима Радне групе разматрали завршне текстове уставних амандмана и уставног закона, које је Радна група утврдила током 13 седница, колико их је до данас одржано. Након тога, Одбор за уставна питања и законодавство је на седници одржаној 6. септембра 2021. године, утврдио текст акта о промени Устава Републике Србије и текст Нацрта уставног закона за спровођење Устава Републике Србије, који је јуче био представљен на јавном слушању у Нишу, а данас у Крагујевцу, а који ће бити представљен стручној јавности и у Новом Саду и Београду, навела је Жарић Ковачевић.

Присутнима се обратио и председник Скупштине Крагујевца Николa Дашић, који је изразио задовољство што је Крагујевац домаћин једног од четири јавна слушања на тему промене Устава РС у области правосуђа и указао на симболику доношења првог Сретењског устава 1815. године, баш у овом граду. Поделио је са присутнима вест да ће Крагујевац ускоро отворити Правосудни центар, који ће, како је рекао, бити понос државе Србије и њених грађана.

Министарка правде Маја Поповић, такође је изразила задовољство поводом скорог отварања Правосудног центра у Крагујевцу и позвала присутне да учествују на његовом отварању, у октобру ове године. Као овлашћени представник предлагача, образложила је разлоге за промену Устава, у области правосуђа и поновила је да су предложене промене Устава предвиђене као активност у Акционом плану за преговарачко поглавље 23, који је Влада Републике Србије усвојила 27. априла 2016. године и који је ревидиран 10. јула 2020. године. Истакла је да су промене најзначајнија реформа у области владавине права, која представља основну вредност сваког демократског друштва и један од приоритета политике Европске уније. Имајући то у виду, Република Србија посвећује велику пажњу испуњавању обавеза из Акционог плана за преговарачко поглавље 23, као и да се промене Устава спроводе у циљу унапређења квалитета правде, као и независности, непристрасности, стручности, одговорности и ефикасности правосуђа. „Уколико до Уставних промена дође то ће свакако значити јачање владавине права и напредак Србије у једној важној области, а самим тим и боље оцене у процесу преговора за чланство у Европској унији“ , нагласила је министарка. Министарка правде је навела да је промена Устава услов за испуњавање значајног броја препорука Групе држава против корупције (ГРЕКО), чиме би се омогућило да Србија више не буде на листи глобално незадовољавајућих земаља у области спречавања корупције.

Министарка је замолила присутне да се препоруке и сугестије дају у складу са препорукама Венецијанске комисије, како би биле и усвојене.

Након дискусије, председница Одбора за уставна питања и законодавство Јелена Жарић Ковачевић захвалила се свим учесницима јавног слушања одржаног у Скупштина Града Крагујевца.